У другој половини 20. века Варшавски пакт је генералима НАТО пакта непрекидно стварао главобоље. Епоху Хладног рата није било могуће замислити без конфронтације два најмоћнија војнополитичка савеза на свету, пише Russia beyond.
Ретко коме је познато да Варшавски пакт као „бедем мира“ и „штит социјализма“ није основан у исто време када и западна Алијанса, него знатно касније.
Савез социјалистичких земаља
Руководиоци СССР-а и „земаља народне демократије“, како су тада називали социјалистичке државе у Источној и Централној Европи, били су прилично равнодушни када су западне силе 1949. године основале Северноатлантску алијансу. У земљама источног блока је владало мишљење да је њихова безбедност довољно осигурана билатералним одбрамбеним споразумима које је Совјетски Савез склопио са својим новим савезницама, као и присуством совјетских трупа на њиховој територији.
Председник Савета министара СССР-а Николај А. Булгањин (центар), потписује Уговор о пријатељству, сарадњи и узајамној помоћи између Албаније, Бугарске, Мађарске, ГДР-а, Пољске, Румуније, СССР-а и Чехословачке на Варшавском састанку европских држава за мир и безбедност у Европи 14. мај 1955.
SputnikПоред тога, СССР је у Другом светском рату поднео огромне губитке тако да није имао довољно економског потенцијала и техничких средстава за оснивање сопствене организације попут НАТО-а. Било је доста сумњи и у погледу поузданости војних кадрова нових савезница Москве од којих су многе колико јуче биле у табору њених непријатеља.
Међутим, временом је економска ситуација у СССР-у почела да се побољшава. Источнонемачке, чехословачке, пољске, мађарске и румунске оружане снаге су захваљујући напорима стотина совјетских војних саветника реорганизоване по совјетском моделу, а многи њихови официри су прошли обуку у совјетским војним и војнополитичким образовним установама.
Већ 1951. године је начелник штаба Групе совјетских трупа у Немачкој, генерал армије Сергеј Штеменко, на једном саветовању коме је присуствовао Стаљин изнео идеју о стварању „војног савеза братских социјалистичких земаља“. Варшавски пакт се појавио тек после смрти „великог вође“.
Главни окидач за стварање те организације било је склапање Париских споразума 1954. године између западних савезница, по којима се Западна Немачка придружила Северноатлантској алијанси и основан је Западноевропски савез као војнополитичка организација европских земаља. Тако снажно јачање позиција вероватног непријатеља у централној Европи довело је на крају до потписивања Споразума о пријатељству, сарадњи и узајамној помоћи, чиме је и формално створен војнополитички савез социјалистичких земаља. Тај споразум је потписан у Варшави, у мају 1955. године. Потписали су га СССР, Бугарска, Мађарска, Источна Немачка, Пољска, Румунија, Албанија и Чехословачка.
Под руководством Москве
Земље су се обавезале да ће помагати једа другој у случају ратне опасности, да ће основати Уједињену команду оружаних снага у којој ће чланице усаглашавати делегиране представнике, те да ће предузимати „друге усаглашене мере, неопходне за јачање њихове одбрамбене моћи са циљем да се огради миран живот и рад њихових народа, да се гарантује неприкосновеност њихових граница и територија, и да се обезбеди заштита од могуће агресије“.
Совјетски тенкови током вежби „Браћа по оружју“.
Семељак/SputnikУ споразуму је декларисана равноправност његових потписница, али је Совјетски Савез ипак играо главну улогу у овој организацији од првог дана до њеног распуштања. Нацрти свих најважнијих докумената које је разматрао Политички консултативни комитет као највиши орган Организације Варшавског пакта (на његовим заседањима су учествовали руководиоци земаља-савезница) најпре су усвајани у Москви.
Војна вежба „Влтава“ Совјетског Савеза и земаља Варшавског пакта. Јединице Националне народне армије Демократске Републике Немачке. ЧССР.
В. Гжељски/SputnikСовјетски генерали су увек били команданти Уједињених оружаних снага земаља-чланица Варшавског пакта и начелници штабова. Представници других армија су по правилу били њихови заменици.
Тенкисти Чехословачке народне војске и припадници совјетских мотострељачких јединица на одмору током заједничких вежби.
Владимир Песљак /Фотохроника ТАССДок су САД педантно израчунавале финансијско оптерећење за издржавање НАТО-а и делиле га на све чланице алијансе, Совјетски Савез је готово цело бреме трошкова храбро товарио на своја плећа. Удео СССР-а у финансирању деловања Уједињене команде и штаба износила је око 45%, али је зато Совјетски Савез сносио преко 90% трошкова издржавања Уједињених оружаних снага и одржавања војне инфраструктуре савеза.
За борбу против контрареволуције
Војнополитички савез Источног блока совјетско руководство је третирало као ефикасну противтежу Северноатлантској алијанси. Никита Хрушчов је за Варшавски пакт рекао да је то „важан стабилизациони фактор у Европи“.
Варшавски пакт је служио Москви као инструмент за вођење спољне политике, ал је постао и важно средство за решавање кризних ситуација у социјалистичком блоку.
Борбе у Будимпешти, 1956.
Berkó Pál/FORTEPAN (CC BY-SA 3.0)За време мађарског устанка (у савременој Мађарској се тај устанак третира као револуција) 1956. године совјетске трупе су ушле у земљу да укажу „братску помоћ мађарском народу у заштити његових социјалистичких достигнућа, у слому контрареволуције и ликвидирању опасности од препорода фашизма“, како је писало у наредби команданта Уједињених оружаних снага, маршала Ивана Коњева. Како се тврдило, трупе су дејствовале „у складу са молбом руководства Мађарске Народне Републике на основу Варшавског споразума склопљеног између земаља социјалистичког блока“.
СССР је у Будимпешти решио проблем својим снагама (уз подршку Мађарске народне армије и мађарских специјалних служби), али је већ за гушење Прашког пролећа 1968. године свеобухватно ангажовао савезнике. У Чехословачку су поред совјетских трупа ушле и јединице Пољске, Бугарске, Мађарске и Источне Немачке.
Прашко пролеће – Сузбијање инвазије трупа земаља Варшавског пакта на Чехословачку.
Tiedemann/Getty ImagesВаршавски пакт је истекао 1985. године и 26. априла су га стране без проблема продужиле на још 20 година, не знајући да неће издржати ни целих пет. После почетка распада СССР-а, пада социјалистичких режима у Источној Европи и уједињења Немачке постојање војног савеза је изгубило сваки смисао.
Варшавски пакт је званично распуштен на састанку представика СССР-а, Бугарске, Мађарске, Пољске, Румуније и Чехословачке 1. јула 1991. године у Прагу. Током наредних 20 година све бивше савезнице Москве ушле су у Северноатлантску алијансу.
Борис Јегоров, Russia beyond
Апстракт: Република Хрватска је од самог почетка кризе на подручју СФР Југославије показивала претензије за проширењем граница до Дрине и тиме оживљавање Независнe Државe Хрватскe. Да би то остварила нова власт је успоставила партнерске односе са многим антијугословенским круговима на Западу, бројном хрватском усташком емиграцијом и муслиманима у Босни и Херцеговини проглашавајући га „хрватским цећем“. Због тога је Хрватска пружила помоћ муслиманима у проглашењу независности БиХ истовремено пружајући помоћ у формирању и обуци паравојних јединица на својој територији уз илегално снабдевање наоружањем преко своје територије.Током већег дела оружних сукоба Хрватска војска вршила је агресију на територију БиХ усмерену против српског народа. И поред неколико потписаннх споразума између Фрање Туђмана и Алије Изетбеговића о сарадњи и пријатељству те организовања садејстава обе стране против Војске РС кренуло се и даље. Сукоби између Хрватског вијећа обране и Армије Републике БиХ нису престајали све док муслиманска страна није дошла у неповољан положај у односу на Србе који су држали под контролом већи део територије Босне и Херцеговине. Влада Републике Босне и Херцеговине схватила је да сње не може одржати сама па је затражила хрватску војну интервенцију. Да би обезбедила прекретницу у развоју опште ситуације на ширем простору, под утицајем и подршком тзв. међународне заједнице у Сплиту је потписана „Декларација о оживотворењу Споразума из Вашингтона о заједничкој обрани од српске агресије и постизању политичког рјешења у складу са напорима међународне заједнице”. У складу са споразумима офанзиве Хрватске војске у БиХ одвијале су се уз садејство Армије Републике БиХ и Хрватског вијећа одбране, као и НАТО снага посебно бомбардовања Српске што је потпуно променило равнотежу снага у рату на простору БиХ доводећи до убрзања мировних преговора који су резултирали Дејтонским мировним споразумом. Све операције здружених снага против Војске Републике Српске Крајине и Републике Српске планиране су, оранизоване и реализаване у сарадњи Хрватске са администрацијом и оружаним снагама Сједињених Америчких Држава са по начелима операције FID (Foreign Internal Defence) – „унутрашња одбрана пријатељске земље“
Приредио Бошко Антић, контраадмирал у пензији УЛОГА НАТО (САД) У ОПЕРАЦИЈАМА ХРВАТСКЕ ВОЈСКЕ ПРОТИВ ВОЈСКЕ РЕПУБЛИКЕ СРПСКЕ...
2022-08-07 09:30:24
Најновији сукоби прате добро излизани план, од Приштине до Тајпеја и шире
2022-08-06 19:26:14
Што више одрастате, све више схватате да је свет неправедан. Када је почео рат пре осам...
2022-07-04 13:08:31
Говор Ранка Гојковића на Каљазинским читањима
2022-06-14 08:39:41
Реч Живадина Јовановића поводом 23 године Кумановског споразума и Реуолуције 1244
2022-06-13 08:07:06
Ауторски текст Игора Калабухова, амбасадора Руске Федерације у БиХ за „Глас Српске“
2022-06-11 19:17:52
Реаговање амбасадора Русије у Србији на ауторски текст амбасадора Велике Британије, канаде, Норвешке и Пољске објављен у „Политици” 3. јуна
2022-06-10 09:02:10
Пола детињства сам провела у рату. И сада већ три године покушавам да допрем до одраслих...
2022-06-01 10:27:40
Борбена дејства наших снага настављена су и 11. маја 1999. године у раним јутарњим часовима на...
2022-05-11 15:41:52
Новије време, које се обично рачуна од 1900 године, сакупило је у себи огромну количину различитих...
2022-05-11 11:06:42
Колумна Игора Калабухова, амбасадора Руске Федерације у БиХ за Глас Српске
2022-05-08 08:39:52
На једном од улаза у највећу луку Азовског мора, још из даљине, на узвишеном положају и преко таласастог асфалта, видим споменик. Људска фигура која држи нешто у уздигнутој руци. Прво мислим да је неки памјатник Великог отаџбинског рата 1941-1945. Као она жена с мачем над Стаљинградом. Примичући се мијењам претпоставку у кип свеца са крстом. На крају се сви у колима смијемо. То је светитељ – гвожђа. Ливац држи своју куку, рукохватом окренуту небу.
2022-04-30 09:24:56
Такозвана Независна Држава Хрватска била је стара мање од три недеље када је извршила прво масовно...
2022-04-29 11:06:27
Операција извлачења војника ЈНА из Чапљине 1992. године
2022-04-23 10:55:05
Други пут у Маријупољу, али први пут видим море. Плитко и неслано. Зато га неки зову језером. Видио сам и мртве. Пуно мртвих људи. Леш Азовца у Гагаринској улици у изгледа као воштана лутка. Нико га не склања већ мјесец дана. Два цивила у непосредној му близини сахранили у лијевак од авиобомбе. Њега нико неће. С великим закашњењем схватам да нијесам на сету постапокалиптичног филма, већ да се сценографија у њима прави копирајући снимке какве управо хватам.
2022-04-22 16:12:11
Највећи град на обали Азовског мора. Пола милиона становника. Опет сам напољу. И на терену. И у иностранству. На улазу у Маријупољ бијах прије више од мјесец дана, али ни један пасош ми не би помогао тада да уђем, пише оснивач портала Фронтал.срб
2022-04-16 16:10:08
Англосаксонци и даље верују да имају шансу да изолују Русију
2022-04-16 09:06:36
Освета краљевског ваздухопловства за бомбардовање Београда и скривене историјске чињенице о контраудару бомбардера краљевског ваздухопловства
2022-04-06 06:42:26
У рату прво страдају путеви. Не само што их разрују камиони, тенкови и други тешкаши. Па се онда не поправљају. Рат пресјече главне правце. Оне куд је човјек научио да иде. Људска жеља и потреба кваса, надолази као вода испред бране, па бира прву проходну уџерицу да настави околним путем, тамо гдје га је линија фронта исјекла.
2022-03-31 16:47:46
Текст Владимира Кршљанина за Политику
2022-03-23 13:35:51
Пре тачно 20 година, 12. фебруара 2002. године, у Хашком трибуналу је почело суђење бившем председнику...
2022-02-12 15:59:51
Ових дана новинари и политичари коментаришу преговоре у Рамбујеу сваки са својих политичких позиција. Исход преговора им је сада познат. Како је те преговоре у време њиховог догађања видео командант Треће армије, генерал-пуковник Небојша Павковић, који је са својим борцима био на борбеним положајима на који су непрекидно били на удару шишпарских терористичких снага, видећемо из његовог Ратног дневника. Припремио контраадмирал у пензији Бошко Антић
2022-02-09 18:38:08
За само један дан, хрватски нацистички савезници убили су више од 2.300 српских цивила у три села и једном руднику, а да нису испалили ни метак
2022-02-08 13:29:46
На измаку прве ратне године, децембра 1914, објављен је у листу „Пијемонт” некролог палом мајору Велимиру...
2022-01-23 11:46:46
RSS
