Потресне фотографије Плаве гробнице обишле су свет и репродуковане су у милионском облику у разним новинама домаћим и страним, монографијама, читанкама и музејским поставкама. Ове библијске сцене немају потписаног аутора и разумљиво је да мали број људи, осим архивско-музеолошке струке, зна да је њихов аутор Србин, фотограф-аматер, Милоје П. Игрутиновић.
Његове фотографије нису сплет случајног присуства. Чудесан је животопис овог резервног наредника-болничара, учесника оба балканска и Првог светског рата. Милоје П. Игрутиновић је рођен у селу Шилопај, под обронцима Рудника, где је завршио основно образовање. Трговачки занат је изучио у Горњем Милановцу. Први балкански рат прекида његову жељу за даљим школовањем. Распоређен у пољску болницу, Милоје Петра Игрутиновић није био у првим борбеним редовима, али је формацијски често био животно угрожен. Уз торбицу завоја носио је и мали бокс фотоапарат. По природи педантан и методичан, свој фотографски опус Милоје П. Игрутиновић је сабрао у неколико целина: Први балкански рат, Други балкански рат, Први светски рат у Србији, Повлачење преко Албаније, Срби на Крфу и Пробој Солунског фронта. Овај вредан документ националне историје чува се у неколико установа. Архив Србије у Београду поседује у шест архивских кутија 1.045 негатива и 1.048 снимака Милоја П. Игрутиновића.
Занимљиво је је да овај санитетлија Шумадијске дивизије, тек 1916. добија званичну дозволу за фотографска снимања нов апарат 9x12 цм и потребан фотографски материјал. Постоји сачуван документ његовог пуковника упућен команданту Друге армије, са молбом за даљу надлежност снимака Милоја П. Игрутиновића, фотографа у штабу Шумадијске дивизије.
На основу тог списка тумачимо сачуване негативе на стакленим плочама. Непроцењиво је Милојево документовање позадине српске војске и „мировање” у грчком архипелагу; Освећење споменика госпођи Харлеј – енглеској болничарки, Српска школа на Крфу, Регент Александар у Солуну посећује болницу која носи његово име, Спомен-плоча палим друговима на којој пише: Минуће године, векови ће проћи, ал’ теби чесмице неће нико доћи, ал’ доћи ће сени палих другова, да твојим жубором, урликом вукова, треском громова, одјеком лугова, певају славу српских пукова. (14. 2. 1917)
До пробоја Солунског фронта Милоје је распоређен у фотографску секцију у Солуну. Већину својих фотографија је ауторизовао на лицу слике у доњем десном углу, рукописно. Музеј рудничко-таковског краја је од приватних колекционара откупио пет његових фотографија великог формата, ручно колорисаних. После рата, 1925. године, запошљава се као фотограф у тек основаном Војногеографском институту, данашњем Војном музеју. Препоруку за његов премештај у Београд је лично написао тадашњи председник општине Горњи Милановац, наводећи у писму да је Милоје П. Игрутиновић „човек без мрље”. По пензионисању, Милојева велика жеља је била да своју ратну фотографску збирку преда на чување Војном музеју у Београду, али је одбијен због незаинтересованости надлежних у тој установи.
Поштујући очеву жељу, Владан Игрутиновић, син Милојев, после његове смрти 1962. године нуди Државном архиву НР Србије фотографску заоставштину свога оца на откуп, што је и учињено. У архивском „Гласнику”, септембра 2008. Саша Ђ. Ружесковић детаљно описује стање збирке фотографија Милоја П. Игрутиновића у Архиву Србије, напомињући да Војни музеј, Народна библиотека и Историјски музеј Србије имају албуме његових различитих фотографија. У новијим временима, 2001. године, Војни музеј се одужио свом фотографу изузетном монографијом кустоса, историчара уметности Марине Зековић, „Ратни сликари, фотографи аматери и дописници фотографи у српској војсци 1914–1918”. Књига је доживела два издања и у њој Милоје П. Игрутиновић добија заслужно место међу својим колегама.
За време Другог светског рата, Милоје се са породицом повлачи у родни Шилопај. Дојавом, долази до рације немачких окупационих снага, када му одузимају три фотографска апарата, међу којима и ратни, са Солунског фронта. Наредне четири године одређен му је кућни притвор.
У Великом рату, Шилопај је дао отаџбини 104 војника, 51 је погинуо. Игрутиновићи су имали шест ратника, тројица су се вратила родној груди, међу њима и носилац Албанске споменице, ратни фотограф-санитетлија Милоје П. Игрутиновић. Музеј рудничко-таковског краја из Горњег Милановца спрема изложбу посвећену „човеку без мрље”, у нади да ће пре тога једна улица у Горњем Милановцу бити названа по њему.
Саша Савовић,
Политика
Похвале за победе над Наполеоном и Хитлером на страну, републиканац је и даље русофоб, изјавио је Дмитриј Песков.
Руске снаге су извеле неколико прецизних удара на циљеве у Харковској области, као и на складиште...
2024-07-26 23:23:12
Представници државних институција и привреде о обновљивим изворима енергије и заштити животне средине
2024-07-26 11:53:24
Одговарајући на примедбе Вашингтона поводом посете Нарендре Модија Москви, Њу Делхи је инсистирао да има „слободу избора“.
2024-07-26 11:28:21
Статус украјинског лидера могао би бити препрека за будуће мировне преговоре, рекао је портпарол Кремља Дмитриј Песков
2024-07-25 13:43:00
Председник САД је изјавио да је окончао своју кампању за поновни избор јер је будућност земље у питању.
2024-07-25 10:46:20
Пољска је постала највећи купац у првих пет месеци ове године.
2024-07-24 13:30:39
.jpg)
Украјина би желела да се сукоб са Русијом заврши до краја године, предложио је Владимир Зеленски.
2024-07-24 05:40:29
Руске трупе су погодиле објекте ОСУ у Сумској и Харковској области, а на аеродрому Вознесенск у...
2024-07-23 22:14:31
На 65. Међународној математичкој олимпијади (International Mathematical Olympiad – IMO), која је од 11. до 22. јула одржана у Бату у Великој Британији, свих шест такмичара олимпијског тима Србије освојили су значајна признања.
2024-07-23 21:28:02
Израелски премијер је у Вашингтону да се састане са председником Џоом Бајденом и одржи говор пред Конгресом
2024-07-23 16:31:14
Руске снаге су погодиле циљеве ОСУ у Белгород-Дњестровском Одеске и у Новопетровки Николајевске области. Оружане снаге Украјине извршиле су још један масовни напад дроновима на Туапсе у Краснодарском крају и Ростовску област.
2024-07-22 22:37:23
Џо Бајден је подржао своју потпредседницу након што је у недељу објавио да неће поново кандидовати на изборима у новембру
2024-07-22 14:05:01
Наследник филантропске империје позвао је Американце да „се уједине око Камале Харис“
2024-07-22 11:51:12
Током дана, Оружане снаге Руске Федерације извршиле су лансирање беспилотних летелица „Герањ-2“ на циљеве у неколико региона Украјине, а објекти украјинских оружаних снага у Павлограду били су мета ракетног удара. С друге стране, ОСУ су предузеле неуспешне покушаје напада на територију Белгородске области и Крима.
2024-07-21 22:01:49
Републикански председнички кандидат је у телефонском разговору за CNN изјавио да верује да ће потпредседница Камала Харис бити лакша за поразити.
2024-07-21 21:34:54
Украјински лидер ризикује „политичко самоубиство“ без обзира на то који потез направи, упозорава Виталиј Кличко.
2024-07-21 18:36:05
Архијереји, свештенство и верни народ Украјинске Православне Цркве суочени су са отвореним прогоном, који над њима украјинске власти немилосрдно врше. Ово се наводи у писму Његове Светости Патријарха Српског Порфирија, упућеном као одговор на апел Његове Светости Патријарха Московског и све Русије Кирила, у којем се говори о вапијућим случајевима прогона православних јерараха, свештенства и лаика у Украјини, о забрани и блокирању интернет ресурса који извештавају о верској политици власти и о припремама за усвајање у другом читању предлога закона број 8371, чији је циљ забрана Украјинске православне цркве.
2024-07-20 21:48:28
Последњих недеља Доњецки правац је мало испао из дневног реда због активних борби на Александро-Калиновском и Покровском правцима. Међутим, данас се на интернету појавила информација, која баца светло на ситуацију у Красногоровки.
2024-07-20 21:23:13
У селу Сарајеву Ивановске области, десио се диван догађај. Иконе светих Николаја Српског (Велимировића) и Јустина...
2024-07-19 22:44:34
Руске снаге су извеле неколико ракетних удара на објекте на територији Украјине, укључујући Николајев и Чугујев. Украјинске...
2024-07-19 22:42:31
Завере за убиство руског председника раније је известио шеф кијевске војне обавештајне службе
2024-07-19 16:58:13
Новинар Волстрит џурнала Еван Гершкович проглашен је кривим за шпијунажу и осуђен на 16 година у затвору са максималним обезбеђењем.
2024-07-19 16:28:54
Током претходних 24 сата, руске снаге су наносиле ударе по објектима Оружаних снага Украјине (ОСУ) на...
2024-07-18 22:04:22
Министар спољних послова назвао је јужноазијску нацију „великом силом“ која може одредити како ће трговати и са ким
2024-07-18 19:23:17
RSS
