Извор: Восток / РТ
Најновији избори за трочлано председништво Босне и Херцеговине прете да ће разбити крхки мир балканске земље. Западни медији, међутим, изгледа да се фокусирају само на наводне везе једног победника на изборима са Русијом.
У недељу су и Босни и Херцеговини одржани општи избори, укључујући и за трочланско председништво. Мултиетничка институција, која укључује по једног представника из три етничке заједнице у држави - Срба, Хрвата и муслимана - једно је од главних тела за промоцоцију и успостављање једнаких права у подељеној земљи након крвавог етничког сукоба.
Калеидоскоп проблема
Међутим, нови састав Председништва могао би заправо подстаћи тензије и неповерење, претећи будућности Босне. Док ће Србе и муслимане представљати кандидати њихових етничких политичких странака - Милорад Додик и Шефик Џаферовић - трећу фотељу ће попунити Жељко Комшић, против жеље већине Хрвата.
Према тренутно важећим изборним правилима, Хрвати, као и муслимани, гласали су заједно у једној половини Босне - Федерацији БиХ, док српског кандидата бира Република Српска.
Драган Човић, шеф највеће хрватске странке ХДЗ, оптужио је муслимане да су бирали Комшића. Пре избора, он је такође упозорио да његова странка неће сарађивати са централном владом у случају његовог пораза.
"Овакав избор може довести до кризе без преседана у Босни и Херцеговини", рекао је Човић из подељеног (између муслимана и Хрвата) јужног града Мостара. Сама ХДЗ је позвала на стварање нових, етнички заснованих изборних процедура за Хрвате. На тај предлог су се супротставили муслимани, који су бројнији од Хрвата у Федерацији БиХ.
Чини се да је највећи победник избора Додик, који ће руководити већином у Скупштини Републике Српске, као и српским представницима у заједничким институцијама. Додик и његова странка су од 2006. године доминантна политичка снага у Републици Српској, понекад претећи да ће се одвојотити од Босне.
"Мој први приоритет ће бити положај српског народа и Републике Српске", рекао је Додик у свом победничком говору. Током кампање, он је саопштио да Босна није "држава", док је главни град БиХ - Сарајево, назвао "страном територијом".
Опет кривити Русију
Западни медији су очигледно одлучили да игноришу многе сложености босанске политике и да се фокусирају на Додика као проглашеног кривца за све проблеме земље, заједно са оптужбама да је он - шта друго? - него агент Кремља.
"Победа Милорада Додика, снажног босанског Србина и блиског савезника руског председника Владимир В. Путина, могла би погоршати етничке тензије у балканској земљи и зауставити кандидатуру земље за чланство у Европској Унији", наводи се у чланку "Њујорк тајмса" о изборима, који се углавном фокусирао на српског кандидата.
Немачки "Дојче веле" је означио Додикову победу "ударом на крхко јединство земље, насталим након бруталног грађанског рата", истовремено истичући чињеницу да је Додик "познат по свом про-руском ставу", те га је "Дојче веле" на руском језику назвао "Путиновим миљеником".
Тајмс је такође назвао Додика "Путиновим савезником", док га је "Асошијетед прес" назвао "проруксим српским лидером", чија би победа "продубила етничке поделе" у Босни и Херцеговини.
Додик је често посећивао Русију последњих година, док је био председник Републике Српске. Он је присуствовао Светском првенству које је одржано у Русији почетком ове године, а недавно се такође састао са руским председником Владимиром Путином. Такође је говорио позитивно о Русији и подржао развој економских односа између Москве и босанских Срба.
Запад посебно забрињава чињеница да се Додик жестоко противи свакој идеји придруживању Босне и Херцеговине НАТО-у, нешто што Алијанса очигледно жели постићи.
"НАТО је бомбардовао Републику Српску, српски народ. То је заправо био напад на Србе", рекао је Додик за ТАСС 2017. године, тврдећи да је осиромашени уранијум који је користио НАТО у бомбардовању довео до повећања броја малигних болести у региону.
"И ови људи, ова организација очекује да се придружимо њима? Наш одговор је `не`. То је наша одлука ", рекао је тада Додик.
Фрустрирана Додиковим отпором према напорима Запада да промени погледе у придруживања земље ЕУ и НАТО-у, администрација Обаме га је ставила на црну листу санкција у јануару 2016. године.
Компликовани систем
Изузетно сложен систем власти у Босни и Херцеговини, који укључује не само трочлано председништво, већ и дводомни државни парламент и парламенте Републике Српске и Хрватско-муслимаксе федерације, настао је из Дејтонског споразума 1995. године, који је зауставио сукобе који су однели око 100.000 живота за скоро четири године.
Бирачи у Босни морали су изабрати чак 518 званичника, што је пуно за земљу од 51.000 квадратних километара и око 3,5 милиона становника.
Није изненађујуће што су националисти освојили већину у државном парламенту и два регионална законодавства. Ако нису у могућности да постигну споразум о подели власти, то представља проблем за земљу која се и даље очајнички бори за превазилажење етничких тензија више од 20 година након рата.
Још увек остаје да се види да ли ће исход последњих избора довести до било каквих значајних превирања у подељеној држави, али Запад већ изгледа опет жели да за све поново окриви Русију.
Аутор: Зоран Чворовић за Нови Стандард
Светски медији настављају да прате ситуацију по питању испорука оружја Украјини од стране Босне и Херцеговине, без обзира на постојећа правила и законе. Таква дејства могу озбиљно утицати на политичке догађаје у региону и нарушити крхку равнотежу уочи преговора о миру који се назиру.
2024-08-14 13:37:59
Којим путевима наоружање произведено у БиХ одлази на украјинско ратиште, те о чему сведочи чињеница да је део производње поверен фабрици у којој кључни погон носи назив: Хитлерова ковница?
2024-08-03 15:23:52
Готово је извесно да се свакако, било кроз фикцију, било кроз разговоре бар некада сусрео са идејом ратова за пијаћу воду — ова идеја обично је повезана са (пост)апокалиптичним сценаријима у којима нека врста force majeure у виду климатских промена или мултинационалних корпорација ограничава приступ изворима питке воде.
2024-07-17 19:29:41
Док се индијски и руски лидери састају на билатералном самиту, они ће разговарати о диверсификацији односа у складу са националним интересима.
2024-07-08 22:53:46
Глобална већина све више показује своје незадовољство поретком заснованим на западним правилима, али да ли ће Кремљ то искористити?
2024-07-06 20:34:27
Москва на Вашингтон мора да гледа као на дугорочну претњу
2024-06-29 12:32:50
Срби и Руси су у духовном, културном, генетском и историјском смислу изузетно блиски народи. Њихова блискост...
2024-06-09 20:16:44
Аутор: Андреј Сушенцов, програмски директор Валдајског клуба.
2024-05-25 22:40:40
С обзиром да му је мандат истекао и да сукоб иде лоше по Кијев, украјински лидер је у веома тешкој ситуацији
2024-05-21 20:36:34
4. априла се навршава 75 година од оснивања Северноатлантског савеза – НАТО. Секретар Савета безбедности Русије Николај Патрушев говорио је за аиф.ру о улози овог савеза у светској политици и о томе како је његов главни циљ постало „обуздавање“ Русије.
2024-04-02 18:31:24
Ако погледамо прве чланове Повеље УН и Универзалне декларације о људским правима, видећемо да су западне владе од њих потпуно одступиле.
2024-04-01 12:08:53
Чак и пре објављивања било каквих резултата истраге, западни медији су почели да извештавају да је терористичка организација Исламска Држава (ИСИЛ) одговорна за масовно убиство. Званични представници Беле куће су један по један изјавили да „нема сведочења о учешћи Украјине“, иако у том тренутку још није било целе слике о томе шта се догодило.
2024-03-24 14:30:53
Вашингтон води прокси рат у покушају да нанесе „стратешки пораз“ Москви и потребан је оштрији одговор на то
2024-03-24 13:16:24
Братство: У сусрет црном датуму – 24. марту, када ће се цивилизовани свет осврнути на злочин колективног Запада над српским живљем на Балкану – БРАТСТВО корача гледајући и у прошлост и у будућност. Поводом 25. годишњице од НАТО агресије, желимо да наши читаоци правилно виде да ли је рат НАТО против Срба и Православља део историје – било, па прошло! Или је жив и води се свим средствима која су му на располагању у свету који се мења?
2024-03-15 21:12:31
Навршило се месец дана од последњег састанка руског амбасадора у Београду Александра Боцан Харченка и српског министра одбране Милоша Вучевића. „Братство“ у серији интервјуа са еминентним саговорницима, већ неколико месеци уназад, поставља питање како унапредити сарадњу Србије и Русије док траје окршај Запада и Русије и док је Београд под сталним притиском да се у спољној политици усагласи са циљевима Запада. Поводом питања конкретно војне сарадње, своје процене дају три експерта – генерали Митар Ковач, Божидар Форца и Лука Кастратовић. Они објашњавају шта нам је од Русије неопходно да добијемо у оквиру војне сарадње и говоре о политици као одлучујућем фактору.
2024-03-01 16:21:09
Косово и Метохија је српско питање, али се оно не тиче само Србије, него целог Православља и уверен сам да ће суверенитет Србије на том делу територије опет бити потпун – истакао је у разговору за Братство Иван Андрејевич Ивањиков, доктор правних и политичких наука, професор Сверуског државног универзитета правде.
2024-02-29 12:17:03
Руси су нам једини историјски пријатељи. Долазили су да нас ослободе и врате нам мир. Запад је за нас извор зла, највише Енглеска. За Запад су нас везали неморални људи. Русија је већа од целе Европе, а уз њу су и Кина и Индија. Природно је да се окренемо Русији, Србија би имала више него сада. Западни коров је пустио много корења, треба нам воље, знања и времена да се њих ослободимо. Чека нас место у ШОС и БРИКС, а наш опоравак би био веома брз. Требају нам Уговор и пријатељству и сарадњи са Русијом и стручни људи у влади. Сарадња са Русијом нас штити од западних претњи, јер Русија нам је прави пријатељ!
2024-01-14 21:56:25
НАТО још ратује против нас, против Словена и православља. Од појаве Путина планови Запада пропадају. Србија и Русија су савезници, потребне су једна другој. И НАТО и ЕУ су под командом САД, између њих нема велике разлике. Политички независна Србија се мора економски ослонити на Исток и БРИКС. Русија нам је помогла и у 19. веку и у светским ратовима, иако нисмо имали заједничку границу. Ни сада без Русије не можемо да вратимо своје. Нема равнотеже између пријатеља и непријатеља. САД диригују Куртију, али и нашим западњацима. Рат Запада против Истока траје 1000 година. Треба учити о заједничкој борби и поштовати ветеране…
2024-01-13 12:52:55
Саговорник портала Братство је Борис Над, српски писац и мислилац. Стални је сарадник многих домаћих и иностраних часописа и сајтова. Објавио је двадесетак књига прозе, есеја и поезије.
2024-01-07 20:47:01
Србија мора наставити да гради братско савезништво и јединство са Русијом, челично пријатељство са Кином и сарадњу са свим земљама, које поштују њен суверенитет и територијални интегритет.
2023-12-31 21:36:32
Председник Србије Александар Вучић је после сусрета са генералним секретаром НАТО Јенсом Столтенбергом најавио да ће Србија обновити заједничке војне вежбe са НАТО и другим партнерима.
2023-12-21 16:03:08
У припремама последњег самита НАТО о Западном Балкану, генерални секретар организације, Јенс Столтенберг, оптужио је Русију за „ширење дезинформација, дестабилизацију и подривање Балкана“ и посебно истакао „сецесионистичку реторику која раздире БиХ“. Портпарол руског МИП Марија Захарова, реаговала је без афекта – просто подсетивши да је НАТО тај чија је појава на Балкану „увек праћена погибијом људи и ратним злочинима“.
2023-12-13 13:59:25
Све је готово осим повика за Зеленског и његове следбенике, па каква ће бити реакција у Кијеву и шире?
2023-12-05 17:19:44
RSS
