Пре неки дан, 27. и 28. јула, Санкт Петербург је био домаћин Другог самита и Економског и хуманитарног форума Русија-Африка. У северној престоници Русије не само да се разговарало, већ се већ градило о новом формату односа са Глобалним Југом.
Фото: Reuters
Фото: Reuters
Данашња Африка се сматра једним од најперспективнијих региона у свету по свом развојном потенцијалу. Свет се брзо мења. Па чак и за кратко време које је прошло од Првог самита и Економског форума Русија-Африка у Сочију (2019), значај афричког континента је значајно порастао. Пет афричких земаља ће ове године самоуверено ући међу 10 најбрже растућих економија света. А раст афричког БДП-а је изнад светског просека.
Самиту у Санкт Петербургу присуствовале су делегације 48 (од 54) афричких земаља и пет највећих интеграционих удружења континента. На нивоу првог и другог лица било је представљено 27 афричких држава.
Један од важних исхода самита било је потписивање два меморандума са водећим афричким интеграционим удружењима у присуству руског председника Владимира Путина. То су Меморандум о разумевању између Владе Руске Федерације и Међувладине организације за развој (ИГАД) о основама односа и сарадње и Меморандум о разумевању између Владе Руске Федерације и Економске заједнице централноафричких држава ( ЕЦЦА) о основама односа и сарадње.
Уочи догађаја, у поруци учесницима и гостима Другог самита и Економско-хуманитарног форума Русија-Африка, Владимир Путин је истакао не само партнерске намере Русије, већ и њену спремност да помогне афричким земљама да превазиђу своје главне проблеме:
„Русија подржава жељу афричких држава за социјалном и економском стабилношћу и напретком. Важно је да је последњих година наша сарадња са Африком достигла нови ниво. Намеравамо да то даље развијамо, да стимулишемо трговину и инвестиције, да продубимо сарадњу, да заједно радимо на хитним проблемима као што су борба против сиромаштва, обука савремених кадрова, обезбеђење прехрамбене сигурности и климатских промена. И наравно, наставићемо да на сваки могући начин помажемо нашим афричким партнерима у јачању националног и културног суверенитета, у активнијем учешћу у решавању регионалних и глобалних питања."
А већ током свог говора на седници Економско-хуманитарног форума, председник Руске Федерације је прецизирао у чему је изражена декларисана подршка и који је нови ниво сарадње.
Прошле године руско-афричка трговина достигла је 18 милијарди долара. „Ово је један од очигледних резултата самита Русије и Африке у Сочију“, истакао је В. Путин. — Сигуран сам да ћемо заједно успети да радикалније повећамо трговину у догледној будућности. Иначе, само у првој половини ове године обим извозно-увозних операција са афричким земљама порастао је за више од трећину.
Више од 50 одсто руских испорука Африци отпада на машине и опрему, хемијске производе и храну.
Председник је додао да је, упркос санкцијама на руски извоз, у 2022. години трговина пољопривредним производима између Русије и афричких земаља порасла за 10 одсто и износила је 6,7 милијарди долара. У првој половини 2023. повећао се за још рекордних 60 одсто. Русија је 2022. у Африку извезла 11,5 милиона тона жита, а само у првих шест месеци ове године скоро 10 милиона тона.
Руски председник објаснио је учесницима Форума шта да очекују након раскида „житног споразума“. С обзиром на пројектовану рекордну жетву, Руска Федерација је спремна да замени украјинско жито на комерцијалној основи. А најпотребнијим земљама – Буркина Фасо, Зимбабве, Мали, Сомалија, Централноафричка Република, Еритреја – Русија обећава да ће у блиској будућности бесплатно пренети 25-50 хиљада тона житарица, обезбеђујући бесплатну испоруку потрошачу.
Путин уверава да је Русија спремна да помогне Африци у увођењу напредних технологија у пољопривреду.
На Форуму се више пута помињао проблем обезбеђивања глобалне прехрамбене безбедности. Конкретно, на седници „Стабилност тржишта ђубрива као гаранција елиминације глади у афричким земљама“. Као што знате, Русија је светски лидер међу земљама извозницама ђубрива. Према речима Никите Гусакова, старијег потпредседника Руског извозног центра, руски извозници настављају да повећавају испоруке минералних ђубрива. Експерт је изјавио: „Руски произвођачи сада предузимају кораке да преоријентишу продају на пријатељска тржишта, која, између осталог, укључују земље афричког континента (укључујући Египат, Кенију, Нигерију), где се узгајају чај, кафу, цвеће, кикирики, парадајз, кукуруз и други пољопривредни производи.
Као резултат Руско-афричког економског и хуманитарног форума, који је одржан упоредо са самитом, потписан је 161 споразум који нису пословна тајна (укључујући 146 споразума са страним организацијама и властима). Износи уговора нису саопштени. Али није тајна да је већина потписаних споразума везана за хуманитарну сарадњу. Потписано је 56 споразума из области међународне и међурегионалне сарадње, 51 споразум из области образовања и науке. На грану научне и техничке сарадње спада 10 споразума. И исто толико - за извоз и спољно-економску активност.
Чињеница да је велики акценат стављен на области образовања и науке указује на динамично преиспитивање односа са Африком. У последње време Русија пажљиво проучава потребе Африканаца и слуша њихове захтеве.
У говору председавајућег Афричке уније, председника Уније Коморских острва Азалија Асуманија на седници Економско-хуманитарног форума, изражена је забринутост што Африканци данас углавном извозе сировине. Али у исто време разумеју потребу за диверсификацијом своје економије.
Међутим, овакво схватање Африканаца ризикује да га Европљани погрешно схвате. Посебно оне земље које су биле присутне у Африци током колонијалног и неоколонијалног периода.
Међу водећим светским играчима има много оних који желе, на пример, да развијају и извозе минералне ресурсе на афричком континенту. Али много мање земаља је спремно да обучава Африканце за рударство, инжењерске специјалитете за вађење сопствених минерала.
Руски председник Владимир Путин је, говорећи на пленарној седници Руско-афричког економског и хуманитарног форума, истакао да је обука квалификованог кадра традиционално област руско-афричке сарадње. Сваке године расте број студената из Африке који студирају на руским универзитетима. Данас их има скоро 35 хиљада.
„Квота за образовање Африканаца о трошку федералног буџета повећана је два и по пута за три године и износиће више од 4.700 људи за наредну академску годину“, изјавио је руски председник.
„На дневном реду је и отварање филијала водећих руских
универзитета у Африци. Блиска сарадња са афричким образовним институцијама успоставља се и у оквиру Руско-афричког мрежног универзитета“, тврди Владимир Путин. — „Дозволите ми да напоменем да је уочи нашег форума 26. јула на Рударском универзитету у Санкт Петербургу потписан Споразум о стварању руско-афричког конзорцијума техничких универзитета „Недра Африка“, који предвиђа заједничку обуку специјалиста. за комплекс минералних сировина. Мислим да је ово веома важна и занимљива област сарадње.”
Председник Руске Федерације је уверио афричке учеснике Форума да Русија планира да настави да помаже њиховим земљама у развоју свих нивоа образовања, да обучава наставнике, менторе и техничко особље за школе и факултете и да оснива заједничке школе.
Док су водећи европски играчи, попут Француске, принуђени да напусте афричке земље (на пример, догађаји у Нигеру су се одвијали у складу са радом самита у Санкт Петербургу), Русија већ има разумевање са чиме ће доћи.
Емотиван говор остао је упамћен учесницима самита. Председник Буркине Фасо Ибрахим Траоре: „Моја генерација поставља следећа питања: није јасно како то да Африка, у чијим земљама има толико ресурса, а природа је тако великодушна, где има толико воде, сунца и свега осталог , данас је најсиромашнији континент. Африка је изгладњели континент, а њени шефови држава путују светом просећи. Много је неодговорених питања. Данас имамо прилику да изградимо нове односе и надам се да ће то послужити да нашим народима пружимо бољу будућност.”
.jpg)
Самит у Санкт Петербургу је постао платформа на којој се не само могу изрећи таква питања, већ и добити јасне одговоре на њих.
Поделите вест на друштвеним мрежама:
https://www.vostok.rs/index.php?option=n&idnovost=140835
Пратите ВОСТОК на:
Вован и Лексус изиграли Кристијана Шмита: Жалио се на Додика, мислио да прича са Зеленским 
