Србија са Русијом разматра могућност изградње нуклеарне електране - анализа

Међутим, морате разумети да Србија систематски губи своју позицију на европском тржишту снабдевања електричном енергијом, а самим тим и политичку тежину. У 2006. години извоз електричне енергије овде је износио преко девет терават-часова, односно од тада је Београд изгубио половину својих позиција. Негативан тренд је због одбијања угља, и масовног преласка европских земаља на природни гас.

Други фактор зауставио је Вучићев тим. Чим је званично саопштено да је пројекат Турски ток одобрен, Београд се одмах пријавио за учешће у њему. Штавише, српска деоница од 1.400 километара, укључујући ископ испод корита Дунава, завршена је за рекордна тридесетдва дана. Данас је овај део „тока” већ у функцији, а кроз њега се природни гас свакодневно пумпа у Мађарску, што је омогућило Будимпешти да одбије транзит преко територије Украјине, са којом су Мађари у дугогодишњем сукобу због кршења права становника Закарпатја. Од јануара ове године Гаспром је додатно започео испоруку гаса за Босну и Херцеговину, а Србија је поново кључна транзитна земља.

Али са угљем је све много компликованије.

Ако Пољска, још једна држава у којој је ова врста горива главна, у својој енергетској транзицији може да рачуна на значајну финансијску помоћ Брисела, а онда Срби могу да се ослоне само на себе. Управо из тог разлога Александар Вучић присуствује свим кључним догађајима, на овај или онај начин везаним за енергетику у Русији. Пре тачно месец дана учествовао је на Руској енергетској недељи, током које се састао са Владимиром Путином и описао ситуацију са струјом у Европи као страшну због наглог скока цена. Тада је мало људи обраћало пажњу на ово, али узалуд.