Министарство финансија Владе Републике Србије саопштило је да се Србија, након седам година паузе, успешно вратила на доларско тржиште хартија од вредности ради превременог откупа обвезница из 2011. године у америчким доларима, по стопи приноса од 7,5 одсто и купонској стопи од 7,25 одсто.
Министар финансија Синиша Мали представио је јуче, пред међународном инвестиционом јавношћу, макроекономске резултате Србије, као државе са најмањим падом економије у Европи у овој години, као и највећим очекиваним растом у следећој.
Мали је том приликом навео да се приступило прикупљању понуда за нову емисију обвезница у вредности од 1,2 милијарде долара.
Он је истакао да је остварена тражња од више од шест милијарди долара од стране више од две стотине респектабилних, пре свега америчких и британских фондова, осигуравајућих кућа и банака, што је пет пута више од понуђене вредности емисије.
Према његовој оцени, све то показује велико поверење инвеститора у реформe којe спроводи Влада Србије у области економиje и jавних финансија.
Министар је објаснио да су нове десетогодишње обвезнице емитоване у износу од 1,2 милијарде америчких долара по приносу од 2,35 одсто, купонској стопи од 2,125 одсто и финалној каматној стопи у еврима, након реализације хеџинг трансакције од 1,066 одсто.
Остварена стопа је седам пута нижa од стопе претходно издатих обвезница из 2011. године, што је уједно и био циљ нове емисије, нагласио је Мали и додао да ће обвезнице бити листиране на Лондонској берзи.
Искористили смо повољне услове, најбоље у овој години, како бисмо још једном изашли на међународно финансијско тржиште и скупљи дуг заменили много јефтинијим, напоменуо је министар.
Такође, како је истакао, ово је најмања каматна стопа коју је наша земља икада добила на тржишту капитала, боља чак и од емисије обвезница из јуна и новембра 2019. године у времену значајно стабилнијих тржишних услова.
Он је указао на то да се средствима нове емисије отплаћује 900 милиона долара обвезница емитованих 2011. године, од укупно 1,6 милијарди долара, колико доспева у септембру 2021. године.
Према његовим речима, на овај начин Србија је успела да већи део обвезница превремено отплати још ове године, уштеди на отплати камата следеће године и тако смањи укупне потребе за финансирањем у 2021. години, како бисмо што спремнији дочекали наредну годину.
Мали је рекао и да је, водећи се најбољом међународном праксом активног управљања јавним дугом, Министарство финансија закључило унакрсну валутну своп трансакцију којом обавезе по основу емитоване обвезнице конвертује у евре по значајно нижој финалној каматној стопи.
Према његовим речима, Србија ће своје обавезе по основу емисије деноминоване у доларима исплаћивати у еврима по купонској стопи од 1,066 одсто на номиналну вредност емисије након конверзије од 1,016 милијарди евра.
То значи да је Министарство финансија искористило прилику повољног односа курса евра и долара у овом тренутку, као и тренутну дивергенцију између доларских и еурских каматних стопа на међународном тржишту капитала и постигло најповољнију цену задуживања, уз оптимизацију валутне структуре јавног дуга, а све у циљу заштите од ризика промене девизног курса, објаснио је он.
Министар је нагласио да су тиме остварене додатне уштеде од приближно 11,6 милијарди динара, и додао да на овај начин Србија први пут уводи нову праксу хеџинга, тј. коришћења финансијских деривата у сврху заштите од девизног и каматног ризика, у складу са међународно препознатим ИСДА стандардима (International Swaps and Derivatives Association).
Према његовим речима, тиме се даје снажан подстицај развоју домаћег финансијског тржишта кроз пример активног управљања финансијским ризицима од стране Владе Србије.
Повратак на доларско тржиште хартија и нова емисија деноминована у доларима, омогућава Србији да остане присутна у индексу обвезница тржишта у развоју (EMBI Index), чиме се осигурава њена видљивост на америчком тржишту капитала, као и на широј међународној инвестиционој мапи, предочио је министар.
Он је указао на то да превременом отплатом доларских обвезница средствима нове емисије, учешће јавног дуга општег нивоа државе у БДП-у, остаје на раније пројектованом нивоу, испод 60 одсто, док су истовремено искоришћени повољни услови на тржишту да се обезбеде додатна средства за сервисирање дуга и у наредној години.
RSS
