Русофобија убија: До чега ће довести блокада Русије

Прва резолуција, од 2. марта, на крају је усвојена гласовима 141 земље, док је само пет гласало против, укључујући Русију. 35 је било уздржано, а 12 је било одсутно. Односно, укупно 51 држава је показала независност и била у стању да издржи притисак Запада. Наравно, међу њима су кључне земље као што су Кина и Индија, али ипак мањина. Иако се мора разумети да нису све од 141 земље које су гласале за осуду Русије спремне да се придруже санкцијама, довољно је навести Турску, Мексико, Бразил и Аргентину, а да не говоримо о Србији која је принуђена да подржи резолуцију. Али ипак, укупни бројеви очигледно нису били у нашу корист.

Али оно што се догодило 7. априла: 93 земље су гласале за суспензију нашег учешћа у Савету, 24 су гласале против, а 58 је било уздржано (или није учествовало). Односно, однос се постепено мења, а не на рачун патуљастих или безначајних држава. Заједно са Русијом гласале су не само неке бивше совјетске републике, већ и, на пример, Иран, Алжир, Етиопија, Вијетнам, Боливија, Конго. И Кина, која овога пута није била уздржана. Још је интересантнији састав оних који су били уздржани (за које се у овој ситуацији јасно види да одбијају да подрже Запад) – то су кључне земље Латинске Америке (Бразил и Мексико), Индија и, што је најважније, скоро цели исламски свет (Египат, Саудијска Арабија, Пакистан, Индонезија, Малезија, Катар и многи други). Другим речима, иако нам формална равнотежа не иде у прилог: 93 против 82 (укључујући уздржане), али ако погледате тежину земаља, постаје јасно да су на страни западног блока, углавном мале државе Африке и Латинске Америке и скоро целе Океаније. А Азије готово да и нема, а та иста Турска, која је гласала против Русије, неће да учествује ни у каквој блокади.