Први пут савезничке војнике и америчке пилоте видели смо на филмском платну у "Балкан експресу". У филму снимљеном 1989. као један од јунака појављује се Американац Лутер (Драгомир Пешић), помало блентав риђокоси младић, који ће изнад политичке мисије ставити романсу са Лили (Аницом Добром). Но тадашњи наратив о Американцима које спашавају Срби неће много одмаћи до данас – то чине самоиницијативно српски родољуби, често уз сопствене калкулације које надилазе идеологије.
Испрва је то изгледало симпатично: "Балкан експрес" као нека врста домаће верзије култне британске серије "Ало, ало" имао је за јунаке обичне, мале људе, који у вртлогу окупације и грађанског рата покушавају најпре да сачувају главе на раменима, да понешто и ушићаре, али на крају и да помогну невољницима са којима долазе у додир.
Три и по деценије касније, када се на тему односа Срби ‒ западни савезници и даље говори кроз везе родољубивих сељака и америчких војника (као да су они били кадри да самостално направе писте, успоставе везе са савезничким базама у Италији и организују евакуацију спашених авијатичара), чини се да се намерно игноришу историјске чињенице, које би приказале делатност ЈВуО као антифашистичку и у последњој фази рата у Србији, у лето и јесен 1944. године.
.jpg)
Constrast Studios
Промена те перспективе заправо је кључна у филму "Хероји Халијарда" који се управо приказује у српским биоскопима. Овај филм још од пре премијере пратиле су одређене контроверзе: у Сарајеву је само емитовање инсерта изазвало својеврстан политички скандал, а недуго потом у Београду је почело да се нагађа како ће изгледати приказ "четника" и ко су то заправо "Хероји Халијарда".
Два брата у две војске
Да ли су хероји ове операције равногорци генерала Михаиловића који су од маја до децембра 1944. у неколико наврата, у операцији великог стила у позадини окупационих снага, организовали спашавање, прихват и евакуацију савезничких авијатичара, који су се након ваздушних борби са Немцима нашли на тлу Србије? И то у моментима када су савезници били увелико посматрани као "савезници", пошто су сравнили српске градове са земљом, а равногорце пустили низ воду бирајући за партнере Титове партизане...
Или су хероји сами Американци, који ће на филмском платну бити "умивени" и представљени као историјски савезници српског народа? Чини се да је ауторски тим који је радио на "Херојима" избегао замке које су им припремали критичари, и да после одгледаног филма доминира утисак да и херојство и трагедија пре свега извиру из судбине просечне српске породице. Она је требало и да издржи окупацију и ванредне околности које је она донела, али и да надјача сва искушења које је донео грађански рат и подела на четнике и партизане (и оне треће – Недићеве, мада су они били слабије присутни на српском селу).
Прича о два брата у две војске није тек литерарни или уметнички мотив, јер се показало да је читав низ истакнутих комуниста или њихових ривала заиста имао најближе сроднике у војсци са којом се тукао. Брат партизанског команданта и послератног министра Владе Зечевића, Марко, до краја рата боравио је у ЈВуО и после 1945. издржао вишегодишњу робију; брат Милке Минић, новинар Душан Јанковић, у исто време је стрељан од револуционарних власти.
Constrast Studios
Брат управника Завода за принудно васпитање омладине Милована Поповића био је партизан Милош Поповић који се прославио као аутор песме "Коњух планином", а брат команданта Делиградског корпуса ЈВуО мајора Весића, Војкан Весић, борац Расинског НОП одреда од првих дана рата.
Сестра Коче Поповића била је удата за истакнутог "народног непријатеља" у Београду и са њим пред крај рата напустила земљу (Поповић је у једном партијском упитнику навео да су му и брат и четири сестре противници КПЈ), брат Вељка Влаховића био је капетан Стеван Влаховић, четнички командант у области Жељина.
Ван Србије су најупечатљивији примери члана Политбироа КПЈ Светозара Вукмановића Темпа чији је брат Лука, доктор теолошких наука, стрељан као припадник четничких снага 1945, и партизанског генерала и народног хероја Уроша Богуновића из Дрвара, чији је брат Брано Богуновић као четнички војвода погубљен од партизана.
Постоји читав низ сличних породичних прича међу закрвљеним Србима, али је можда парадигма за Србију 1941. судбина синова војводе Живојина Мишића: Радован умире у немачком ропству, Александар као официр гине у редовима ЈВуО, а Војислав као партизански комесар преживљава рат но политичку каријеру окончава на Голом отоку...
Људе од крви и меса
Тако драматична прича верно је пренета и на филмско платно, кроз причу породице Јовић чији син Мирко приступа четницима, а Сретен партизанима. И чији отац и деда деле вредности традиционалног српског села и Равногорског покрета, али и који уједно брину како да сва њихова деца преживе рат и сачувају људскост, да се носећи оружје не огреше о неког свог земљака.
Constrast Studios
Поред тога, ово је и први реалан приказ монархистичке ЈВуО: за разлику од "Неретве", "Ужичке републике" или "Последњег чина", у "Херојима Халијарда" видимо људе од крви и меса. Ни идеализоване ни филмски улепшане, са својим војничким врлинама, младе и препуне идеала за које су пострадали, чујемо глас(ове) личности које су нам до сада само биле познате са избледелих ратних слика: Звонка Вучковића, Предрага Раковића, Петра Баћовића, Војислава Лукачевића. Поред осталог, у једној сцени видимо их и ангажоване у борби против Немаца, што је можда и прва таква слика у домаћој кинематографији.
Чини се да је најслабији приказ једног од главних јунака, ђенерала Михаиловића, будући да се појављује у свега неколико сцена и притом не изговара ма какву реплику која би остала присутна у памћењу, могла да се цитира. И за сам Михаиловићев лик, чини се, било је тешко наћи адекватног глумца, с обзиром на то да је покојни Небојша Глоговац и ликом и карактером у претходном Бајићевом остварењу поставио високе стандарде. Али за разлику од партизанског филма, овде и друга страна, сада партизанска, коначно није наказна ни дехуманизована, и изгледа као изданак истог (српског) стабла.
Интересантно је да је у филму направљена јасна дистинкција између Британаца и Американаца. Први су одурни, перфидни официри империје – као у доминантним политичким стереотипима Србадије, док су други у најмању руку кооперативни, чак би се могло рећи и "добри момци" у овом филму.
Иако амерички војни представници јесу остали уз ђенерала Михаиловића све до краја 1944, на неки начин пркосећи Совјетима који су већ запосели Србију и устоличили домаће комунисте на власти, истраживања историчара Косте Николића показују да је у односу према Стаљину, још од времена Техеранске конференције 1943, амерички председник Рузвелт испољавао знатно флексибилније ставове у односу на британског премијера Черчила. Черчил је у првој фази био знатно неповерљивији према Титу, док се Рузвелт показао као "прагматичан", илити знатно мање забринут за судбину демократије у Југославији.
Constrast Studios
Може бити да се филмска екипа овде понела у складу са савременим политичким потребама: тражити споне са Американцима где год је то могуће, и у прошлости и у садашњости. Кад их нема, измислити их. Као ономад кроз кампању америчке амбасаде и домаћих колаборациониста "Ви сте свет".
Значај историјског филма
Али ту се, уз свест да без њихове политичке подршке тешко да би овакав пројекат могао да буде реализован, може одговорити контрааргументом: ако се на Србију врши политички притисак да приступи НАТО пакту, одбаци своје традиционалне вредности и прихвати независност Косова, чему онда и позивање на Халијард и на српску заставу на Белој кући? И може ли ма који светли историјски пример да поправи слику империје која једној држави поставља ултиматуме који је воде ка десуверенизацији? Можда ће евроатлантској, суженој и федералној Србији, бити дозвољено и да постане монархија и да у центру града подигне спомен-дом равногорцима, али у том случају – далеко јој лепа кућа...
Ипак, овде треба још једном истаћи труд ауторског тима да изађу на крај са једном сложеном и за многе контроверзном темом, те најаве и играну серију која ће додатно "размотати" догађаје из 1944. године. Уочљиво је да је ово пета година (након стогодишњице 1918-2018) да Филмски центар Србије, који је израстао у установу културе од националног значаја, придаје велики значај историјском филму и помаже његову реализацију. До сада је екранизован низ значајних епизода из националне историје, почев од "Краља Петра" и "Заспанке за војнике", преко "Пуцња у Марсеју", "У име народа", "Што се боре мисли моје", "Даре из Јасеновца", до "Балканске међе" и "Олује".
Са уметничке, чак и историјске стране, сваком од њих се упућује низ критика, некад мање а некада више заслужених. Али у очи пада да готово свако од ових остварења, уз све мањкавости, ипак нема узора – бољег домаћег филма са којим би се упоредио.
Constrast Studios
"Марш на Дрину" посвећен 1964. педесетогодишњици српских победа из 1914. остао је непревазиђен, али ипак Албанској голготи до "Краља Петра" није посвећена ниједна филмска прича, иако је она постала национална траума кроз читав 20. век. О екранизацији политичке акције Светозара Милетића и борби за Српску Војводину и да не говоримо.
Или пак о Јасеновцу: неки који су оћутали разноразне комунистичке бозе са филмског платна, нашли су за сходно да критикују први српски филм који има за тему геноцид у НДХ. Могло је боље, али у односу на шта? То се посебно види на примеру "Олује", филма који свим својим гледаоцима нуди другачији наратив од толико присутног о-кукавно-српство-угашено. Сви хероји овог филма од почетка до краја, и када се боре и када умиру, остају мушки и српски, на ногама.
Више шанси, мање отровних стрела
Ма шта замерали комунистима у Југославији, мора им се признати једно – били су мајстори пропаганде. И пре и за време, а поготово после рата 1945. Са "Авала филмом" и екранизацијом 600 епизода партизанске епопеје, успели су да створе (искриве) историјску свест читавих нараштаја пре него што им је то пошло за руком кроз било коју књигу, дисертацију, или пак музејску поставку.
Ко није сагласан, нека размисли колики је утицај на целу једну генерацију оставио серијал "Отписани", у мери да се и данас на многим српским венчањима, уместо давно заборављених партизанских песама, врти његова шпица уз трубаче.
.jpg)
Constrast Studios
Зато ће пре повратка српском становишту бити неопходно да у континуитету одржимо и српски историјски филм. Дајмо му шансу, кроз мање отровних стрела и више сувислих коментара на тему шта би још све и зашто на његовом платну требало осветлити. А тема и жанрова је прегршт: од средњег века и златног доба Немањића, до одбрамбено-отаџбинских ратова из деведесетих. Можда само уз мало више доследности чињеницама, које су у нашем случају саме по себи довољно драматичне, и мало мање уплива модерних тенденција и потребе да правимо српске блокбастере.
Нова српска деца биће захвална свима онима који не одустану од борбе за истину о свом роду.
Извор: РТ Балкан / Немања Девић
Својом економском, моралном и војном моћи, Нови свет који гради светска већина, уз помоћ народа Западне Европе и Северне Америке, ускоро ће принудити екипу из Вашингтона на мир у бившој Украјини и у појасу Газе, али и на одустајање од ратних игара на Балкану
2. јуна 1999. године, негде у поподневним часовима, јединице 252-ге оклопне бригаде Војске Југославије су обновиле...
2024-07-05 07:46:07
Што пре Србија смогне снаге да се прикључи Новом свету, поносно и без остатка настави да развија своје братске односе са Русијом и ослободи се наведених окова и заблуда, корист за српски народ ће бити већа
2024-06-13 19:31:41
Наука је доказала а историјска пракса потврдила да народи који живе искључиво од своје прошлости и традиције осуђују себе на стагнацију, а народи који заборављају своју прошлост и традицију и живе од побуне против прошлости и традиције осуђују себе на уништење.
2024-05-19 14:31:40
Постоји (ли) нада да ће у Уједињеним нацијама, уз заједничке и координиране напоре Србије, Русије и Кине, светска већина стати на страну Србије и спречити усвајање резолуције о Сребреници
2024-05-14 22:21:32
Упркос огромној војној помоћи читавог Запада, већ је свима јасно да је победа Русије на украјинском фронту неминовна и да ће уследити ускоро. И управо је то и време када би могло доћи до исправљања историјских неправди нанетих Србији и српском народу
2024-04-15 12:49:26
Освета краљевског ваздухопловства за бомбардовање Београда и скривене историјске чињенице о контраудару бомбардера краљевског ваздухопловства
2024-04-06 21:31:39
ЕУ и САД гуше Србију јер верују да је превише слична Русији
2024-04-03 19:35:02
Токсиколошки институт у Бону је у узорцима са аутопсије открио трагове лека дроперидол, тешког неуролептика који може да изазове инфаркт, а који Милошевићу никада није био прописан. Истрагу о смрти Милошевића водио је сам трибунал, који је за њу и одговоран и који је самог себе ослободио одговорности. Русија је у Савету безбедности УН изјавила да извештај трибунала не прихвата
2024-03-11 17:45:31
Серија режираних ратова коју је наметнула западна олигархија, а која кулминира сада сукобом са Русијом, само је очајнички и узалудни покушај да се очува криминална и неправедна светска доминација западне олигархије
2024-02-21 19:52:26
Навршило се тачно 81 година од завршетка велике нападне операције Црвене армије која је имала за циљ да пробије опсаду Лењинграда, чијем становништву је услед тешког бомбардовања и перманентне глади, претило потпуно физичко уништење. Њено кодно име је лично осмислио Јосиф Стаљин, и у њему се очитавала последња нада за спас овог града.
2024-01-27 23:58:49
Свађа око америчке граничне кризе постала је тест да ли држава може да пркоси савезној влади како би се заштитила
2024-01-26 15:42:47
Сагледавање места Србије у савезништву са Русијом у Новом свету мора постати централна тема нашег политичког, стручног, друштвеног и медијског живота. Сви који могу, томе треба да дају допринос. То се више не може и не сме одлагати
2024-01-11 20:35:26
И херојство и трагедија извиру из судбине просечне српске породице. Она је требало и да издржи окупацију и ванредне околности које је она донела, али и да надјача сва искушења које је донео грађански рат и подела на четнике и партизане
2023-11-23 18:13:30
Објашњење овог феномена, бар када су у питању Срби, Руси и друга друштва капиталистичке (полу)периферије, слично је – трансфер озлојеђености (ресантимана) према доле… То је врста малог пакла, на који су, заправо, сами себе осудили. И друга казна и није потребна.
2023-09-23 13:28:53
КАКО су патриотски графити довели до покоља у школи „Владислав Рибникар“, а нису песме у којима се величају дрогирање и убијање?
2023-08-21 18:40:17
„Границе душе нећеш наћи, па ма прошао свим путевима, толико је дубок њен логос“ - Хераклит
2023-08-14 17:00:59
Свака промена Администрације у САД доводи до многих расправа о спољној политици и војној стратегији нових домаћина у Белој кући, али до било каквих промена, у суштини, не долази.
2023-08-08 23:49:16
Пре неки дан, 27. и 28. јула, Санкт Петербург је био домаћин Другог самита и Економског и хуманитарног форума Русија-Африка. У северној престоници Русије не само да се разговарало, већ се већ градило о новом формату односа са Глобалним Југом.
2023-08-01 16:04:59
Опорављена српска војска запловила је од Крфа ка Солуну. Пут ка њеној Србији водио је преко овог грчког града. На напоран и опасан пут кренуло се с надом да ће брзо у Србију, али за то је требало још доста времена, а много је доживљаја везаних за море, па и трагедија. Од тада се у српском језику одомаћио назив за подморницу сумаран, а њена појава у то време на мору је најчешће значила катастрофу за брод на који се усмерила.
2023-07-15 06:37:08
Од самог доласка Србима је посвећивана велика пажња, а посебно се истицао командант базе и Бизерти адмирал Емил Гепрат, кога су српски војници прозвали “Српском мајком”. Сваки пут пред стројем српских војника или приликом обиласка у болницама поздравио их је са: “Помоз’ Бог јунаци! Да ли вам што треба?”.
2023-07-15 06:16:12
Српска војска се након офанзиве снага Макензена повукла преко Албаније на обале Јадранског мора. Јунаци са Цера и Колубаре су се тако нашли на обали мора о коме су само слушали у причама. Исцрпљени чекали су да их савезници пребаце на острво Крф. Била је то тужна слика једне храбре војске, али је ништа није могло уништити. На острву Крфу се се српски војници опоравили, многи се осталу у Плавој гробници, а успомене на те дане и данас надахњују српског војника.
2023-07-14 21:57:57
“Мени су Савезници обећали транспортовање моје војске чим стигнем на Јадран, али су ме ето, преварили. Војска је због тога очајна и обесхрабљена. Што се мене тиче, хвала! Ја нећу напустити моје војнике. Ићи ћи с њима упркос својој болести, ма шта ме то стало.”
2023-07-14 21:40:28
RSS
