Црна Гора је спремна да настави политички дијалог са Москвом, рекао је у интервјуу за РТ министар спољних послова Црне Горе Ђорђе Радуловић. Додао је да нова влада антируску реторику претходних власти сматра погрешном, али да је принуђена да свој спољнополитички курс координише са Европском унијом, чије чланство остаје главни стратешки приоритет земље. Према Радуловићевим речима, европске санкције против Руске Федерације, којој је Подгорица морала да се придружи у процесу европских интеграција, не би требало сматрати непријатељским кораком према Москви, те да не би смеле да се мешају у развој билатералне сарадње.
РТ: Са којим насљеђем и проблемима из претходне власти се суочила нова Влада на плану међународних односа, укључујући и Русију?
- Вањскополитички приоритети Црне Горе дефинисани су 2006. године, након обнове њене независности, а можда, чак и раније. Међу њима су, подразумијева се, и европска перспектива Црне Горе - чланство у ЕУ, поуздано савезништво у оквиру НАТО-а и стабилна сарадња са другим земљама региона. Такође, успостављање сарадње са кључним свјетским играчима и великим силама, међу којима је Русија наравно, свакако заузима достојно мјесто. Прошле године 30. августа одржани су избори и први пут за 30 година у Црној Гори дошло је до промјене власти. Лидери побједничке коалиције – премијер Здравко Kривокапић, предсједник Скупштине Алекса Бечић и потпредсједник Владе Дритан Абазовић, потписали су споразум сходно којем вањска политика остаје непромијењена. На тој основи, чланство Црне Горе у ЕУ остаје главни приоритет.
Имајући то у виду, у потпуности смо усагласили свој приступ са ЕУ у области вањске и безбједносне политике. На тој основи, спроводимо и рестриктивне мјере ЕУ, које не сматрамо антируским, с обзиром да оне не погађају грађане Руске Федерације, већ имају индивидуални карактер. Не сматрамо их ни непријатељским ни агресивним, због тога што су таква ограничења уведена и према Турској – нашем савезнику у НАТО-у. Дакле, прикључујемо се европским санкцијама не зато што имамо нешто против Русије, Турске или неке друге земље, већ због чињенице што је чланство у ЕУ наш приоритет.
Желио бих да примијетим да су се односи између Руске Федерације и Црне Горе налазили у извјесној стагнацији и да је претходна Влада иступала са антируском реториком. Тај наратив хоћемо да промијенимо и желимо да сарађујемо са Русијом у свим областима од обостраног интереса – али на начин да се то не коси са нашим одговорностима у усклађивању политике са Западом.
Можемо да сарађујемо у областима туризма, економије, авио саобраћаја, културе, образовања итд. Додаћу да је наша Влада спремна за обнову дијалога са Руском Федерацијом управо у оним областима о којима смо недавно премијер Црне Горе и ја разговарали са министром вањских послова Руске Федерације Сергејем Лавровом.
РТ: Тврдите да слиједите политику ЕУ – али и друге земље региона су на путу ка ЕУ које, међутим, не уводе санкције против Русије. Чак и чланица НАТО – Сјеверна Македонија још увијек то одбија. Премијер Kривокапић, у једном од интервјуа, је изјавио да је "тренутна ситуација апсурдна: замислите да ви, као мала држава уводите санкције против тако велике земље као што је Русија. Такве одлуке се не руководе интересима грађана, већ нам се "спуштају" из других, веома занимљивих области".
- То је добро питање, и драго ми је да сте ме то питали, јер желим да одгонетнем те митове. Раније сам руководио Дирекцијом Министарства вањских послова за ЕУ и сматрам себе добрим познаваоцем процеса, повезаних са ЕУ. Тачно, Сјеверна Македонија, као чланица НАТО, заиста није увела санкције против Русије. Знате ли зашто? Због тога што она још увијек није ни започела преговоре о чланству у ЕУ, и тек им мора приступити. Ми, с друге стране, водимо преговоре већ осам година. У томе је разлика.
РТ: Али Сјеверна Македонија одавно иде ка европским интеграцијама и испуњава све остале обавезе из Брисела.
- Разговарао сам са македонским колегама. Усаглашеност Сјеверне Македоније са свим мјерама ЕУ износи 95%. Једино што нису усагласили, али ће се и то догодити када започну приступне преговоре ( док ми преговоре водимо већ осам година) – јесте обавезно спровођење заједничке вањске и безбједносне политике ЕУ. Знате, ја не бих користио израз "санкције" – то изгледа као казна. У том контексту, санкције се односе на цио народ. У конкретном случају, то су рестриктивне мјере, које су уведене против Русије, и односе се на појединце и компаније, који су повезани са ситуацијом у Украјини. Просто речено, обични руски грађанин се не налази под санкцијама.
РТ: Господин премијер је, такође, изјавио да Црна Гора "не може себи дозволити такав луксуз" увођења санкција против Русије. Истовремено, према социолошким истраживањима од 2016. године, мање од 10% становништва подржава антируске санкције. Kако бисте то прокоментарисали?
- Сматрам да нико у свијету није срећан због увођења санкција против неке земље. Ако упитате просјечног грађанина Црне Горе да ли подржава увођење санкција против некога, одговориће вам, наравно, да "не". Али, ако упитате њега или већину грађана у ком правцу треба да се креће држава, 80% њих ће одговорити да желе чланство у ЕУ. Другим ријечима, да ли смо срећни увођењем санкција? Нисмо. Желимо ли да будемо у непријатељству са неким у свијету? Ни у ком случају. Мислим да нико у ЕУ није срећан насталим односима између ЕУ и Руске Федерације. Међутим, ако дијелимо вриједности са ЕУ, у којој осим мене, жели да буде и 80% грађана – у том случају морамо преузети и одређене ризике, како бисмо дијелили све бенефите и евентуалне губитке таквих односа.
Исто као што велика и јака Русија има апсолутно легитимно право да тражи своју срећу у глобалној политици – тако и мала, не тако јака Црна Гора и њен народ имају право да траже своју срећу у овом свијету. А ми своју срећу тражимо на Западу. Поновићу: ове санкције не представљају непријатељски чин.
РТ: Да закључимо - у овом моменту у Подгорици не постоји механизам за укидање или ублажавање санкција према Русији?
- Објаснићу како се уводе рестриктивне мјере. Савјет ЕУ доноси одлуку о продужењу рестриктивних мјера против Русије (или било које друге земље или организације) по одређеном питању. И обраћа се земљама кандидатима: "Да ли желите да се прикључите овим мјерама? Ако желите, имате рок до тог датума у мјесецу". Дакле, то није УН, гђе можете бити "уздржани". Имате могућност да се прикључите или не прикључите. Можемо ли да се не прикључимо? Наравно да можемо. Али, као изразито еврофилска земља, морамо процијенитии да ли ће то бити у складу са нашим стратешким интересима? Сматрам да неће.
С економске стране, ако погледамо индикаторе робне размјене, према посљедњим подацима (нећемо рачунати 2020. годину, јер је нерепрезентативна због пандемије) у 2019. години промет између ЕУ и Црне Горе је износио 1,4 милијарде еура, а са Руском Федерацијом само 11 милиона еура. Стотину пута мање. Дакле, да ли нам је неко поставио ногу на врат (и тјера нас да спроводимо санкције)? Није. Ми смо самостална земља и планирамо да очувамо свој суверенитет, али је кључно питање у ком правцу народ жели да Црна Гора иде.
РТ: Ако се говори о стратешким приоритетима – Црна Гора много зависи од туризма, а практично сваки трећи гост који долази у ЦГ је из Русије, то је велики приход за буџет. Да ли очекујете да Москва укине контрамјере и не ограничава проток туриста упркос чињеници да ће Подгорица задржати антируске санкције?
- Ако погледате које мјере су уведене према Руској Федерацији и које мјере, као одговор, је она увела против Црне Горе, примјетићете да оне не утичу на туризам, односно да туризам није захваћен овим мјерама.
Статистика нам много може рећи. Ако не гријешим, 2014. године, када се Црна Гора први пут прикључила санкцијама ЕУ (а 2012. године смо отпочели преговоре о приступању ЕУ и обавезали се да ћемо слиједити заједнички курс на плану вањске и безбједносне политике) – имали смо око 320 хиљада туриста, а након 5 година тај број је порастао на 380 хиљада.
Зашто се, током пет година праћења вањскополитичког курса ЕУ, број руских туриста повећао? Зато што, према мом дубоком увјерењу, руски грађани схватају да Црна Гора нема ништа против њих, да се такав став одражава према појединцима, који су на овај или онај начин умијешани у догађаје у Украјини. Поновићу: садашња Влада не жели да гради антируски наратив.
РТ: Да ли то значи да се ново руководство разликује од претходног само по томе што не жели да гради антируски наратив?
Мислим да је претходна Влада погрешно поступала у односима према Руској Федерацији. Према мом скромном мишљењу, представљали су рестриктивне мјере према Русији као казну за напетост у односима између Подгорице и Москве. То је погрешан приступ. Рестрикције против Русије се уводе, не због тога што смо ми антируски, већ због тога што смо проевропски оријентисани. Наводећи из личног примјера - ја говорим руски језик, моји синови носе руска имена – Алексеј и Павле, али при свему томе немам дилему у ком правцу би требало да иде моја земља.
Дакле, проблем је био у наративу који је претходно комунициран и према грађанима и према иностранству. Не можете истовремено подржавати добре односе са Руском Федерацијом, а иступати са антируским наративом који осуђује Москву као неку врсту зла и извор свих невоља Црне Горе.
С друге стране, дозволите ми да изнесем стручно запажање: низ других земаља ЕУ са којима Русија одржава добре односе и одлично сарађује – као што су Хрватска, Словенија, Бугарска, Мађарска – све оне, без изузетка, придружују се рестриктивним мјерама. И сматрам да Црна Гора заслужује идентичан приступ од стране Русије.
РТ: Kоје конкретне области, према вашем мишљењу, остају могуће за развој сарадње са Русијом?
- На примјер, област туризма. Правилно сте рекли да, приближно, трећина туриста долази из Руске Федерације. Руски грађани воле Црну Гору и Црногорце, због блискости језика, традиције, културе итд.
Морам да напоменем да ове године обиљежавамо 15 година од успостављања дипломатских односа између независне Црне Горе и Руске Федерације а, такође, не мање важно, 310 година од успостављања првих политичких контаката између наших земаља. Мислим да би ову годишњицу вишевјековних традиционалних односа требало обиљежити лијепим културним догађајима.
Дакле, упркос нашим јасним вањскополитичким приоритетима, спремни смо да развијамо конструктивну сарадњу са Русијом у свим областима од обостраног интереса.
Још једна област у којој бисмо могли сарађивати јесте јачање уговорно правне основе између двије земље. Вјерујем да би, у знак сјећања на обиљежавање наведеног јубилеја, могла да се организује и посјета Русији, укључујући и моју. Дефинитивно, постоји простор за развој односа у областима туризма, авио саобраћаја, културе, економије, образовања и медицине.
РТ: Да ли постоји ризик да ће усљед отопљавања односа између Подгорице и Москве и развоја сарадње са Русијом, руске инвестиције у Црној Гори бити оцијењене од стране Запада као "ширење злоћудног руског утицаја"?
- Не знам ниједну земљу ЕУ која не би сарађивала са Русијом. Да ли Русија има својих интереса на Балкану? Вјероватно, да. Али, понављам, идеја европских интеграција у Црној Гори је толико доминантна да наша Влада не доживљава утицај било које треће стране као нешто што Црну Гору може одвести са њеног пута. А што се тиче сарадње, добро знате да низ држава чланица ЕУ веома блиско сарађује са Русијом. Стога би такав принцип требало да важи и за Црну Гору, зар не?
РТ: Kако напредује борба са пандемијом коронавируса у Црној Гори?
- Ситуација у земљи није лака. Било је веома тешко када је нова Влада преузела власт. Добили смо једну серију вакцина из Русије, прву серију од 10 хиљада доза, од опредијељених 50 хиљада. Kористим прилку да изразим захвалност Руској Федерацији за помоћ у борби са пандемијом – уосталом, без обзира на одређене политичке односе међу земљама, дужни смо да се сви заједно боримо против пандемије. Пандемија не познаје геополитику. Људи умиру свуда, и у Русији, Црној Гори, Француској, САД, Британији, Њемачкој. Вјерујемо да ћемо, до почетка сезоне, имати висок проценат грађана који ће имати имунитет.
РТ: Недавно је министарка здравља Црне Горе, у интервјуу, изјавила да је Подгорица, до сада, наручила укупно 250 хиљада доза вакцина Спутњик В, што може да покрије велики дио потреба земље за лијеком. Kакав је значај руске вакцине у нормализацији односа и обнављању економије земље?
- Заиста водимо интензивне преговоре са руском страном у циљу куповине што веће количине вакцина. Истовремено, имамо контакте са Kином, која нам је обезбиједила око 30 хиљада доза вакцина Синопхарм. Помаже нам, такође, и ЕУ. Поред тога, Црна Гора је, кроз програм ООХ ЦОВАX, наручила 250 хиљада доза лијека. Ако саберемо све вакцине које, потенцијално, треба да добијемо, то значи да кроз имунизацију имамо добре шансе да се изборимо са вирусом.
РТ: Да ли сте се суочили са критиком Запада у вези са набаком руских вакцина, коју често називају "хибридним оружјем Kремља"?
- Мени је, као министру вањских послова, сасвим познат термин "ваццине дипломацy". Али, ни од кога нисам чуо да не треба куповати руску вакцину због одређеног разлога. Не бих желио да именујем одређене земље, али добро знамо да поједине европске земље користе руску вакцину за имунизацију својих грађана. Тако се враћамо мојој првобитној тези да ЦОВИД-19 не познаје геополитику. Ми, као одговорна Влада, и ја, као министар вањских послова, водили смо преговоре о куповини вакцина и са европским партнерима, са НР Kином, Руском Федерацијом и Великом Британијом (о вакцинама Астра Зенеца). У овом моменту, вакцине представљају најтраженији производ на свијету.
Такође, желио бих да разјасним мит о томе да ЕУ врши неку врсту притиска на поједине земље да не купују руске вакцине да на тај начин, не би падале под утицај Руске Федерације. Са оваквим изјавама сам се сусретао у медијима. Ипак, одговорно могу да кажем да сам недавно био на састанку у НАТО, на ком су учествовали сви министри вањских послова чланица Алијансе, а прије тога сам имао и доста билатералних сусрета и телефонских разговора – са њемачким, словачким, мађарским министром – нико о томе није рекао ни ријеч.
У Црној Гори има свега 600 хиљада становника и ми ћемо се, као Влада, постарати за здравље наших грађана. Наши партнери из Европе су тога свјесни. А зашто нас разумију? Из простог разлога што и сами користе руске вакцине.
РТ: Недавно је потпредсједник Скупштине Црне Горе Страхиња Булајић најавио потребу обнављања пријатељских односа са Русијом и најавио формирање групе пријатељства са руском Државном думом. Kакав је став Владе према овој иницијативи?
- Скупштина Црне Горе је законодавна грана власти, а Влада, као извршна грана, не може ни на који начин, по овом питању, утицати на њен рад. Kолико ми је познато, раније је постојала група пријатељства са Русијом, али у посљедњој деценији наши односи нису били на одговарајућем нивоу. Ако ова иницијатива буде реализована, ја лично немам ништа против.
РТ: Више земаља чини балкански „Мини Шенген". Црна Гора се још увијек није придружила том пријекту. Зашто?
- У овом моменту, наша земља учествује у раду више од 30 регионалних иницијатива. Kада се "Мини Шенген" појавио почели смо да разматрамо његову суштину, које предности пружа и да ли дуплира иницијативе које већ постоје у региону.
С друге стране, имамо и Берлински процес – пројектна иницијатива, у којој учествујемо од самог почетка, а коју је предложила канцеларка Меркел 2014. године са циљем јачања веза унутар региона кроз слободу кретања робе и грађана, јачање економских веза, промоцију заштите животне средине итд.
Прошле јесени припремљен је Акциони план Заједничког регионалног тржишта, који подразумијева све оне слободе које су доступне у оквирима "Мини Шенгена", укључујући и додатне повољности због чињенице да ово тржиште (Заједничког регионалног тржишта) обухвата шест држава. А најснажнији аргумент у прилог Берлинском процесу је тај што је у потпуности подржан од стране ЕУ.
У поређењу са њим, "Мини Шенген" пружа нижи ниво сарадње и интеграције. Због тога, у овој фази, он једноставно није потребан Црној Гори.
РТ: Kакав је успјех постигла Црна Гора на путу европских интеграција? Да ли се бојите проблема у вези са пооштравањем критеријума за придруживање ЕУ и процеса успоравања проширења Уније у цјелини? Kаква је ваша прогноза за приступање чланству у ЕУ?
- Kао увјерени еврофил, сматрам да је ЕУ непотпуна без земаља Западног Балкана, а Црна Гора је срце овог региона. Подгорица већ девет година води преговоре са ЕУ. Притом, отпочели смо их под строжим критеријумима, у односу на то какви су били раније. Наравно, прихватили смо и нову методологију, коју су иницирале Француска и друге земље. Зашто? Због тога што ништа не скривамо – немамо скривену агенду и резервне планове. Искрени смо како са европским партнерима, тако и са Русијом. Било гђе у свијету рећи ћу исто: идеја европске интергације Црне Горе нема алтернативу.
Да ли је дошло до успоравања у процесу проширења ЕУ? Дошло је. Да, донијети су строжи принципи за чланство. И "мерит басед" приступ (у складу са испуњеним критеријумима – РТ) је сасвим праведан. Због тога смо одлучили да пружимо прилику новој методологији, у чијим оквирима се преговори воде по тематским областима.
Што се тиче датума приступања, не бих лицитирао. Подсјетићу само на ријечи европског комесара (за сусједску политику и проширење – РТ) Вархељија који је казао да би волио да бар једна од земаља кандидата постане чланица ЕУ до краја истека мандата мисије. Свим срцем бих волио да то буде Црна Гора.
На платну промичу кадрови ослобођења Маријупоља, окружен сам публиком која аплаудира и плаче и размишљам само о једном – саборцима којих више нема, каже поводом премијере документарног филма “На ивици понора” борац јединице “Сомали”, Игор Рзјанин, и додаје: “Срби су народ који разумеју о чему причам”
Синиша Љепојевић, угледни српски интелектуалац, ветеран ТАНЈУГ-а, који је деценијама живео и радио у Лондону, а сада је и народни посланик покрета „Ми – глас из народа“, за Братство је направио до сада најопширнију јавну анализу српских односа са Западом и са Русијом. У овом, пре свега искреном интервјуу, који је пред читаоцима, није пропустио да охрабри српску страну на одлучан искорак ка братским интеграцијама и за то је понудио искључиво рационалне аргументе.
Дмитриј Рогозин, послије вишедеценијске успјешне политичке каријере у Русији, током које обављао високе државне функције након почетка СВО отиснуо се на прву линију фронта. Тамо је у децембру прошле године био и тешко рањен. Успјешно се опоравио и недавно је изабран за сенатора Запорожске области.
У Новом свету који настаје, Србија и Русија обликују своје односе са другим државама и другим народима на темељима који су више засновани на моралу, а у томе се огледа и однос са Исламом, како глобално, тако и на Балкану – каже, између осталог, у разговору за Братство, Раде Божовић, најугледнији српски арабиста, књижевник и професор емеритус Филолошког факултета у Београду.
Данас већина света подржава Руску Федерацију, упркос наизглед широком укидању руске културе, а што се тиче Србије, огромна већина подржава Русе. То је изјавио прослављени редитељ Емир Кустурица у ексклузивном интервјуу за руски портал LIFE.
Народни посланик пуковник Золтан Дани био је учесник XI Московске конференције о међународној безбедности. Интервју са њим објавио је лист Известија 24. Августа под насловом “Признање Крима и Донбаса од стране Србије је могуће”
Традиционални божићни конвој хуманитарне организације \"Солидарност за Косово” стигао је у српске енклаве. Арно Гујон, директор Управе за сарадњу са дијаспором и Србима у региону и оснивач организације “Солидарност за Косово“ каже за РТС да није био сигуран да ли ће ове године успети, али да је 50. конвој ушао на КиМ. \"Срби на КиМ се итекако боре и ретко који народ у Европи би издржао све што они издржавају већ 23 године и зато смо уз њих. Они су за нас пример храбрости и достојанства\", напомиње Гујон.
Кент „Бонфејс“ Меклелан каже да су Американци дезинформисани о сукобу у Украјини и да их наводе да верују да је „Русија одлучила да бомбардује јебена места без разлога“
RSS
