На Републику Српску је током НАТО агресије 1995. године бачено око три тоне осиромашеног уранијума, који као "тихи убица" узима данак, а највеће последице трпи становништво Сарајевско-романијске регије, речено је у Источном Сарајеву у уводу округлог стола о последицама НАТО агреисје на Републику Српску.
Учесник округлог стола Жељко Самарџић са Пала, који је преживио бомбардовање на Градишту између Пала и Сарајева, рекао је да се лечио од три малигна оболења, јер је био изложен радиоактивној прашини и осиромашеном уранијуму.
- На положај гдје су биле хаубице и возило које сам дужио сасуло је око 60 авио-ракета. Након неколико година почели су проблеми са дебелим цријевом, надбубрежном жлијездом и главом, због чега сам три пута оперисан - рекао је Самарџић новинарима, преноси СРНА.
Он је навео да су петорица сабораца, од њих 17 који су били с њим у ноћи бомбардовања, преминула од последица, док се остали и даље лече.
Бомбардовање Пала
Самарџић је испричао да је 2002. године у Бриселу публициста Мишел Колон организовао семинар поводом штетног дејства осиромашеног уранијума, којем је присуствовало више НАТО војника који су учествовали у бомбардовању Републике Српске и Србије.
- Два Шпанца, која су се пријавила за тај скуп су умрла, а један енглески војник дошао је у инвалидским колицима. Он је рекао да у случају да неко од оболелих учесника бомбардовања не прича о томе у Великој Британији има обезбјеђено лијечење, јер у противном постаје грађанин другог или трећег реда - испричао је Самарџић.
Он је навео да му је у паузи тог састанка понуђено да изабере НАТО земљу у којој ће да живи са породицом да не би сведочио о последицама које је преживио због осиромашеног уранијума, што је одбио.
У НАТО агресији на Републику Српску од 30. августа до 13. септембра 1995. године учествовало је више од 400 летилица, од тога 222 борбена авиона, обављено је 3.515 летова, а бачене су 1.024 авио-бомбе са више од 10 тона експлозива, од чега три тоне осиромашеног уранијума, речено је током уводног излагања.
На почетку скупа чија је тема "Експлозије осиромашеног уранијума настале у току НАТО бомбардовања Републике Српске 1995. године - могући узрок сталног пораста малигнитета становништва Сарајевско-романијске регије", истакнуто је да су на Републику Српску испоручене тоне уранијума који, као "тихи убица", и данас узима данак.
Најжешће бомбардовање претрпели су тадашње Српско Сарајево, Вогошћа, Хаџићи, складиште наоружања и муниције у Жуновници и у Јахоринском потоку код Пала, те положаји Војске Републике Српске на Гаврића брду.
Гађана су и војна складишта у Топлику, Лукавици, Чајничу, радарски системи на Јахорини, центри везе на Козари, Озрену и Великом Жепу, касарне у Калиновику, Хан Пијеску, као и српске јединице на положајима широм ратишта на Сарајевско-романијском продучју.
Прве жртве бомбардовања у тадашњем Српском Сарајеву били су брат и сестра Раденко и Радмила Галинац који су страдали код срушеног моста у месту Каменица код Сарајева, док је и даље непознат број смртно страдалих и оболелих због осиромашеног уранијума, као и материјална штета.
Војна операција НАТО-а под називом "Одлучан одговор" званично је почела у ноћи између 30. и 31. августа 1995. године, а током агресије, која је трајала две седмице, убијано је становништво, уништавани су војни циљеви и разарана материјална добра.
Била је то прва масовна, војна акција НАТО-а од оснивања, а разлог за то био је инцидент на сарајевској пијаци Маркале, због чега је оптужена Војска Републике Српске.
У уводу је истакнуто да су Срби оптужени за масакр и кажњени бруталним бомбардовањем иако од тада до данас постоје сумње и сведочења да је све исценирано.
13. јануара руски опозициони политичар Алексеј Наваљни објавио је да планира да се врати у Русију 17. јануара. Необична случајност, одлучио је да се врати кући...
Члан Савета Федерације Русије Алексај Пушков формулисао је нову доктрину спољне политике Сједињених Америчких Држава након доласка на власт новоизабраног председника Џозефа Бајдена, истакавши да Америка...
НЕДЕЉАМА се на телевизији приказује спот америчке амбасаде у коме су неадекватно употребљене реченице нашег великог и драгог члана, академика Борислава Пекића.
Уједињене нације саопштиле су 5. јануара 2001. године да су „пронађени докази о радиоактивности на осам од 11 тестираних подручја на Космету“.
Некадашњи амерички дипломата Ричард Холбрук...
Комшије нису увек најбољи пријатељи, али, суочене са растућим међународним тензијама, Кина и Русија се зближавају, док кинески грађани све више отписују све боље односе са...
“Цела прича о људској цивилизацији се своди између два модела. Модела доминације и модела комуникације. Модел комуникације подразумева да људи разговарају као равноправни са уважавањем потреба...
Пре четврт века, након војне акције НАТО-а, потписан је Дејтонски мировни споразум којим је окончан босански рат. Документ је имао опречне последице. С једне стране, споразум је Србима пружио аутономију у Босни и Херцеговини, а с друге су консолидовали независност БиХ, предодређујући даљи распад Југославије. Према експертима, циљана војно-политичка интервенција Запада одиграла је кључну улогу у уклањању југословенске државности. Као резултат тога, аналитичари верују да је интервенција алијансе знатно погоршала безбедност региона и одбацила развој балканских земаља далеко уназад.