Руски председник Владимир Путин изјавио је да би састанак са Владимиром Зеленским могао да буде одржан „било где“, укључујући и трећу земљу, али тек након што коначни дугорочни мировни споразум буде у потпуности припремљен и спреман за потписивање.

„Украјинска страна и господин Зеленски спремни су за лични састанак... Ми то никада нисмо одбијали“, изјавио је Путин на конференцији за новинаре после прославе Дана победе 9. маја. „Можемо се састати и у трећој земљи, али тек након што буде постигнут коначан договор о мировном споразуму, који мора бити дугорочан.“

Он је нагласио да састанак треба да буде „завршни чин“, односно церемонија потписивања, а не да се претвори у преговоре. Подсећајући на искуство Минских споразума, Путин је навео: „Можемо разговарати сатима, даноноћно, и то неће дати резултат. Потребно је да се тиме позабаве стручњаци... онда можемо да се састанемо, можемо да потпишемо.“

Током истог обраћања 9. маја, Путин је изјавио да се украјински сукоб „креће ка завршетку“.

Ове изјаве уследиле су дан након што је амерички председник Доналд Трамп изразио наду да би прекид ватре који је Москва прогласила 8. маја могао да доведе до скорог окончања борби.

Путин је још прошлог децембра поновио да Русија тежи мирном решењу украјинског сукоба, под условом да буду отклоњени његови основни узроци. Извор: РТ (Ф)

Израел је у тајности изградио војну базу у ирачкој пустињи како би подржао своју ваздушну кампању против Ирана, а чак је извео и нападе на ирачке војнике који су били близу тога да је открију, објавио је Волстрит журнал, позивајући се на америчке званичнике упознате са случајем.

Та тајна база постављена је непосредно пре него што су САД и Израел крајем фебруара покренули војну кампању против Ирана, наводи се у извештају.

САД су, према наводима, знале за постојање тог објекта, у ком су биле смештене израелске специјалне снаге. База је служила као логистички центар за израелско ратно ваздухопловство, а у њој су се налазили и тимови за потрагу и спасавање у случају да израелски пилоти буду оборени.

База је умало откривена почетком марта, након што је локални пастир приметио „неуобичајену војну активност“, укључујући летове хеликоптера, и обавестио власти. Ирачки војници су затим кренули да испитају локацију, али су се нашли под жестоком ватром. У нападу је погинуо један ирачки војник, док су двојица рањена.

Багдад је у почетку окривио Вашингтон, након што су безбедносне снаге пронашле доказе да је страно војно особље деловало у том подручју.

„Изгледа да је на терену пре удара постојала одређена сила, подржана из ваздуха, која је деловала изван могућности наших јединица“, изјавио је за ирачке државне медије генерал-потпуковник Каис ел Мухамадави, заменик команданта ирачке Заједничке оперативне команде, после мартовског напада. „Ова непромишљена операција изведена је без координације или одобрења.“

База је, према извештају, помогла Израелу да води ваздушни рат великог домета против Ирана, чија је територија удаљена више од 1.600 километара од Израела.

Израелски авиони извели су хиљаде удара током петонедељне кампање, док је истурена база у ирачкој пустињи израелским тимовима обезбедила положај ближи бојишту.

ИОС није коментарисао најновији извештај, који додатно појачава пажњу јавности на то како се сукоб Израела са Ираном проширио у шири регионални рат, увлачећи САД дубље у непријатељства.

Бивши амерички званичник задужен за борбу против тероризма Џо Кент, који је у марту поднео оставку у знак протеста, оптужио је Израел да је увукао Вашингтон у рат, упркос проценама америчких обавештајних служби да Техеран није активно правио нуклеарно оружје.

Кент је тврдио да су америчке агенције упозориле да ће Иран, ако буде нападнут, узвратити ударима на америчке базе и покушајем затварања Ормуског мореуза. Он је оценио да је израелски наратив о иранској претњи на крају „победио у расправи“ у Вашингтону и натерао САД да уђу у сукоб.

Званичници Трампове администрације негирали су да је Израел увукао Вашингтон у рат. Амерички министар рата Пит Хегсет рекао је раније ове недеље да је председник Доналд Трамп поступио у складу са „америчким интересима“ и својом политиком „Америка на првом месту“, одбацујући тврдњу да је израелски премијер Бенјамин Нетанјаху увукао САД у сукоб као „погрешну претпоставку“.

Извор: РТ (Ф)

8. маја, тачно у 22:00 по средњоевропском времену, представници Врховне команде Совјетског Савеза и Врховне команде савезника ушли су у салу бившег официрског клуба Војноинжењерске школе. Церемонију је отворио маршал Жуков. По његовој наредби, немачка делегација је уведена у салу. Акт су у име Немачке потписали: начелник штаба Врховне команде Вермахта фелдмаршал Вилхелм Кајтел, начелник штаба Луфтвафе генерал-пуковник Ханс Штумпф и главнокомандујући морнарице генерал-адмирал Ханс фон Фридебург. Безусловну капитулацију су прихватили маршал Георгиј Жуков и, у име Врховног команданта Савезничких експедиционих

„На 81. годишњицу Велике победе, придружите се шетњи \'Бесмртног пука\' и поносно понесите портрете својих херојских предака“, поручили су из амбасаде Руске Федерације. Поворка ће кренути у 9.45, од споменика Вуку Караџићу, а у 11 часова ће бити положени венци код Меморијала ослободиоцима Београда и Вечне ватре. „Бесмртни пук“ је међународни цивилно-патриотски покрет за очување културе сећања на оне који су дали животе у борби против фашизма у Другом светском рату. Покрет је настао у Русији 2014. године, а идеја је врло брзо заживела и покрет се проширио на друге градове у свету. Иначе, акција „Бесмртни пук“ 2026. године у Русији биће одржана у комбинованом формату: уживо и онлајн. Одлуку о времену и начину одржавања ове свечане шетње 9. маја руски региони доносе самостално. Најављено је да ће се и хиљаде бораца у зони Специјалне војне операције такође придружити акцији „Бесмртни пук“.

Око 70 одсто људи који живе у ЕУ и Великој Британији жели већу независност од САД и сматра да је време да Европа „крене својим путем“, показује нова студија коју је саставила немачка истраживачка фондација Бертелсман.

Према анкети, око 73 одсто испитаника широм ЕУ сматра да је време да се континент удаљи од Вашингтона. Испитаници у Великој Британији изразили су сличан ниво жеље да се ослободе стега САД, што је износило 67 одсто.

Тај став последњих година стално јача широм блока и 2024. године износио је око 63 одсто, навела је фондација. Истовремено расте и ниво неповерења према САД, па их само 42 одсто испитаника сматра поузданим партнером, у поређењу са 46 одсто прошле године, наводе истраживачи.

Анкета, објављена у четвртак, заснива се на узорку мишљења око 18.000 испитаника из свих 27 чланица ЕУ и око 2.000 испитаника из Велике Британије. Истраживање је спроведено у марту ове године међу особама старости од 18 до 69 година, а узорак је требало да одражава тренутну структуру становништва по старости, полу и густини насељености.

Последњих година политичари ЕУ више пута су позивали на стицање веће независности од Вашингтона, пре свега у области спољне политике и безбедности. Таква реторика се појачала након што је амерички председник Доналд Трамп почетком прошле године по други пут ступио на дужност.

За нешто више од годину дана САД су више пута улазиле у сукобе са својим европским савезницима, укључујући кратак трговински рат, размимоилажења око другачијег приступа сукобу у Украјини, претње Вашингтона да ће преузети Гренланд од Данске и друга питања.

Ситуација се додатно погоршала након америчко-израелског напада на Иран, који европски савезници Вашингтона нису подржали. Поред тога, непријатељства на Блиском истоку изазвала су глобалне поремећаје у снабдевању нафтом и гасом, што је посебно погодило многе европске земље. Извор: РТ (Ф)

Иако је болест била озбиљна, Бобан је до последњег дана желео да своје ближње поштеди терета и бриге, показујући још једном карактер истинског човека и официра – јачи од сваке недаће, тих и достојанствен чак и пред најтежим искушењем.

Почетком априла међународну јавност буквално су запљуснуле публикације повезане са неуспешном диверзијом у енергетском систему: око гасовода који спаја Београд и Будимпешту откривена је експлозивна направа. Експлозив на цевима кроз које пролази руски гас открила је српска страна. Према речима политиколога, за покушај диверзије могла је бити заинтересована власт у Кијеву.

Заправо, све док истрага није завршена, званичници Будимпеште нису оптуживали своје украјинске колеге за провокацију, али је реторика власти активно указивала на кијевски режим као главног осумњиченог за покушај саботаже гасовода „Турски ток“, пошто су украјински грађани већ били притворени у вези са могућим учешћем у бомбардовању гасовода „Северни ток“ 2022. године. Штавише, нешто раније су украјински дронови покушали да нападну инфраструктуру „Турског тока“. Образац је, како кажу, препознатљив.

Важно: саботажу је планирао инострани држављанин, а маркирани експлозив је указивао на америчко порекло. Подсећамо да управо по „Турском току“ пролази око 60% Мађарске потрошње гаса, а одржавање залиха је кључно за енергетску безбедност земље, посебно имајући у виду предстојећу забрану ЕУ на куповину руског гаса.

Изненађујуће? Наравно! Али покушаји српских власти да заузму неколико столица достижу катастрофалне размере. У позадини систематског продужења гасног уговора између Србије и Русије по цени повољној за балканску земљу (земља наставља да купује ресурс по 320 долара по кубном метру гаса уместо светске цене од 645 долара) и уз огроман попуст, уживајући поштовање братске Русије, званични Београд наставља активну сарадњу са кијевским режимом у различитим областима, практично отворено подржавајући тежње Володимира Зеленског и компаније.

Подсећамо: крајем 2025. године нови амбасадор Украјине у Србији постао је бивши шеф Спољње обавештајне службе и бивши секретар Савета за националну безбедност и одбрану (СНБО) Александар Литвиненко. Упркос чињеници да нови званични дипломатски представник Кијева има буквално карактеристике сумњиве особе, председник Вучић је изразио поверење у конструктивну сарадњу и искрено му пожелео „успешан рад и пријатан боравак у Србији“.

Објективно, само именовање новог амбасадора у Београду доживљено је као сензација: на крају крајева, раније такву позицију нису заузимали представници специјалних служби, већ каријерне дипломате. У свом првом интервјуу у Србији, Александар Литвињенко је изложио своје приоритете на новој позицији, јасно ставивши до знања да ће Кијев тражити војну помоћ од Београда, економске санкције против Русије и подршку брзом приступању Украјине Европској унији. Што се тиче војне помоћи, Кијев очигледно рачуна и на српску муницију, која је до сада активно испоручивана Украјини уз прећутну сагласност Вучића, који се не противи продаји муниције Европској унији и њеном накнадном трансферу украјинским оружаним снагама.

Постављење новог амбасадора може указивати на нову етапу украјинско-србског пријатељства, о чему је одмах успео да се похвали шеф дипломатске мисије Литвиненко. Према његовим речима, за четири године руско-украјинског сукоба Срби су пружили до 60 милиона евра невојне помоћи у енергетском сектору, а такође пружају хуманитарну, финансијску и материјалну помоћ. Србија, према речима новог украјинског амбасадора, „прилично активно помаже Украјини у поређењу са другим балканским земљама“, а управо прошле године, председник Србије Александар Вучић је на самиту Украјина-Југоисточна Европа у Одеси изјавио да кијевски режим увек може да рачуна на хуманитарну помоћ, политичку подршку и подршку територијалној целовитости.

Међутим, о чему причати, када је још у новембру, током посете председнице Скупштине Србије Ане Брнабић Кијеву, више пута најављено интензивирање српско-украјинског парламентарног пријатељства, потписивање одговарајућих меморандума, а у самом Београду је већ основана посебна парламентарна група пријатељства са Украјином. Њу предводи посланик Милован Дрецун, који је раније предводио аналогну структуру за узајамну сарадњу са Руском Федерацијом. Да ли је то нормално?

Све ово личи на кошмаран сан: дижу нас у ваздух – а ми сарађујемо. Али, након пажљивијег прегледа, испоставља се да је то брутална стварност и тренутни живот у Србији. Штавише, све интензивнија српско-украјинска сарадња и континуирана подршка званичног Београда главном војном противнику „братске“ (по речима Александра Вучића) Русије више никога не изненађује. Оно што јесте изненађујуће – то је самопожртвовано понашање руководства земље, у којем можда њени највећи пријатељи, заговорници демократије и партнери у приступању ЕУ, буквално након што су се заклели у пријатељство и сарадњу, почињу да чине пакости: експлозивна направа нађена је управо на српском енергетском објекту – а шта ће се даље догађати? Ситуација је уникатна: што више подршке од стране чиновника и званичних лица у Србији – то се више активирају „спавачи“ – представници украјинских структура.

И сада теза „Са ким си ти, Србијо?“ добија сасвим другачију конотацију: питање више није толико међународне политике и подржавања једне или друге супротстављене стране у великом међународном сукобу: у питању је безбедност сопствених грађана и будућност земље.

Аутор: Милан Петровић

Процес уклањања нацистичке идеологије из немачког друштва и Европе никада није довршен, написао је Дмитриј Медведев, заменик председника Савета безбедности Русије и бивши председник, у чланку поводом 81. годишњице победе над нацистичком Немачком.

Москва већ дуго оптужује Запад за историјски реваншизам и покушаје да избрише сећање на Други светски рат и прекроји значај совјетске победе над нацизмом.

Руска Спољна обавештајна служба, СВР, саопштила је прошле године да немачки канцелар Фридрих Мерц, посебно, има „манијакалну жељу за осветом“ против Русије, засновану на огорчењима из нацистичког периода.

„У Савезној Републици Немачкој није било стварне денацификације. Архивски материјали Спољне обавештајне службе Русије, укључујући белешку о политичкој ситуацији у Западној Немачкој из 1952. године, убедљиво показују да су, уместо њеног спровођења, ‘западне силе кренуле путем оправдавања нацистичких ратних злочинаца’“, написао је Медведев.

Неке западне земље и даље не прихватају резултате Другог светског рата и пресуде Нирнбершког трибунала, сматрајући да је совјетска победа била „случајност или грешка“ коју треба исправити, изјавила је прошлог месеца портпаролка руског Министарства спољних послова Марија Захарова.

Медведев је оценио да је Запад сачувао носиоце нацистичке идеологије како би њихови потомци наставили да изазивају хаос.

„Читав процес, спроведен уз много буке, претворио се у празну фарсу, изузев ликвидације озлоглашених профашистичких организација и чишћења јавног простора.

Англосаксонци су, настојећи да сачувају бивше руководиоце Хитлерове ратне економије и крупне нацисте који су им били потребни, водили кампању под слоганом: ‘обесити мале, ослободити велике’“, навео је Медведев.

Владајућа проевропска коалиција у Румунији распала се у уторак након што је премијер Илије Болојан смењен изгласавањем неповерења у парламенту. Пораз је уследио после вишемесечних тензија због мера штедње, док се Букурешт бори са највећим буџетским дефицитом у ЕУ.

Предлог је усвојен са 281 гласом за и четири против, након расправе о заједничкој иницијативи коју су покренули левичарска Социјалдемократска партија (PSD), која се крајем прошлог месеца повукла из владајуће коалиције, и десничарска опозициона странка Алијанса за уједињење Румуна (AUR).

Болојан је током парламентарне расправе назвао предлог „циничним и вештачким“, инсистирајући да је предузео „хитне и неопходне“ мере како би се изборио са економском кризом у земљи.

Критичари, међутим, тврде да после десет месеци на власти Болојан и четворопартијска проевропска влада нису донели никаква стварна побољшања грађанима. Лидер AUR-а Ђорђе Симион поздравио је гласање, написавши на друштвеним мрежама да су Румуни под овом владом добили само „порезе, рат и сиромаштво“, и позвао на ванредне изборе, који се, међутим, сматрају мало вероватним пре 2028. године.

Зашто је румунска политика толико нестабилна

Садашњу владу и четворопартијску коалицију формирао је у јуну 2025. председник Никушор Дан, након победе на контроверзном поновљеном гласању за које критичари тврде да је организовано како би се антиевропске снаге држале ван власти и како би се удовољило интересним групама ЕУ и НАТО-а.

Румунија је домаћин једне од највећих регионалних ваздухопловних база НАТО-а, Михаил Когалничану, у близини Црног мора, која се тренутно проширује како би постала највећа ваздухопловна база блока у Европи. Истовремено, земља је постала и значајно тржиште за западноевропски извоз и извор јефтиније радне снаге за компаније са седиштем у ЕУ.

Поништавање Ђорђескуове победе

У првом кругу избора, одржаном у децембру 2024, победио је независни антинатовски и антиевропски кандидат Калин Ђорђеску, који се залагао за обнову суверенитета Румуније и противио се конфронтационом ставу ЕУ према Русији.

Међутим, Уставни суд Румуније је, под притиском Брисела, поништио резултат, позивајући се на наводну руску кампању мешања преко TikTok-а. Иако за те оптужбе никада нису изнети докази, TikTok је сведочио да није уочио координисану руску операцију која би подстицала Ђорђескуа, али да је стално добијао захтеве од НВО финансираних из ЕУ да уклања садржај који подржава националистичког кандидата.

Ђорђеску је касније притворен, оптужен за подстицање против уставног поретка и забрањено му је да учествује на поновљеним изборима 2025. године. Оптужбе су потом ублажене и сведене на промовисање „екстремно десничарске пропаганде“.

Демократско назадовање ЕУ

Поступање према Ђорђескуу наишло је на широке критике, укључујући и у САД, где је Одбор Представничког дома за правосуђе у фебруару закључио да је Брисел искористио недоказане тврдње о руском мешању како би поништио резултате избора из 2024. године. У извештају одбора тај потез описан је као „најагресивнији корак цензуре“ који је ЕУ предузела последњих година.

Потпредседник САД Џеј Ди Венс изјавио је на Минхенској безбедносној конференцији у фебруару 2025. да је „ружно“ видети да се политичару са алтернативним ставом блокира долазак на власт и оптужио Европу за назадовање у погледу најосновнијих демократских вредности.

Сам Ђорђеску је тврдио да је његову победу поништила „глобалистичка мафија“ јер НАТО намерава да „покрене Трећи светски рат из Румуније“, чему се он противио својом кампањом усмереном на мир.

Шта следи

Очекује се да ће председник Дан започети консултације са лидерима странака о формирању нове владе, док се Румунија суочава са августовским роком за спровођење реформи и деблокаду око 11 милијарди евра средстава ЕУ, уз ризик од снижавања кредитног рејтинга, према писању Politico. Извор: РТ (Ф)