Извршни одбор Народне банке Србије одлучио је на данашњој седници да повећа референтну каматну стопу за 50 базних поена, на ниво од 2,5%.
Истовремено, одлучено је да коридор каматних стопа Народне банке Србије остане непромењен (± 100 базних поена, односно ± 1 процентни поен у односу на референтну каматну стопу), тако да стопа на кредитне олакшице износи 3,5%, а стопа на депозитне олакшице 1,5%.
Доносећи одлуку о даљем пооштравању монетарних услова, Извршни одбор је пре свега имао у виду да је наставак конфликта у Украјини утицао на продубљивање енергетске кризе на глобалном нивоу, даљи раст цена примарних пољопривредних производа и индустријских сировина, као и на продужавање отежаног функционисања међународних ланаца снабдевања. У условима континуираног јачања инфлаторних притисака на глобалном тржишту, Извршни одбор је проценио да је потребно додатно пооштрити домаће монетарне услове. То је неопходно како би се ограничили секундарни ефекти на инфлациона очекивања и даљи раст инфлације на домаћем тржишту, чему Народна банка Србије, поред осталих мера, доприноси и одржавањем релативне стабилности курса динара према евру.
Инфлација у Србији, као и у већини других земаља, наставила је да се креће узлазном путањом и у априлу је износила 9,6% међугодишње, од чега је око две трећине доприноса и даље потицало од цена хране и енергије. Раст увозне инфлације одразио се и на раст базне инфлације (укупна инфлација по искључењу цена хране, енергије, алкохола и цигарета). Ипак, базна инфлација, која је у априлу износила 5,5%, и даље је доста нижа и од базне инфлације у упоредним земљама региона и од домаће укупне инфлације. Поред очуване релативне стабилности девизног курса, важан фактор ниже и стабилне базне инфлације јесу и средњорочна инфлациона очекивања финансијског сектора, која су наставила да се крећу у границама циља Народне банке Србије.
У складу са средњорочном пројекцијом из маја, требало би да инфлација у другој половини ове године има опадајућу путању, а њено враћање у границе циља очекујемо у другој половини наредне године. Извршни одбор процењује да ће раст светских цена примарних производа, енергената, као и виша увозна инфлација, још неко време вршити инфлаторне притиске, након чега се очекује њихово постепено слабљење. Поред тога, требало би да долазак нове пољопривредне сезоне резултира смањењем цена воћа и поврћа са садашњих високих нивоа. У смеру смиривања инфлаторних притисака деловаће и ефекти досадашњег заоштравања монетарних услова, а у кратком року и ефекти економских мера Владе усмерених на ограничење цена основних животних намирница и енергената на домаћем тржишту.
С обзиром на геополитичка дешавања и ескалацију конфликта у Украјини, знатно је повећана и неизвесност у изгледима глобалног привредног раста, а додатно јачање инфлаторних притисака на међународном нивоу утицало је на ревизије навише пројекција инфлације за велики број земаља и заоштравање њихових монетарних политика. Тако је Систем федералних резерви у мају наставио циклус повећања референтне каматне стопе (укупно за 75 базних поена у овој години), на распон 0,75–1,0%, уз одлуку да у јуну започне смањење свог биланса стања. Извесно је да ће и у наредним месецима Систем федералних резерви додатно пооштравати монетарне услове. Поред тога, и Европска централна банка је у марту, у условима јачих инфлаторних притисака од очекиваних, одлучила да додатно смањи обим квантитативног попуштања током другог тромесечја, а крајем маја је најавила да би почетком трећег тромесечја могла да обустави нето куповину активе и започне с повећањем каматних стопа. Заоштравање монетарних услова поменутих водећих централних банака и повећана неизвесност на глобалном нивоу могли би да допринесу повећаној опрезности међународних портфолио инвеститора, који одређују токове капитала према земљама у успону. Поред тога, Извршни одбор је имао у виду и да су светске цене примарних производа и енергената биле изразито волатилне претходних месеци и да се и даље налазе на знатно вишем нивоу него почетком године, вршећи притиске у правцу даљег раста произвођачких и увозних цена. Након увођења додатног пакета санкција Русији, којим је обухваћен и увоз нафте у Европску унију из Русије, светска цена нафте је, након пада у априлу, поново повећана.
И поред негативних ефеката конфликта у Украјини на кретања на међународном робном и финансијском тржишту, већина доступних показатеља за четири месеца ове године указује на то да је настављен раст економске активности на домаћем тржишту. Према процени Републичког завода за статистику, раст бруто домаћег производа је у првом тромесечју износио 4,4% међугодишње. Посматрано с производне стране, раст су водили услужни сектори и индустрија, а посматрано с расходне стране – приватна потрошња и фиксне инвестиције. Такође, на раст бруто домаћег производа у првом тромесечју утицало је и повећање залиха, док је допринос нето извоза био негативан, и то првенствено због раста увоза енергената. И поред високог степена неизвесности, Народна банка Србије очекује наставак раста наше привреде и у наредном периоду и процењује да ће реалан раст бруто домаћег производа у овој години бити у распону 3,5–4,5%, што је због неповољнијих оцена изгледа глобалног привредног раста након избијања конфликта у Украјини, а пре свега нижег очекиваног раста зоне евра и земаља региона, нижи раст за 0,5 процентних поена од очекиваног почетком године. Под претпоставком да неће доћи до додатног заоштравања геополитичких тензија и прекида у снабдевању гасом на глобалном нивоу, у средњем року пројекција растa бруто домаћег производа Србије задржана је у распону 4–5% годишње.
У зависности од геополитичких дешавања и кретања кључних фактора инфлације и из домаћег и међународног окружења у наредном периоду, Народна банка Србије ће процењивати да ли има потребе за додатним заоштравањем монетарних услова или ефекти претходног заоштравања обезбеђују одржив повратак инфлације у границе циља у хоризонту пројекције. Приоритет монетарне политике и даље ће бити обезбеђење ценовне и финансијске стабилности у средњем року, уз подршку даљем расту и развоју привреде, као и даљем расту запослености и повoљном инвестиционом амбијенту.
Наредна седница Извршног одбора на којој ће бити донета одлука о референтној каматној стопи одржаће се 7. јула.
RSS
