Морепловци у српским опанцима: Јунаци са Цера и Колубаре на мору

Објављено: 14.07.2023.год.
Фото: Искрцавање Српске војске у Солуну

Српска војска се након офанзиве снага Макензена повукла преко Албаније на обале Јадранског мора. Јунаци са Цера и Колубаре су се тако нашли на обали мора о коме су само слушали у причама. Исцрпљени чекали су да их савезници пребаце на острво Крф. Била је то тужна слика једне храбре војске, али је ништа није могло уништити. На острву Крфу се се српски војници опоравили, многи се осталу у Плавој гробници, а успомене на те дане и данас надахњују српског војника.

  

ИШЧЕКИВАЊЕ СПАСА ИСЦРПЉЕНЕ ВОЈСКЕ

 

            У јесен 1915. године Савезници су одлучили да српску војску снабдевају преко Јадранског мора. Велика Британија је требала да испоручује све потребе, а трошкови да се равномерно поделе са Француском и Русијом. Средства је требало прикупљати у Великој Британији, а поморским операцијама је поверено да риководи италијанска морнарица, чиме је признат њен приоритет инререса на Јадранском мору. Италијанском адмиралу су додељене знатне француске и британске поморске снаге, па су Италијани повели свој рат на Јадрану, подређујући својим интересима савезничке. То је нарочито дошло до изражаја за време снабдевања српске војске и њеног певожења на острво Крф.

 

            Дуго су Савезници преговарали где да сместе српску војску, само захваљујући француској војној мисији у Бриндизију на челу са генералом Мондезиром донета је последњих дана децембра одлука о месту где ће се пребацити српска војска на опоравак и реорганизацију. Српска Врховна команда је сматрала да се само морем може спасти српска војска са албанских обала, под заштитом савезничке флоте. Италија је предлагала да се груписање српске војске обави код Валоне, а не код Драча. Италијанима је највише одговарало да српске трупе маршују ка Валони, али је француски генерал Жофр правилно проценио опасност која прети исцпљеној српској војсци на овом маршу, па је у договору са Великом Британијом и Русијом извршен притисак на Италијане да се српска војска превезе на Крф.

            Српска војска је током децембра 1915. године пристизала у Медовски залив. Ту је стрпљиво чекала савезничке бродове, који треба да дотуре храну и да транспортују војску. Као бродоломници на пустом острву чекали су исцпљени војници упртих погледа према пучини. Прва је пристала у залив лађа “Цита ди Бари”, пробијајући се кроз минска поља и заседе немачких подморница. Пошто је истоварила храну, прихватила је чланове српске Владе, чланове Народне скупштине и одредјен број избеглица. Други су остали да чекају.

            Почетком јануара стигла су два велика санитетска брода са заставама Црвеног крста. Усидрили су се на 400 метара од обале због плитког залива. Више од хиљаду болесника, жена и ђака чекало је на обали да се укрца на брод “Кониг Алберт”. Преко дрвених мостића спуштали су се у барке које су их превозиле до брода. непријатељска авијација није нападала санитетске бродове, али је изручивала товаре бомби на барке пуне избеглица. Само захваљујући ватри једне српске батерије избегнута је катастрофа.

            У три часа по подне брод је дигао сидро и кренуо далеко од албанске нагостољубиве обале. Подморница је пресрела брод и спровела га у Котор. После дугих прегледа Швабе су морале пустити брод, који је наставио пут и прошавши кроз Месински теснац упутио се ка Марсељу, а затим на Корзику. Дочекани су са одушевљењем од Француза на овом острву. Ту је почело опорављање измучених српских избеглица.

            Било је предлога да се војска директно превезе у Солун. У међувремену је француска влада донела одлуку о превожењу српске војске у Бизерту. Предлози су се стално мењали, а српска војска је и даље чекала на албанској обали, болесна, исцпљена и гладна.

            “ Једно јутро пробудише нас радосни узвици!”, пише Драгослав В. Ненадић у књизи  “Кроз Албанију 1915-1916”, “ Дошла је лађа! Дошла лађа! У нашој соби су већ били на ногама. Извукосмо се и ми брзо испод стола... Доиста, недалеко од обале, укотвљена, мирна, црнила се наша лађа. Њен незграпни мрки труп оштро је одударао од светле воде. Сумњам да је ико од нас осетио према једној мртвој ствари толико љубави као тога јутра према обичној транспортној лађи.

            Сва лица у пристаништу су као преображена, радост и нада горели су у свима очима, а страшна авет као да се одједанпут уклонила испред новог спасиоца, кога су, чинило нам се, послали неки далеки моћни богови.

            Међутим, следило је разочарење на обали, јер се сазнало да се на брод могу укрцати само одабрани. Укрцала се стотина, две, а више од хиљаду гледало је са очајањем на пучину у коју је лађа отишла.

 

 

 

Српска војска на обали мора

 

            Настадоше разни призори: један плаче, други псује све на свету, трећи као да прети некоме, говори гласно како ће се још ноћас убити; неки се свадјају медју собом и бацају кривицу један на другога што се нису укрцали, други лагано, клонуле главе, неми и очајни одлазе некуда и посрћу. Свима тим изнуреним људима нада је данас подигла последње снаге и зато су заједно са њом пале и оне, а остао само неки болеснички умор, тупа клонулост и очајање”.

 

            Превожење за Бизерту почело је 6. јануара 1916. године, испловљавањем из Бриндизија четири мала пароброда за Медову и Драч. Италијански бродови су укрцали 700 војника у Драчу и превезли их у Бриндизи. У Медови није дошло до укрцавања, јер је један брод потонуо пред самом луком, а други се вратио без војника.

            Француска је донела одлуку да превози српску војску у Бизерту, али је и даље тврдила да је за то најпогоднији Крф. Због ривалства медју Савезницима није лако донета одлука о томе, наиме, да би се користио Крф, као територија Грчке, која није била у рату, било је потребно да га француска војска окупира. То није одговарало Италијанима, а тога се бојала и Велика Британија. И поред неслагања Савезника, француска влада је 5. јануара донела одлуку да се српска војска превезе на Крф, а Савезницима је саопштено да француска восјска нема намеру да окупира острво у било коју другу сврху осим у циљу прикупљања, снабдевања и реорганизације српске војске.

            Француски пловни састав од четири оклопна крсташа, две крстарице и неколико торпиљарки и патролних бродова, са укрцанинм батаљоном алпских ловаца, испловио је из Бизерте 9. јануара и око 11.00 часова 11. јануара искрцано је 1.500 француских војника са батеријом топова, који су без отпора окупирали Крф. После искрцаваЊа француски крсташи су се вратили у Бизерту, а крстарице и мањи бродови су остали на сидришту испред Крфа. Грчка влада и даље није пристајала да се српски војници превезу на Крф, али се на крају помирила са тим.

            Одмах после поседања Крфа, француска морнарица је почела да се припрема за одбрану базе полажући противподморничке мреже и мине на северном уазу у Крфски канал и противподморничке мреже с индикаторима на јужном улазу. Две крстарице су распоредјене на прилазима Крфском каналу, а за осматрање сидришта одредјено је осам торпиљарки, 26 ловаца подморница и два миноловца.

            Укрцавање у Медови је извршено под веома тешким условима. Било је веома мало чамаца за превожење до транспортних бродова, а и време је било веома лоше. Потпуно незаштићени на голој обали, на леденој киши и ветру рањени и болесни официри и војници чекали су укрцавање.

 

 

У БОЈ ЗА НАРОД СВОЈ

 

  Пре ових догађаја, док се српска војска пробијала ка Јадранском мору, а црногорска борила у чувеној мојковачкој бици, у заливу Сан Ђовани(Шенџин) догодила се трагедија у којој је страдало 328 добровољаца, који су кренули у помоћ својој браћи.

  

  

Укрцавање црногорских добровољаца на јахту “Румија”

 

            Добровољци су кренули из Америке, како пише “Политика” од 5. јануара 1996. године, где су се окупили на позив представника добровољачких одбора у Србији и Црној Гори. Кренули су из Траверса у Канади, где су британске власти за њих подигле војнички логор. Сврстани су у водове, чете и батаљоне. Командант им је био доктор Ђуро Гуча из Војводине. На рукавима су носили српску заставу са ознаком: “У бој за народ свој”.

 

            На брод су се добровољци укрцали у Халифаксу. Укупно је било 508 људи. После 25 дана пловидбе преко Атлантика, избегавајући немачке ратне бродове који су водили крстарички рат, стигли су у Напуљ 31. децембра 1915. године. Два дана касније продужили су за Бриндизи.

            На Бадњи дан 1916. године трговачки брод “Бриндизи” са укцаним добровољцима стигао је пред Медовски залив. На обалама Албаније налазило се око 100.000 српских војника. Брод је избегао ратну флоту Аустроугарске, која је контролисала Јадранско море.

            У пратњи “Бриндизија” биле су четири италијанске торпиљарке, као заштита од аустроугарских подморница, а по крми се налазио и један полутеретни брод са муницијом, два велика топа и 25 артиљераца. Добровољци су се радовали што ће се убрзо прикључити српској војсци. Изненада је одјекнула експлозија и то у моменту када је брод улазио у Медовску луку. Била је магла, а  даљина до обале била је око 600 метара. Брод је био завијен димом, торпиљарке су се повукле на пучину, а са полутеретног брода су спуштени чамци за спашаваЊе, али мало кога су спасили. Море је било немирно са високим таласима. Брод је брзо тонуо и смрт у таласима је нашло 328 добровољаца.

            Никада није разјашњен узрок експлозије. Не зна се да ли је брод наишао на мину или га је торпедовала аустроугарска подморница.

 

СУМАРЕН НАПАДА

 

            Готово у исто време одвијала се друга драма са добровољцима на Средоземном мору. Француски брод “Провенце” укрцао је у Солуну неколико стотина српских младића, који су због болести и опште изнурености били привремено ослободјени војне обавезе. Дан укрцавања очекиван је с нестрпљењем, многи су били тешко болесни, медју њима и аутор Јован Ћирић који описује ово путовање. У многима се осећао страх од путоваЊа преко мора, јер су највећи број од њих први пут ступили на један прекоокеански брод, а увелико се говорило о нападу подморница. Захватила их је на путу морска болест, спасило их је француско вино и бели хлеб.

 

            На команду: “Опасност! Подморница! Сви на палубу! Дрешите чамце!”, настао је силан метеж. Све је било спремно за напуштање брода. Топовска паљба је одјекнула са брода. Иако је ово био трговачки брод био је наоружан топовима за борбу против подморница у површинској вожњи. Топовска паљба је отерала подморницу. Драматични тренуци су се препричавали све до Француске, а они што су скочили од страха у море били су мета шала. Наши ђаци су стигли и Марсељ, али “Провенце” није избегао злу судбину. На повратку из Марсеља потопљен је и том приликом је страдало много француских војника који су одлазили на Солунски фронт. Страх од швапских подморница није био безразложан.

 

 

ПАНИКА НА ОБАЛИ МОРА

 

            Превожење из Медове извршено је од 20. до 24. јануара. Укупно је превежено 12.000 људи.

 

            “Тек сада настадоше сцене које узбудјују”, пише М.Ђ.Недић описујући стање на пристану ту у Медови, “свест и душу. да би се дограбили брода, плаћени су црногорски чамци, барке, реморкери, златом. Људи се избезумише. Безобразно, преко рањеника који лежаху у маси на пристаништу, газећи и урлајући често, гураху се само да се приближе броду. Са малим мостом који везиваше копно са оним местом где су пристајале барке за утовар, обарали смо старе, жене и децу у море. Страх и паника захвати и културне људе и људе на високим положајима. Нико не хтеде да зна за другога”.

            Страх је захватио српску војску, а он је последица у коме се она нашла. Док су српски војници били гладни “Италијани за своју војску довозе храну у изобиљу. Поред тога, аустроугарска војска се приближавала Скадру и Медови. О томе је Никола Пашић писао српским посланицима: “Црна Гора се налази пред катастрофом, а због њене катастрофе пред катастрофом је и српска војска која се налази у Скадру и Сан Ђовани ди Медуа. Пропала је комбинација да нам Италијани помогну. Из свега онога што је Италија учинила за нас у току месеца,..., ми смо дошли до закључка да Италија не жели да нам учини стварну помоћ. Напротив, она својим одуговлачењем иде на то да наша војска буде уништена или да капитулира. Све ово да би се ослободила уображеног противника у Албанији и на Јадранском мору”.

            Кад је савезничка експедиција напуштала Медову, заштитница српске војске из састава Прве армије била је већ 30 километара на маршу према југу. Аустроугарске трупе су ушле у Скадар 23. јануара, а Медова је заузета 26. јануара.

            Укрцавање у Драчу и Валони било је интензивније. Мадјутим, и ту је било проблема, јер је дошло до успоравања превожења и тек је 28. јануара то убрзано. Крајем јануара и почетком фебруара превожење је напредовало, и на Крф је превежено 4.000 до 5.500 војника.

            Хенри Барби, ратни дописник париског листа “Јоурнал”, провео је у Србији време у току борби 1915. године. Са српском војском је стигао на обале Јадранског мора. У свом делу “Албанска голгота” верно описује агонију српског народа на обалама овог мора. То је време када је сва нада полагана у савезничке бродове, који су били једина помоћ и спас од мука након претрпљених страдања код преласка преко Албаније. Измучена српска војска стајала је на обалама мора.

            “Море, које се шири пред самим очима”, пише Барби, “само оно раставља нас од Италије, од Италије која нас чека и која нам је пријатељица и којој би нас за кратко време најмања лађица могла пребацити”. Али те ладјице нема, јер “после посете аустроугарске флоте и бомбардовања није смела ни једна лађа војничка нити трговачка да се излаже опасности до Драча”. Непријатељ је стално претио, а “сумарени су постављани у заседу и на улазу у залив”.

            Деветнаестог децембра коначно је Барби угледао лађу, али и  “црна леђа једног сумарена који на површини испитује пристаниште”. Сумарен је приметила и ладја која је дошла у помоћ, али и топџије Есад-паше које су отвориле ватру на сумарен. “Сумарен, као да се ругао пројектилима, који су падали, међутим, далеко од њега. Мирно, он је променио своје место и продужио свој посао. Ја сам страховао при помену, да он сигурно може послати једну торпиљу мојој ладји... Богу благодарећи, у том моменту, једна граната боље управљена њега удари - што је на мене учинило не мали утисак. На неколико секунди он се изгуби испод таласа”.

            Та лађа, о којој пише Барби, звала се “Дауно” и припадала је италијанском друштву из Пуље. била је наоружана против подморница, као што су то биле све трговачке ладје, са два топа малог калибра. У 14.30 часова на брод се укрцао и Барби и 300-400 Срба. Брод је био спреман за полазак, а Барби у чекању да се “заврши мучење” сентиментално размишља и пише у свом делу: “ Мали сумрак, који кроз пару осветљаваше месец, покри нас и ми се љуљушкамо на таласима, као да смо на језеру, у којима стара лађа млитаво балансираше.

            Слатки тренутак, после толико мука и невоља, одбацио је све несреће, које су остале далеко на земљи проклетој и укаљаној, али која остаје света Отаџбина, бегало је се...

            Срце стегнуто силном емоцијом... ја верујем да чујем душу саме Србије мучене како плаче и јеца у оним песмама меланхоличним, у свим песмама без наде, где се износи сав бол ових несретника, који су све изгубили и пред чијим очима се друго не појављује, сем непознато уточиште”.

            Целу ноћ укрцани људи проводе на малом броду. Нема још противподморничких бродова(контраторпиљери, како их назива Барби) који треба да прате брод. Ујутро се опет појављује сумарен, “који је без сумње пазио на излазак из залива, то је могао благодарећи месечини”. Дубина је била мала у заливу па се подморница није могла приближити бродовима ронећи.

            Најзад, брод је испловио 21. децембра, хране није било и укрцани људи су гладовали. “Преко ноћи заиста”, пише Барби, изненадно један италијански  контрапиљар нагло се појави из магле на неколико метара од нас клизећи без шума са угашеним светлима, полако по мору. Три друга њему су следила. То су били наши пратиоци”.

            Око поноћи “Дауно” је испловио ка луци спаса - Бриндизију. Пловио је дуж албанске обале. Пратила су га два контраторпиљера. “Око 14.00 часова штићени са једним малим француским торпиљером, који је дошао да нас прихвати на догледу пристаништа и коме смо следовали полако, да би избегли  торпиљере, који се одмарају, ми смо ушли у Бриндизи.

            Ту је крај путовања. То је крај мука...”.

            Најинтересантније превожење из Драча и Валоне трајало је од 2. до 20. фебруара. После дугог ометања превожења, Италијани су увидели своју грешку и настојали су да надокнаде пропуштено. Закључно са 3. фебруаром евакуисано је из Албаније 47.455 српских војника. На Крфу је стално постојао проблем искрцавања и тај проблем све се више повећавао. Десетог фебруара већ  је превежено 98.603 српска војника. Последњи ешелон од 4.066 војника отпловио је из Драча за Крф ноћу 8/9. фебруара на једној крстарици. Италијаска бригада “Савоја” је дочекала аустроугарску војску, али је због надмоћности морала напустити луку 28. фебруара.

 

Бошко АНТИЋ

 




Други део текста прочитајте кликом овде



Кључне речи:

(2)

Остале вести из рубрике

Колумне

Од Балкан експреса до Хероја Халијарда: Нови српски историјски филм

И херојство и трагедија извиру из судбине просечне српске породице. Она је требало и да издржи окупацију и ванредне околности које је она донела, али и да надјача сва искушења које је донео грађански рат и подела на четнике и партизане

Аутошовинизам код Срба и Руса
Аутошовинизам код Срба и Руса

Објашњење овог феномена, бар када су у питању Срби, Руси и друга друштва капиталистичке (полу)периферије, слично је – трансфер озлојеђености (ресантимана) према доле… То је врста малог пакла, на који су, заправо, сами себе осудили. И друга казна и није потребна.

2023-09-23 13:28:53

Другосрбијански надреализам
Другосрбијански надреализам

КАКО су патриотски графити довели до покоља у школи „Владислав Рибникар“, а нису песме у којима се величају дрогирање и убијање?

2023-08-21 18:40:17

Девет деценија школског брода “Јадран”
Девет деценија школског брода “Јадран”

Школа под једрима - Пловећи амбасадор

2023-08-19 23:05:52

Косовски завјет, Видовдан, епска поезија и гусле  у историји и памћењу српског народа
Косовски завјет, Видовдан, епска поезија и гусле у историји и памћењу српског народа

„Границе душе нећеш наћи, па ма прошао свим путевима, толико је дубок њен логос“ - Хераклит

2023-08-14 17:00:59

Одступања од циља нема - Бошко Антић
Одступања од циља нема - Бошко Антић

Свака промена Администрације у САД доводи до многих расправа о спољној политици и војној стратегији нових домаћина у Белој кући, али до било каквих промена, у суштини, не долази.

2023-08-08 23:49:16

Афричка Шанса
Афричка Шанса

Пре неки дан, 27. и 28. јула, Санкт Петербург је био домаћин Другог самита и Економског и хуманитарног форума Русија-Африка. У северној престоници Русије не само да се разговарало, већ се већ градило о новом формату односа са Глобалним Југом.

2023-08-01 16:04:59

Морепловци у српским опанцима: На удару швапских сумарена (3)
Морепловци у српским опанцима: На удару швапских сумарена (3)

Опорављена српска војска запловила је од Крфа ка Солуну. Пут ка њеној Србији водио је преко овог грчког града. На напоран и опасан пут кренуло се с надом да ће брзо у Србију, али за то је требало још доста времена, а много је доживљаја везаних за море, па и трагедија. Од тада се у српском језику одомаћио назив за подморницу сумаран, а њена појава у то време на мору је најчешће значила катастрофу за брод на који се усмерила.

2023-07-15 06:37:08

Морепловци у српским опанцима: На удару швапских сумарена (4)
Морепловци у српским опанцима: На удару швапских сумарена (4)

Од самог доласка Србима је посвећивана велика пажња, а посебно се истицао командант базе и Бизерти адмирал Емил Гепрат, кога су српски војници прозвали “Српском мајком”. Сваки пут пред стројем српских војника или приликом обиласка у болницама поздравио их је са: “Помоз’ Бог јунаци! Да ли вам што треба?”.

2023-07-15 06:16:12

Морепловци у српским опанцима: Јунаци са Цера и Колубаре на мору
Морепловци у српским опанцима: Јунаци са Цера и Колубаре на мору

Српска војска се након офанзиве снага Макензена повукла преко Албаније на обале Јадранског мора. Јунаци са Цера и Колубаре су се тако нашли на обали мора о коме су само слушали у причама. Исцрпљени чекали су да их савезници пребаце на острво Крф. Била је то тужна слика једне храбре војске, али је ништа није могло уништити. На острву Крфу се се српски војници опоравили, многи се осталу у Плавој гробници, а успомене на те дане и данас надахњују српског војника.

2023-07-14 21:57:57

Морепловци у српским опанцима: Јунаци са Цера и Колубаре на мору  (2)
Морепловци у српским опанцима: Јунаци са Цера и Колубаре на мору (2)

“Мени су Савезници обећали транспортовање моје војске чим стигнем на Јадран, али су ме ето, преварили. Војска је због тога очајна и обесхрабљена. Што се мене тиче, хвала! Ја нећу напустити моје војнике. Ићи ћи с њима упркос својој болести, ма шта ме то стало.”

2023-07-14 21:40:28

Војнички нисмо поражени од далеко надмоћнијег агресора
Војнички нисмо поражени од далеко надмоћнијег агресора

На данашњи дан , пре 24 године, извршено је планско измештање јединица Приштинског корпуса са Косова и Метохије у складу са наређењем Штаба Врховне команде стр. пов. бр. 01/6019-10 од 10. јуна 1999. године. У преамбули наређења Штаба Врховне команде позива се на одлуку врховног команданта Војске Југославије и Војнотехнички споразум између међународних снага за безбедност (КФОР) и Војске Југославије, а у циљу организације и безбедног извршења измештања команди, јединица и установа.

2023-06-14 23:59:51

Почетак одбрамбеног боја на Паштрику
Почетак одбрамбеног боја на Паштрику

Операција копнених снага НАТО, војске Републике Албаније и Шиптарских терористичких снага у рејону Карауле „Горожуп“ и планине Паштрик, под називом „Стрела-2“, као друга етапа нападне операције „Стрела“ почела је 26. маја 1999. године изненадном и снажном артиљеријском и минобацачком ватром са територије Албаније

2023-05-27 22:43:19

Феномен Косова у српској историји и косовски завјет - В. Вртикапа
Феномен Косова у српској историји и косовски завјет - В. Вртикапа

„Границе душе нећеш наћи, па ма прошао свим путевима толико је дубок њен логос“ - Хераклит

2023-05-05 12:05:55

Деведесет пет година од стварања подморничке флотиле Краљевине Југославије
Деведесет пет година од стварања подморничке флотиле Краљевине Југославије

Био је 8. април 1928. када су се на хоризонту пред Боком Которском појавили обриси великог теретњака кога су следиле две мале силуете. И док су се дуго исчекиване лађе приближавале свом крајњем одредишту, гомиле мештана појуриле су да свечано дочекају нови понос младе државе. Тог историјског дана, уз мол тиватског Арсенала пристале су уз пратњу матичног брода „Хвар“ две подморнице на чијим торњевима су се вијориле војнопоморске заставе Краљевине Срба, Хрвата и Словенаца. Тог дана, створен је један од елитних видова Југословенске војске – Подморничка флотила. Ово је прича о људима и бродовима који су је чинили

2023-04-08 18:03:39

Дан када смо бомбардовали Рајх
Дан када смо бомбардовали Рајх

Освета краљевског ваздухопловства за бомбардовање Београда и скривене историјске чињенице о контраудару бомбардера краљевског ваздухопловства

2023-04-06 15:31:39

Владимир Кршљанин: Издржати до победе
Владимир Кршљанин: Издржати до победе

У свету, реално, победа се већ десила. За само неколико деценија, без ратова, колонизација и уцена,...

2023-02-04 16:30:22

Вокер „режисер“ манипулација и лажи: Из ратног дневника команданта Треће армије
Вокер „режисер“ манипулација и лажи: Из ратног дневника команданта Треће армије

У актуленој ситуацији на Косову и Метохији и око Косова и Метохије све се више најављује могућност да Албанци изазову инцидент који ће приписати Србима и тако на сличан начин како је то учинио Вокер 1999. године изазвати раеговања проалбанских снага у свету против Срба и Србије.

2023-01-14 14:21:32

Боцан-Харченко: Нечовештво западњака не зна за границе
Боцан-Харченко: Нечовештво западњака не зна за границе

Коментар Амбасадора Русије у Београду Александра Боцан-Харченка: „Низ етнички мотивисаних напада локалних Албанаца на Србе у покрајини...

2023-01-10 09:35:56

Мојковачка битка - Бадњи дан и Божић 1916. године
Мојковачка битка - Бадњи дан и Божић 1916. године

Један од најсветлијих примера жртвовања у Првом светском рату била је Мојковачка битка на Бадњи дан и Божић 1916, када је Санџачка војска Краљевине Црне Горе зауставила аустроугарску офанзиву и помогла српској војсци да се повуче из правца Пећи преко албанских и црногорских планина ка Јадранском мору и касније Крфу.

2023-01-06 16:55:13

Боцан-Харченко: Империја лажи би да унесе раздор између Србије и Русије
Боцан-Харченко: Империја лажи би да унесе раздор између Србије и Русије

Амбасадор Руске Федерације у Србији Александар Боцан-Харченко наводи да је циљ тезе да је Русија искористила...

2022-12-23 09:30:16

Подржављење душе: Кијев захтева да се Бог прикључи антируским санкцијама
Подржављење душе: Кијев захтева да се Бог прикључи антируским санкцијама

Крајем прошлог месеца је у Украјини службено отворен нови фронт – религиозни. После рације у Кијевско-печерској лаври украјински парламент припрема одговарајући закон којим би се имовина Украјинске православне цркве Московског патријархата постепено конфисковала од стране државе. Верници угашене цркве би постали део православног Кијевског патријархата, у противном послани на тржиште религиозних афилијација да се распитају шта је још слободно и несанкционисано. „Никоме нећемо дозволити да изгради империју унутар украјинске душе“, образложио је председник Зеленски нацрт владиног закона. Појам „душе“ је измештен из религије, подржављен и послат у ратне ровове.

2022-12-07 10:43:47

Владимир Кршљанин: Кренимо у сусрет новом свету
Владимир Кршљанин: Кренимо у сусрет новом свету

Људско стваралаштво је колективни чин. Ипак, од Старог Рима до данас, западне силе су биле узрочник...

2022-12-04 10:34:22

Руско-турски ратови на Дунаву
Руско-турски ратови на Дунаву

РАТ 1768-1774. ГОДИНЕ - Руска војска је први пут прешла преко Дунава на Балкан 1774. године. Било је то у рату вођеним од 1768. до 1774. године, који је вођен с циљем изласка Русије на Црно море и спречавања даљнег продора Турака у северно црноморско приморје. Рат је објављен октобра 1768. године, а ратне операције су обухватиле готово читаво црноморско подручје, Грузију и обале Грчке. Руска војска је нанела турској армији низ удара у Молдавији, а први пут су руске трупе стигле, под командом Александра Васиљевича Суворова, на десну обалу Дунава у рејону Тутракена. Нешто касније, 17. јуна исте године војска се поново нашла на јужној страни велике реке. У оба случаја била су то само извиђачка дејства, а тек годину дана касније, јуна 1774. године, руска војска предвођена Суворовим и Каменским форсирала је Дунав на његовом доњем току, у рејону Хиршова и Измаила и у боју код Козлуџа разбила турске снаге. Истовремено је одред генерала Салтикова прешао Дунав код Тутракена.

2022-12-04 10:05:41

rt - kolumne
baner rakija desno kolumne
baner apartman desno / kolumne
baner obzor desno - kolumne

Будите у току са новим дешавањима, пријавите се на нашу листу новости: