РТ: Даље од долара: Србија и Филипини се придружују глобалном лову на злато

Објављено: 30.05.2019.год.

Преузмите краћи линк https://www.vostok.rsindex.php?option=n&idnovost=120143

фото: © Reuters / Leonhard Foeger / RT

Још две земље, Србија и Филипини, повећале су своје националне златне резерве. Земље прате глобални тренд других централних банака које акумулирају златне полуге у кораку који се сматра удаљавањем од америчког долара.

Београд ће повећати своје златне резерве са 20 на 30 тона до краја ове године, наводи српска медијска кућа "Вечерње новости". У саопштењу се наводи да земља планира да повећа своје залихе злата на 50 тона до краја 2020. године као безбедносну меру. Статистика Народне банке Србије показује да су девизне резерве земље тренутно вредне 11 милијарди евра.

Одлука о повећању резерви злата уследила је након састанка председника Србије Александра Вучића са делегацијом ММФ-а. Представници фонда су председнику саопштили да одобравају куповину злата, ако се уклопи у стратегију Србије за повећање девизних резерви.

Централна банка Филипина објавила је прошле среде да је усвојен закон којим се мали рудници ослобађају акциза и пореза на приход при продаји злата банци. Тај потез је објашњен као начин за јачање девизних резерви земље и спречавање кријумчарења.

Према Ројтерсу, мали рудници су пронашли начин да заобиђу порезе уведене 2011. године продајом злата на црном тржишту. Закон им даје право да продају сво произведено злато Централној банци по ценама на светском тржишту. Залихе злата на Филипинима остале су непромењене на око 198 тона и у првом кварталу 2019. и у четвртом кварталу 2018. године. Злато је чинило скоро десет посто бруто међународних резерви земље од 83,96 милијарди долара крајем априла.

Земље широм света гомилају златне полуге у покушају да диверсификују своје девизне резерве што даље од америчког долара.

Према подацима Светског савета за злато, укупна нето куповина од стране централних банака је достигла највиши ниво, односно порасла је за 68% у односу на претходну годину на 145,5 тона.

Глобални тренд предводе Русија и Кина. Раније овог месеца, Светски савет за злато је саопштио да је нето куповина злата од стране руске Централне банке била највећа у првом кварталу 2019. године.

У исто време, Москва је драматично смањила своје удјеле у трезорима САД-а као део дедоларизацијских планова земље. Шести по величини светски ималац злата, Кина, купила је 33 тоне злата у првом кварталу ове године.

Индија такође прати овај тренд, купивши до сада 8,2 тона жутог метала. Банка Индије је 2018. године купила 42,3 тоне злата, те тренутно има 608,7 тона жутог метала, што чини око седам посто девизних резерви земље.

Извор: Восток / РТ