Адвокат и члан Београдског синдиката Феђа Димовић, кандидат на Студентској листи јасно је изнео ставове о кључним државним питањима. Поручио је да нема уласка Србије у НАТО и да је Косово и Метохија део Србије. Те речи постале су јасно ставиле до знања где Студентска листа стоји по питању територијалног интегритета и војних савеза.

Димовић је у емисији Без пардона објаснио и зашто је прихватио кандидатуру. Рекао је да више није довољно само критиковати систем кроз музику, већ да је дошло време да се преузме и лична политичка одговорност. Годинама је Београдски синдикат песмама говорио о неправди, Косову и друштвеној одговорности. Сада, како је истакао, та критика мора да пређе у конкретну акцију ако се жели промена.

Посебну пажњу посветио је односу Србије према Европској унији. Предложио је да се грађани на референдуму изјасне о чланству, уместо да о томе одлучују уски политички кругови. По његовом мишљењу, питање европског пута је превише важно да би се решавало без ширег народног сагласја. Истовремено је нагласио да Студентска листа мора да понуди јасан одговор шта би мењала ако добије поверење бирача.

Димовић је говорио и о томе како би изгледала нова власт. Поставио је питање ко би доносио кључне одлуке и да ли људи различитих идеолошких ставова могу да остану заједно и након евентуалне промене власти. Истакао је да будући посланици Студентске листе морају да знају коме одговарају – студентима који су их кандидовали, грађанима који су гласали или сопственим политичким уверењима.

Његов наступ долази у тренутку када је Студентска листа већ ушла у изборну кампању, а он сам постао једна од препознатљивих личности те листе. Као адвокат и музичар који је две деценије прозивао корупцију и лицемерје, сада се нашао у ситуацији да брани исте вредности из другачије позиције. Порука коју је послао је јасна: Косово остаје део Србије, НАТО није опција, а о Европској унији треба да одлучи народ.

Димовић је нагласио да напади и притисци неће утицати на његов ангажман. Рекао је да ће наставити да критикује корупцију и криминал режима и да ће се борити да Студентска листа победи.

Извор: Србин инфо

У Москви је 22. септембра 2026. године одржан округли сто „Будућност Републике Српске: изгледи за сарадњу“. Основни циљ пројекта - разматрање хуманитарне, друштвене и пословне сарадње између региона Руске Федерације и Републике Српске. Кључне теме разговора обухватају сарадњу у областима привреде, образовања, науке, културе, трговине и енергетике, као и питања везана за „народну дипломатију”. На маргинама округлог стола учесници су дали коментаре представницима медија.

Конкретно, Драга Мастиловић, министар науке и високог образовања Републике Српске, изјавио је да Република Српска потврђује своју стратешку опредељеност за продубљивање партнерства са Руском Федерацијом у кључним областима: Републике Српска је заинтересована за заједничке образовне програме, размену студената и професора и научна истраживања. Таква сарадња ће помоћи у образовању нових генерација стручњака, јачању културних и научних веза између наших народа и промовисању технолошког развоја.

Министар је такође говорио о важности очувања историјског сећања и заједничкој борби против историјског ревизионизма и фалсификовања историје.

„Многи нису свјесни чињенице да су се Срби, деведесетих година 20. вијека, први у Европи суочили са неонацизмом и неофашизмом, који је био подржаван од стране неких водећих европских држава, првенствено Њемачке. Нажалост, многи су, па чак и овдје у Русији, постали тога свјесни тек када су те мрачне идеологије узеле маха на територији данашње Украјине, што је довело до људских трагедија великих размјера. Посебно су у том смилсу недопустиви злочини неонациста против цивилног становништва, а посебно дјеце. Дужност је сваког цивилизованог човјека да осуди такве акције, терористичке акте и нападе на цивиле и цивилну инфраструктуру. “, изјавио је Д. Мастиловић.

Округли сто је одржан 22. септембра 2026. године. Главни циљ пројекта је разматрање питања хуманитарне, социјалне и пословне сарадње између региона Руске Федерације и Републике српске. Главне теме за разговор биће сарадња у области бизниса, образовања, науке, културе, трговинске и економске сарадње, енергетике и народне дипломатије.

Учесници округлог стола сложили су се да је тренутно евидентан висок ниво интеракције између институција Руске Федерације и Републике српске и да је важно да се у блиској будућности не мења агенда и вектори интеракције. Уколико се сарадња настави у истом духу, без промена, стране ће постићи значајне резултате у оквиру постојећих и планираних пројеката.

Амерички председник Доналд Трамп запретио је да ће „уништити“ Иран уколико преговори не успеју, рекавши да га чека „велика одлука“, уз оцену да договор са Техераном вероватно неће бити постигнут пре америчких међуизбора у новембру.

Обраћајући се Генералној скупштини УН у Њујорку у уторак, Трамп је бранио америчко-израелски рат против Ирана и оптужио Техеран да намерно одуговлачи постизање споразума.

„Али морам да донесем велику одлуку. Хоће ли бити постигнут договор са Ираном који ће им омогућити да се обнове и изграде далеко већу земљу него што је икада раније била?“, упитао је Трамп, а затим представио алтернативу: „Или ћу уништити Исламску Републику и то учинити брзо?“

„Да ли да их отерам у пакао, без икакве шансе за опстанак и без наде у будућу величину или будуће генерације?“, наставио је.

Трамп је, ипак, рекао да верује да ће споразум бити постигнут „одмах после избора“. Касније током говора навео је да ће Вашингтон и Техеран „сигурно завршити тај посао... на овај или онај начин“.

Трамп је такође позвао друге земље да се придруже САД у спровођењу „потпуне економске изолације“ Ирана све док Техеран не испуни услове Вашингтона.

Чланови иранске делегације напустили су салу Генералне скупштине, док је на месту остао само један дипломата нижег ранга, у тренутку када је Трамп бранио готово седмомесечни сукоб и оптуживао Техеран да тежи развоју нуклеарног оружја, подржава тероризам и напада трговачке бродове.

Неколико сати касније, међутим, Трамп је заузео помирљивији тон, откривши да су његови изасланици Стив Виткоф и Џаред Кушнер одржали „веома продуктиван састанак“ са иранским представницима. Виткоф је рекао да су посредници током дана преносили поруке између америчке и иранске делегације и да је завршена рунда разговора за коју се Вашингтон нада да ће се показати као „конструктивна и обећавајућа“.

Ирански државни медији потврдили су да се министар спољних послова Абас Арагчи, на захтев Вашингтона, састао са америчким преговарачима на маргинама Генералне скупштине. Према тим наводима, Техеран је на састанку изнео своје услове за поновно отварање Ормуског мореуза, укључујући окончање америчке поморске блокаде и ослобађање замрзнуте иранске имовине.

Иранска војска је, у међувремену, пркосно одговорила на Трампове изјаве, упозоривши да ће свака даља америчка или израелска ескалација бити дочекана још снажнијим узвратним ударима.

Брисел је и даље усредсређен на незаконито присвајање имовине Банке Русије замрзнуте у ЕУ, саопштио је прес-биро руске Спољнообавештајне службе (СВР).

„ЕУ је поново усмерила пажњу на руски новац“, наводи се у саопштењу. „Према информацијама којима располаже СВР, Брисел је и даље веома заокупљен плановима за незаконито присвајање имовине Банке Русије замрзнуте у ЕУ. Сада се на стручном нивоу разматрају предлози за стварање новог наднационалног тела у којем би руска имовина могла да буде ’скривена‘ након што буде повучена из депозитара Еуроклир“, навео је прес-биро.

СВР је истакла да европски бирократи журе да заплене руски новац. „Европски бирократи журе. Они страхују да без заплене руске имовине неће моћи да наставе да у недоглед финансирају корумпирани кијевски режим, што представља расходну страну сукоба НАТО-а са Русијом. Лидери ЕУ имају витални интерес да операцију крађе руске имовине окончају пре избора у низу европских земаља 2027. године“, наводи се у саопштењу. „У будућности би се ’прозор могућности‘ за заплену руске имовине могао затворити након што се после избора формирају нове владе. Те владе ће вероватно бити мање склоне да подрже кијевски режим и неће бити вољне да подстичу велики рат у Европи. С тим у вези, европски лопови руске имовине посебно страхују од председничких избора у Француској и парламентарних избора у Шпанији, Грчкој и Пољској“, подсетио је прес-биро.

Према СВР-у, актуелна елита ЕУ мора да схвати да ће „њени покушаји да украде суверену руску имовину поткопати кредибилитет паневропских институција“. „Земље глобалног југа више неће сматрати европске јурисдикције ’сигурним уточиштем‘. Јер Европа неће моћи да одржи стабилност сопственог финансијског система без ослањања на велике стране власнике европских хартија од вредности, попут Кине, Индије, Саудијске Арабије, Уједињених Арапских Емирата и Сингапура. Дакле, лопов ће у сваком случају бити кажњен“, закључио је прес-биро.

Извор: ТАСС

Западни медији без основа оптужују Русију за појаву неидентификованих дронова у Европи, без пружања доказа, и фактички се баве оним што је руски министар спољних послова Сергеј Лавров описао као „информационе игре“.

Говорећи на међународном форуму „Дијалог о фејковима 4.0“, Лавров је рекао да је питање наводних руских дронова који се појављују широм европских земаља и наводно гађају различите објекте у последње време постало редовна тема у западним медијима.

„Тема руских дронова – који се наводно појављују час овде, час онде широм европских земаља и нападају различите објекте – у последње време постала је модерна у западним медијима“, рекао је Лавров. „Међутим, сваки пут се испостави да то уопште није био дрон, да је био украјински дрон или да није било могуће поуздано утврдити да припада Русији.“

Лавров је оценио да детаљи који стоје иза таквих оптужби „више никога не занимају“, рекавши да је то питање уместо тога постало ствар „играња информационих игара“.

„Прође дан, два или три, а онда се вест потисне на задње странице новина или у неке неупадљиве делове других медија“, рекао је Лавров, описујући образац западних информационих напада.

„У међувремену – као што се управо догодило у Немачкој – они се хватају за ту лажну причу како би протерали наше дипломате и затворили конзуларна представништва и културне центре“, нагласио је Лавров.

Према његовом мишљењу, очигледно је да се „процена Москве изнова потврђује: главни правац западне информационе политике јесте да се брзо измисли лажна вест, да се у року од неколико дана надува до размера глобалне катастрофе и да се истовремено блокира приступ алтернативним информацијама о конкретном инциденту који се сензационализује“. Лавров је додао да се само неколико дана касније та лажна прича „гура у страну – у најбољем случају, пребацује на задње странице, ситним словима“.

Форум „Дијалог о фејковима 4.0“ одржава се у Националном центру „Русија“ и окупља више од 2.000 учесника из 80 земаља. Догађај организује Глобална мрежа за проверу чињеница (ГФЦН), коју су 2025. године основали новинска агенција ТАСС, аутономна непрофитна организација „Дијалог региони“ и „Радионица нових медија“.

Извор: ТАСС

Аутор: Николај Головко, водећи стручњак Центра за афричке студије Високе школе економије у Москви.

У протеклих неколико година БРИКС је доживео брзо ширење. Египат, Етиопија, Иран и Уједињени Арапски Емирати придружили су се организацији 2024. године, након чега је уведена и нова категорија „партнерске земље“. Као резултат тога, БРИКС је проширио свој географски домет и практично се трансформисао у нову организацију. У том контексту, самит у Њу Делхију у септембру 2026. могао би да делује мање значајно. Овог пута није најављено ни ширење ни неке велике политичке или економске иницијативе. Међутим, то указује на промену фазе развоја групе, а не на губитак замаха. Након одлука високог профила донетих претходних година, чланице су одлучиле да се усредсреде на разраду нове архитектуре БРИКС-а.

Овај процес је посебно очигледан када је реч о Африци. Пре само неколико година Јужна Африка била је једина афричка земља унутар БРИКС-а, док су се друге афричке земље првенствено укључивале кроз формат БРИКС+. Сада је ситуација суштински другачија. Три афричке државе – Јужна Африка, Египат и Етиопија – пуноправне су чланице групе, док су Нигерија и Уганда стекле статус партнерских земаља. Фокус организације померио се са изградње спољних односа са Африком на успостављање афричке платформе унутар БРИКС-а.

Поред лидера и представника афричких држава чланица БРИКС-а, на самиту су учествовале и партнерске земље. Нигерију је представљао потпредседник Кашим Шетима, а Уганду потпредседница Џесика Алупо. Још један кључни учесник био је председник Бурундија Еварист Ндајишимије, који је уједно и актуелни председавајући Афричке уније (АУ).

Као резултат тога, Африка је сада заступљена практично на сваком нивоу нове архитектуре БРИКС-а: кроз пуноправне чланице, партнере и АУ као главну панафричку организацију.

Ширење афричке заступљености унутар БРИКС-а постепено утиче и на политичку агенду. У Декларацији из Њу Делхија БРИКС је поново потврдио подршку већој заступљености афричких земаља у Савету безбедности УН. Истакнуто је и шире питање недовољне заступљености земаља у развоју, посебно афричких, у систему глобалног управљања. БРИКС се доследно залаже за интересе глобалног југа.

Афричка агенда била је истакнута и у питањима безбедности. БРИКС се залаже за повећање сарадње са АУ и подршку афричким механизмима за решавање сукоба. Коначна декларација се посебно осврнула на кризу у Судану; организација је позвала на прекид непријатељстава, омогућавање хуманитарног приступа и политичко решење засновано на принципу „афричка решења за афричке проблеме“.

Стога се фокус помера са простог укључивања Африке у документе БРИКС-а ка признавању све веће улоге континента.

Међутим, кључно питање у овој фази јесте да ли се повећана политичка тежина Африке може преточити у економске резултате, укључујући и кроз Нову развојну банку (НРБ). У почетку је присуство банке у Африци било ограничено на Јужну Африку, где се налази Афрички регионални центар НРБ-а у Јоханесбургу. Међутим, од тада се географски обухват чланства значајно проширио. Поред Јужне Африке, чланице НРБ-а постале су Египат и Алжир. Управни одбор НРБ-а такође је одобрио приступање Етиопије, Анголе и Зимбабвеа. Када заврше неопходне унутрашње процедуре, број афричких чланица банке могао би да порасте на шест.

Овај процес поставља темеље за постепену трансформацију НРБ-а у финансијску институцију са ширим присуством на континенту. На самиту у Њу Делхију, етиопски премијер Абиј Ахмед предложио је отварање канцеларије НРБ-а у Адис Абеби. Уколико та идеја буде реализована, банка би добила још једно институционално упориште на афричком континенту – и то у граду у којем се налази седиште АУ.

Септембар 2026. године донео је још један значајан корак: одобравање нове стратегије НРБ-а за период 2027–2031. године. Ова стратегија усклађена је са развојем самог БРИКС-а: ширење чланства требало би да буде праћено ширењем стварног деловања банке. Кључни приоритети укључују постепено и уравнотежено ширење базе чланства, активан рад са новим чланицама, повећање финансирања и даљи развој пословања у националним валутама.

Руководство НРБ-а има за циљ да покрене пословање у пуном обиму у свим новим земљама корисницама кредита. Ово је од суштинског значаја за Африку. Тренутно и даље постоји приметан јаз између институционалног присуства НРБ-а на континенту и географске расподеле његових стварних пројеката. Највећи део портфолија и даље је концентрисан у Јужној Африци. У 2026. години подршка је пружена новим пројектима који се односе на железничку инфраструктуру, водоснабдевање и финансијске гаранције.

Следећи показатељ успеха банке неће бити пријем нових чланица; уместо тога, биће то појава портфолија пројеката у Египту и Алжиру, а затим у Етиопији, Анголи и Зимбабвеу.

Природа захтева афричких чланица такође се мења. Поред шире политичке заступљености у Африци, Етиопија је указала на значај приступа финансирању и тржиштима, привлачења инвестиција и развоја регионалне повезаности.

Јужна Африка заговара сличну агенду: индустријализацију, повећање локалне додате вредности, развој инфраструктуре и коришћење могућности које пружа Афричка континентална зона слободне трговине. За афричке државе, користи од БРИКС-а све су више повезане не само са чланством у великој не-Западној групи, већ и са могућношћу коришћења њених инструмената за решавање унутрашњих и регионалних развојних изазова.

Истовремено, било би преурањено тврдити да је прелазак у нову фазу историје БРИКС-а већ завршен. Пре би се могло рећи да је 2026. година поставила правац. Политичка и институционална „африканизација“ БРИКС-а тренутно напредује брже од економског аспекта. Број афричких држава чланица и партнера значајно је порастао, њихова заступљеност у НРБ-у се проширила, а афричка питања добила су чврсто место у документима БРИКС-а. Међутим, обим узајамних инвестиција и број великих заједничких пројеката још не одговарају обиму институционалних промена које су се догодиле.

Из тог разлога, релативан недостатак одлука високог профила на самиту у Њу Делхију не би требало посматрати као знак да организација губи интересовање за Африку. Уместо тога, БРИКС је ушао у сложенију фазу; након неколико година током којих се успех првенствено мерио бројем нових партнера и иницијатива, критеријуми за мерење ефикасности се мењају. Оно што је сада важно јесте способност да се политичко приближавање преточи у трговину, инвестиције, инфраструктуру, финансирање и технолошку сарадњу.

У том смислу, Африка постаје кључни тест за обновљени БРИКС. Следећа фаза његовог развоја требало би да покаже у којој мери је нова архитектура способна да донесе опипљиве економске резултате.

Извор: РТ

Румунски десничарски политичар Калин Ђорђеску, који је победио у првом кругу председничких избора 2024. године пре него што су резултати контроверзно поништени, приведен је у вези са наводном преваром вредном милион евра.

Ђорђескуова изненађујућа победа на платформи критичној према НАТО-у изазвала је оптужбе из Брисела и Букурешта за лажну онлајн кампању. Он је потом дисквалификован из поновљене изборне трке, упркос открићима да је спорну дигиталну кампању, за коју се сумњало да му је ишла у прилог, водила странка која му се противила.

Румунска Дирекција за истрагу организованог криминала и тероризма (DIICOT) саопштила је у понедељак да је један осумњичени приведен и да је претресено пет објеката повезаних са случајем, док су локални медији навели да је реч о Ђорђескуу. Његов кључни савезник Ђорђе Симион оценио је најновији случај као упозорење да „свако од нас може бити следећи“.

Истрага о наводној умешаности политичара у превару која датира из 2021. године први пут је објављена на телевизији Digi24 у децембру 2024. Наводна жртва је раније те године поднела кривичну пријаву, навео је тај медиј.

Медијски извештај објављен је неколико дана пре него што је Уставни суд Румуније поништио председничке изборе, што је изазвало масовне протесте.

Симион, лидер десничарске Алијансе за уједињење Румуна (AUR), који је такође био кандидат на изборима 2024. године и подржавао протесте против њиховог поништавања, осудио је најновије привођење Ђорђескуа.

„Свако од нас може бити следећи. Зауставите злоупотребе!“, написао је на Фејсбуку. „Румунија је диктатура!!!!“

Истрага о превари само је један од неколико поступака покренутих против Ђорђескуа, који тврди да је жртва политичког прогона. Раније је оптужен за кршење правила о финансирању кампање и за заверу против уставног поретка, што је довело до његове дисквалификације из поновљених избора 2025. године.

Администрација америчког председника Доналда Трампа позвала се на поништавање румунских избора када је оптужила Брисел за надгледање ерозије демократских вредности у Европи.

Руководство ЕУ саопштило је да Букурешт има слободу да предузима мере против „страног мешања“. Општа политика блока подразумева примену мера према платформама друштвених мрежа као одговор на наводно мешање. Инструменти успостављени у оквиру Закона о дигиталним услугама (DSA) активирани су током више изборних процеса, укључујући и у Молдавији, која није чланица ЕУ.

Бивши градоначелник Букурешта Никушор Дан, школован у Француској и проевропски оријентисан, изабран је за председника након политичких превирања изазваних одлуком суда. Прошле недеље именовао је европосланика Зигфрида Мурешана, потпредседника посланичке групе Европске народне партије и некадашњег саветника у немачком Бундестагу, за мандатара за састав нове владе, упркос томе што не постоји јасна парламентарна већина.

То је трећи покушај формирања нове владе откако је гласање о неповерењу у мају гурнуло земљу у нову политичку кризу, која би могла да доведе до још једних ванредних парламентарних избора.

Извор: РТ (Ф)

Широм Русије у току је гласање на тродневним парламентарним изборима на којима се бира нови сазив Државне думе, као и хиљаде регионалних и локалних представника. У ноћи између суботе и недеље, Украјина је извела један од најснажнијих напада дроновима на Московску област, за који званичници тврде да је имао за циљ ометање избора.

Бирачка места отворена су у петак широм 11 временских зона Русије, почевши од Далеког истока и настављајући ка западу, а гласање би у већини региона требало да буде завршено у недељу у 20 часова по локалном времену. Више од 111 милиона људи има право гласа у Русији, док је још 1,8 милиона бирача регистровано у иностранству.

Према подацима Централне изборне комисије, излазност је у недељу до 18 часова износила 55 одсто.

У ноћи између суботе и недеље Москва и Московска област биле су изложене великом украјинском нападу дроновима, у којем су погинула два цивила, док су оштећени рафинерија нафте, стамбене зграде и цивилна инфраструктура. Градоначелник Москве Сергеј Собјањин изјавио је да је „незапамћени“ напад, у којем је учествовало више од 1.600 беспилотних летелица, имао за циљ ометање избора, али да у томе није успео.

На изборима се бира свих 450 посланика Државне думе. Половина мандата додељује се преко савезних страначких листа, док се преосталих 225 посланика бира у једномандатним изборним јединицама. На изборима преко страначких листа учествује десет политичких партија, којима је за освајање мандата углавном потребно најмање пет одсто гласова.

Досадашњи сазив Државне думе организован је у пет посланичких фракција: владајућу Јединствену Русију, Комунистичку партију Руске Федерације (КПРФ), Либерално-демократску партију Русије (ЛДПР), Праведну Русију и Нове људе. Јединствена Русија има убедљиву већину још од избора 2021. године.

Парламентарни избори одржавају се истовремено са више од 2.200 регионалних и општинских изборних кампања, на којима се одлучује о око 20.700 мандата и изборних функција. Од 89 региона Русије, у 11 се бирају регионални руководиоци, од којих у осам непосредним гласањем грађана, док се у 39 региона бирају законодавна тела.

Председник Владимир Путин гласао је електронским путем из свог кабинета у Кремљу у петак. У обраћању у среду позвао је Русе да изађу на изборе, рекавши да ће посланици изабрани за наредних пет година „обликовати нашу будућност“ и да је „глас сваког бирача важан“.

Даљинско електронско гласање доступно је у 33 региона. Тридесет два региона користе федералну платформу, док Москва има сопствени систем. Више од четири милиона људи пријавило се за даљинско гласање преко федералног система, а до 16.31 по московском времену у петак гласало је више од 2,5 милиона бирача.

Руси који живе у иностранству могу да гласају на 333 бирачка места у 152 земље, од којих ће већина бити отворена само у недељу.

Председница Централне изборне комисије Ела Памфилова изјавила је да је више од четири милиона људи гласало превремено у 12 региона у којима су, због безбедносних разлога, уведени посебни услови гласања. Међу њима су Доњецка и Луганска Народна Република, Херсонска и Запорошка област, као и осам руских региона у близини зоне сукоба у Украјини.

Још око 260.000 људи гласало је превремено у 37 других региона, углавном у удаљеним и тешко доступним подручјима.

Становници ДНР, ЛНР, Херсонске и Запорошке области први пут учествују на изборима за Државну думу откако су се, након референдума одржаних 2022. године, прикључили Русији.

Сједињене Државе ће, у пракси, контролисати безбедност Гренланда на основу споразума постигнутог са Данском и самоуправном арктичком територијом, саопштио је председник Доналд Трамп.

У објави на мрежи Truth Social у петак, Трамп је навео да споразум „Сједињеним Државама даје трајну контролу над безбедношћу и свим другим потребама на Гренланду, чиме се у потпуности решавају СВЕ наше бројне америчке забринутости“.

„По мом налогу, радили смо са представницима Данске и Гренланда како бисмо гарантовали да ће Сједињене Државе ЗАУВЕК имати потпуну могућност да ураде оно што је неопходно на Гренланду ради обезбеђивања и одбране безбедности Гренланда и Сједињених Америчких Држава“, додао је.

„Поред тога, од сада ниједан противник Сједињених Држава НИКАДА неће моћи да има базу на Гренланду, војно присуство на Гренланду или да врши осетљива улагања на Гренланду без нашег изричитог писаног одобрења.“

Трамп је обећао да ће САД бити „веома заштитнички настројене“ према Гренланду, описујући споразум као „остварење сна за Сједињене Америчке Државе“.

Трампова објава временски се поклопила са састанком највиших војних званичника НАТО-а у Копенхагену, где су се начелници одбране 32 чланице Алијансе окупили како би разговарали о јачању колективног одвраћања и одбране.

Председник САД већ дуже време тврди да би Сједињене Државе требало да преузму Гренланд од Данске због стратешког положаја острва и потребе да се сузбије руски и кинески утицај на Арктику. Његови захтеви изазвали су оштре реакције у Копенхагену и додатно затегли односе са америчким савезницима у НАТО-у у Европи.

Америчко-дански споразум о одбрани из 1951. године већ омогућава САД да затраже повећање војног присуства на Гренланду. Иако је Копенхаген одбацио могућност преноса суверенитета над том територијом на САД, дански званичници су саопштили да су спремни да измене постојеће споразуме како би одговорили на Трампове безбедносне захтеве.

Данска је убрзо након Трампове изјаве потврдила да је споразум постигнут.

„Споразум јача нашу заједничку безбедност у арктичком и северноатлантском региону и зато је добар и за НАТО и Европу. Истовремено, он признаје суверенитет и територијални интегритет Краљевине, као и право гренландског народа на самоопредељење“, изјавила је данска премијерка Мете Фредериксен.

„Споразум уважава интересе Гренланда и наше место у међународној сарадњи. Користан је за све нас“, изјавио је премијер Гренланда Јенс-Фредерик Нилсен.

Дански јавни сервис DR, позивајући се на кабинет премијера, објавио је да стране планирају да споразум потпишу следеће недеље на маргинама Генералне скупштине УН у Њујорку.

У фебруару је НАТО покренуо иницијативу „Арктичка стража“, којом се координишу и проширују савезничке војне активности широм Арктика, укључујући вежбе под данским руководством на Гренланду и у његовој околини. Тај потез уследио је након разговора Трампа и генералног секретара НАТО-а Марка Рутеа о безбедности у региону.

Москва је осудила оно што описује као милитаризацију региона.

„Под изговором митских претњи са Истока, НАТО је кренуо путем активне милитаризације Арктика и убрзано јача своје офанзивне способности у близини наших северних граница“, изјавио је у петак Владислав Маслењиков, високи званичник руског Министарства спољних послова. Извор: РТ (Ф)