"Американци увек покушавају да опљачкају друге земље на различите начине, у погледу не само њихове нафте или новца или финансијских ресурса. Они пљачкају њихова права, њихова политичка права и свако друго право."
Сирија је постала полигон за САД, како би усавршиле своје механизме за заштиту глобалне хегемоније, рекао је сиријски председник Башар Асад у интервјуу за РТ. Такође је објаснио против чега се Сиријци боре.
Вашингтон види да се његова бивша доминантна улога измиче, те покушава да је сачува користећи сва расположива средства, сматра сиријски лидер. Дакле, САД би се "бориле против Руса, Иранца, Сиријаца, ко год би рекао `НЕ`. Чак и са њиховим савезницима ако кажу „НЕ“, попут западних влада, и са њима би се борили“, рекао је Асад.
У ствари, Сирија је на мети САД-а након што су извеле две веома скупе директне војне инвазије на Авганистан и Ирак. У последњем случају, САД и њихови савезници борили су се против Садама Хусеина, ирачког јаког лидера, који је деценијама уживао активну подршку Вашингтона и Лондона, нарочито у свом рату са другим америчким ривалом - Ираном.
Ипак, касније су се односи између њих покварили након Заливског рата и Садамов Ирак је на крају проглашен метом за америчку инвазију 2003. године.
Кампање против Садама и талибана у Авганистану показале су се прескупим за Вашингтон и очигледно су донеле мало користи од очекиване.
Дакле, САД су заузеле другачији приступ у покушају да сруше владу, рекао је Асад, односно коришћење терориста у ту сврху. Супротно јавној декларацији да терористичке групе попут "Ал Каиде", "Нусра фронта" или "Исламске државе" треба да буду елиминисане, САД се не стиде нити имају икакав проблем да их подрже да би оствариле своје циљеве.
"Ал-Каида је њихов играч против сиријске владе, против руске и иранске владе", објаснио је Асад.
"Како се је `Исламска држава` изненада појавила 2014. године?! Ниоткуда! Ни из чега! У Ираку и Сирији истовремено, са америчким наоружањем?! То је врло јасно."
Руке САД-а у рукавицама терориста Асад је додао да "Исламска држава" на врхунцу своје моћи не би могла кријумчарити нафту у милионима долара вредности месечно из Сирије да САД нису "затварале очи".
"Откако је `Исламска држава` почела пљачкати сиријску нафту 2014. године, имали су два партнера: [турског председника Таипа] Ердогана и његове сараднике и Американце, било да је то Ција или неко други", рекао је Асад. Пљачка богатства Сирије под америчким надзором отворено се наставља и данас, додао је он. Ипак, пљачка, каже сиријски председник, неће престати ни када се рат заврши.
"Американци увек покушавају да опљачкају друге земље на различите начине, у погледу не само њихове нафте или новца или финансијских ресурса. Они пљачкају њихова права, њихова политичка права и свако друго право. То је њихова историјска улога, бар после Другог светског рата."
Асад је рекао да су мутне везе између Вашингтона и тврдокорних милитаната у Сирији разлог зашто је скептичан према тврдњи Доналда Трампа да су америчке специјалне снаге заиста ликвидирале вођу "Исламске државе" Абу Бакр ал Багдадија. Баш као у случају Осаме Бин Ладена, није објављен коначан доказ о смрти, што је сушта супротност ономе што се догодило људима попут ирачког лидера Садама Хусеина или либијског вође Моамера Гадафија. Москва, са своје стране, такође има резерве у вези са тврдњама да је Багдади мртав, позивајући на објављивање неких доказа.
"Читава прича се односил на прање америчких руку од терористичких рукавица током последњих, не само неколико година, већ и током последњих деценија."
Људи се боре и умиру због разлога, а не особе
Наратив који подржава промену режима у Сирији обично се фокусира на Асада и његов унутрашњи круг, тврдећи да би свргавање такозваног "диктатора" било довољно да се осигурају позитивне промене у Сирији. „Асад мора отићи“ дуго је била мантра на Западу. И људи сами говоре да је таква представа смешна, јер стотине хиљада Сиријаца који се боре на страни Дамаска сигурно не ризукују своје животе због једне особе.
"Људи би дали свој живот, посебно због тако јаког разлога, а то је одбрана своје земље, одбрана постојања, будућности."
Исто је тако и са народима попут Ирана и Русије, који су послали своје снаге да помогну Сиријцима у борби против тероризма. Веровање да ће се било која влада кладити у политички опстанак једног страног лидера је "против логике", рекао је Асад. Асада су често оптуживали да користи бруталност и терористичке тактике над цивилним становништвом како би га окренуо против милитантбих група које се противе Дамаску. Устврдио је да такав приступ, не да само није неморалан, већ и непрактичан.
„Рат у Сирији је ради придобијања народа, али не можете придобити срца људи бомбардовањем“ рекао је Асад.
"Како би сиријски народ могао да подржи своју државу и свог председника и своју војску ако га убија?"
Економски рат се наставља
Асад је рекао да су западни лидери који кажу да сиријски народ пати под његовом владом лицемери, јер управо исти лидери наносе патњу Сиријцима економским санкцијама. То је у основи само још један начин да се покуша осигурати промена режима, нагласио је он.
"Ово је можда последњи очајнички покушај како би се подстакнуло да буду против своје владе. Али пробали су и прошле зиме, покушали су и раније, и није успело, јер људи знају целу причу и знају где им је интерес."
Сирија традиционално има јак јавни сектор који пружа бројне услуге попут здравствене заштите или образовања или по субвенционисаним ценама. Уз економију осакаћену ратом, све више људи се ослања на владу како би добили основне ствари попут хране, лекова или бензина.
Санкције, међутим, нису ограничене на владу, рекао је Асад. Приватне инвеститоре снажно обесхрабрују САД и њихови савезници, да уложе капитал у делове Сирије под контролом владе, што отежава економски опоравак, обнову и повратак избеглица.
Синиша Љепојевић, угледни српски интелектуалац, ветеран ТАНЈУГ-а, који је деценијама живео и радио у Лондону, а сада је и народни посланик покрета „Ми – глас из народа“, за Братство је направио до сада најопширнију јавну анализу српских односа са Западом и са Русијом. У овом, пре свега искреном интервјуу, који је пред читаоцима, није пропустио да охрабри српску страну на одлучан искорак ка братским интеграцијама и за то је понудио искључиво рационалне аргументе.
Дмитриј Рогозин, послије вишедеценијске успјешне политичке каријере у Русији, током које обављао високе државне функције након почетка СВО отиснуо се на прву линију фронта. Тамо је у децембру прошле године био и тешко рањен. Успјешно се опоравио и недавно је изабран за сенатора Запорожске области.
У Новом свету који настаје, Србија и Русија обликују своје односе са другим државама и другим народима на темељима који су више засновани на моралу, а у томе се огледа и однос са Исламом, како глобално, тако и на Балкану – каже, између осталог, у разговору за Братство, Раде Божовић, најугледнији српски арабиста, књижевник и професор емеритус Филолошког факултета у Београду.
Данас већина света подржава Руску Федерацију, упркос наизглед широком укидању руске културе, а што се тиче Србије, огромна већина подржава Русе. То је изјавио прослављени редитељ Емир Кустурица у ексклузивном интервјуу за руски портал LIFE.
Народни посланик пуковник Золтан Дани био је учесник XI Московске конференције о међународној безбедности. Интервју са њим објавио је лист Известија 24. Августа под насловом “Признање Крима и Донбаса од стране Србије је могуће”
Традиционални божићни конвој хуманитарне организације \"Солидарност за Косово” стигао је у српске енклаве. Арно Гујон, директор Управе за сарадњу са дијаспором и Србима у региону и оснивач организације “Солидарност за Косово“ каже за РТС да није био сигуран да ли ће ове године успети, али да је 50. конвој ушао на КиМ. \"Срби на КиМ се итекако боре и ретко који народ у Европи би издржао све што они издржавају већ 23 године и зато смо уз њих. Они су за нас пример храбрости и достојанства\", напомиње Гујон.
Кент „Бонфејс“ Меклелан каже да су Американци дезинформисани о сукобу у Украјини и да их наводе да верују да је „Русија одлучила да бомбардује јебена места без разлога“
RSS
