Морепловци у српским опанцима: На удару швапских сумарена (3)

Објављено: 15.07.2023.год.
Српска војска на Крфу

Опорављена српска војска запловила је од Крфа ка Солуну. Пут ка њеној Србији водио је преко овог грчког града. На напоран и опасан пут кренуло се с надом да ће брзо у Србију, али за то је требало још доста времена, а много је доживљаја везаних за море, па и трагедија. Од тада се у српском језику одомаћио назив за подморницу сумаран, а њена појава у то време на мору је најчешће значила катастрофу за брод на који се усмерила.

  

Након опоравка српске војске на Крфу и њене реорганизације донешена је одлука да се српске снаге пребаце на Солунски фронт. На том су инсистирали и Савезници, али су и српски официри желели да се нађу ближе Отаџбини, јер су знали да их одатле води пут ка Србији. Савезници зу желели да ојачањем својих снага на Солунском фронту ослабе немачки притисак на Западном фронту.

 

            Најбржи пут за пребацивање српске војске био је преко луке Патрас, а одатле железницом, али су Грци сматрали да морају задржати своју неутралност, па је превожење обављено бродовима, обилазећи Грчку око рта Матапана. Превожење је трајало 48 дана, без губитака. Укрцавање је почело 12. априла и трајало је превожење све до 21. маја 1916. године. У Солун је превежено 6.025 официра и 120.490 војника и подофицира, а када се српској војсци прикључио 1. комбиновани пук и опорављени војници из Бизерте, 30. маја српска војска је имала 144.000 војника.

 

 

 

 

 

КОПНОМ И МОРЕМ

 

 

            Пре него што је српска војска могла да се употреби на Солунском фронту требало је решити Њену реорганизацију и превести је у удаљени Солун. Реаорганизација је завршена после скоро два месеца боравка на Крфу, па је могло почети транспортовање првог ешелона у Солун.

 

            За транспортовање српске војске са Крфа у Солун постојала су три правца - два морем и трећи комбиновано морем и железн.цом:

            - први правац био је Крф - рт Матапан - Негропонт - Солун;

            - други правац био је Крф - Патрас - Коринтски канал - Халкис - Солун;

            - трећи правац је био морем Крф - Патрас - Атина, а затим железн.цом Атина-Катерина и на крају копном до Солуна или морем у Солун.

            Први правац обезбеђивао је знатно брже превозење, јер је било на располагању више транспортних бродова, који су могли укрцати 25.000 људи. Шеф француске мисије на Крфу генерал Мондезир је сматрао да је тај правац најсигурнији, јер је удаљен од подручја дејства немачких подморница и минских поља. То је сматрао и француски Адмиралитет.

            Кроз Коринтски канал су могли проћи само мањи бродови, па је требало анг ажовати грчке бродове, а могло се набавити само 14 - 15 оваквих бродова, који су могли укрцати по 1.000 до 1.200 војника.

            Грчка влада није се противила овом решењу, због користи за превознике, али то решење није прихватио француски Адмиралитет сматрајући да је пловидба Коринтским каналом опаснија него да се плови отвореним морем, упркос опасности од подморница, и српска Врховна команда је била против овог правца, остављајући да одлуку донесу Савезници.

            Заузет је став да је битније обезбедити сигурност него брзину превожења, изабрано је превожеје морем правцем којим се у миру одржавала веза Крфа са Солуном.

            По одлуци Савезника превожење је поверено француској ратној морнарици, која је одлучила да се српска војска пребаци на Калкидик, где је спреман смештај. Ту је организована и француска помоћна база, намењена за снабдевање српске војске, где је организовано пристаниште за искрцавање трупа у Микри.

            На конференцији у Паризу одлучено је да превожење почне 1. априла. И Грци су пристали на превожење српских трупа железн.цом од Патраса. Међутим, ту је било политичких проблема, па је траснпортовање одлагано и француска Врховна команда је одлучила да се превожење изврши искључиво морем око рта Матапана.

 

 

 

 

ПРАВАЦ СОЛУН

 

            Српска војска је напуштала Крф, српски војник ће записати у свом писму:

            “Ко се врнуо из турског рата, није из бугарског. Ко преживео Куманово није Цер. Кога није докачио метак или шрапнел тога је докусурио тифус, арбанашки куршум или сумарен на оној великој сланој води што је називају морем. Неки умрли од рана што се подљутиле, неки од глади и зиме. Једни остали крај неког липсалог коња, други бачени у море. Лежимо у блату. Убише нас ледене кише. Једу нас вашке. Мучи нас дизентерија и тифус. Савезници нас хране и облаче на зајам. Дају нам муницију, обнављају оружје, снабдевају оним што је неопходно за рат и јурише, а ми гинемо уместо њих. Леп и вечан распоред послова, нема шта”.

 

 

После опоравка спремни за покрет ка отаџбини

 

 

            Прве јединице су укрцане 12. априла у Мориатики, а главно транспортовање је почело 18. априла. Укрцавање је вршено у Говину за трупе Прве армије и Коњичке дивизије, а у Мориатики за људство Друге и Треће армије.

 

            Настојало се да полазак јединица и бродова буде у што већој тајности. Због тога је Врховна команда издавала врло кратка наређења: име брода, укупно стање официра и војника које треба укрцати и место и час укрцавања. Надлежни командант је одређивао јединице које ће се превозити. На 400-500 метара од места укрцавања уређени су логори за укрцавање у којима је увек било око 3.000 људи.

            Да би се координисао рад команди бродова и команди јединица које се превозе свако пристаниште је имало одређеног официра задуженог за то.

            Пре поласка војска је добила ново одело и потребну логорску опрему, као и храну за два дана.

            Транспортовање је било подељено у четири етапе: од 18. априла до 6. маја је превежена Прва армија, а од 6. маја до 17. маја је превежена Друга армија, од 17. маја до 24. маја је превежена рећа армија и од 24. маја до 26. маја је превежена Коњичка дивизија.

            За превожење је ангажовано око 50 бродова(пет крстарица, 15 трговачких бродова, осам посебних бродова за превоз стоке и 11 транспортих бродова за превиз хране). Цели тај састав стављен је под команду француског адмирала Гедона.

            Непосредна заштита појединих конвоја, који су се састојали од три до четири велика трговачка брода, организована је на тај начин што је на челу ишла једна торпиљарка као извидница, два брода су вршила контролу пловног пута од мина и чували конвој од напада подморница. Један разарач је стално крстарио око конвоја.

            Јован М. Буздумовић у свом чланку о траснпортовању српских трупа са Крфа у Солун(који је и извор података о том транспортовању) пише:

            “Појмљиво је да транспортовање српске војске на Калкидик није могло бити сакривено од непријатеља, али и поред тога што је трајало скоро два месеца, није се десио ниједан случај торпедовања или знатнијег поремећаја у превожењу. Само 21. априла укрцаваЊе је морало бити прекинуто због појаве непријатељских подморница у околини Наварона, а и због очекивања да се реши питање упућивања сувим преко Грчке. Али већ 22. априла Врховна команда је наредила, да се продужи, пошто је скренута пажња генералу Мондезиру и Адмиралитету да се предузму све мере, те да се транспортовање српских трупа осигура од напада подморница.

            Савезници су припремили све да се транспортовање изврши уредно, брзо и сигурно. Благодарећи великој храбрости и издржљивости посада савезничких бродова, могао је тај задатак бити решен најповољније. За време 57 путовања у току седам недеља, колико је трајало тарнспортовање, заштита је била таква да поред сталног загрожавања пута од стране немачких и аутријских подморница, ниједан транспортни брод није био торпедован и ниједан српски војник није на том путу настрадао. Признање за то у првом реду припада француској морнарици”.

            “Крфски залив био је препун бродова, углавном француских”, пише Светислав Сп. Барјактаревић у свом ратном дневнику, “и то крстарица до торпиљара. Наспрам брода на који смо се укрцали налазила се једна велика француска крстарица, а испред и иза ње били су још неки већи ратни бродови.

 

 

 

 

ЖИВЕЛА СРБИЈА!

 

 

            На палуби брода инжињеријски капетан Милош Радојловић је пронашао неки барјак, не сећам се да ли је био српски или француски, окренуо се према француској крстарици и наједном, машући стално тим барјаком, из свег гласа повикао: ‘Виве ле Франце! Виве Ла Сербие’. Мислио сам да ће ми због оваквог испољавања савезничког братства по оружју срце искочити из груди од милине и узбуђења. Тако смо се тим узвицима поздрављали све док наши бродови нису изашли из Крфског залива.

 

            Пловили смо према Солуну по лепом, тихом времену и мирном мору. Један брод са нашим трупама ишао је напред, а наш на извесном одстојању иза њега. Оба наша брода пратила су два торпиљара који су пловили час напред, час лево и десно од бродова.

            Негде око поноћи морнари су нас пробудили и наредили да са појасевима за спасавање изађемо на палубу. Ово наређење дато је стога што су торпиљари код рта Матапана, најјужнијег рта балканског полуострва, приметили неку немачку подморнцу. У тим тренуцима неки од нас су трчали по палуби, други су згрчени седели, трећи чучали, а четврти буљили према пучини, не би ли угледали нешто пре нас осталих.

            Док смо ми на палуби овако проводили време и помишљали на свашта, торпиљари су пуном паром крстарили око наших брдоова. Тако смо провели целу ноћ, све до острва Милоса у Егејском мору. Улаз у залив у пристаниште Милоса био је преграђен жицама и миниран, и у њега су бродови улазили нарочито начињеним каналом, који су познавали само санитетски бродови. Први брод лепо је прошао и ушао у пристаниште, и нашем броду се замоташе неке преградне жице око елисе. Чим је то примећено, брод је стао, да не би закачили мине и одлетели у ваздух. Одмах су спуштени гњурци који су после неког времена ослободили елису, па је затим и наш брод упловио”. 




     Бошко АНТИЋ





Кључне речи:

(0)

Остале вести из рубрике

Колумне

Светосавље Српство Спашава

Наука је доказала а историјска пракса потврдила да народи који живе искључиво од своје прошлости и традиције осуђују себе на стагнацију, а народи који заборављају своју прошлост и традицију и живе од побуне против прошлости и традиције осуђују себе на уништење.

НАТО агресија, НАТО трибунал и НАТО Сребреница воде НАТО у пораз
НАТО агресија, НАТО трибунал и НАТО Сребреница воде НАТО у пораз

Постоји (ли) нада да ће у Уједињеним нацијама, уз заједничке и координиране напоре Србије, Русије и Кине, светска већина стати на страну Србије и спречити усвајање резолуције о Сребреници

2024-05-14 22:21:32

Русија побеђује и захтева правду за Србе – Кршљанин
Русија побеђује и захтева правду за Србе – Кршљанин

Упркос огромној војној помоћи читавог Запада, већ је свима јасно да је победа Русије на украјинском фронту неминовна и да ће уследити ускоро. И управо је то и време када би могло доћи до исправљања историјских неправди нанетих Србији и српском народу

2024-04-15 12:49:26

Дан када смо бомбардовали Рајх
Дан када смо бомбардовали Рајх

Освета краљевског ваздухопловства за бомбардовање Београда и скривене историјске чињенице о контраудару бомбардера краљевског ваздухопловства

2024-04-06 21:31:39

РТ: Тимофеј Бордачев: Запад мрзи Србију скоро колико и Русију, а ево зашто
РТ: Тимофеј Бордачев: Запад мрзи Србију скоро колико и Русију, а ево зашто

ЕУ и САД гуше Србију јер верују да је превише слична Русији

2024-04-03 19:35:02

Слободан 2024.
Слободан 2024.

Токсиколошки институт у Бону је у узорцима са аутопсије открио трагове лека дроперидол, тешког неуролептика који може да изазове инфаркт, а који Милошевићу никада није био прописан. Истрагу о смрти Милошевића водио је сам трибунал, који је за њу и одговоран и који је самог себе ослободио одговорности. Русија је у Савету безбедности УН изјавила да извештај трибунала не прихвата

2024-03-11 17:45:31

Корумпирана демократија, нови наци-фашизам и наметање мира –  Кршљанин
Корумпирана демократија, нови наци-фашизам и наметање мира – Кршљанин

Серија режираних ратова коју је наметнула западна олигархија, а која кулминира сада сукобом са Русијом, само је очајнички и узалудни покушај да се очува криминална и неправедна светска доминација западне олигархије

2024-02-21 19:52:26

Операција „Искра“: Руски „Коридор живота“
Операција „Искра“: Руски „Коридор живота“

Навршило се тачно 81 година од завршетка велике нападне операције Црвене армије која је имала за циљ да пробије опсаду Лењинграда, чијем становништву је услед тешког бомбардовања и перманентне глади, претило потпуно физичко уништење. Њено кодно име је лично осмислио Јосиф Стаљин, и у њему се очитавала последња нада за спас овог града.

2024-01-27 23:58:49

Грађански рат 2.0: Шта стоји иза најновије ескалације између Вашингтона и Тексаса?
Грађански рат 2.0: Шта стоји иза најновије ескалације између Вашингтона и Тексаса?

Свађа око америчке граничне кризе постала је тест да ли држава може да пркоси савезној влади како би се заштитила

2024-01-26 15:42:47

Кренимо у сусрет победи, која је близу – Кршљанин
Кренимо у сусрет победи, која је близу – Кршљанин

Сагледавање места Србије у савезништву са Русијом у Новом свету мора постати централна тема нашег политичког, стручног, друштвеног и медијског живота. Сви који могу, томе треба да дају допринос. То се више не може и не сме одлагати

2024-01-11 20:35:26

Од Балкан експреса до Хероја Халијарда: Нови српски историјски филм
Од Балкан експреса до Хероја Халијарда: Нови српски историјски филм

И херојство и трагедија извиру из судбине просечне српске породице. Она је требало и да издржи окупацију и ванредне околности које је она донела, али и да надјача сва искушења које је донео грађански рат и подела на четнике и партизане

2023-11-23 18:13:30

Аутошовинизам код Срба и Руса
Аутошовинизам код Срба и Руса

Објашњење овог феномена, бар када су у питању Срби, Руси и друга друштва капиталистичке (полу)периферије, слично је – трансфер озлојеђености (ресантимана) према доле… То је врста малог пакла, на који су, заправо, сами себе осудили. И друга казна и није потребна.

2023-09-23 13:28:53

Другосрбијански надреализам
Другосрбијански надреализам

КАКО су патриотски графити довели до покоља у школи „Владислав Рибникар“, а нису песме у којима се величају дрогирање и убијање?

2023-08-21 18:40:17

Девет деценија школског брода “Јадран”
Девет деценија школског брода “Јадран”

Школа под једрима - Пловећи амбасадор

2023-08-19 23:05:52

Косовски завјет, Видовдан, епска поезија и гусле  у историји и памћењу српског народа
Косовски завјет, Видовдан, епска поезија и гусле у историји и памћењу српског народа

„Границе душе нећеш наћи, па ма прошао свим путевима, толико је дубок њен логос“ - Хераклит

2023-08-14 17:00:59

Одступања од циља нема - Бошко Антић
Одступања од циља нема - Бошко Антић

Свака промена Администрације у САД доводи до многих расправа о спољној политици и војној стратегији нових домаћина у Белој кући, али до било каквих промена, у суштини, не долази.

2023-08-08 23:49:16

Афричка Шанса
Афричка Шанса

Пре неки дан, 27. и 28. јула, Санкт Петербург је био домаћин Другог самита и Економског и хуманитарног форума Русија-Африка. У северној престоници Русије не само да се разговарало, већ се већ градило о новом формату односа са Глобалним Југом.

2023-08-01 16:04:59

Морепловци у српским опанцима: На удару швапских сумарена (3)
Морепловци у српским опанцима: На удару швапских сумарена (3)

Опорављена српска војска запловила је од Крфа ка Солуну. Пут ка њеној Србији водио је преко овог грчког града. На напоран и опасан пут кренуло се с надом да ће брзо у Србију, али за то је требало још доста времена, а много је доживљаја везаних за море, па и трагедија. Од тада се у српском језику одомаћио назив за подморницу сумаран, а њена појава у то време на мору је најчешће значила катастрофу за брод на који се усмерила.

2023-07-15 06:37:08

Морепловци у српским опанцима: На удару швапских сумарена (4)
Морепловци у српским опанцима: На удару швапских сумарена (4)

Од самог доласка Србима је посвећивана велика пажња, а посебно се истицао командант базе и Бизерти адмирал Емил Гепрат, кога су српски војници прозвали “Српском мајком”. Сваки пут пред стројем српских војника или приликом обиласка у болницама поздравио их је са: “Помоз’ Бог јунаци! Да ли вам што треба?”.

2023-07-15 06:16:12

Морепловци у српским опанцима: Јунаци са Цера и Колубаре на мору
Морепловци у српским опанцима: Јунаци са Цера и Колубаре на мору

Српска војска се након офанзиве снага Макензена повукла преко Албаније на обале Јадранског мора. Јунаци са Цера и Колубаре су се тако нашли на обали мора о коме су само слушали у причама. Исцрпљени чекали су да их савезници пребаце на острво Крф. Била је то тужна слика једне храбре војске, али је ништа није могло уништити. На острву Крфу се се српски војници опоравили, многи се осталу у Плавој гробници, а успомене на те дане и данас надахњују српског војника.

2023-07-14 21:57:57

Морепловци у српским опанцима: Јунаци са Цера и Колубаре на мору  (2)
Морепловци у српским опанцима: Јунаци са Цера и Колубаре на мору (2)

“Мени су Савезници обећали транспортовање моје војске чим стигнем на Јадран, али су ме ето, преварили. Војска је због тога очајна и обесхрабљена. Што се мене тиче, хвала! Ја нећу напустити моје војнике. Ићи ћи с њима упркос својој болести, ма шта ме то стало.”

2023-07-14 21:40:28

Војнички нисмо поражени од далеко надмоћнијег агресора
Војнички нисмо поражени од далеко надмоћнијег агресора

На данашњи дан , пре 24 године, извршено је планско измештање јединица Приштинског корпуса са Косова и Метохије у складу са наређењем Штаба Врховне команде стр. пов. бр. 01/6019-10 од 10. јуна 1999. године. У преамбули наређења Штаба Врховне команде позива се на одлуку врховног команданта Војске Југославије и Војнотехнички споразум између међународних снага за безбедност (КФОР) и Војске Југославије, а у циљу организације и безбедног извршења измештања команди, јединица и установа.

2023-06-14 23:59:51

Почетак одбрамбеног боја на Паштрику
Почетак одбрамбеног боја на Паштрику

Операција копнених снага НАТО, војске Републике Албаније и Шиптарских терористичких снага у рејону Карауле „Горожуп“ и планине Паштрик, под називом „Стрела-2“, као друга етапа нападне операције „Стрела“ почела је 26. маја 1999. године изненадном и снажном артиљеријском и минобацачком ватром са територије Албаније

2023-05-27 22:43:19

Феномен Косова у српској историји и косовски завјет - В. Вртикапа
Феномен Косова у српској историји и косовски завјет - В. Вртикапа

„Границе душе нећеш наћи, па ма прошао свим путевима толико је дубок њен логос“ - Хераклит

2023-05-05 12:05:55

rt - kolumne
baner rakija desno kolumne
baner apartman desno / kolumne
baner obzor desno - kolumne

Будите у току са новим дешавањима, пријавите се на нашу листу новости: