У другој половини 20. века Варшавски пакт је генералима НАТО пакта непрекидно стварао главобоље. Епоху Хладног рата није било могуће замислити без конфронтације два најмоћнија војнополитичка савеза на свету, пише Russia beyond.
Ретко коме је познато да Варшавски пакт као „бедем мира“ и „штит социјализма“ није основан у исто време када и западна Алијанса, него знатно касније.
Савез социјалистичких земаља
Руководиоци СССР-а и „земаља народне демократије“, како су тада називали социјалистичке државе у Источној и Централној Европи, били су прилично равнодушни када су западне силе 1949. године основале Северноатлантску алијансу. У земљама источног блока је владало мишљење да је њихова безбедност довољно осигурана билатералним одбрамбеним споразумима које је Совјетски Савез склопио са својим новим савезницама, као и присуством совјетских трупа на њиховој територији.
Председник Савета министара СССР-а Николај А. Булгањин (центар), потписује Уговор о пријатељству, сарадњи и узајамној помоћи између Албаније, Бугарске, Мађарске, ГДР-а, Пољске, Румуније, СССР-а и Чехословачке на Варшавском састанку европских држава за мир и безбедност у Европи 14. мај 1955.
SputnikПоред тога, СССР је у Другом светском рату поднео огромне губитке тако да није имао довољно економског потенцијала и техничких средстава за оснивање сопствене организације попут НАТО-а. Било је доста сумњи и у погледу поузданости војних кадрова нових савезница Москве од којих су многе колико јуче биле у табору њених непријатеља.
Међутим, временом је економска ситуација у СССР-у почела да се побољшава. Источнонемачке, чехословачке, пољске, мађарске и румунске оружане снаге су захваљујући напорима стотина совјетских војних саветника реорганизоване по совјетском моделу, а многи њихови официри су прошли обуку у совјетским војним и војнополитичким образовним установама.
Већ 1951. године је начелник штаба Групе совјетских трупа у Немачкој, генерал армије Сергеј Штеменко, на једном саветовању коме је присуствовао Стаљин изнео идеју о стварању „војног савеза братских социјалистичких земаља“. Варшавски пакт се појавио тек после смрти „великог вође“.
Главни окидач за стварање те организације било је склапање Париских споразума 1954. године између западних савезница, по којима се Западна Немачка придружила Северноатлантској алијанси и основан је Западноевропски савез као војнополитичка организација европских земаља. Тако снажно јачање позиција вероватног непријатеља у централној Европи довело је на крају до потписивања Споразума о пријатељству, сарадњи и узајамној помоћи, чиме је и формално створен војнополитички савез социјалистичких земаља. Тај споразум је потписан у Варшави, у мају 1955. године. Потписали су га СССР, Бугарска, Мађарска, Источна Немачка, Пољска, Румунија, Албанија и Чехословачка.
Под руководством Москве
Земље су се обавезале да ће помагати једа другој у случају ратне опасности, да ће основати Уједињену команду оружаних снага у којој ће чланице усаглашавати делегиране представнике, те да ће предузимати „друге усаглашене мере, неопходне за јачање њихове одбрамбене моћи са циљем да се огради миран живот и рад њихових народа, да се гарантује неприкосновеност њихових граница и територија, и да се обезбеди заштита од могуће агресије“.
Совјетски тенкови током вежби „Браћа по оружју“.
Семељак/SputnikУ споразуму је декларисана равноправност његових потписница, али је Совјетски Савез ипак играо главну улогу у овој организацији од првог дана до њеног распуштања. Нацрти свих најважнијих докумената које је разматрао Политички консултативни комитет као највиши орган Организације Варшавског пакта (на његовим заседањима су учествовали руководиоци земаља-савезница) најпре су усвајани у Москви.
Војна вежба „Влтава“ Совјетског Савеза и земаља Варшавског пакта. Јединице Националне народне армије Демократске Републике Немачке. ЧССР.
В. Гжељски/SputnikСовјетски генерали су увек били команданти Уједињених оружаних снага земаља-чланица Варшавског пакта и начелници штабова. Представници других армија су по правилу били њихови заменици.
Тенкисти Чехословачке народне војске и припадници совјетских мотострељачких јединица на одмору током заједничких вежби.
Владимир Песљак /Фотохроника ТАССДок су САД педантно израчунавале финансијско оптерећење за издржавање НАТО-а и делиле га на све чланице алијансе, Совјетски Савез је готово цело бреме трошкова храбро товарио на своја плећа. Удео СССР-а у финансирању деловања Уједињене команде и штаба износила је око 45%, али је зато Совјетски Савез сносио преко 90% трошкова издржавања Уједињених оружаних снага и одржавања војне инфраструктуре савеза.
За борбу против контрареволуције
Војнополитички савез Источног блока совјетско руководство је третирало као ефикасну противтежу Северноатлантској алијанси. Никита Хрушчов је за Варшавски пакт рекао да је то „важан стабилизациони фактор у Европи“.
Варшавски пакт је служио Москви као инструмент за вођење спољне политике, ал је постао и важно средство за решавање кризних ситуација у социјалистичком блоку.
Борбе у Будимпешти, 1956.
Berkó Pál/FORTEPAN (CC BY-SA 3.0)За време мађарског устанка (у савременој Мађарској се тај устанак третира као револуција) 1956. године совјетске трупе су ушле у земљу да укажу „братску помоћ мађарском народу у заштити његових социјалистичких достигнућа, у слому контрареволуције и ликвидирању опасности од препорода фашизма“, како је писало у наредби команданта Уједињених оружаних снага, маршала Ивана Коњева. Како се тврдило, трупе су дејствовале „у складу са молбом руководства Мађарске Народне Републике на основу Варшавског споразума склопљеног између земаља социјалистичког блока“.
СССР је у Будимпешти решио проблем својим снагама (уз подршку Мађарске народне армије и мађарских специјалних служби), али је већ за гушење Прашког пролећа 1968. године свеобухватно ангажовао савезнике. У Чехословачку су поред совјетских трупа ушле и јединице Пољске, Бугарске, Мађарске и Источне Немачке.
Прашко пролеће – Сузбијање инвазије трупа земаља Варшавског пакта на Чехословачку.
Tiedemann/Getty ImagesВаршавски пакт је истекао 1985. године и 26. априла су га стране без проблема продужиле на још 20 година, не знајући да неће издржати ни целих пет. После почетка распада СССР-а, пада социјалистичких режима у Источној Европи и уједињења Немачке постојање војног савеза је изгубило сваки смисао.
Варшавски пакт је званично распуштен на састанку представика СССР-а, Бугарске, Мађарске, Пољске, Румуније и Чехословачке 1. јула 1991. године у Прагу. Током наредних 20 година све бивше савезнице Москве ушле су у Северноатлантску алијансу.
Борис Јегоров, Russia beyond
У свету, реално, победа се већ десила. За само неколико деценија, без ратова, колонизација и уцена,...
У актуленој ситуацији на Косову и Метохији и око Косова и Метохије све се више најављује могућност да Албанци изазову инцидент који ће приписати Србима и тако на сличан начин како је то учинио Вокер 1999. године изазвати раеговања проалбанских снага у свету против Срба и Србије.
2023-01-14 14:21:32
Коментар Амбасадора Русије у Београду Александра Боцан-Харченка: „Низ етнички мотивисаних напада локалних Албанаца на Србе у покрајини...
2023-01-10 09:35:56
Један од најсветлијих примера жртвовања у Првом светском рату била је Мојковачка битка на Бадњи дан и Божић 1916, када је Санџачка војска Краљевине Црне Горе зауставила аустроугарску офанзиву и помогла српској војсци да се повуче из правца Пећи преко албанских и црногорских планина ка Јадранском мору и касније Крфу.
2023-01-06 16:55:13
Амбасадор Руске Федерације у Србији Александар Боцан-Харченко наводи да је циљ тезе да је Русија искористила...
2022-12-23 09:30:16
Крајем прошлог месеца је у Украјини службено отворен нови фронт – религиозни. После рације у Кијевско-печерској лаври украјински парламент припрема одговарајући закон којим би се имовина Украјинске православне цркве Московског патријархата постепено конфисковала од стране државе. Верници угашене цркве би постали део православног Кијевског патријархата, у противном послани на тржиште религиозних афилијација да се распитају шта је још слободно и несанкционисано. „Никоме нећемо дозволити да изгради империју унутар украјинске душе“, образложио је председник Зеленски нацрт владиног закона. Појам „душе“ је измештен из религије, подржављен и послат у ратне ровове.
2022-12-07 10:43:47
Људско стваралаштво је колективни чин. Ипак, од Старог Рима до данас, западне силе су биле узрочник...
2022-12-04 10:34:22
РАТ 1768-1774. ГОДИНЕ - Руска војска је први пут прешла преко Дунава на Балкан 1774. године. Било је то у рату вођеним од 1768. до 1774. године, који је вођен с циљем изласка Русије на Црно море и спречавања даљнег продора Турака у северно црноморско приморје. Рат је објављен октобра 1768. године, а ратне операције су обухватиле готово читаво црноморско подручје, Грузију и обале Грчке. Руска војска је нанела турској армији низ удара у Молдавији, а први пут су руске трупе стигле, под командом Александра Васиљевича Суворова, на десну обалу Дунава у рејону Тутракена. Нешто касније, 17. јуна исте године војска се поново нашла на јужној страни велике реке. У оба случаја била су то само извиђачка дејства, а тек годину дана касније, јуна 1774. године, руска војска предвођена Суворовим и Каменским форсирала је Дунав на његовом доњем току, у рејону Хиршова и Измаила и у боју код Козлуџа разбила турске снаге. Истовремено је одред генерала Салтикова прешао Дунав код Тутракена.
2022-12-04 10:05:41
На данашњи дан су силе Антанте потписале примирје са Немачком чиме је окончан Први светски рат
2022-11-11 17:00:23
Данас добро плаћени евробирократи, без обзира да ли заузимају управљачке позиције у Бриселу или у некој од престоница ЕУ, већином делују против интереса народа и против принципа демократије, а по наређењима англоамеричке олигархије. И усуђују се да прете Србији.
2022-10-14 09:35:22
Дајете себи за право да безмало свакодневно тумачите ко смо, шта смо и какви би ваљали бити ми Срби и Србија?
2022-10-08 12:04:03
Пише Бошко Античћ, контраадмирал у пензији У планирању и припремама за тзв. демократизацију свих земаља социјализма водило...
2022-10-02 09:30:10
Извор: Синиша Љепојевић, Независне новине Савремена Србија, као и цијели српски народ, имају много непријатеља, али издржавају....
2022-09-21 13:58:12
Апстракт: Република Хрватска је од самог почетка кризе на подручју СФР Југославије показивала претензије за проширењем граница до Дрине и тиме оживљавање Независнe Државe Хрватскe. Да би то остварила нова власт је успоставила партнерске односе са многим антијугословенским круговима на Западу, бројном хрватском усташком емиграцијом и муслиманима у Босни и Херцеговини проглашавајући га „хрватским цећем“. Због тога је Хрватска пружила помоћ муслиманима у проглашењу независности БиХ истовремено пружајући помоћ у формирању и обуци паравојних јединица на својој територији уз илегално снабдевање наоружањем преко своје територије.Током већег дела оружних сукоба Хрватска војска вршила је агресију на територију БиХ усмерену против српског народа. И поред неколико потписаннх споразума између Фрање Туђмана и Алије Изетбеговића о сарадњи и пријатељству те организовања садејстава обе стране против Војске РС кренуло се и даље. Сукоби између Хрватског вијећа обране и Армије Републике БиХ нису престајали све док муслиманска страна није дошла у неповољан положај у односу на Србе који су држали под контролом већи део територије Босне и Херцеговине. Влада Републике Босне и Херцеговине схватила је да сње не може одржати сама па је затражила хрватску војну интервенцију. Да би обезбедила прекретницу у развоју опште ситуације на ширем простору, под утицајем и подршком тзв. међународне заједнице у Сплиту је потписана „Декларација о оживотворењу Споразума из Вашингтона о заједничкој обрани од српске агресије и постизању политичког рјешења у складу са напорима међународне заједнице”. У складу са споразумима офанзиве Хрватске војске у БиХ одвијале су се уз садејство Армије Републике БиХ и Хрватског вијећа одбране, као и НАТО снага посебно бомбардовања Српске што је потпуно променило равнотежу снага у рату на простору БиХ доводећи до убрзања мировних преговора који су резултирали Дејтонским мировним споразумом. Све операције здружених снага против Војске Републике Српске Крајине и Републике Српске планиране су, оранизоване и реализаване у сарадњи Хрватске са администрацијом и оружаним снагама Сједињених Америчких Држава са по начелима операције FID (Foreign Internal Defence) – „унутрашња одбрана пријатељске земље“
2022-08-07 09:35:17
Приредио Бошко Антић, контраадмирал у пензији УЛОГА НАТО (САД) У ОПЕРАЦИЈАМА ХРВАТСКЕ ВОЈСКЕ ПРОТИВ ВОЈСКЕ РЕПУБЛИКЕ СРПСКЕ...
2022-08-07 09:30:24
Најновији сукоби прате добро излизани план, од Приштине до Тајпеја и шире
2022-08-06 19:26:14
Што више одрастате, све више схватате да је свет неправедан. Када је почео рат пре осам...
2022-07-04 13:08:31
Говор Ранка Гојковића на Каљазинским читањима
2022-06-14 08:39:41
Реч Живадина Јовановића поводом 23 године Кумановског споразума и Реуолуције 1244
2022-06-13 08:07:06
Ауторски текст Игора Калабухова, амбасадора Руске Федерације у БиХ за „Глас Српске“
2022-06-11 19:17:52
Реаговање амбасадора Русије у Србији на ауторски текст амбасадора Велике Британије, канаде, Норвешке и Пољске објављен у „Политици” 3. јуна
2022-06-10 09:02:10
Пола детињства сам провела у рату. И сада већ три године покушавам да допрем до одраслих...
2022-06-01 10:27:40
Борбена дејства наших снага настављена су и 11. маја 1999. године у раним јутарњим часовима на...
2022-05-11 15:41:52
Новије време, које се обично рачуна од 1900 године, сакупило је у себи огромну количину различитих...
2022-05-11 11:06:42
RSS
