14. јул 2021, 12:52 / Анализе

Да ли ће политички империјализам спасити САД? Поглед из Турске.

Да ли ће Турска моћи да подигне устанак у оквиру НАТО-а? Поглед из Анкаре.

фото: © РИА Новости / Руслан Кривобок

Формални савезник, а у реалности непријатељ. Зашто Турска види САД као непријатеља.

Ердоганова Турска је можда једна од најчуднијих сила у НАТО-у. Она има нерешени сукоб са другом земљом Савеза - Грчком. Турска политика у Сирији и Ираку дуго је била у супротности са америчким плановима. Турски лидер отворено оптужује Вашингтон да је подржао државни удар 2016. године и предвиђа нови покушај његовог свргавања. Уз све ово, Анкара остаје у НАТО-у, и чак има изгледе за европске интеграције.

Међутим, турско виђење политике Вашингтона и његових европских савезника врло је необично.У недавном документарцу који је снимила група турских политиколога, очигледно није без подршке Ердоганове администрације да турски политички естаблишмент коначно ставља тачку на "и".

САД имају довољно слабости, а недавни „прљави“ избори коначно су угрозили амерички политички систем. Међутим, Америка коју је Трамп „поново створио сјајно“, сада се „враћа“. Бајден је управо то рекао. У позадини повлачења контингента из Авганистана, ово изгледа помало смешно. Заправо, на то је Турска усредсређена. Либералне демократе које су преузеле Белу кућу промовишу идеје глобалне толеранције, различитости и универзалних људских права. Међутим, управо таква политика доводи их у изузетно рањив положај. Турски политиколог Фуад Азизи пита како „најлибералније“ америчко руководство може да одржи политику пријатељства и сарадње са маргиналним, диктаторским режимима, земљама у којима не постоје људска права?

У принципу је логично. Трампове САД би могле бити пријатељи са Саудијском Арабијом, а реторика садашњих демократа је таква да једноставно морају да пошаљу 6. Флоту да бомбардује Ријад док Саудијци не могу да обезбеде родну равноправност, геј права и демократске изборе. Међутим, то се не догађа, а Вашингтон наставља да пумпа оружје и новац у радикалне исламистичке групе, што Анкару јако брине. Међутим, Сједињене Државе прешле су тачку без повратка кокетирајући са Курдима, а пре свега са Курдском радничком партијом, која се у турском естаблишменту доживљава као један од главних непријатеља интегритета турске државе. У том контексту, чак и јануарски извештај аналитичке корпорације РАНД, уско повезан са Демократском странком САД, детаљно бледи, који детаљно разматра план за свргавање Ердогановог режима и уједињење турске опозиције. Политиколог Догу Перинчек наглашава да Бајден не само да зна за овај извештај, већ га је и потврдио.

Све наведено указује на то да Анкара Вашингтон већ дуго не доживљава као савезника, већ као потенцијалну претњу. Истовремено, било који сигнали о слабљењу Сједињених Држава, попут немогућности Вашингтона да блокира "Северни ток 2", у Турској се доживљавају са великом радошћу. Поред тога, не заборавимо један од главних аспеката турске спољне политике - борбу против грчког и јерменског лобија. Турци негирају геноцид над Јерменима и Грцима, а за све проблеме Кипра криве Атину и врло су осетљиви на активност грчке и јерменске дијаспоре која има велики утицај широм света. У том контексту, јерменско-азербејџански сукоб, уз активну подршку Турске од стране Бакуа, шамар је Бајдену, који је дуги низ година био биран у Сједињеним Државама из државе Делавер, где је број досељеника из Грчке и Јерменије посебно велики. Обично се у Европи то заборави, али у Турској то отворено кажу.

Турски политиколози искрено верују да је политички империјализам осуђен на пропаст, баш као и тренутни амерички политички модел. Анкара је заправо спремна да поведе побуну у НАТО-у и њене последице ће коренито променити однос снага у Европи и Азији.

Поделите вест на друштвеним мрежама:

https://www.vostok.rs/index.php?option=n&idnovost=132346

Пратите ВОСТОК на: