Јуче је дознао да, барем што се Српске тиче, то није могуће. Јуче је, као што то обично бива са писцима код нас, Захар Прилепин изазвао велику пажњу јавности због сасвим некултурних, политичких питања.
Након што су му службе државне заједнице БиХ, смјештене у Сарајстану, забраниле улазак на територију Дејтонске Долине Плача, можда порасте број подигнутих, купљених, а онда ваљда и прочитаних књига овог писца из редова Војске Доњецке Народне Републике. То би била једина позитивна тековина ове срамоте.
Фронтал.СРБ доноси кратки интервју, начињен у кафеу хотела Шахтјор плаца у Доњецку, са личношћу познатом тада само за књижевност заинтересованим, а сада нашироко чувеним писцем и у Српској.
Осим далековидости и родољобља уређивачке политике Фронтала, овај необјављени интервју из ратних резерви и јучерашњи „Случај Прилепин“, јасно потврђује да ће било какав истински покушај да се доведу умјетници чија идеолошка поставка одговара стварним културним и културнополитичким интересима Српске, бити оштро нападнут и онемогућен од оних снага које ову земљу држе под окупацијом.
Сусрет са овим писцем је био неочекиван. У униформи, уз оружану пратњу и мјестимични пролаз оклопне технике под прозором. Није било пуно времена за било шта. Захар је заузет човјек.
Прилепин је ратовао у Чеченији, сада је у Доњецку у званичној титули официра за морал у једном батаљону, а у много званичнијој савјетника предсједника ДНР, Александра Захарченка. Једина ствар којом би се ова јучерашња брука културне елите у Српској (ако тако нешто постоји) могла опрати, осим поновног доласка Прилепина у Бању Луку, била би потпуно одустајање од културне политике која Српску очито води у пропаст и самоукидање из засједе.
У то име, настављамо интервју на питању шта се то Захару толико допало код Срба да би, макар само у дипломатском одговору, желио да живи са њима?
Свиђа ми се народ, језик, али оно што заиста купује моје срце кад сам у Србији, јесте што је то јединствена земља у свијету гдје могу рећи нешто позитивно о Русији, Русија ће побиједити, а људи ће почети аплаудирати.
Када причам са њима о Донбасу, не треба им претјерано објашњавати. Можда неке детаље, али они у потпуности схватају шта се овдје дешава из своје личне историје. Нажалост, нисам био на Косову и Метохији.
Шта је то што натјера писца да постане ратник? Да ли постоји нека веза између та два појма?
Ја сад не видим неку везу, јер сам престао да пишем књиге. Сматрам да је могуће имати више живота. Два или три. Бити војник, бити породичан човјек, бити писац. Ипак, сматрам да сада треба изабрати један живот.
Ипак, у контексту руске књижевности то, је традиција. Моја посљедња књига баш говори како су 168 писца били истовремено и писци и ратници. Не само у Великом отаџбинском рату (Други свјетски рат) већ и у Кавкаском, Финском, Пољском и другим ратовима. То су само лажни пацифисти, фарисеји, измислили да уколико си ратник, да не можеш бити писац.
Када говорите о више живота, то звучи помало шизофрено. Да ли рат толико изједа људску душу, да се ни писати не може, те остаје могућност само да буде ратник?
Да. Ништа друго. Моји интелектуални квалитети се смањују када сам у рату. Заборављам сав свој пређашњи живот, не читам књиге, мало мислим, не занимам се за политику или шта се дешава у Москви. То је за мене као да се дешава на другој планети.
Ви сте старјешина у војсци. Како, као хуманиста, измирујете то у себи са слањем људи у смрт?
Не шаљем никога. То су све добровољци. Они сами желе да иду рат. Ја једино могу да идем и хватам их за руку. (смијех)
Шта промишљате да ће се десити са њом у будућности, односно, каква су ваша знања о Републици Српској, прије него што сте постали ратник и бавите се само тим?
Мислим да ће доћи до промјене распореда снага у цијелој Европи. Самим тим и између Русије и САД. Сматрам да је задатак српског народа, српске интелигенције у таквим условима, да себи изабере другу елиту, другу власт. Оно чему стреми власт у Србији, Европска унија, сама се у себи распада.
Дешава се исти процес као у Украјини. Тежи се ка Европи, Европској унији, а ње нема. Ту је само хаос.
Што се Србије тиче, имам велику антологију српске поезије, читао сам Андрића, Павића и уопште много српских писаца. Имам читаву српску библиотеку.
Да, али питање је било Република Српска?
Да, да. Разумијем шта је у питању. Био сам тамо два пута. Но, ја Републику Српску доживљавам исто као Србију, а Србију као Републику Српску. Косово такође.
Путовали сте много по свијету, гдје сте срели најбоље писце, а гдје најбоље ратнике?
Одговорићу вам раздвојено на то питање. Знајући историју, односно како је ишао слијед Првог свјетског рата, Другог свјетског рата и до данас, мој најозбиљнији одговор би био Срби.
Што се писаца тиче, на много мјеста се налазе писци, али много је и земаља које немају ни једног писца који се може поистовјетити са њиховим народом. Проблем је у томе што у савременој књижевности се мало писаца поистовјећују са својим народом.
Један мој добар пријатељ, писац, добро ћакнут, написао је књигу Благогаварнитељници. Он се родио у САД, пише на француском језику, подражавајући руску класичну литературу, а живи у Шпанији.
Немогуће га је поистовјетити са неком земљом.
Значи, уколико дође да живи у Србији или Српској, ми можемо присвојити Прилепина?
(смијех и климање клавом)
Ви сте веома популаран писац у Србији, али можда најпопуларнија ствар коју сте написали у Србији су ваша Писма Стаљину. Због чега Стаљину?
Наравно да то нису реална писма. Стаљин, као симбол антиглобализма. Стаљин као симбол анти-НАТО, Стаљин као симбол антиевроцентризма, Стаљин као симбол тога да би се то могло срушити.
Када би бирали неког данашњег политичара ко би обједињавао све те особине, кога би изабрали?
Руски император, мислим да је он дужан бити то. (смијех)
Питања постављали: Д. Жарковић, Д. Симић, Фронтал
Читајте више на Украјина и Новорусија из минута у минут
На платну промичу кадрови ослобођења Маријупоља, окружен сам публиком која аплаудира и плаче и размишљам само о једном – саборцима којих више нема, каже поводом премијере документарног филма “На ивици понора” борац јединице “Сомали”, Игор Рзјанин, и додаје: “Срби су народ који разумеју о чему причам”
Синиша Љепојевић, угледни српски интелектуалац, ветеран ТАНЈУГ-а, који је деценијама живео и радио у Лондону, а сада је и народни посланик покрета „Ми – глас из народа“, за Братство је направио до сада најопширнију јавну анализу српских односа са Западом и са Русијом. У овом, пре свега искреном интервјуу, који је пред читаоцима, није пропустио да охрабри српску страну на одлучан искорак ка братским интеграцијама и за то је понудио искључиво рационалне аргументе.
2024-02-06 13:41:34
Дмитриј Рогозин, послије вишедеценијске успјешне политичке каријере у Русији, током које обављао високе државне функције након почетка СВО отиснуо се на прву линију фронта. Тамо је у децембру прошле године био и тешко рањен. Успјешно се опоравио и недавно је изабран за сенатора Запорожске области.
2024-01-23 16:05:10
У Новом свету који настаје, Србија и Русија обликују своје односе са другим државама и другим народима на темељима који су више засновани на моралу, а у томе се огледа и однос са Исламом, како глобално, тако и на Балкану – каже, између осталог, у разговору за Братство, Раде Божовић, најугледнији српски арабиста, књижевник и професор емеритус Филолошког факултета у Београду.
2023-12-28 22:36:15
Данас већина света подржава Руску Федерацију, упркос наизглед широком укидању руске културе, а што се тиче Србије, огромна већина подржава Русе. То је изјавио прослављени редитељ Емир Кустурица у ексклузивном интервјуу за руски портал LIFE.
2023-12-22 20:06:17
Народни посланик пуковник Золтан Дани био је учесник XI Московске конференције о међународној безбедности. Интервју са њим објавио је лист Известија 24. Августа под насловом “Признање Крима и Донбаса од стране Србије је могуће”
2023-08-27 12:09:19
Уредник Восток вести недавно је посетио Вагнер Центар у Санкт Петербургу
2023-05-14 23:45:49
Министар спољних послова Сергеј Лавров дао интервју за ТВ канал Русија 24 и РИА Новости. О датуму...
2023-02-02 11:17:58
По мишљењу доктора историјских наука Јелене Гускове, садашњи положај Србије условљен је дугогодишњом политиком једностраних уступака...
2023-01-26 09:43:20
Традиционални божићни конвој хуманитарне организације \"Солидарност за Косово” стигао је у српске енклаве. Арно Гујон, директор Управе за сарадњу са дијаспором и Србима у региону и оснивач организације “Солидарност за Косово“ каже за РТС да није био сигуран да ли ће ове године успети, али да је 50. конвој ушао на КиМ. \"Срби на КиМ се итекако боре и ретко који народ у Европи би издржао све што они издржавају већ 23 године и зато смо уз њих. Они су за нас пример храбрости и достојанства\", напомиње Гујон.
2022-12-31 07:07:38
Проф. др Миломир Степић, наш водећи стручњак за геополитику, у интервјуу за портал srbratstvo.ru, објашњава очекиване и...
2022-12-26 10:34:11
Некадашњи савезни министар спољних послова у интервјуу за портал srbratstvo.ru даје прецизну и јасну слику стања у преговорима...
2022-12-14 07:33:54
Олга Тимофејева, депутат и председник Комитета Државне Думе за развој грађанског друштва, питања друштвених и религиозних...
2022-12-08 10:31:18
Вашингтон је крив за распиривање сукоба у Донбасу, рекао је редитељ Оливер Стоун у интервјуу за...
2022-12-07 06:58:39
Кент „Бонфејс“ Меклелан каже да су Американци дезинформисани о сукобу у Украјини и да их наводе да верују да је „Русија одлучила да бомбардује јебена места без разлога“
2022-11-21 09:20:10
Амбасадор Русије у Србији Александар Боцан-Харченко изјавио је да наводи западних аналитичара да ће Москва трговати...
2022-10-30 08:27:19
„Добро место за српску безбедност било би у НАТО-у“
2022-10-16 12:27:29
„Руска мисија је да постави темеље мултиполарног светског поретка и пошаље амерички светски поредак заснован на правилима на сметlиште историје“
2022-09-15 09:59:33
Један од оснивача Пинк Флојда говорио је за РТ зашто се сукоб у Украјини наставља и шта стоји иза америчке спољне политике
2022-08-13 17:12:06
Амбасадор САД: За Србију главно питање санкција Русији
2022-08-12 21:15:12
Белорусија ће званично признати независност република Донбаса Доњецка и Луганска ако то буде потребно, али недостатак...
2022-07-22 09:57:04
Људи у овим регионима почињу да цене сопствене природне и развојне ресурсе, наводи Пурнима Ананд
2022-07-09 10:06:46
Берни Еклстон је стао у одбрану руског председника
2022-06-30 11:43:21
„Конфронтација са Москвом нешто што треба избегавати свим могућим средствима“
2022-06-29 10:31:23
Турска не следи вођство Запада у санкционисању Русије јер је вођена прагматичним економским приступом и „политиком...
2022-06-27 07:52:29
RSS
