Русија и Кина предводе Нови свет.
Нови свет чини већина човечанства, која се брже и праведније развија. Уједно, те земље су слободне од уцена, пљачке и насиља, који су долазили са Запада.
У чему је ствар? Шта то има Нови свет, а што недостаје Западу? Две битне ствари. Прво, сарадњу као предуслов стваралаштва. И то сарадњу засновану на љубави, што је боље од присилне сарадње, а много боље од атомизираног друштва испуњеног конфликтима свих нивоа. Друго, моралну државу (Бабурин), која на добробит заједнице, макроекономским мерама подстиче развој економије и обезбеђује благостање, права и достојанство свих. Лепше речено, Нови свет има духовно-моралне вредности (Путин).
Нови свет представља тријумф људског стваралаштва и морала. Он је и тријумф многовековне тежње ка добру и праведности. Неки од нас ће у њему видети оваплоћење сна хришћанских, православних мученика, оваплоћење Новог завета, а неки ће видети оваплоћење сна палих бораца за слободу и социјалну правду. И сви ће бити у праву.
Запад је заувек изгубио историјску утакмицу, коју је сам наметнуо, и у којој је дуго био у вођству, користећи људска стваралачка достигнућа за ратове, убиства и пљачке. А опљачкано је користио као доказ своје супериорности, у коју неки још увек верују. Али љубав и људско стваралаштво су најбољи доказ да се без тешкоћа може нахранити и осам и осамдесет милијарди људи и да није потребно да ико од њих буде убијен, опљачкан или понижен.
Политички Запад је доминирао светом и још увек опстаје ослонцем на паганско римско правило divide et impera. И сада, иако више није најјачи, још увек следи то правило, можда надајући се преокрету, а можда јер не уме друкчије.
До скора, Запад се бавио сменом непокорних режима у свету покорнима. А у последње време, као да не брине за крајњи исход, већ само настоји да запали пожаре и створи конфликте на свим нивоима – од глобалног (супротстављање «демократских» земаља – читај Запада, ауторитарним, тј. земљама Новог света), преко регионалног (супротстављање Русије и ЕУ, Русије и Украјине, исламских земаља са Русијом и Кином, свих са Србима на Балкану), до микроплана (супротстављање група, групица и појединаца на друштвеним мрежама). Ово су тенденције опасне по многе у свету, укључујући и по саме западне народе, али су њихови резултати засад мали.
На смену све мање привлачним, чак и за сопствене чланице, евроатлантским интеграцијама, тј. НАТО и ЕУ, долази читав низ много демократскијих интеграционих процеса: Евроазијски економски савез, Шангајска организација за сарадњу, ОДКБ, «Појас и пут», Велика Евроазија, БРИКС, РИК и многи други, а и Покрет несврстаних показује нове знаке живота.
По облику и количини нагомиланих неправди, наш балкански регион је вероватно кључан за цео свет. Неправде у њему не смеју и не могу бити заборављене. Оне морају бити исправљене. Не могу да замислим стабилност Европе док се то не деси.
И управо овде се преламају све противречности и контрадикторности савременог света, позитивне и негативне.
Најновије негативне су инерциони аутоголови западне политике оличени у политици Куртијеве «владе» и Инцковом «закону», који отварају врата и Србији, али и читавом Балкану и Новом свету да крену у поништавање последица западне агресије, оверених печатом криминалног квазисуда званог Хашки трибунал, највеће тамне мрље и највеће преваре у историји УН – радио је као помоћно тело СБ УН, а у ствари био потчињен НАТО.
А позитивна новост је недавно добила ново име: Отворени Балкан. То је нови геополитички ентитет у Европи, који је иницирала Србија, који је историјска неминовност, која би требало да се прошири на читав Балкан и добро је што ужива подршку неких утицајних фактора на Западу.
Додајмо свему томе да ће крах двадесетогодишње окупације Авганистана значити и крај хиперпродукције наркотика која је створила и хранила нарко-мафију, УЧК и лажну државу Косово.
Србија је, знамо, помогла Русији и Кини да буду ово што су данас. А сада би, ослоњена на њих, можда могла да помогне и Западу да почне да игра конструктивну улогу у светским пословима.
Понекад нам изгледа да су цивилизацијске разлике између Запада и Новог света непремостиве. Уништење православља је вековима била опсесија многих јавних и тајних владара Запада. Ипак, данас постоји један неприкосновени принцип који нам је заједнички и који би могао довести до помирења, а тиме и до обнове и спасења Запада. Он се зове демократија. Али под условом да се Запад одрекне њеног корумпирања, односно погрешне вере да је исправно да најбогатији имају највећи утицај на демократске процесе и одлуке. У том случају ће и Нови свет бити потпун, а не лишен једне од четири стране.
(Текст је објављен у листу „Политика“ 20.08.2021)
Трампов изасланик стигао на разговоре са Путином – Кремљ 
