Савремена Србија, као и цијели српски народ, имају много непријатеља, али издржавају. Али група европских хомосексуалаца и лезбијки ипак је успјела да сломи државу Србију. Тачније, актуелну државу Србију. Додуше, уз подршку самих власти Србије.
То је резултат прошлонедјељног фестивала европске ЛГБТ популације у Београду, који је Србија сама тражила. Звучи невјероватно, али то је, нажалост, тако. Држава Србија је сломљена и у њој су стварна власт, како се показало, амерички амбасадор и безначајне бирократе из Брисела. Све друго је лажно представљање.
Зашто је то сламање државе Србије? Зато што су надлежни државни органи, узимајући у обзир већинско расположење јавности и све безбједносне ризике, донијели легалне одговарајуће одлуке, а онда је дошао амерички амбасадор Кристофер Хил и рекао да то ништа не важи и да ће бити како он каже. Ко је онда власт у Србији? То је заиста нека врста државног удара, нека врста "украјинског Мајдана". Нема ту више државе, него само амбасадорски терор. Све друго је само обмана. Наравно, ЛГБТ популација је само средство, само изговор, у основи се ту ради о пројекту освајања Србије и преузимања потпуне контроле, не само над Србијом него и над српским народом у цјелини. То је још један доказ шта Запад стварно мисли о Србима и Србији и до које мјере их понижава.
Преко ЛГБТ активиста Запад је сада ушао у вишу фазу и потпуно отворени хибридни рат против Србије и српског народа. Додуше, уз саучесништво власти Србије.
Да се подсјетимо редослиједа важнијих догађаја. Вијест да ће у Београду бити одржан фестивал европске ЛГБТ популације изазвала је велико узбуђење и незадовољство у већем дијелу јавности Србије. Организовани су и протести и власт се, очигледно, уплашила тих протеста. Онда је у игру убачена и Српска православна црква, која је у форми литија практично киднаповала протесте и преузела, треба отворено рећи, срамну политичку улогу.
Испоставило се да је то такође дио пројекта и све се свело на молебане, а не протесте, али уплашеност власти није нестала. Онда је предсједник Србије саопштио да фестивала, у јавној комуникацији познатог као Европрајд, неће бити, да је забрањен и отказан. Чак је рекао да га неће бити па макар га звали и Бајден и Путин, споменуо је и Зеленског. Забрану је потврдила и Влада Србије. Али, Брисел и амерички амбасадор у Београду су одмах тврдили супротно. Онда је Министарство унутрашњих послова донијело одлуку да се забрањују сви јавни скупови па су у суботу, 17. септембра, отказане и забрањене све утакмице и спортски догађаји. Амерички амбасадор и организатори Европрајда су и даље тврдили супротно. Па су онда амбасаде, како се тврдило, 22 земље послале писмо у којем траже да се одржи шетња Европрајда. Али прије писма Влада Србије с Аном Брнабић на челу, упркос сопственим одлукама о забрани, обећала је Бриселу да ће све бити како је и планирано. Иако је јасно да у савременој Србији не може ништа без одобрења предсједника Србије, ипак је упитна улога премијерке, јер је и она једна од лидера ЛБГТ популације у Србији. Онда је Министарство поновило да је одлука и даље на снази. Организатори Европрајда су се потом жалили Управном суду, који је одбио њихову жалбу. И онда у суботу ујутру долази амерички амбасадор Кристофер Хил код предсједника Србије и све одлуке државних органа више не важе. Учесници Европрајда су се окупили испред Уставног суда, значи, на забрањеном окупљању, и ипак одржали кратку шетњу која је такође званично забрањена. Центар Београда је био потпуно блокиран и ту омању групу хомосексуалаца и лезбијки које су предводили амерички и други амбасадори западних земаља обезбјеђивало је скоро 6.000 полицајаца и људи из приватних компанија за обезбјеђење. Срамна слика на улицама Београда. Полиција Србије против сопственог народа. Невјероватно.
Испоставило се да толики број полицајаца није због ЛГБТ популације него због незадовољног народа, који би могао да се сакупи и спријечи одржавање шетње. Било је и најављено окупљање незадовољних грађана.
Оно што јавност није знала и не зна јесте да су власти све слагале и од првог дана су биле дио пројекта Европрајда. Службама безбједности је, на примјер, речено да је одржавање Европрајда "највиши државни интерес". Зашто? Зато што је, тврди се, "хомосексуални лоби најјачи лоби на свијету". Да ли су стварно Србија и Срби спали на то да их "спасавају" хомосексуалци?
Постоји тако сумња да је у цијелом пројекту била и власт Србије. Све је од почетка било лаж, обмана. На најогољенији начин показано је да су власти против сопственог народа, али и да га се плаше. Није непознато да многе власти временом стекну подозрење и чак презир према сопственом народу, али је ипак ријеткост да имају потребу да га понижавају. А у Србији се све "правда" такозваним европским путем и европским интеграцијама. Да ли пут Србије у Европу заиста води преко задњица европских хомосексуалаца?
И умјесто одговора јавности, предсједник Србије је истог дана "побјегао" у Њујорк, гдје се одржава Генерална скупштина Уједињених нација, али је отишао три дана раније него што је било планирано. То личи на бјекство.
Могу ови редови некоме изгледати сувише оштри, али ситуација је, нажалост, таква. И зашто је то важно за цијели српски народ? Зато што је природно да сви Срби као и остали народи гледају у Србију као по дефиницији водећу јужнословенску земљу и што од Србије у крајњем зависи и судбина свих Срба. А да ли је ЛГБТ Србија тај примјер другима.
У ствари хомосексуалци су само били средство, државу Србију су сломили амерички амбасадор и бирократија из Брисела. Био је то ријетко успјешан освајачки успјех Запада. И то искључиво због саучесништва власти Србије.
Послије свега што се збивало могуће је да ће у сломљеној Србији од сада све бити дозвољено, само се обратите америчком или неком другом западном амбасадору, и свако може да ради шта год жели. Актуелна Србија је показала да може да ради и против сопственог народа, ма колико то невјероватно изгледало.
И упркос свим изјавама и законским одлукама, фестивал европских хомосексуалаца и лезбијки је ипак одржан у Београду, трајао је седам дана. Али, мора се признати да због незадовољства јавности и страха власти од тога сам фестивал ипак није успио, није у смислу како је био планиран. У том смислу, ЛГБТ није успио. Било је то понижавајуће и за њих.
Испоставило се да је амерички амбасадор вођа, шеф пројекта ЛГБТ параде и хомосексуалаца. Оно што се догађало је на неки начин било понижавајуће и за њега. Његово понашање је и против Бечке конвенције о статусу дипломата, али то више никога није ни брига. Додуше, он ипак само спроводи политику своје владе. Још у вријеме предсједниковања Барака Обаме и власти Хилари Клинтон Америка је саму себе прогласила заштитником ЛГБТ популације у цијелом свијету. То је постао један од кључних инструмената америчке спољне политике. На шта је спала Америка.
Наравно, живот не траје седам дана или један дан. Али, штета је у Србији већ причињена. Срушена је држава и њен унутрашњи систем и уз то срушено је и повјерење већег дијела јавности. То је, међутим, и био циљ овог у основи освајачког похода Запада на Србију и Србе. Рушевине је најлакше освојити.
Нису хомосексуалци једини који јуришају на Србију. Нови походи се већ спремају и то у извјесној мјери далеко озбиљнији. Проблем је презадуженост Србије. Већ годинама Србија сервисира своје дугове новим задуживањима, што се у финансијама зове "дужничко ропство". Јавно се, међутим, поуздано и не зна колико је Србија заиста дужна. Према званичним подацима, јавни дуг Србије је 33 милијарде евра. Стварни дуг је много већи, јер јавни дуг се статистички другачије води од стварних дугова. Србија, поред кредита, продаје и државне обвезнице, које су такође дуг, а и гарантује за кредите привреде, што је на крају и државно дуговање. Према том укупном дугу, процјењује се да је Србија тренутно дужна око 47 милијарди евра.
Истовремено, врло је тешко утврдити стварни бруто друштвени производ, јер статистика у своје извјештаје уноси и стране кредите и енормно високе цијене некретнина.
Власти Србије су се од 2012. године задужиле цијелих 17 милијарди евра. То је највеће задуживање у толиком период у историји. Проблем је што од прихода привреде и пореза тај дуг не може да се сервисира. Само у минулих мјесец дана Србија се задужила за додатних 1,69 милијарди евра. И скоро ниједан евро неће ући у Србију, све директно иде на отплату ранијих кредита.
Ситуација на финансијском тржишту у свијету је изузетно компликована. Не због Србије, наравно. Нико не зна колико ће да расту каматне стопе нити може да предвиди до којег нивоа ће да иде инфлација, па банке избјегавају да дају кредите, једноставно нико више не може да добије кредит па је тако и Србији отежано да финансира своје обавезе.
И сада се Србији савјетује да се обрати Међународном монетарном фонду, што је у основи најгоре рјешење. ММФ је, како је то давно формулисано, "плаћени убица". Србија је до сада са ММФ-ом имала такозвани стендбај аранжман, према коме није повлачила средства од Фонда него је ММФ само био гарант повјериоцима Србије. Сада се савјетује да, пошто не може да добије нове кредите, Србија затражи помоћ и повуче средства из ММФ-а и да њему дугује. А ММФ је рецепт за катастрофу.
Суштина и погубност тог "рецепта" је што ММФ има веома строге услове и он комплетно преузима вођење финансијске и економске политике земље. Према досадашњем искуству земаља у свијету, то је модел пљачке држава, уништавања њихових економија и инсталирања робовског статуса. Уз то, ММФ има и политичке захтјеве. Јер, ММФ је од самог почетка један од основних инструмената америчке политике и америчког империјализма. У случају Србије ти захтјеви ће готово сигурно бити раскид пријатељства прво са Русијом и потом са Кином, кључним и политичким и економским партнерима Србије.
Што се оно каже, најгоре што се може десити некој земљи је ММФ.
У актуленој ситуацији на Косову и Метохији и око Косова и Метохије све се више најављује могућност да Албанци изазову инцидент који ће приписати Србима и тако на сличан начин како је то учинио Вокер 1999. године изазвати раеговања проалбанских снага у свету против Срба и Србије.
Један од најсветлијих примера жртвовања у Првом светском рату била је Мојковачка битка на Бадњи дан и Божић 1916, када је Санџачка војска Краљевине Црне Горе зауставила аустроугарску офанзиву и помогла српској војсци да се повуче из правца Пећи преко албанских и црногорских планина ка Јадранском мору и касније Крфу.
Крајем прошлог месеца је у Украјини службено отворен нови фронт – религиозни. После рације у Кијевско-печерској лаври украјински парламент припрема одговарајући закон којим би се имовина Украјинске православне цркве Московског патријархата постепено конфисковала од стране државе. Верници угашене цркве би постали део православног Кијевског патријархата, у противном послани на тржиште религиозних афилијација да се распитају шта је још слободно и несанкционисано. „Никоме нећемо дозволити да изгради империју унутар украјинске душе“, образложио је председник Зеленски нацрт владиног закона. Појам „душе“ је измештен из религије, подржављен и послат у ратне ровове.
РАТ 1768-1774. ГОДИНЕ - Руска војска је први пут прешла преко Дунава на Балкан 1774. године. Било је то у рату вођеним од 1768. до 1774. године, који је вођен с циљем изласка Русије на Црно море и спречавања даљнег продора Турака у северно црноморско приморје. Рат је објављен октобра 1768. године, а ратне операције су обухватиле готово читаво црноморско подручје, Грузију и обале Грчке. Руска војска је нанела турској армији низ удара у Молдавији, а први пут су руске трупе стигле, под командом Александра Васиљевича Суворова, на десну обалу Дунава у рејону Тутракена. Нешто касније, 17. јуна исте године војска се поново нашла на јужној страни велике реке. У оба случаја била су то само извиђачка дејства, а тек годину дана касније, јуна 1774. године, руска војска предвођена Суворовим и Каменским форсирала је Дунав на његовом доњем току, у рејону Хиршова и Измаила и у боју код Козлуџа разбила турске снаге. Истовремено је одред генерала Салтикова прешао Дунав код Тутракена.
Данас добро плаћени евробирократи, без обзира да ли заузимају управљачке позиције у Бриселу или у некој од престоница ЕУ, већином делују против интереса народа и против принципа демократије, а по наређењима англоамеричке олигархије. И усуђују се да прете Србији.
Апстракт: Република Хрватска је од самог почетка кризе на подручју СФР Југославије показивала претензије за проширењем граница до Дрине и тиме оживљавање Независнe Државe Хрватскe. Да би то остварила нова власт је успоставила партнерске односе са многим антијугословенским круговима на Западу, бројном хрватском усташком емиграцијом и муслиманима у Босни и Херцеговини проглашавајући га „хрватским цећем“. Због тога је Хрватска пружила помоћ муслиманима у проглашењу независности БиХ истовремено пружајући помоћ у формирању и обуци паравојних јединица на својој територији уз илегално снабдевање наоружањем преко своје територије.Током већег дела оружних сукоба Хрватска војска вршила је агресију на територију БиХ усмерену против српског народа. И поред неколико потписаннх споразума између Фрање Туђмана и Алије Изетбеговића о сарадњи и пријатељству те организовања садејстава обе стране против Војске РС кренуло се и даље. Сукоби између Хрватског вијећа обране и Армије Републике БиХ нису престајали све док муслиманска страна није дошла у неповољан положај у односу на Србе који су држали под контролом већи део територије Босне и Херцеговине. Влада Републике Босне и Херцеговине схватила је да сње не може одржати сама па је затражила хрватску војну интервенцију.
Да би обезбедила прекретницу у развоју опште ситуације на ширем простору, под утицајем и подршком тзв. међународне заједнице у Сплиту је потписана „Декларација о оживотворењу Споразума из Вашингтона о заједничкој обрани од српске агресије и постизању политичког рјешења у складу са напорима међународне заједнице”.
У складу са споразумима офанзиве Хрватске војске у БиХ одвијале су се уз садејство Армије Републике БиХ и Хрватског вијећа одбране, као и НАТО снага посебно бомбардовања Српске што је потпуно променило равнотежу снага у рату на простору БиХ доводећи до убрзања мировних преговора који су резултирали Дејтонским мировним споразумом. Све операције здружених снага против Војске Републике Српске Крајине и Републике Српске планиране су, оранизоване и реализаване у сарадњи Хрватске са администрацијом и оружаним снагама Сједињених Америчких Држава са по начелима операције FID (Foreign Internal Defence) – „унутрашња одбрана пријатељске земље“
RSS
