Морепловци у српским опанцима: Јунаци са Цера и Колубаре на мору (2)

Објављено: 14.07.2023.год.
Фото: Искрцавање Српске војске у Солуну

“Мени су Савезници обећали транспортовање моје војске чим стигнем на Јадран, али су ме ето, преварили. Војска је због тога очајна и обесхрабљена. Што се мене тиче, хвала! Ја нећу напустити моје војнике. Ићи ћи с њима упркос својој болести, ма шта ме то стало.”

 

КОЊИЦА НА МОРУ

 

            После 10. фебруара остатак српске војске налазио се у логорима на десној обали Војуше и код Арте чекајући на укрцавање у Валони. Од 10. до 23. фебруара превежено је из Валоне на Крф 30.528 војника, тако да је 23. фебруара укупно из Албаније на Крф пребачено 135.591 војник. Тако се главнина српске војске нашла на Крфу.

            “Превожење српске коњице  почело је 27. фебруара” пише Берислав Висковић,”. Дан раније Врховна команда је наредила да се на Крф транспортују само официрски коњи и 2.400 товарних, док је Коњчка дивизија и остатак јахаћих, товарних и теглећих коња, на захтјев Савезника, требало превести бродовима директно у Солун. Прије укрцавања коње је прегледала комисија састављена од представника француске, италијанске и српске војске, и одбацила 2.000 грла, тако да је за транспорт остао 10.151 коњ. Транспортну флоту сачињавали су италијански бродови ‘Кордова’, ‘Равена’, ‘Перасо’ и ‘Енрико Мило’, којима су се касније прикључили британски ‘Елобy’ и ‘Камерониан’ и француски ‘Колберт’...

            ... Због закашњења бродова, мартовских непогода и још увијек неизвјесног одредишта за смјештај Коњичке дивизије, превожење се одвијало веома споро. До 14. марта превезено је свега 4.130 људи и око 3.000 коња. Осамнаестог марта било је у Албанији још 6.000 људи и око 7.000 коња. УкрцаваЊе Коњичке дивизије почело је 22. марта, али је због тешког мора у Валонском заливу завршено тек за четири дана. Од 28. марта, доласком француског брода ‘Цолберт’ и, нарочито британског ‘Цамерониан’ који је само у двије пловидбе превезао 2.000 коња, превожење је нагло убрзано, тако да је за наредних осам дана превежено све преостало људство и 5.000 коња. Са италијанским бродом ‘Персео’, који је упловио у крфску луку 5. априла, стигао је последњи ешелон, а с њим и комисија за укрцавање и четири болничара. Евакуација српске војске је најзад завршена”.

            Кад је краљ Никола стигао у Скадар тражио је да види свог унука регента Александра. Сусрет здравог и јаког “дједа” и болесног унука био је дирљив. Кад су се упутили ка барци којом је краљ Никола требао да иде за Бриндизи, Александар је схватио да је брод “Бронцета” намењен за његовог дједа, а “Анимозо” за њега. На саопштење о томе, Алекснадар је био љут, јер он “није тражио торпиљар за Бриндизи него за Драч”, јер у Бриндизи неће ни покоју цену, радије са својом војском у Драч, макар и пешке. Регент се вратио за Љеш, а за Драч су га његови гардисти носили на рукама. Био је то чин вредан дивљења. Бесан на покушај да га одвоје од његове војске, одбио је да користи француски торпиљар и за превожење до Драча, одговоривши француском генералу Мондезиру:

            “Мени су Савезници обећали транспортовање моје војске чим стигнем на Јадран, али су ме ето, преварили. Војска је због тога очајна и обесхрабрена.

            Што се мене тиче, хвала! Ја нећу напустити моје војнике. Ићи ћи с њима упркос својој болести, ма шта ме то стало.”

 

 

 

Иако тешко болестан. врховни командант Српске војске престолонаследник Александар није напустио своју војску

 

 

            Превожење српске војске трајало је од 6. јануара до 5. априла 1916. године - укупно 90 дана. Главнина је превежена од 28. јануара до 23. фебруара. Из Албаније је евакуисано 150.064 војника и 8.500 избеглица.

 

            У обезбедјеЊу превожења Савезници су изгубили једну крстарицу, два разарача, две подморнице и шест миноловаца, док су Централне силе изгубиле два разарача и пет подморница.

 

ПЛОВИДБА ЛЕШЕВА

 

            Српски војници, како су пристизали на Крф, прво би били постројени. Санитетски официри ишли су од једног до другог и онај за кога би промрљали - “морибунди”, био би одредјен за Видо. Тога није било могуће спасити. Припадао је онима који ће умрети. Био је већ умирући.

 

            У јануару и почетком фебруара 1916. године дневно је по неколико лађа довозило са Крфа изнемогле војнике, смештене у четири огромна шатора, који су подигли Французи, затим и безброј мањих шатора расејаних на све стране. Француским лекарима и болничарима убрзо се придружило болничко особље Моравске и Шумадијске дивизије, чачанске, пиротске и младеновачке резервне болнице. Дневно је покаткад умирало по 150 људи. Највише су умирали регрути.

 

Превоз мртвих на острво Видо

 

 

            Мртве су у почетку носили на гробље на Виду, израдјено на страни до Крфа у више степенастих тераса, укопано у тврду камениту земљу. На том српском гробљу били су четвртасти плитко укопани гробови, читаве алеје заједничких гробова, у сваком по дванаесторица преминулих, а за све њих стајао је на гробници само по један крст. Гробове су копали Французи, мртве су полагали Срби.

 

            На пристаништу, на самој обали, слагане су гомиле лешева као метрена дрва, у више спратова, до изнад  човечјег раста, у дужини од десетак метара и више. Ту су их доносили и слагали током целог дана, а ујутро су их морнари товарили у чамце француског болничког брода “Свети Франсоа од Асиза” и одвозили у позадину Крфа на 25 километара даљине, потапајући их усред матице канала Крфа и Албаније.

            Потапани су у врећама са гвозденим теговима, да би што брже и сигурније потонули. Када је доцније број лешева нарастао, а гвождја нестало, вреће су испуњаване камењем кога је, као и лешева, било у изобиљу. Кад су вреће нестале, онда су лешевима везиване ноге ж.цом и о њу су качили камен. Када је и жице нестало, бацали су их без ичега. Лешеви нису тонули. Читав месец дана таласи су их носили, ударали њима о обалу, избацивали их на суво. Грчки сељаци, ужаснути од страха, нису смели да иду у своје маслињаке који су се налазили близу мора.

Постоје поуздани подаци да се ретко који од тих француских морнара чиста ума вратио кући.  

 

Бошко АНТИЋ

 


Кључне речи:

(0)

Остале вести из рубрике

Колумне

Корумпирана демократија, нови наци-фашизам и наметање мира – Кршљанин

Серија режираних ратова коју је наметнула западна олигархија, а која кулминира сада сукобом са Русијом, само је очајнички и узалудни покушај да се очува криминална и неправедна светска доминација западне олигархије

Операција „Искра“: Руски „Коридор живота“
Операција „Искра“: Руски „Коридор живота“

Навршило се тачно 81 година од завршетка велике нападне операције Црвене армије која је имала за циљ да пробије опсаду Лењинграда, чијем становништву је услед тешког бомбардовања и перманентне глади, претило потпуно физичко уништење. Њено кодно име је лично осмислио Јосиф Стаљин, и у њему се очитавала последња нада за спас овог града.

2024-01-27 23:58:49

Грађански рат 2.0: Шта стоји иза најновије ескалације између Вашингтона и Тексаса?
Грађански рат 2.0: Шта стоји иза најновије ескалације између Вашингтона и Тексаса?

Свађа око америчке граничне кризе постала је тест да ли држава може да пркоси савезној влади како би се заштитила

2024-01-26 15:42:47

Кренимо у сусрет победи, која је близу – Кршљанин
Кренимо у сусрет победи, која је близу – Кршљанин

Сагледавање места Србије у савезништву са Русијом у Новом свету мора постати централна тема нашег политичког, стручног, друштвеног и медијског живота. Сви који могу, томе треба да дају допринос. То се више не може и не сме одлагати

2024-01-11 20:35:26

Од Балкан експреса до Хероја Халијарда: Нови српски историјски филм
Од Балкан експреса до Хероја Халијарда: Нови српски историјски филм

И херојство и трагедија извиру из судбине просечне српске породице. Она је требало и да издржи окупацију и ванредне околности које је она донела, али и да надјача сва искушења које је донео грађански рат и подела на четнике и партизане

2023-11-23 18:13:30

Аутошовинизам код Срба и Руса
Аутошовинизам код Срба и Руса

Објашњење овог феномена, бар када су у питању Срби, Руси и друга друштва капиталистичке (полу)периферије, слично је – трансфер озлојеђености (ресантимана) према доле… То је врста малог пакла, на који су, заправо, сами себе осудили. И друга казна и није потребна.

2023-09-23 13:28:53

Другосрбијански надреализам
Другосрбијански надреализам

КАКО су патриотски графити довели до покоља у школи „Владислав Рибникар“, а нису песме у којима се величају дрогирање и убијање?

2023-08-21 18:40:17

Девет деценија школског брода “Јадран”
Девет деценија школског брода “Јадран”

Школа под једрима - Пловећи амбасадор

2023-08-19 23:05:52

Косовски завјет, Видовдан, епска поезија и гусле  у историји и памћењу српског народа
Косовски завјет, Видовдан, епска поезија и гусле у историји и памћењу српског народа

„Границе душе нећеш наћи, па ма прошао свим путевима, толико је дубок њен логос“ - Хераклит

2023-08-14 17:00:59

Одступања од циља нема - Бошко Антић
Одступања од циља нема - Бошко Антић

Свака промена Администрације у САД доводи до многих расправа о спољној политици и војној стратегији нових домаћина у Белој кући, али до било каквих промена, у суштини, не долази.

2023-08-08 23:49:16

Афричка Шанса
Афричка Шанса

Пре неки дан, 27. и 28. јула, Санкт Петербург је био домаћин Другог самита и Економског и хуманитарног форума Русија-Африка. У северној престоници Русије не само да се разговарало, већ се већ градило о новом формату односа са Глобалним Југом.

2023-08-01 16:04:59

Морепловци у српским опанцима: На удару швапских сумарена (3)
Морепловци у српским опанцима: На удару швапских сумарена (3)

Опорављена српска војска запловила је од Крфа ка Солуну. Пут ка њеној Србији водио је преко овог грчког града. На напоран и опасан пут кренуло се с надом да ће брзо у Србију, али за то је требало још доста времена, а много је доживљаја везаних за море, па и трагедија. Од тада се у српском језику одомаћио назив за подморницу сумаран, а њена појава у то време на мору је најчешће значила катастрофу за брод на који се усмерила.

2023-07-15 06:37:08

Морепловци у српским опанцима: На удару швапских сумарена (4)
Морепловци у српским опанцима: На удару швапских сумарена (4)

Од самог доласка Србима је посвећивана велика пажња, а посебно се истицао командант базе и Бизерти адмирал Емил Гепрат, кога су српски војници прозвали “Српском мајком”. Сваки пут пред стројем српских војника или приликом обиласка у болницама поздравио их је са: “Помоз’ Бог јунаци! Да ли вам што треба?”.

2023-07-15 06:16:12

Морепловци у српским опанцима: Јунаци са Цера и Колубаре на мору
Морепловци у српским опанцима: Јунаци са Цера и Колубаре на мору

Српска војска се након офанзиве снага Макензена повукла преко Албаније на обале Јадранског мора. Јунаци са Цера и Колубаре су се тако нашли на обали мора о коме су само слушали у причама. Исцрпљени чекали су да их савезници пребаце на острво Крф. Била је то тужна слика једне храбре војске, али је ништа није могло уништити. На острву Крфу се се српски војници опоравили, многи се осталу у Плавој гробници, а успомене на те дане и данас надахњују српског војника.

2023-07-14 21:57:57

Морепловци у српским опанцима: Јунаци са Цера и Колубаре на мору  (2)
Морепловци у српским опанцима: Јунаци са Цера и Колубаре на мору (2)

“Мени су Савезници обећали транспортовање моје војске чим стигнем на Јадран, али су ме ето, преварили. Војска је због тога очајна и обесхрабљена. Што се мене тиче, хвала! Ја нећу напустити моје војнике. Ићи ћи с њима упркос својој болести, ма шта ме то стало.”

2023-07-14 21:40:28

Војнички нисмо поражени од далеко надмоћнијег агресора
Војнички нисмо поражени од далеко надмоћнијег агресора

На данашњи дан , пре 24 године, извршено је планско измештање јединица Приштинског корпуса са Косова и Метохије у складу са наређењем Штаба Врховне команде стр. пов. бр. 01/6019-10 од 10. јуна 1999. године. У преамбули наређења Штаба Врховне команде позива се на одлуку врховног команданта Војске Југославије и Војнотехнички споразум између међународних снага за безбедност (КФОР) и Војске Југославије, а у циљу организације и безбедног извршења измештања команди, јединица и установа.

2023-06-14 23:59:51

Почетак одбрамбеног боја на Паштрику
Почетак одбрамбеног боја на Паштрику

Операција копнених снага НАТО, војске Републике Албаније и Шиптарских терористичких снага у рејону Карауле „Горожуп“ и планине Паштрик, под називом „Стрела-2“, као друга етапа нападне операције „Стрела“ почела је 26. маја 1999. године изненадном и снажном артиљеријском и минобацачком ватром са територије Албаније

2023-05-27 22:43:19

Феномен Косова у српској историји и косовски завјет - В. Вртикапа
Феномен Косова у српској историји и косовски завјет - В. Вртикапа

„Границе душе нећеш наћи, па ма прошао свим путевима толико је дубок њен логос“ - Хераклит

2023-05-05 12:05:55

Деведесет пет година од стварања подморничке флотиле Краљевине Југославије
Деведесет пет година од стварања подморничке флотиле Краљевине Југославије

Био је 8. април 1928. када су се на хоризонту пред Боком Которском појавили обриси великог теретњака кога су следиле две мале силуете. И док су се дуго исчекиване лађе приближавале свом крајњем одредишту, гомиле мештана појуриле су да свечано дочекају нови понос младе државе. Тог историјског дана, уз мол тиватског Арсенала пристале су уз пратњу матичног брода „Хвар“ две подморнице на чијим торњевима су се вијориле војнопоморске заставе Краљевине Срба, Хрвата и Словенаца. Тог дана, створен је један од елитних видова Југословенске војске – Подморничка флотила. Ово је прича о људима и бродовима који су је чинили

2023-04-08 18:03:39

Дан када смо бомбардовали Рајх
Дан када смо бомбардовали Рајх

Освета краљевског ваздухопловства за бомбардовање Београда и скривене историјске чињенице о контраудару бомбардера краљевског ваздухопловства

2023-04-06 15:31:39

Владимир Кршљанин: Издржати до победе
Владимир Кршљанин: Издржати до победе

У свету, реално, победа се већ десила. За само неколико деценија, без ратова, колонизација и уцена,...

2023-02-04 16:30:22

Вокер „режисер“ манипулација и лажи: Из ратног дневника команданта Треће армије
Вокер „режисер“ манипулација и лажи: Из ратног дневника команданта Треће армије

У актуленој ситуацији на Косову и Метохији и око Косова и Метохије све се више најављује могућност да Албанци изазову инцидент који ће приписати Србима и тако на сличан начин како је то учинио Вокер 1999. године изазвати раеговања проалбанских снага у свету против Срба и Србије.

2023-01-14 14:21:32

Боцан-Харченко: Нечовештво западњака не зна за границе
Боцан-Харченко: Нечовештво западњака не зна за границе

Коментар Амбасадора Русије у Београду Александра Боцан-Харченка: „Низ етнички мотивисаних напада локалних Албанаца на Србе у покрајини...

2023-01-10 09:35:56

Мојковачка битка - Бадњи дан и Божић 1916. године
Мојковачка битка - Бадњи дан и Божић 1916. године

Један од најсветлијих примера жртвовања у Првом светском рату била је Мојковачка битка на Бадњи дан и Божић 1916, када је Санџачка војска Краљевине Црне Горе зауставила аустроугарску офанзиву и помогла српској војсци да се повуче из правца Пећи преко албанских и црногорских планина ка Јадранском мору и касније Крфу.

2023-01-06 16:55:13

rt - kolumne
baner rakija desno kolumne
baner apartman desno / kolumne
baner obzor desno - kolumne

Будите у току са новим дешавањима, пријавите се на нашу листу новости: