Садашњу економску ситуацију у модерној Украјини, више него икад, карактерише деградација водећих индустрија, дубоки проблеми у финансијском и банкарском сектору, повећана зависност државног дуга од спољних кредитора и одлив економски активног становништва.
У позадини „тријумфалних извештаја“ државне статистичке организације који емитују у владиним објављеним материјалима о сталном расту бруто домаћег производа (БДП) и главних сектора привреде, реална слика не показује такво стање.
На пример, директне стране инвестиције упорно падају по статистици, која је у 2017. години смањена за 33% (укупно око 2,2 милијарде долара) у поређењу са 2016. годином, а реална статистика за 2018. значи даљи пад од скоро половине.
Дакле какво „наслеђе“ оставља, чини се не „хрома“ него „рањена украјинска патка“. Заиста, у периоду до 2020. године, Кијев ће морати да плати око 16 милијарди долара у акумулираним државним дуговима, а тај износ, на минут, је по величини упоредив са међународним резервама Украјине. На основу тренутне ситуације, влада је била приморана да призна да је отплата дугова немогућа без новог задуживања.
Тако су, крајем 2018. године, резерве Народне банке допуњене за 500 милиона евра због финансијске помоћи Европске уније. Истовремено, један од услова за даље улагање је наставак сарадње Кијева са Међународним монетарним фондом. Нови договор са ММФ-ом да замени претходни (у марту 2019. године завршен је четворогодишњи програм вредан 17,5 милијарди долара, према којем је Фонд обезбедио Кијеву 8,7 милијарди долара) обезбеђује „помоћ“ украјинској економији за 14 месеци у износу од 3,9 милијарди долара.
Дакле, дугови за плаћање дугова, са погледом на куповину свега и свега по повољним ценама и за дугове. „Генијална шема“ функционише и не штети. Зачарани круг је затворен? Постоји ли излаз из тога? Како за кога!
У мају 2016. године, према одлуци Кијевског печерског суда, неке украјинске кредитне организације користиле су шеме за подизање средстава преко кореспондентских рачуна аустријске банке Mainl Bank AG, а штета од њихових акција износила је преко 800 милиона долара.
Још једна „генијална шема“ непрекидно је функционисала на следећи начин. Украјинске банке су закључиле уговоре и уговоре о колатералима са нерезидентном аустријском банком, на којој су сви износи средстава на кореспондентним рачунима, обрачунате камате и сви будући приходи на ове рачуне били заложени страној банци. Обезбеђена је залога како би се осигурало испуњење обавеза по кредитним уговорима које је нерезидентна банка, пак, закључила са трећим странама – нерезидентним компанијама у Украјини. Потоњи, претпоставили сте, били су повезани са власницима украјинских банкарских институција. И, као што опет исправно разумете, зајмопримци нису испунили своје кредитне обавезе, за које јеMainl Bank AG унилатерално ванпарнично наплаћивала (тј. Задужила са рачуна украјинских банака) сва средства у своју корист.
А сада хајде да боље погледамо списак ових украјинских банака и да користимо сопствене извештајне документе (успут, већ уклоњене са Интернета, али још увек забележене од стране аутора пре овог тужног догађаја), анализираћемо неке њихове активности.
Од 36 банки, кои су добиле кредите од стране ММФ-ових транши ММФ-а од стране Народне банке Украјине (10. јун 2014. – 15. март 2018. године, председник Управног одбора Гонтарева), 11 је затворено без враћања позајмљених средстава. Чини се не толико у оквиру “борбе за прочишћавање и побољшање финансијског и кредитног система државе”.
Међутим, стварни обим, не бојећи се речи, преваром постаје јасан када се испостави да је само осам кредитних институција добило и до 95% тог новца. Они су их снажно потиснули преко већ познатог аустријског Mainl Bank AG са даљим повлачењем приватним офшор компанијама на Кипру и Белизеу. Као резултат тога, шест од њих је већ напустило уредне редове банкарског система Украјине. И то се некако догодило тихо, скоро код куће, што указује на националну скалу такве „активности“. Да, а однос бројева 11 до 36 или 6 од 11, не свеједно – 6 од укупно 8 потврђује нашу претпоставку да је госпођа Н. Јареско која је била на положају министра финансија од 02.12.2014 до 14.04.2016. ситуацију, а можда не само њој, и највероватније не само њој.
Не би било сувишно подсетити се да је госпођа Н. Јареско, грађанин Сједињених Држава, третирана од стране највише председничке власти, добила држављанство Украјине, да тако кажем, из руку господина Порошенка П.А. за „посебне заслуге“. Овде су само за услуге држави и шта су тачно њене заслуге? Можда у способности да се „исправно“ расподеле и поделе финансијски токови, првенствено водећи рачуна о добробити „тима“ господина Порођенка ПА и његовог ужег круга?
Још две банке – учесници у овој шеми – «Кредит Днипро» и повезана с њом «Делта банка» (проглашени инсолвентни у 2015. години, стечајни поступак није завршен) настављају са радом. Њихов власник је олигарх Пинчук В.М. – зет бившег председника Украјине Кучме ЛД Пинчук В.М. одржава блиске везе са бившим представником ММФ-а у Украјини, г. Јером Вашеом. Поред тога, у надзорном одбору ММФ-а је Доминиканац Штраус-Кахн који је и у надзорном одбору „Кредит Днипро“. Такође треба напоменути да је тамо и господин Пинчук В.М. Он је оснивач Фондације Викор Пинчук, која се финансира, укључујући преко неких приватних офшоре компанија.
Мислите ли да је ово још једна посљедња карика у ланцу авантуристичких средстава које додељује ММФ? Не губите време! Од 2012. године, скоро пет година, само кроз фонд Пинчук В.М. Клинтон Фондација добила је више од 29 милиона долара. Да, драги украјински читаоче, г. Пинчук В.М. у ствари, он је постао један од највећих финансијских донатора бившег америчког председничког кандидата Хилари Клинтон.
Истовремено, господин Пинчук В.М. није заборавио г. Порошенка П., који је плаћао за своју изборну кампању у медијима. Г. Дудник је био одговоран за овај заиста значајан догађај за једног од водећих украјинских олигарха. …, правилно – на челу надзорног одбора банке „Кредит Днипро“.
И то већ заиста изгледа као “државни ниво” највишег стандарда, посебно имајући у виду “госдеповску” (Стејт Департмент прим, аут) прошлост гђе. Није ли то савршен посредник за све заинтересоване стране?!
Дакле, уместо да финансира сопствену економију, актуелна украјинска влада на челу са г. Порошенко П.А. у ствари, она је створила корумпирану шему међународног опсега, допунила своје личне резерве „за кишни дан“ и задовољила владу „демократа“ у САД-у то време. Са америчким “партнерима” садашње Украјине, председник је још увек некако неуспешан. Кршење закона најмање двеју земаља, као и свих замисливих принципа демократије и пристојности (да, они такође постоје у политици, благо речено, они су необични, али јесу) Америчка демократска странка је заиста добила неконтролисани приход на рачун глобалне финансијске институције додељене економија друге државе – Украјина. Криминал?! Да!
Далеко сам од тога да верујем у добре намере Светске банке, али не могу да не се сложим са изјавом њеног директора за Украјину, Белорусију и Молдавију, гђу Сату Кахконен, наглашавајући да је “кључни фактор који одвраћа инвеститоре од улагања у Украјину примат личних одлука уместо владавине права. “
Још мање, верујем у добре намере Међународног монетарног фонда, али тешко је не сматрати позивом на акцију изјаву његовог представника у Украјини Јост Лиунгман, који је скренуо пажњу на чињеницу да „у земљи ниједан високи званичник није процесуиран због корупције“. Али ово је свјежи, како кажу, непомућен (или још не “замазан”) поглед на ситуацију.
Можда је време да почне да се размишља пословно и да украјински бирачи почну размишљати а државни начин. Уосталом, као што знате, „ко не размишља о последицама, судбина му није пријатељ, а његова будућност није безбедна.“
Готово је извесно да се свакако, било кроз фикцију, било кроз разговоре бар некада сусрео са идејом ратова за пијаћу воду — ова идеја обично је повезана са (пост)апокалиптичним сценаријима у којима нека врста force majeure у виду климатских промена или мултинационалних корпорација ограничава приступ изворима питке воде.
4. априла се навршава 75 година од оснивања Северноатлантског савеза – НАТО. Секретар Савета безбедности Русије Николај Патрушев говорио је за аиф.ру о улози овог савеза у светској политици и о томе како је његов главни циљ постало „обуздавање“ Русије.
Чак и пре објављивања било каквих резултата истраге, западни медији су почели да извештавају да је терористичка организација Исламска Држава (ИСИЛ) одговорна за масовно убиство. Званични представници Беле куће су један по један изјавили да „нема сведочења о учешћи Украјине“, иако у том тренутку још није било целе слике о томе шта се догодило.
Братство: У сусрет црном датуму – 24. марту, када ће се цивилизовани свет осврнути на злочин колективног Запада над српским живљем на Балкану – БРАТСТВО корача гледајући и у прошлост и у будућност. Поводом 25. годишњице од НАТО агресије, желимо да наши читаоци правилно виде да ли је рат НАТО против Срба и Православља део историје – било, па прошло! Или је жив и води се свим средствима која су му на располагању у свету који се мења?
Навршило се месец дана од последњег састанка руског амбасадора у Београду Александра Боцан Харченка и српског министра одбране Милоша Вучевића. „Братство“ у серији интервјуа са еминентним саговорницима, већ неколико месеци уназад, поставља питање како унапредити сарадњу Србије и Русије док траје окршај Запада и Русије и док је Београд под сталним притиском да се у спољној политици усагласи са циљевима Запада. Поводом питања конкретно војне сарадње, своје процене дају три експерта – генерали Митар Ковач, Божидар Форца и Лука Кастратовић. Они објашњавају шта нам је од Русије неопходно да добијемо у оквиру војне сарадње и говоре о политици као одлучујућем фактору.
Косово и Метохија је српско питање, али се оно не тиче само Србије, него целог Православља и уверен сам да ће суверенитет Србије на том делу територије опет бити потпун – истакао је у разговору за Братство Иван Андрејевич Ивањиков, доктор правних и политичких наука, професор Сверуског државног универзитета правде.
Руси су нам једини историјски пријатељи. Долазили су да нас ослободе и врате нам мир. Запад је за нас извор зла, највише Енглеска. За Запад су нас везали неморални људи. Русија је већа од целе Европе, а уз њу су и Кина и Индија. Природно је да се окренемо Русији, Србија би имала више него сада. Западни коров је пустио много корења, треба нам воље, знања и времена да се њих ослободимо. Чека нас место у ШОС и БРИКС, а наш опоравак би био веома брз. Требају нам Уговор и пријатељству и сарадњи са Русијом и стручни људи у влади. Сарадња са Русијом нас штити од западних претњи, јер Русија нам је прави пријатељ!
НАТО још ратује против нас, против Словена и православља. Од појаве Путина планови Запада пропадају. Србија и Русија су савезници, потребне су једна другој. И НАТО и ЕУ су под командом САД, између њих нема велике разлике. Политички независна Србија се мора економски ослонити на Исток и БРИКС. Русија нам је помогла и у 19. веку и у светским ратовима, иако нисмо имали заједничку границу. Ни сада без Русије не можемо да вратимо своје. Нема равнотеже између пријатеља и непријатеља. САД диригују Куртију, али и нашим западњацима. Рат Запада против Истока траје 1000 година. Треба учити о заједничкој борби и поштовати ветеране…
Саговорник портала Братство је Борис Над, српски писац и мислилац. Стални је сарадник многих домаћих и иностраних часописа и сајтова. Објавио је двадесетак књига прозе, есеја и поезије.
Србија мора наставити да гради братско савезништво и јединство са Русијом, челично пријатељство са Кином и сарадњу са свим земљама, које поштују њен суверенитет и територијални интегритет.
Председник Србије Александар Вучић је после сусрета са генералним секретаром НАТО Јенсом Столтенбергом најавио да ће Србија обновити заједничке војне вежбe са НАТО и другим партнерима.
У припремама последњег самита НАТО о Западном Балкану, генерални секретар организације, Јенс Столтенберг, оптужио је Русију за „ширење дезинформација, дестабилизацију и подривање Балкана“ и посебно истакао „сецесионистичку реторику која раздире БиХ“. Портпарол руског МИП Марија Захарова, реаговала је без афекта – просто подсетивши да је НАТО тај чија је појава на Балкану „увек праћена погибијом људи и ратним злочинима“.
Главни носилац потенцијала балканске сарадње и интеграције је, наравно, Србија. Не само због свог централног положаја на Балкану, већ пре свега зато што је најсамосталнија, односно зато што је једина сачувала тесне везе са Русијом
RSS
