Светосавље Српство Спашава

Објављено: 19.05.2024.год.
Аутор: Вртикапа Вукота

Наука је доказала а историјска пракса потврдила да народи који живе искључиво од своје прошлости и традиције осуђују себе на стагнацију, а народи који заборављају своју прошлост и традицију и живе од побуне против прошлости и традиције осуђују себе на уништење.


Трагична и горка искуства, која је крајем двадесетог и почетком двадесет првог вијека доживио српски народ, судбински га опомињу да обнови и пробуди историјско памћење које ће му помоћи да се чвршће уједини у народну цјелину, цивилизацијски превазиђе досадашње заблуде и илузије, а посебно међусобне кобне подјеле и свађе и да на истинским светосавским темељима отаџбинског родољубља гради своју будућност, достојну историјског народа.

Славна и мученичка историја српског народа је у многим аспектима сама по себи мит, и њено додатно величање или омаловажавање, без обзира на мотиве, наноси несагледиву штету српском народу. Као и сви народи свијета, и Срби имају мана које су по много чему специфичне и, нажалост, могу бити погубне. Њихово отклањање и превазилажење, на узлазној траси историје, услов је не само даљег напретка српског народа, него и његовог опстанка као историјског народа. За српски народ, међутим, као да важи она цинична Хегелова опаска, да једино што се из историје може научити јесте то да се из ње не може ништа научити. Историја је, ипак, најбоља учитељица живота, од које поготово српски народ има шта да научи и чиме да се поноси.


Најновија искуства су управо непобитно потврдила да је све што смо градили мимо темеља Светосавља пропало и нестало.


Догађаји при крају 20. и почетком 21. вијека показали су да је стварање заједничке државе Краљевине Срба, Хрвата и Словенаца (касније Југославија) и прихватањем комунистичке идеологије највеће политичке заблуде и грешке српског народа, које су за њега биле готово погубне, посебно на духовном и културном плану и чије  негативне посљедице ће српски народ још дуго осијећати.


Краљевина Срба, Хрвата и Словеница СХС у коју државност уносе само Србија и Црна Гора, створена је 1. децембра 1918. Већ сутрадан (2. децембра 1918.) у Италији је формирана хрватска екстремна националистичка и терористичка организација (касније названа УСТАШЕ) чији циљ је био да се свим средствима бори против заједничке државе Краљевине СХС и стварање независне државе Хрватске. Она је од самог оснивања, уз подршку страног фактора и сецесиониста унутар Југославије, предузимала разне активности: дипломатске, политичке, суберзивне а најчешће екстремно терористичке при чему јој је мета био искључиво српски народ и држава. Наводимо само неке терористичке активности ове екстремно националистичке организације: саучешништво у убиству краља Александра Карађорђевића у Марсеју, Француска 1934, стварање независне државе Хрватске (НДХ) 1941, у којој су почињени људском уму незамисливи злочини над српским живљем (убијање из страсти), највећем логору смрти Јасеновцу, бацање у јаме безданке српског живља, убијање дјеце, жена, стараца, свирепо клање на кућном прагу и сл.


Скоро да је ријечима немогуће изразити свирепости, монструозне злочине и патолошка иживљавања над српским народом у Независној држави Хрватској. Живи примјер Дантеовог пакла српски народ је доживио широм НДХ 1941-1945. Многи угледни историчари свјетског угледа и аутентични свједоци, чак њемачки и италијанси фашистички официри, сматрају да је страдање Срба у НДХ било много језивије, масовније и бездушније него што је то Дантеов пакао. Дантеов пакао је алегоријска фикција хришћанске митологије, гдје се суди грешницима и који прије него дођу у пакао пролазе кроз чистилиште. Дантеов пакао има девет кругова.


Срби који су доживјели пакао у НДХ су невини људи: дјеца, жене, старци, мушкарци у најбољим годинама, у пуној снази. Тај пакао је имао преко 390 кругова: јама безданица у које су након свирепог и морбидног иживљавања бацани Срби.


И након завршетка Другог свјетског рата усташка организација је предузимала многе терористичке акције: убиство амбасадора српске националности по иностранству, подметање експозивних направа – биоскоп Београд 20. октобар и убацивање терористичких група у претходну Југославију и многа друга терористичка дјела.


Такву активност они су крунисали 1991. на челу са доктором Фрањом Туђманом (бившим генералом ЈНА) стварањем независне државе Хрватске. У току грађанског-етничког и вјерског рата на просторима бивше СФРЈ најекстремнији припадници те усташке организације били су у најужем руководству (Гојко Сушак), др Фрање Туђмана који је уз помоћ Њемачке и Аустрије успио да оствари „тисућуљетни сан“ Хрвата о стварању своје независне државе. Сабор Хрватске је 21. фебруара 1991. прогласио раздруживање са СФРЈ и 25. јуна 1991. створио независну Републику Хрватску.


Такође, у децембру 1918. и Албанци са Косова и Метохије у Скадру организују  „Комитет за народну одбрану Косова“ са циљем изазивања оружаних сукоба на Косову како би на тај начин изазвали међународну интервенцију. Сједиште ове терористичке организације једно вријеме било је у Бечу, одакле је тајно подстицана и хушкана против Срба од стране аустро-угарских и њемачких екстремних елемената.


Као и усташка организација и ова албанска екстремна националистичка организција предузимала је све облике борбе од политичких дипломатских и посебно терористичких за отцепљење од Југославије и стварање независне државе Косове, односно „Велике Албаније“. Та организација је 1920. убила Есад Пашу бившег албанског министра војске и познатог саговорника сарадње Албаније са Србијом. Дизала је разне побуне Албанаца на Космету од којих су многе прерасле у прави рат против нове државе. У неколико наврата протјеривано је српско становништво са Космета, вршена невиђена звјерства над Србима, посебно у току Другог свјетског рата. Након Другог свјетског рата стално су вршени разни притисци на Србе на Космету, подстицању и толерисање од југословенских комуниста, односно комунистичких власти, које чак нијесу дозволиле да се дио српског ставништва протјеран са Косова за вријеме Другог свјетског рата врати на своја вјековна огњишта.


У социјалистичкој Југославији и поред огромне економске помоћи која је пружана Космету периодично су избијале разне демонстрације, односно побуне (1944/45, 1956, 1968, 1981, 1989, 1990) и захтјеви најприје за републиком, а потом за отцјепљењем Космета из састава Србије. Агресијом НАТО на СР Југославију и потпомагањем Ослободилачке војске Косова (ОВК) најекстремније терористичке организације у Европи од стране НАТО, најприје је Резолуцијом СБ ОУН 1244 од 10.06.1999. године   територија Косова и Метохије стављена под међународни протекторат  са којег је протерано преко 200.000 Срба. А 2008. терористичко албанско руководсво на челу са Хашимом Тачијем противно Уставу СРЈ и Резолуцији 1244 прогласило је независну Републику Косово. 


Стварањем заједничке државе Краљевине Срба, Хрвата и Словенаца, престала је да постоји, славом овјенчана и широм свијета прослављена, српска војска. Створена је „нова заједничка војска”, која је у свом саставу имала скоро половину бивших аустроугарских часника (официра) – Хрвата и Словенаца – дотадашњих непријатеља и љутих противника Срба. У ту војску је ушло 2.500 таквих официра (Хрвата и Словенаца), које је краљ Александар Карађорђевић наградио чиновима вишим од оних које су имали у аустроугарској војсци, да би на тај начин били лојалнији новој држави.


Елитни и прослављени српски официри и генерали масовно су пензионисани да би се направило мјесто за те нове официре (часнике). „Српски официри и генерали били су у правом смислу те ријечи елита српског народа. Наиме, 99 посто српских официра и генерала били су грађанског поријекла, мада је у то вријеме у Србији сељачко становништво чинило 85 посто. Уз то, сви су српски официри и генерали били школовани, са завршеном вишом школом Војне академије и Генералштабном припремом (4+2+2 године). Официри Хрвати и Словенци су већином имали само трупне кадетске школе које су трајале двије године. ”

У историји није забиљежен такав случај стварања заједничке војске од непријатељски супротстављених страна током рата. Повељом са мировне конференције у Паризу био је забрањен пријем у службу официра из земаља непријатељских војски поражених у Првом свјетском рату. Краљ Александар Карађорђевић је не само прекршио повељу, него још и наградио дојучерашње непријатељске официре. Велики број елитних српских официра у том периоду извршио је самоубиство. Према изворима које је педантно прикупио пуковник Трипо Вучинић: „...у српској војсци је од 1914. до 1918. године погинуло 98 Хрвата и 93 Словенца који су били добровољци.”


Хрватски официри умјесто да бране Југославију којој су се заклели на вјерност, бјеже у Хрватску и стављају се на располагање др Анти Павелићу и понову полажу заклетву вјерности Независној Држави Хрватској. Том приликом у војску НДХ (усташе и домобрани) пребјегло је: „31 генерал, 220 пуковника, 240 потпуковника, 250 мајора, 1.015 капетана, 417 поручника, и.т.д. Укупно је пребјегло 3.300 генерала, официра и подофицира Хрвата”.


Иста ситуација поновила се 1945. године као и 1990/1991. године.


Обнављањем Југославије 1945. године и прихватањем комунистичке идеологије додатно је нанесена штета српском народу. Поред физичког страдања и губљења својих етничких територија, српски народ је доживио и својеврсни духовни геноцид. „Српски народ који је у Другом свјетском рату поднио највећи терет ослободилачке борбе против фашистичког окупатора и усташа, послије рата је био потпуно национално дезорјентисан и разбијен. Прихватањем комунистичке идеологије, Срби су били принуђени да забораве своју прошлост, одрекну се славних страница своје историје, да се постиде својих побједа на Церу и Колубари, Косовског Завјета и Светосавља. Српска прошлост од Светога Саве, кнеза Лазара до модерних српских кнежева, краљева и војвода, проглашавана је национализмом, поповштином, мрачним православљем и унитаризмом.” Чињени су и покушаји да се потпуно затру наши корјени и идентитет. Створене су нове синтетичке нације (црногорска, муслиманска – бошњачка, македонска), које ће живјети од мржње према Србима као хегемонистима. Једно вријеме у бившој СФРЈ било је уносно инсистирати на „српском национализму и шовинизму“. Било каква расправа о српској националној култури и нашој духовној оријентацији, унапријед је проглашавана реакционарним национализмом. Све што је било критички расположено према Српству јавно је подржавано од стране комуниста на власти, чак и награђивано.


Платформа за овакво дјеловање према српском народу, његовој култури и историји дата је у „Актуелном програму“ најважнијем документу Четвртог конгреса КПЈ одржаног 1928. године у Дрездену. У њему се истиче да комунисти помажу борбу потлачених народа за ослобођење од Српске окупације:


„Комунисти отворено позивају све национално-револуционарне организације у Хрватској, Словенији, Црној Гори, Косову и ВМРО у Македонији, на прогон српског окупатора, српских трупа, чиновника и жандарма, као и српских четника из Хрватске, Словеније, Далмације, Војводине, Босне, Црне Горе, Македоније и са Косова. На крају документа комунисти позивају све потлачене народе, не Србе, да одбију служење војног рока изван свог завичаја“
[5]

Након овога југословенски комунисти (међу којима су претежно били Срби) су отворено подржали све терористичке акције усташа, албанских терориста и осталих екстремно националистичких и терористичких организација које су биле усмјерене на разбијање Југославије. Тако су са одушевљењем поздравили усташки напад предвођен Андријом Артуковићем на жандармеријску станицу у селу Брушани, код Госпића. Тим поводом КПЈ се огласила преко свог листа „Пролетер“ у број 28, гдје је објављен текст под насловом: „Усташки покрет у хрватским крајевима“, у којем је поред осталог писало: „Комунистичка партија поздравља усташки покрет личких и далматинских сељака и ставља се потпуно на њихову страну. Дужност је свих комунистичких организација и сваког комунисте да тај покрет помогне, организује и предводи“


Одлуке Четвртог конгреса из Дрездена дуго су сакриване од српске јавности, касније су нажалост, неки комунисти српске националности чак и правдали наведене одлуке. Многи ортодоксни комунисти и данас тврде да су одлуке Четвртог конгреса КПЈ 1928. касније од стране КПЈ поништене и одбачене, што је ноторна лаж.У питању су комунисти који су сав свој иметак, звања и положаје стекли на крвавој комунистичкој идеологији. Непобитна је чињеница да су комунисти српске националности свијесно дјеловали против националних интереса српског народа. То је самокритички потврдио велики интелектуалац и један од најдослиједнијих комуниста Танасије Младеновић  1989. године када је казао: „Ми српски комунисти смо објективно издали српски народ“


Послије Другог свјетског рата у Југословенску армију (ЈА) је примљено 2.000 официра, генерала – домобрана и усташа. Међу њима су били бивши аустроугарски и НДХ часници (официри), који су у НДХ имали високе положаје у војсци. Тако су у ЈА (ЈНА) примљени В. Клишанић, начелник штаба дивизије у НДХ; П. Томац, И. Божић, Ф. Пирц – команданти корпуса у НДХ, и други.


„Пред избијање грађанског рата 1990./1991. у ЈНА је било око 17.000 (31%) официра Хрвата и Словенаца. Од тога су готово сви (99,2%), прешли у војску Хрватске и војску Словеније. У ЈНА је остало само неколико Хрвата и Словенаца, углавном оних чије су жене биле Српкиње или су у Србији или Црној Гори имали некретнине.”


Дефинитивним распадом Југославије највише је био оштећен српски народ, који ће последице распада те државе још дуго трпјети. Савезна Република Југославија је фебруара 2003. године укинута и преименована у државну заједницу Србија и Црна Гора. Тијесном одлуком већине грађана Црна Гора је 2006. године прогласила независност.


Тако је Република Србија, послије 88 година, поново постала самостална држава са још недефинисаним државним границама, ван којих живи преко два милиона Срба у сусједним републикама и три милиона Срба диљем свијета. Из бивше републике СФРЈ, Хрватске, протјерано je више од 250.000 Срба а са Космета око 200.000 Срба. Међународна заједница до данас није предузела адекватне мјере да се тај злочин против човјечности и његови виновници процесуирају и казне, чиме је међународно-правно озакоњено највеће етничко чишћење вијека.


У току своје историје српски народ је више него  иједан надор у свијету (поред руског и јеврејског) био изложен нападима Западних и осталих империјалних сила које  су настојале да га  покоре и униште.


У борби за голи опстанак, слободу, своју државу, очување свог духовног и културног идентитета, а у појединим  периодима историје и за одбрану универзалних вриједности људске цивилизације – српски народ је поднио највеће жртве у односу на све друге народе у досадашњој историји човјечанства. Биланс страдања и  жртвовања српског народа за наведене вриједности је страшан.


Преживио је двије голготе из којих је васкрснуо попут феникс птице, успио да се биолоошки обнови и изнова ствара своју државност на својим домицилним просторима. Ради терора и зулума који су над њим вршени, три пута је био принуђен да напушта своје историјски етничке просторе и насељава се у разним дјеловима свијета. Поново се дјелимично враћао и уз архетипску виолентност успио да сачува већину својих етничких простора, сачува и обнови своју државност. Тиме је показао да је неуништив као народ и да Србија не умире ни својом смрћу. Она је одлазила из себе, а враћала се побједнички овјенчана славом.

 („Нико не зна шта су муке тешке,

Док не пређе Албанију пјешке“)

Према свјежем сјећању само у Првом свјетском рату Србија је изгубила 28% мушког становништва и претрпјела немјерљиве материјалне штете и разарање. Након 1918. у Србији је било преко пет стотина хиљада дјеце сирочади без оба родитеља, а преко милион дјеце сирочади без једног родитеља. Податак који сам по себи изазива језу. Ако овоме додамо страдања за вријеме Другог свјетског рата, деведесетих година за вријеме одбрамбено отадџбинских ратова и за вријеме војне агресије НАТО на СРЈ и српски народ, која превазилазе страдања и патње из Првог светског рата није потребан никакав коментар пред чињеницама од којих стаје дах. Српски народ је једини народ у свијету чија гробља, бројчано (у преко 40 земаља свијета) и површински су већа од површине његових насељених места. 


Агресија на српски народ и његову државност наставља се и данас свим средствима „меке моћи“ од стране западних земаља и неких сусједа из региона.


По устаљеним геополитичким стереотипима Србија и српски народ се и даље виде као реметилачки фактор на Балкану, фалсификује се његова историја, присваја језик и културна баштина, отимају дјелови територије итд. У јеку оркестриране русофобије на Западу се шири и подгријава србофобија као рукавац русофобије. Срби се доживљавају као мали Руси на Западном Балкану, а Србија се сматра тројанским коњем Руске Федерације.


Посебно забрињва србофобија која се шири у неким бившим републикама СФРЈ и региону уопште. У појединим републикама србофобија је попримила метастазирану фазу и претворила се у расистичку мржњу несхватљиву здравом уму. Конвертитска србомржња води се из страсти и најнижих побуда. У неким аспектима превазилази пропаганду и патолошку мржњу ширену деведесетих година и за вријеме НАТО агресије. Србофобија и србомржња су сурова политичка реалност коју ваља схватити  крајње озбиљно као трајан феномен.


Упоредо са србофобијом и патолошком србомржњом споља, србофобија се опасно шири унутар саме Србије, посебно у једном дијелу политичке и интелектуалне елите која се недовољно свијесна такве улоге у овој кризној ситуацији  за српски народ налази на издајничком задатку уништења српског народа, српске културе и српске државе. Медијски простор у Србији олако је препуштен агресивним аутошовинистима, ренегатима, новокомпонованим конвертитима, псеудо историчарима и новоромантичарима који отворено блате свој народ, исмијавају патриотизам и љубав према свом народу и својој историји, некритички и помодарски величајући западни неолибералистички систем вриједности.


Псеудоисторичари (квазиисторичари) и новоромантичари глорификујући и прекрајајући српску историју, такође, наносе велику штету и срамоту српском народу подстичући примитивни кафанско-наздравичарски и вашарски патриотизам. Њихове гротескне,  ненаучне и популистичке теорије и измишљотине аргументовано су разобличили наши угледни и афирмисани професори др Радивој Радић, др Чедомир Антић, др Љубиша Деспотовић, академик Коста Чавошки, прф. Мило Ломпар и др. вративши углед науци и струци а тиме и српској историографији.


У оваквим околностима животно је важно извући реалне поуке из властите историје и благовремено предузимати адекватне мјере да нам се поново не би дешавале националне трагедије и грешке.


Приоритетно је потребно мудро и цивилизацијски превазилазити кобне подјеле, сукобе и свађе. Одлучно одбацити све досадашње заблуде,илузије, идеолошко политичко експериментисање и на провјереним темељима светосавља као свевременској идеји и пракси градити своју будућност достојну историјског народа.


Као отац наше духовности, први архиепископ аутокефалне српске цркве, принц, монах, књижевник, правник, дипломата Свети Сава нам је изградио јединство државе, цркве и народа, зацртао путању и дао идеју која ће нас водити и сачувати од свих изненађења, лутања и заблуда.


Свети Сава је имао визију Србије за сва времена. Учврстио је међу нама православну вјеру и посијао клицу Косовског завјета тј. побјед
e живота над смрћу. Он нам је трасирао и културну баштину, научио нас да је наше само оно што смо створили властитим радом и одбранили сопственом снагом. Духовни видици и отворене границе ума оно је зашто се залагао Свети Сава и оставио нам у аманет.

Светосавље је најдубљи темељ нашег историсјког трајања и везивна нит постојања која нас је држала на  окупу и онда када нам је биолошки опстанак долазио у питање.

Натраг светосављу.


Београд, мај 2024.                                      Вртикапа Вукота

 

 


Кључне речи:

(0)

Остале вести из рубрике

Колумне

Национални суверенитет и социјална правда

Што пре Србија смогне снаге да се прикључи Новом свету, поносно и без остатка настави да развија своје братске односе са Русијом и ослободи се наведених окова и заблуда, корист за српски народ ће бити већа

Светосавље Српство Спашава
Светосавље Српство Спашава

Наука је доказала а историјска пракса потврдила да народи који живе искључиво од своје прошлости и традиције осуђују себе на стагнацију, а народи који заборављају своју прошлост и традицију и живе од побуне против прошлости и традиције осуђују себе на уништење.

2024-05-19 14:31:40

НАТО агресија, НАТО трибунал и НАТО Сребреница воде НАТО у пораз
НАТО агресија, НАТО трибунал и НАТО Сребреница воде НАТО у пораз

Постоји (ли) нада да ће у Уједињеним нацијама, уз заједничке и координиране напоре Србије, Русије и Кине, светска већина стати на страну Србије и спречити усвајање резолуције о Сребреници

2024-05-14 22:21:32

Русија побеђује и захтева правду за Србе – Кршљанин
Русија побеђује и захтева правду за Србе – Кршљанин

Упркос огромној војној помоћи читавог Запада, већ је свима јасно да је победа Русије на украјинском фронту неминовна и да ће уследити ускоро. И управо је то и време када би могло доћи до исправљања историјских неправди нанетих Србији и српском народу

2024-04-15 12:49:26

Дан када смо бомбардовали Рајх
Дан када смо бомбардовали Рајх

Освета краљевског ваздухопловства за бомбардовање Београда и скривене историјске чињенице о контраудару бомбардера краљевског ваздухопловства

2024-04-06 21:31:39

РТ: Тимофеј Бордачев: Запад мрзи Србију скоро колико и Русију, а ево зашто
РТ: Тимофеј Бордачев: Запад мрзи Србију скоро колико и Русију, а ево зашто

ЕУ и САД гуше Србију јер верују да је превише слична Русији

2024-04-03 19:35:02

Слободан 2024.
Слободан 2024.

Токсиколошки институт у Бону је у узорцима са аутопсије открио трагове лека дроперидол, тешког неуролептика који може да изазове инфаркт, а који Милошевићу никада није био прописан. Истрагу о смрти Милошевића водио је сам трибунал, који је за њу и одговоран и који је самог себе ослободио одговорности. Русија је у Савету безбедности УН изјавила да извештај трибунала не прихвата

2024-03-11 17:45:31

Корумпирана демократија, нови наци-фашизам и наметање мира –  Кршљанин
Корумпирана демократија, нови наци-фашизам и наметање мира – Кршљанин

Серија режираних ратова коју је наметнула западна олигархија, а која кулминира сада сукобом са Русијом, само је очајнички и узалудни покушај да се очува криминална и неправедна светска доминација западне олигархије

2024-02-21 19:52:26

Операција „Искра“: Руски „Коридор живота“
Операција „Искра“: Руски „Коридор живота“

Навршило се тачно 81 година од завршетка велике нападне операције Црвене армије која је имала за циљ да пробије опсаду Лењинграда, чијем становништву је услед тешког бомбардовања и перманентне глади, претило потпуно физичко уништење. Њено кодно име је лично осмислио Јосиф Стаљин, и у њему се очитавала последња нада за спас овог града.

2024-01-27 23:58:49

Грађански рат 2.0: Шта стоји иза најновије ескалације између Вашингтона и Тексаса?
Грађански рат 2.0: Шта стоји иза најновије ескалације између Вашингтона и Тексаса?

Свађа око америчке граничне кризе постала је тест да ли држава може да пркоси савезној влади како би се заштитила

2024-01-26 15:42:47

Кренимо у сусрет победи, која је близу – Кршљанин
Кренимо у сусрет победи, која је близу – Кршљанин

Сагледавање места Србије у савезништву са Русијом у Новом свету мора постати централна тема нашег политичког, стручног, друштвеног и медијског живота. Сви који могу, томе треба да дају допринос. То се више не може и не сме одлагати

2024-01-11 20:35:26

Од Балкан експреса до Хероја Халијарда: Нови српски историјски филм
Од Балкан експреса до Хероја Халијарда: Нови српски историјски филм

И херојство и трагедија извиру из судбине просечне српске породице. Она је требало и да издржи окупацију и ванредне околности које је она донела, али и да надјача сва искушења које је донео грађански рат и подела на четнике и партизане

2023-11-23 18:13:30

Аутошовинизам код Срба и Руса
Аутошовинизам код Срба и Руса

Објашњење овог феномена, бар када су у питању Срби, Руси и друга друштва капиталистичке (полу)периферије, слично је – трансфер озлојеђености (ресантимана) према доле… То је врста малог пакла, на који су, заправо, сами себе осудили. И друга казна и није потребна.

2023-09-23 13:28:53

Другосрбијански надреализам
Другосрбијански надреализам

КАКО су патриотски графити довели до покоља у школи „Владислав Рибникар“, а нису песме у којима се величају дрогирање и убијање?

2023-08-21 18:40:17

Девет деценија школског брода “Јадран”
Девет деценија школског брода “Јадран”

Школа под једрима - Пловећи амбасадор

2023-08-19 23:05:52

Косовски завјет, Видовдан, епска поезија и гусле  у историји и памћењу српског народа
Косовски завјет, Видовдан, епска поезија и гусле у историји и памћењу српског народа

„Границе душе нећеш наћи, па ма прошао свим путевима, толико је дубок њен логос“ - Хераклит

2023-08-14 17:00:59

Одступања од циља нема - Бошко Антић
Одступања од циља нема - Бошко Антић

Свака промена Администрације у САД доводи до многих расправа о спољној политици и војној стратегији нових домаћина у Белој кући, али до било каквих промена, у суштини, не долази.

2023-08-08 23:49:16

Афричка Шанса
Афричка Шанса

Пре неки дан, 27. и 28. јула, Санкт Петербург је био домаћин Другог самита и Економског и хуманитарног форума Русија-Африка. У северној престоници Русије не само да се разговарало, већ се већ градило о новом формату односа са Глобалним Југом.

2023-08-01 16:04:59

Морепловци у српским опанцима: На удару швапских сумарена (3)
Морепловци у српским опанцима: На удару швапских сумарена (3)

Опорављена српска војска запловила је од Крфа ка Солуну. Пут ка њеној Србији водио је преко овог грчког града. На напоран и опасан пут кренуло се с надом да ће брзо у Србију, али за то је требало још доста времена, а много је доживљаја везаних за море, па и трагедија. Од тада се у српском језику одомаћио назив за подморницу сумаран, а њена појава у то време на мору је најчешће значила катастрофу за брод на који се усмерила.

2023-07-15 06:37:08

Морепловци у српским опанцима: На удару швапских сумарена (4)
Морепловци у српским опанцима: На удару швапских сумарена (4)

Од самог доласка Србима је посвећивана велика пажња, а посебно се истицао командант базе и Бизерти адмирал Емил Гепрат, кога су српски војници прозвали “Српском мајком”. Сваки пут пред стројем српских војника или приликом обиласка у болницама поздравио их је са: “Помоз’ Бог јунаци! Да ли вам што треба?”.

2023-07-15 06:16:12

Морепловци у српским опанцима: Јунаци са Цера и Колубаре на мору
Морепловци у српским опанцима: Јунаци са Цера и Колубаре на мору

Српска војска се након офанзиве снага Макензена повукла преко Албаније на обале Јадранског мора. Јунаци са Цера и Колубаре су се тако нашли на обали мора о коме су само слушали у причама. Исцрпљени чекали су да их савезници пребаце на острво Крф. Била је то тужна слика једне храбре војске, али је ништа није могло уништити. На острву Крфу се се српски војници опоравили, многи се осталу у Плавој гробници, а успомене на те дане и данас надахњују српског војника.

2023-07-14 21:57:57

Морепловци у српским опанцима: Јунаци са Цера и Колубаре на мору  (2)
Морепловци у српским опанцима: Јунаци са Цера и Колубаре на мору (2)

“Мени су Савезници обећали транспортовање моје војске чим стигнем на Јадран, али су ме ето, преварили. Војска је због тога очајна и обесхрабљена. Што се мене тиче, хвала! Ја нећу напустити моје војнике. Ићи ћи с њима упркос својој болести, ма шта ме то стало.”

2023-07-14 21:40:28

Војнички нисмо поражени од далеко надмоћнијег агресора
Војнички нисмо поражени од далеко надмоћнијег агресора

На данашњи дан , пре 24 године, извршено је планско измештање јединица Приштинског корпуса са Косова и Метохије у складу са наређењем Штаба Врховне команде стр. пов. бр. 01/6019-10 од 10. јуна 1999. године. У преамбули наређења Штаба Врховне команде позива се на одлуку врховног команданта Војске Југославије и Војнотехнички споразум између међународних снага за безбедност (КФОР) и Војске Југославије, а у циљу организације и безбедног извршења измештања команди, јединица и установа.

2023-06-14 23:59:51

Почетак одбрамбеног боја на Паштрику
Почетак одбрамбеног боја на Паштрику

Операција копнених снага НАТО, војске Републике Албаније и Шиптарских терористичких снага у рејону Карауле „Горожуп“ и планине Паштрик, под називом „Стрела-2“, као друга етапа нападне операције „Стрела“ почела је 26. маја 1999. године изненадном и снажном артиљеријском и минобацачком ватром са територије Албаније

2023-05-27 22:43:19

rt - kolumne
baner rakija desno kolumne
baner apartman desno / kolumne
baner obzor desno - kolumne

Будите у току са новим дешавањима, пријавите се на нашу листу новости: