КРЕЋЕ СЕ ЛАЂА ФРАНЦУСКА
Француска је пружила највећу помоћ Србији у њеним најтежим данима. Првобитно определење да се српска војска извуче у Северну Африку је промењено и евакуација је извршена на Крф. Ипак је добар део српских војника пребачен у Бизерту, а касније су ту стизали и добровољци из Америке да би се припремили за одлазак на Солунски фронт. Овде су лечени српски рањеници са Солунског фронта - кроз логоре, касарне и болнице Бизерте прошло је око 60.000 српских војника и официра.
Искрцавање Српске војске у Солуну
Од самог доласка Србима је посвећивана велика пажња, а посебно се истицао командант базе и Бизерти адмирал Емил Гепрат, кога су српски војници прозвали “Српском мајком”. Сваки пут пред стројем српских војника или приликом обиласка у болницама поздравио их је са: “Помоз’ Бог јунаци! Да ли вам што треба?”.
И са Солунског фронта , из Солунске луке, француски бродови су превозили рањене и болесне Србе на лечење у Француску, а српски војници су певали:
Море је плаво, широко.
Широко, плаво, дубоко.
Нигде му краја видети.
Не могу мисли поднети.
Лађа се креће француска
Са пристаништа солунска.
Транспорт се креће Србади,
Србади браћа болесни.
Сваки се војник борио,
У рову славу славио.
Срећан се Богу молио,
Да би се кући вратио.
Радости нема ни за трен
Наиђе швапски сумарен.
Сви моле светог Николу,
Његову силу на мору.
Путујем тужан, жалостан,
Помислих: Боже, нисам сам.
И моја браћа путују,
Да са мном заједно тугују.
Ово је једна од верзија ове песме, а има их још. Свако је нешто додавао, али порука је јасна - француска лађа води у спас, али на путу прете швапски сумарени и само свети Никола са својом силом на мору може помоћи да се сретно врате кућама.
БРАВО СРБИ!
Бизерта је, поред Крфа, била лука спаса. Ту су лечени и опорављани болесни, исцпљени и измучени српски ратници. У Тунису и Алжиру ратници су лечени све до августа 1919. године. Многи су у севеној Африци остали, само у Бизерти 1.470, у Алжиру 310, а у другим градовима 84 - укупно 1.919.
У северну Африку су стизали као авети у ритама. Описујући њихов долазак у Бизерту, Жика Живуловић у књизи “Преци и потомци” записа:
“ На обзорју се указао брод. На јарболу се вила најстрашнија застава поморства: плава са жутим кругом. Знак смрти и заразне болести. Маса је усктукнула. Вицеадмирал Гепрат стајао је укочен. Са брода се искрцавају авети у ритама. Већина боси или ногу увијених некаквим чарапама, са пушкама у рукама. Четири стотине двадесет и седам питомаца 26. класе скопске Пешадијске подофицирске школе. Кренуло их је 950, у сметовима Албаније их је остало 523.
Французи су заридали. Од химне две земље није било ништа. Постројена војна музика је плакала. Догодило се тада нешто невероватно, непојмљиво. Српски официр, покретни леш, извукао је сабљу и викнуо:”Мирно! У двојне редове на десно! Поздрав француској застави! Парадним кораком напред марш!”
Српско коло на Крфу
Пред занемелим светом живи костури, 427 српских младића, високо уздигнуте главе, неком снагом извученом из најдубљих недара своје свете земље, чврстим кораком газило је по зажареном асфалту док им је из табана шикљала крв.
Вицеадмирал Гепрат, опсенут и опседнут, посматрао је црвени траг за њима, немоћан да одвоји десну руку од шапке која се уз њу залепила у дивљењу.
Касније ће се Богосав Ћирковић сећати:
“ У Бизерти нас је дочекао један француски официр и арапска музика. Зурле и тампани.. Провео сам у болници месец дана, па ме послаше у логор Лазуаз који се налазио на једној голетној висоравни изнад Бизерте, на четну обуку. Три и по месеца смо егзерцирали. Суботом нас водили на обалу, на купаЊе. Нико од нас није знао да плива. Стојимо тако до колена у мору, они “храбрији” и до паса, заборавимо због чега смо дошли. Само ћутимо и буљимо у пучину. Тамо је негде наша мила земља. Кад ћемо да јој пођемо? Видимо стижу француски бродови, довозе наше рањенике... Смрт нам је забарикадирала пут за Србију, али, ко мари за смрт”
А Владислав Ристић, који је био у строју питимаца 26. класе пред вицеадмиралом Гепратом, се сећа:
“Укрцаше нас на брод. Нисмо знали ни куда идемо, ни где ћемо да стигнемо. Кад се брод зауставио, сазнадосмо да смо приспели у Бизерту, у Африци. Били смо први српски војници који су се у то пристаниште искрцали. У луци стоје француски ратни бродови, са свих палуба грми војна музика. Поздрављају јуначке савезнике. Хероје! А ми - лешеви који се помало мичу... Како брод баци сидро, заори се са обале ‘Виве ле Серб’... Сад чујемо: ‘Повр Серб’(Јадни Срби). Командант се ођедном смрачи, спустише му се обрве, стаде испред нас:
‘Војници, ко је од вас повр, односно јадан’. С левог крила, како само пронађе онакву гласину, Љуба Дамљановић, чини ми се да беше из Дубља код Свилајнца, урликну:’Ники, господине команданте”.
У солунској луци су чекали болесни ђаци, који се прешли Албанију, и са дивљењем гледали француски брод “Прованса”, који треба да их одведе у Француску на лечење и наставак школовања. Многи од њих су једва ишли, па се француски морнари нису могли начудити што се на броду, ипак, стално чула њихова песма. А у Марсељу слика као и у Бизерти - Французи понављају “Јадни Срби”, гледајући ове младиће у ритама, а они сврстани у две колоне маршевским кораком пролазе главним улицама овог града са ратничком песмом на уснама. Узвици “Јадни Срби” убрзо су се претворили у “Браво Срби”.
Бошко АНТИЋ
И херојство и трагедија извиру из судбине просечне српске породице. Она је требало и да издржи окупацију и ванредне околности које је она донела, али и да надјача сва искушења које је донео грађански рат и подела на четнике и партизане
Објашњење овог феномена, бар када су у питању Срби, Руси и друга друштва капиталистичке (полу)периферије, слично је – трансфер озлојеђености (ресантимана) према доле… То је врста малог пакла, на који су, заправо, сами себе осудили. И друга казна и није потребна.
2023-09-23 13:28:53
КАКО су патриотски графити довели до покоља у школи „Владислав Рибникар“, а нису песме у којима се величају дрогирање и убијање?
2023-08-21 18:40:17
„Границе душе нећеш наћи, па ма прошао свим путевима, толико је дубок њен логос“ - Хераклит
2023-08-14 17:00:59
Свака промена Администрације у САД доводи до многих расправа о спољној политици и војној стратегији нових домаћина у Белој кући, али до било каквих промена, у суштини, не долази.
2023-08-08 23:49:16
Пре неки дан, 27. и 28. јула, Санкт Петербург је био домаћин Другог самита и Економског и хуманитарног форума Русија-Африка. У северној престоници Русије не само да се разговарало, већ се већ градило о новом формату односа са Глобалним Југом.
2023-08-01 16:04:59
Опорављена српска војска запловила је од Крфа ка Солуну. Пут ка њеној Србији водио је преко овог грчког града. На напоран и опасан пут кренуло се с надом да ће брзо у Србију, али за то је требало још доста времена, а много је доживљаја везаних за море, па и трагедија. Од тада се у српском језику одомаћио назив за подморницу сумаран, а њена појава у то време на мору је најчешће значила катастрофу за брод на који се усмерила.
2023-07-15 06:37:08
Од самог доласка Србима је посвећивана велика пажња, а посебно се истицао командант базе и Бизерти адмирал Емил Гепрат, кога су српски војници прозвали “Српском мајком”. Сваки пут пред стројем српских војника или приликом обиласка у болницама поздравио их је са: “Помоз’ Бог јунаци! Да ли вам што треба?”.
2023-07-15 06:16:12
Српска војска се након офанзиве снага Макензена повукла преко Албаније на обале Јадранског мора. Јунаци са Цера и Колубаре су се тако нашли на обали мора о коме су само слушали у причама. Исцрпљени чекали су да их савезници пребаце на острво Крф. Била је то тужна слика једне храбре војске, али је ништа није могло уништити. На острву Крфу се се српски војници опоравили, многи се осталу у Плавој гробници, а успомене на те дане и данас надахњују српског војника.
2023-07-14 21:57:57
“Мени су Савезници обећали транспортовање моје војске чим стигнем на Јадран, али су ме ето, преварили. Војска је због тога очајна и обесхрабљена. Што се мене тиче, хвала! Ја нећу напустити моје војнике. Ићи ћи с њима упркос својој болести, ма шта ме то стало.”
2023-07-14 21:40:28
На данашњи дан , пре 24 године, извршено је планско измештање јединица Приштинског корпуса са Косова и Метохије у складу са наређењем Штаба Врховне команде стр. пов. бр. 01/6019-10 од 10. јуна 1999. године. У преамбули наређења Штаба Врховне команде позива се на одлуку врховног команданта Војске Југославије и Војнотехнички споразум између међународних снага за безбедност (КФОР) и Војске Југославије, а у циљу организације и безбедног извршења измештања команди, јединица и установа.
2023-06-14 23:59:51
Операција копнених снага НАТО, војске Републике Албаније и Шиптарских терористичких снага у рејону Карауле „Горожуп“ и планине Паштрик, под називом „Стрела-2“, као друга етапа нападне операције „Стрела“ почела је 26. маја 1999. године изненадном и снажном артиљеријском и минобацачком ватром са територије Албаније
2023-05-27 22:43:19
.jpg)
„Границе душе нећеш наћи, па ма прошао свим путевима толико је дубок њен логос“ - Хераклит
2023-05-05 12:05:55
Био је 8. април 1928. када су се на хоризонту пред Боком Которском појавили обриси великог теретњака кога су следиле две мале силуете. И док су се дуго исчекиване лађе приближавале свом крајњем одредишту, гомиле мештана појуриле су да свечано дочекају нови понос младе државе. Тог историјског дана, уз мол тиватског Арсенала пристале су уз пратњу матичног брода „Хвар“ две подморнице на чијим торњевима су се вијориле војнопоморске заставе Краљевине Срба, Хрвата и Словенаца. Тог дана, створен је један од елитних видова Југословенске војске – Подморничка флотила. Ово је прича о људима и бродовима који су је чинили
2023-04-08 18:03:39
Освета краљевског ваздухопловства за бомбардовање Београда и скривене историјске чињенице о контраудару бомбардера краљевског ваздухопловства
2023-04-06 15:31:39
У свету, реално, победа се већ десила. За само неколико деценија, без ратова, колонизација и уцена,...
2023-02-04 16:30:22
У актуленој ситуацији на Косову и Метохији и око Косова и Метохије све се више најављује могућност да Албанци изазову инцидент који ће приписати Србима и тако на сличан начин како је то учинио Вокер 1999. године изазвати раеговања проалбанских снага у свету против Срба и Србије.
2023-01-14 14:21:32
Коментар Амбасадора Русије у Београду Александра Боцан-Харченка: „Низ етнички мотивисаних напада локалних Албанаца на Србе у покрајини...
2023-01-10 09:35:56
Један од најсветлијих примера жртвовања у Првом светском рату била је Мојковачка битка на Бадњи дан и Божић 1916, када је Санџачка војска Краљевине Црне Горе зауставила аустроугарску офанзиву и помогла српској војсци да се повуче из правца Пећи преко албанских и црногорских планина ка Јадранском мору и касније Крфу.
2023-01-06 16:55:13
Амбасадор Руске Федерације у Србији Александар Боцан-Харченко наводи да је циљ тезе да је Русија искористила...
2022-12-23 09:30:16
Крајем прошлог месеца је у Украјини службено отворен нови фронт – религиозни. После рације у Кијевско-печерској лаври украјински парламент припрема одговарајући закон којим би се имовина Украјинске православне цркве Московског патријархата постепено конфисковала од стране државе. Верници угашене цркве би постали део православног Кијевског патријархата, у противном послани на тржиште религиозних афилијација да се распитају шта је још слободно и несанкционисано. „Никоме нећемо дозволити да изгради империју унутар украјинске душе“, образложио је председник Зеленски нацрт владиног закона. Појам „душе“ је измештен из религије, подржављен и послат у ратне ровове.
2022-12-07 10:43:47
Људско стваралаштво је колективни чин. Ипак, од Старог Рима до данас, западне силе су биле узрочник...
2022-12-04 10:34:22
РАТ 1768-1774. ГОДИНЕ - Руска војска је први пут прешла преко Дунава на Балкан 1774. године. Било је то у рату вођеним од 1768. до 1774. године, који је вођен с циљем изласка Русије на Црно море и спречавања даљнег продора Турака у северно црноморско приморје. Рат је објављен октобра 1768. године, а ратне операције су обухватиле готово читаво црноморско подручје, Грузију и обале Грчке. Руска војска је нанела турској армији низ удара у Молдавији, а први пут су руске трупе стигле, под командом Александра Васиљевича Суворова, на десну обалу Дунава у рејону Тутракена. Нешто касније, 17. јуна исте године војска се поново нашла на јужној страни велике реке. У оба случаја била су то само извиђачка дејства, а тек годину дана касније, јуна 1774. године, руска војска предвођена Суворовим и Каменским форсирала је Дунав на његовом доњем току, у рејону Хиршова и Измаила и у боју код Козлуџа разбила турске снаге. Истовремено је одред генерала Салтикова прешао Дунав код Тутракена.
2022-12-04 10:05:41
RSS
