Председник САД Доналд Трамп затражио је од Ирана одштету за Американце и друге за које тврди да су их убили или ранили Техеран и његови савезници.

Захтев је уследио након што је Техеран позвао Вашингтон да плати штету насталу током америчко-израелског рата против Ирана, започетог 28. фебруара. Репарације су један од услова које је Иран поставио за поновно отварање Ормуског мореуза, уз повлачење америчких трупа из региона, укидање санкција и поморске блокаде, ослобађање замрзнуте имовине и престанак војних претњи.

Трамп је у понедељак одговорио да се о одштети раније није разговарало током преговора, али да је сада наложио америчким представницима да то питање укључе у све будуће разговоре.

„И ја, такође, захтевам одштету од Ирана за све људе које су убили и тешко ранили постављањем бомби поред путева и у бројним сукобима“, написао је на мрежи Truth Social.

Трамп је навео да би исплате требало да обухвате америчке војнике погинуле у регионалним сукобима, породице иранских демонстраната, као и људе погођене ратовима у Либану, Сирији, Јемену и Гази.

Он је поменуо и напад на амерички ракетни разарач USS Cole у Јемену 2000. године, у којем је погинуло 17 америчких морнара. Иако је Ал Каида преузела одговорност за напад, амерички савезни суд је 2015. године пресудио да и Иран сноси одговорност. Техеран је негирао умешаност.

САД су у актуелном сукобу изгубиле 18 припадника оружаних снага, док је око 500 повређено. Верује се и да је америчка војска изгубила десетине летелица, укључујући један ловац F-15, неколико хеликоптера, дронова и авиона-танкера.

Иран је саопштио да је у америчко-израелским нападима погинуло више од 3.300 људи, од којих су готово половина цивили. Међу погинулима је више од 200 деце, укључујући преко 120 девојчица страдалих у нападу на основну школу у Минабу. Амерички удари погодили су и цивилну инфраструктуру, укључујући мостове и водоводне објекте.

У циљаним нападима убијене су десетине иранских политичких и војних званичника, укључујући и дугогодишњег врховног вођу земље Алија Хамнеија.

Према подацима иранског Црвеног полумесеца, у Ирану је оштећено или уништено више од 125.000 цивилних објеката, укључујући око 100.100 стамбених јединица и стотине школа и здравствених установа.

Извор: РТ (Ф)

Индија, како наводе индијски медији, вероватно неће смањити куповину руске нафте упркос новом закону о санкцијама који предвиђа високе царине за највеће купце руске нафте, а који је усвојен у америчком Сенату.

Закон „Lindsey O. Graham Sanctioning Russia and Iran Act of 2026“, који предвиђа санкције усмерене на највеће купце руске нафте, уз изузећа за америчке савезнике, усвојен је у петак у Сенату са 86 гласова за и 11 против. Индија је други највећи купац руске нафте, одмах после Кине.

Закон, који је иницирао покојни сенатор Линдзи Грејем и који подржава председник Доналд Трамп, омогућиће Трамповој администрацији да уведе царине до 100 одсто на увоз из пет највећих земаља купаца руске нафте.

Међутим, ни тако високе царине можда неће бити довољне да одврате Индију, која са Русијом има дугогодишње односе чији корени сежу још у период Хладног рата.

„Индија има дуготрајне односе са Русијом, а њихова сарадња у области одбране и енергетике дубоко је укорењена“, пренео је Hindu Businessline речи једног извора. „Од тога се не може једноставно одустати под спољним притиском.“

Како је навео исти извор, Њу Делхи није смањио куповину руске нафте ни док је закон напредовао кроз амерички Сенат.

Индијски увоз сирове нафте из Русије у јулу је скочио на 2,8 милиона барела дневно и чинио је 55 одсто укупног увоза, након што је претходног месеца истекло изузеће од америчких санкција.

„То прилично јасно показује шта влада намерава и колико није спремна да ограничи односе са Москвом“, рекао је извор.

„Индија има много важних питања у односима са САД, укључујући и рад на билатералном трговинском споразуму“, навео је други извор.

„Увођење високих царина на индијску робу није добра идеја ни за америчке потрошаче.“

Индија за сада одлаже закључење трговинског споразума са САД, упркос вишемесечним преговорима, јер жели јаснију слику о исходу текућих трговинских истрага, које би могле да доведу до нових царина и тиме умање конкурентске предности које би споразум донео.

Наставак поремећаја у транспорту нафте и гаса кроз Ормуски мореуз могао би додатно да учврсти одлуку Индије да настави са већим увозом руске нафте, у настојању да обезбеди стабилно снабдевање енергентима.

Званични циљ Грејемовог закона је да изврши притисак на руску економију ограничавањем прихода од нафте и тако примора председника Владимира Путина да оконча сукоб у Украјини.

Индијски министар спољних послова Субрамањам Џајшанкар је у јуну критиковао, како је рекао, западне двоструке стандарде у погледу санкција Русији и њихову примену у складу са интересима САД и Европе.

„Немојмо да се претварамо да је овде реч о неком великом принципу. Не мислим да је оправдано ово представљати као питање моралне супериорности“, рекао је новинарима у Финској.

Закон тек треба да буде усвојен и у Представничком дому, где део посланика изражава резерве према давању додатних овлашћења Трампу за увођење санкција и царина, као и због могућих последица по америчке потрошаче.

Извор: РТ (Ф)

Москва неће пристати на „замрзавање“ сукоба у Украјини без решавања његових узрока и проблема који су до њега довели, изјавио је заменик руског министра спољних послова Михаил Галузин.

Руски захтеви укључују одустајање Украјине од планова за приступање НАТО-у и усвајање неутралног статуса, прихватање ограничења за украјинске оружане снаге, као и формално признање Крима и четири бивша украјинска региона као дела Русије. 

„Као што је председник Русије Владимир Путин више пута говорио, не може бити ‘замрзавања’ сукоба без отклањања основних узрока кризе“, изјавио је Галузин за ТАСС у интервјуу објављеном у понедељак.

Он је додао да је украјински председник Владимир Зеленски „потпуно изгубио додир са стварношћу“ и да настоји да додатно ескалира сукоб.

Галузин је осудио оно што је назвао „варварским“ украјинским нападима на цивилну енергетску инфраструктуру, укључујући ударе на терминал Каспијског нафтоводног конзорцијума (CPC) у руској црноморској луци Новоросијск, преко којег се казахстанска нафта транспортује ка Европи и Азији. Међу акционарима CPC-а су и велике западне нафтне компаније, попут „Шеврона“, „Ексон мобила“ и „Шела“.

Путин је изјавио да је Русија била принуђена да пошаље војску у Украјину како би заштитила цивилно становништво у претежно рускојезичном Донбасу. Москва такође војну сарадњу Украјине са чланицама НАТО-а сматра великом претњом по сопствену безбедност.

Москва је прошле године представила услове за прекид ватре дуж тадашње линије фронта. Они су укључивали повлачење украјинских снага са делова територија које Русија сматра својим, обуставу мобилизације и прекид западне војне помоћи Украјини.

Путин је тврдио да би Украјина у супротном искористила паузу у борбама за прегруписавање и попуну својих оружаних снага. Зеленски је одбацио руске услове и искључио могућност признавања нових граница које захтева Москва.

Руски званичници су у више наврата оптуживали Запад да је саботирао мировне преговоре у Истанбулу 2022. године, за које Москва тврди да су могли да окончају сукоб после свега неколико недеља борби.

Извор: РТ (Ф)

Озбиљне несташице муниције изазване ратом са Ираном ослабиле су америчке безбедносне гаранције савезницима у Азији, објавио је у суботу Њујорк тајмс, позивајући се на високе званичнике.

Кампања, започета заједничким америчко-израелским нападом на Иран 28. фебруара, исцрпела је залихе скупих прецизно навођених ракета и пресретача, због чега касне испоруке страним купцима, нарочито у Азији, где би дугорочне последице могле бити највеће, наводи се у тексту. Додаје се да су „стотине“ пресретача повучене из Јужне Кореје и других делова Азије како би се заштитиле америчке базе на Блиском истоку.

Током напада на Иран, САД су употребиле велики број ракета „томахавк“ и других пројектила који су првобитно били намењени за могући сукоб са Кином око Тајвана, пише Њујорк тајмс.

Према наводима листа, поједини амерички званичници страхују да би Јужна Кореја и Јапан могли да почну да сумњају у способност САД да их заштите у условима тензија са Кином и Северном Корејом. Званичници су такође рекли да је премештање бродова, авиона и јединица противваздушне одбране из Азије на Блиски исток имало „ланчане последице“ по одржавање опреме и морал војника.

У сукобу са Ираном употребљено је више од 1.500 пресретача „патриот“, због чега их је у америчким залихама остало мање од 1.700, наводи Њујорк тајмс.

Амерички председник Доналд Трамп и министар рата Пит Хегсет одлучно су негирали да постоји несташица, оптужујући медије за ширење дезинформација. Обраћајући се новинарима у Овалном кабинету ове недеље, Трамп је тврдио да земља има „неограничене“ залихе.

Ипак, Трамп је за ситуацију окривио свог претходника Џоа Бајдена, наводећи да је Украјини давао оружје „бесплатно“, чиме је сугерисао да је оно сада потребно САД за рат са Ираном.

„И нама су потребне ракете“, рекао је Трамп на питање да ли ће Украјини послати још ракета за системе ПВО „патриот“.

Извор: РТ (Ф)

Ирански Врховни савет за националну безбедност изнео је нове услове које САД морају да испуне пре него што Ормуски мореуз буде поново отворен, у тренутку када се настављају напади на бродове.

У саопштењу које су у суботу пренели ирански медији, секретар савета Мохамад Багер Золкадр изјавио је да пловни пут, преко којег пролази око четвртине светске поморске трговине нафтом и течним природним гасом, неће бити поново отворен све док „Сједињене Државе не промене своје понашање“.

Он је навео да САД морају да укину поморску блокаду иранских лука и повуку своје снаге „из подручја око Ирана“, као и да укину „неправедне и незаконите“ санкције, ослободе замрзнуту иранску имовину и плате одштету. Додао је да САД морају да окончају „рат и агресију“ против Ирана и његових савезника у Ираку, Либану, Палестини и Јемену.

„САД никада не смеју да прете Ирану, ни на који начин, нити да вређају свете вредности иранског народа“, изјавио је Золкадр.

Раније у суботу, Уједињени Арапски Емирати саопштили су да је иранска ракета погодила танкер којим управља њихова државна нафтна компанија ADNOC, оптуживши Техеран за пиратерију. Иран инсистира да сви бродови који пролазе кроз мореуз морају да следе његова упутства и избегавају руту коју је одредила америчка морнарица, а коју Техеран назива „незаконитом“.

Иако је Иран у петак саопштио да је близу постизања договора са Оманом о заједничком управљању Ормуским мореузом, мировни преговори са САД практично су застали.

Амерички председник Доналд Трамп рекао је да је прошле недеље отказао нове нападе како би оставио простор за преговоре. Међутим, више америчких медија објавило је да је Пентагон значајно исцрпео своје залихе ракета и да је адмирал Бред Купер, највиши амерички командант на Блиском истоку, рекао Трампу да је списак расположивих мета у подручју Ормуског мореуза у великој мери исцрпљен. Председник и министар рата Пит Хегсет негирали су да постоји несташица муниције.

Ирански захтеви изнети су у тренутку када расте страх од ширења хаоса у региону. Израел је ове недеље обновио интензивно бомбардовање Либана, оптужујући Хезболах за кршење примирја постигнутог пре два месеца са либанском владом. Истовремено су јеменски Хути, проиранска шиитска група, покренули офанзиву великих размера против снага владе коју подржава Саудијска Арабија и гађали саудијске бродове у Црвеном мору.

Рат са Ираном и даље је непопуларан међу америчком јавношћу. Недавна анкета Ројтерса и Ипсоса показала је да 50% Американаца сматра да би амерички напади додатно дестабилизовали Блиски исток, док је само 17% рекло да би ситуација постала „боља“.

Извор: РТ (Ф)

Посета председника Украјине Владимира Зеленског Србије изазвала је бројне негативне реакције у домаћој јавности.

"Владимир Зеленски нема ни легалитет ни легитимитет као председник Украјине. Мандат му је одавно истекао, а своју земљу је уништио и народ претворио у топовско месо НАТО пакта.

Владимир Кршљанин, Српско руско Братство

СВО је започета да би спречила да становници Донбаса доживе прогон као становници Српске Крајине у „Олуји“. Зеленски и његов режим отворено рехабилитују „украјинске усташе“ – бандеровце и воде НАТО прокси и терористички рат против братске Русије – историјског савезника и стратешког партнера Србије.

Званичне посете на највишем нивоу су израз највишег нивоа пријатељских односа између две државе. Очигледно је да не постоје ни формални ни суштински предуслови за тако нешто.

Посета Зеленског Београду, диктирана из истих НАТО и ЕУ кругова који су у недавној прошлости ратовали против Србије, а сада ратују против Русије, има за циљ да нанесе штету народима Србије, Украјине и Русије и њиховим односима", речено је у данашњем заједничком саопштењу Српско-руског братства, Првог покрета за Србију, Националног покрета и Српско-руског покрета.

Председник Покрета Једина Србија Душан Комазец каже да Зеленски као непријатељ Русије не може бити пријатељ Србије.

"Онај ко од Србије очекује да се одрекне Русије, уведе јој санкције или постане део рата против ње — не може бити пријатељ Србије.

Душан Комазец, Једина Србија

Србија треба да разговара са свима, али не сме да изда своје пријатеље и националне интересе. Нећемо санкције Русији. Нећемо у НАТО. Нећемо учествовати у туђем рату", рекао је Комазец у изјави за Правду.

Посету Зеленског осудиле су и Двери.

Иван Костић, Двери

"Од када су фашисти (бандеровци) добродошли у Србији? Изгледа да нема разлике између онога ко долази и онога ко га угошћава! Србија није на вашој страни", каже Костић и додаје да ће Двери сутра, у суботу у 12 сати, одржати конференцију за медије испред зграде Председништва на Андрићевом венцу у Београду.

Против посете Зеленског глас су дигнули и Нови ДСС, Снага народа, Српска лига и бројни друге политичке и друштвене групе.

Украјински медији опширно пишу о посети.

Долазак украјинског председника привлачи посебну пажњу због специфичне позиције Србије од почетка рата. Београд подржава територијални интегритет Украјине, али истовремено одбија да уведе санкције Русији и покушава да задржи политичке и економске везе са Москвом.

Шамар Русима

Како преноси НВ, позивајући се на АФП, један високи украјински званичник отворено је говорио о томе шта Кијев жели да постигне приближавањем Београду.

„Морамо да одвучемо Србе од Русије“, рекао је неименовани украјински званичник за АФП.

Он је отишао и корак даље, оценивши да ће сама чињеница да Зеленски долази у Србију представљати својеврсни „шамар Русима“.

Таква изјава показује да Кијев посету не посматра само као билатерални сусрет двојице председника, већ и као важан геополитички потез у земљи која покушава да балансира између Европске уније и Русије.

Србија један од најближих партнера Москве у Европи

Портал НВ наводи да се Србија сматра једном од европских држава са најпријатељскијим односом према Русији.

Београд се од почетка рата у Украјини није прикључио санкцијама које су Европска унија и друге западне државе увеле Москви. Истовремено, Србија је сачувала снажне енергетске везе са Русијом.

Блиски односи две земље видљиви су и кроз контакте на највишем политичком нивоу.

Како подсећа НВ, председник Србије Александар Вучић састао се у мају 2025. године у Москви са руским председником Владимиром Путином.

Упркос таквим односима са Кремљом, званични стратешки циљ Србије остаје чланство у Европској унији.

Управо та позиција већ годинама представља један од највећих спољнополитичких изазова за Београд. Србија жели да настави европске интеграције, али истовремено одбија да прекине блиске политичке и енергетске везе са Русијом.

НВ подсећа да је Брисел више пута изражавао незадовољство због чињенице да Србија, као кандидат за чланство у ЕУ, наставља да одржава блиске односе са Москвом.

Због тога ће прва посета Зеленског Београду бити пажљиво праћена и на Западу и у Русији. Док Кијев очигледно жели да искористи интензивирање односа са Србијом како би је додатно удаљио од Москве, Београд покушава да задржи досадашњу политику – подршку територијалном интегритету Украјине и европском путу, али без увођења санкција Русији.

Ако је судити према изјави неименованог украјинског званичника коју преноси АФП, у Кијеву долазак Зеленског виде као много више од протоколарне посете. За украјинску страну то је и симболична порука Москви да чак и у једној од традиционално најближих руских партнерских земаља у Европи постоји простор за јачање односа са Украјином.

Вучић открио главне теме

Како преноси РБК-Украјина, Вучић је већ најавио да ће са Зеленским разговарати о неколико важних питања, међу којима су европски пут Србије и Украјине, билатерална економска сарадња и енергетика.

Посебан део разговора требало би да буде посвећен европским интеграцијама две земље.

„Мислим да ћемо разговарати о томе како и на који начин можемо једни другима да помогнемо по том питању и, ако је могуће, нешто научимо једни од других“, рекао је Вучић, према наводима РБК-Украјина.

Српски председник истакао је да списак тема тиме није затворен и да ће са Зеленским моћи да разговара и о другим областима.

„Такође и о нашој сарадњи у области културе, спорта и свега осталог“, поручио је Вучић.

Извор: srbin.info

Сто јавних личности изразило је протест због најављеног доласка председника Украјине Владимира Зеленског у Србију. Међу потписницима је велики број професора факултета, адвоката, књижевника, новинара...

Њихово саопштење преносимо у целости.

„Ми долепотписани изражавамо протест против позивања Владимира Зеленског у званичну посету Србији. Осим што му је истекао мандат председника некадашње Украјине пре више од две године, Зеленског, као експонента НАТО пакта и ЕУ, сматрамо главним кривцем за трагични рат између Русије и Украјине који је ушао дубоко у пету годину и којем се још не назире крај.

Непрекидна репресија над рускојезичним становништвом у Украјини, а најпре у Донбасу, после евромајданског пуча у фебруару 2014. године, и то пре свега над руским језиком и културом, као и прогон канонске Украјинске православне цркве, већ је сама по себи направила ситуацију која је за Русију сваким даном постајала све неподношљивија. Уз то, Зеленски је, очигледно уз охрабривање својих покровитеља, не само одбијао да одустане од аспирација ка чланству у НАТО-у, већ је све отвореније претио да би Украјина могла да се одрекне свог ненуклеарног статуса, што је претило да изазове кризу бар равну Кубанској ракетној кризи из 1962. године. Зеленски се никада није одрекао својих сулудих амбиција - напротив. Упркос свему, већ на самом почетку Специјалне војне операције, Русија је понудила повлачење на почетне положаје у замену за осигуравање права за становништво Донбаса - која су већ била гарантована Минским споразумима које је Украјина, уз подршку Запада, упорно избегавала да испуни. Но, уз охрабривање својих покровитеља посредством Бориса Џонсона, Зеленски је прокоцкао и ту шансу, и осигурао разбуктавање крвавог рата који је стајао живота стотина хиљада грађана Украјине, док је милионе отерао у емиграцију.

Србија је била прва жртва кобне одлуке о даљем ширењу НАТО пакта, а Украјина њена још трагичнија жртва. Цинична је замена теза оптуживати Русију за некакву ”агресију” на Украјину. Напротив, Русија је главна баријера даљем ширењу тог агресивног и смртоносног реликта Хладног рата, настављача духа Трећег рајха, даље ка Истоку, и сматрамо да води суштински исти рат каква је водила против нацистичке Немачке и њених европских вазала. То постаје све очигледније и у самој Украјини, путем државне рехабилитације Бандере, Мељника и других колаборациониста и све већу распростањеност неонацистичке иконографије и симболике, све уз одобрење Зеленског.

Србија се с правом поноси својом антинацистичком прошлошћу, па утолико сматрамо да позив Зеленском у званичну посету Србији представља тешку компромитацију те славне прошлости и да је, по први пут сврстава на погрешну страну историје, уз реалну опасност да се тиме трајно поремете вишевековни братски односи с руским народом и руском државом. То не само што није у духу српског народа, већ ни у складу са већинским осећањима народа у Србији, што је више пута потврђено у разним истраживањима јавног мњења, нарочито од 2022. године. Зато верујемо да ово протестно писмо не одражава само наш став, већ и став већине народа у Србији који није имао прилику да буде консултован приликом непотребног и срамотног позива у посету Србији настављача неонацистичке историјске праксе, Владимира Зеленског. Одлука председника Србије да позове шефа кијевског режима да посети Србију може донети немерљиву националну штету земљи, јер може трајно покварити односе са државом која је у Савету безбедности УН непоколебљиви бранилац територијалног интегритета Србије, као и дејтонске уставне позиције Републике Српске. Посета Зеленског још једном потврђује колико је опасно када један државни орган узурпира надлежности које му по Уставу не припадају и када се спољна политика земље води супротно вољи огромне већине народа”.

Потписници:

1. Проф. др Слободан Антонић

2. Михаило Арнаут, привредник у пензији

3. Проф. др Синиша Атлагић

4. Данило Баста, академик САНУ

5. Душан Ј. Басташић, председник удружења ”Јадовно 1941”, Бања Лука

6. Др Владан С. Бојић

7. Проф. др Живко Бојовић

8. Проф. др Синиша Боровић, генерал у пензији

9. Проф. др Милан Брдар

10. Урош Брзаковић, потпредседник удружења ”Завет”

11. Вељко Бућковић, потпуковник у пензији

12. Милан Вилић, аналитичар

13. Проф. др Слободан Владушић

14. Проф. др Јасмина Вујић

15. Александар Вујовић, новинар

16. Чедомир Вукићевић, пензионер МУП-а Србије 

17. Марко Вукмировић, дипл. инж. Машинства

18. Владан Вукосављевић, адвокат

19. Маринко Вучинић, публициста

20. Владан Глишић, адвокат

21. Миљан Глишић, редитељ

22. Ранко Гојковић, преводилац и публициста

23. Никола Демоња, пензионер

24. Др Александар Живковић

25. Проф. др Ирина Деретић

26. Др Владимир Димитријевић

27. Проф. др Драгана Дракулић - Пријма

28. Проф. др Јован Душанић

29. Проф. др Александар Ђикић

30. Протојереј-ставрофор Др Дарко Ристов Ђого

31. Др Горан Ђорђевић, адвокат

32. Бојан Ђурђевић, дипл. инж пољопривреде

33. Марко Живановић, адвокат

34. Никола Жујовић, ратни војни инвалид, мастер социјални радник

35. Игор Ивановић, књижевник и публициста

36. Раде Ивковић, новинар

37. Др Душан Илић

38. Др Слободан Јанковић, Српски демократски савез

39. Др Миодраг Јањушевић

40. Проф. др Бојан Јовановић

41. Никола Јовић, политиколог и новинар

42. Др Татјана Јовићевић, научни саветник

43. Др Радован Калабић, писац

44. Проф. др Зоран Кинђић

45. Проф. др Вања Ковић

46. Проф. др Милош Ковић

47. Др Владимир Коларић

48. Проф. др Часлав Копривица

49. Др Небојша Кочановић, лекар Есбјерг, Данска

50. Игор Краснић, економиста и новинар

51. Борко Крушкоња, струковни радиолог

52. Проф. др Душан Крцуновић

53. Проф. др Милан Лекић

54. Проф. др Александар Липковски

55. Небојша Малић, новинар

56. Никола Маловић, књижевник

57. Игор Маринковић, уредник портала ”Правда”

58. Проф. др Саво Марковић

59. Михајло Меденица, писац

60. Оливера Миловановић, књиговођа

61. Никола Милованчев, правник и публициста

62. Дипл. инж. Момчило Мирић, председник удружења ”Јадовно 1941”, Београд

63. Милутин Мићић, научни сарадник

64. Иван Мишић, политички консултант

65. Јулијана Мркоња Марић, књижевник

66. Др Бранислав Надаждин, орални хирург

67. Желидраг Никчевић, књижевник

68. Проф. др Слободан Орловић

69. Александар Павић, политиколог

70. Александар Павковић, новинар

71. Никола Павловић, социолог

72. Проф. др Срђан Перишић

73. Проф. др Драго Перовић

74. Доц. др Милорад Перовић

75. Проф. др Драган Повреновић

76. Данијела Рабреновић, архитекта

77. Др Јагош Раичевић

78. Проф. др Митра Рељић

79. Слободан Рељић, новинар и социолог

80. Слободан Реметић, академик АНУРС

81. Проф др Бранислав Ристивојевић

82. Проф. др Ратко Ристић

83. Саша Савићевић, председник удружења ”Хаџи Продан”

84. Милослав Самарџић, ”Погледи”

85. Проф. др Слободан Самарџић

86. Небојша Санковић, предузетник/ дипл. математичар

87. Проф. др. Миломир Степић

88. Снежана Степић, васпитач

89. Проф. др Рада Стијовић

90. Слободан Стојичевић, књижевник и публициста

91. Вукосав Томашевић, предузетник

92. Мр Бошко Телента, магистар техничке физике

93. Доц. др Богдан Убипариповић

94. Др Драган Хамовић, научни саветник

95. Јован Хонда, Породични сабор

96. Јово Цвјетковић, публициста

97. Мр Радојка Цицмил-Реметић

98. Проф. др Зоран Чворовић

99. Проф. др Љиљана Чолић

100. Др Јована Шијаковић, научни сарадник

Извор: Правда

Бивши амбасадор САД у Србији Кристофер Хил изјавио је да је Вашингтон посредовао у куповини српске муниције за Украјину преко трећих земаља.

„На почетку мог мандата у Београду, украјински амбасадор ми је донео списак војне опреме која је Украјини хитно била потребна на бојишту“, тврди амерички дипломата у интервјуу за лист Франкфуртер алгемајне цајтунг. „Мој тим у амбасади проверио је да ли су Срби у стању да испуне те захтеве – и били су“, рекао је он.

„Сједињене Државе су почеле да подржавају куповину значајних количина српске муниције, за коју смо знали да је хитно потребна Украјини“, рекао је Хил. Према његовим речима, испоруке су обављане преко посредника у Пољској или Чешкој. Одатле је муниција отпремана у Кијев без учешћа српске стране.

Раније је председник Србије Александар Вучић, у интервјуу за лист Зидојче цајтунг, признао да српско оружје може, на овај или онај начин, завршити у зони сукоба у Украјини.

„Нисмо извезли ниједан метак Украјини. Али смо морали да продамо велике залихе многим земљама широм света. Шта се дешава током ратова? Роба, на овај или онај начин, заврши у ратним зонама. О свему томе смо разговарали са Русима“, рекао је он.