Наталија Бјелајац, славом овенчана

Објављено: 20.06.2021.год.
Наталија Бјелајац , фото: „Жене Солунци говоре” / Политика

Чачак - На скромној свечаности поводом 60 лета од пробоја Солунског фронта, 1978, појавила се без својих 12 одликовања. Готово нико није знао ко је, па ни становници мале улице на крају Маринкове баре у српском престоном граду. Из милоште звали су је Нана. Кад је умрла, побринули су се за сахрану, подигли скроман белег и на њему уклесали: „Наредник Српске војске Наталија Бјелајац”.

Ево њене заживотне повести...

„Мој стриц Мартин био је официр, поручник у Аустроугарској војсци, службовао је негде у Босни. Био је бесан кад је објављена анексија БиХ. Докле ће туђинци да тлаче овај народ, говорио је, и донео ми књигу српских јуначких песама, писану ћирилицом. Била је прва те врсте у нашој кући. Нисам знала ћирилицу али сам је брзо савладала, прочитала па тражила да ми пошаље и друге. Стриц није крио да не воли туђина и да му је мрска униформа коју је морао да обуче. Питали су га Срби с којима је био у великом пријатељству да ми припомогну, скине ту униформу и обуче српску. Један га ноћу кришом доведе до границе где их је чекао чамац и заплови преко Дрине. Прихватили су га српски граничари и отпремили даље, најпре у Шабац, па у Београд, Крагујевац.

Мој отац, Мартинов брат, годину није знао шта се са њим догађало, мислио је да су га тајно смакли јер је нешто лануо против Беча и Пеште, све док једног дана није стигло писмо, па ту стоји шта се збило и где је тад.

Хтела бих и ја у Србију, код стрица, али нисам умела да то изведем на најбољи начин. Побегнем од куће и дођем некако до Земуна али ме ту ухвате и врате родитељима у Марибор. Отац ме у подрум затворио, претио да ће ме пребити ако ми још једном падне на памет да бежим од куће. Потом је постао благ, вели: стрпи се дете моје, тешки су дани, можда ће и нама једаред гранути сунце слободе. Кажем да хоћу у Србију, код стрица, тамо је слобода и нема туђинаца.

Идуће године, кад сам завршила матуру, покушам још једном. Опет сам била неспретна и несрећна. Ухвате ме и врате и прете дужим затвором. Држали су ме само два дана, па ме спровели у Марибор. Види отац да ћу лудо изгубити главу. Каже: не ради се то тако, дете моје, не може се главом кроз зид, мора то много паметније.

Кад је видео да ме ништа не може задржати, па макар и главу изгубила, одлучи да ми помогне. Имао је друга у Земуну, заједно су били у војсци, спријатељили се, после и дописивали. Пусти, вели ми отац, да ја то припремим, да видим шта се може учинити. И стварно, писао је томе пријатељу Фрању, питао га какав је пут преко баре. Може ли се, дакле, преко Саве у Београд. Одговор је гласио: преко баре се иде тешко, али има дана кад је проходно.

Отац је то стварно добро радио. Хтео је да буде сигуран и да ћу проћи. Потрајала је њихова преписка и онда, једне вечери, закуцам на врата очевог земунског пријатеља. Ја сам та и та, кажем, а Фрања, види се, није одушевљен. Зна какав је то ризик, али мора да се жртвује. Ту сам била три дана па тај добри, одважни човек, одлучи да кренемо преко баре. Дошли смо до Саве. Са десне стране, мало подаље, била је аустроугарска караула, тамо је све било мирно, а ми смо ускочили у чамац. Ето, стриц Мартин преко Дрине, ја преко Саве. Нико нас није приметио, није било пуцњаве, све је мирно, само се мени чинило да је Сава као море, никад стићи на другу обалу. Прихватили су ме српски војници, а Фрања се одмах вратио. Све сам рекла: ко сам и шта сам, како сам два пута покушавала да пребегнем у Србију, како су ме затворили и претили судом. Рекла сам ко ми је стриц и где се налази. Нешто су, сигурна сам, проверавали, али су ми већ сутрадан рекли да је све у реду и да ме стриц чека у Крагујевцу. To je март 1912.

Живео је самачким животом и преузела сам бригу о њему. Мада сам одлично читала ћирилицу примећивало се да сам Словенка и договорисмо се да на јесен потржим запослење.

Дође јесен а Србија објави рат Турској и упорна ратница некако доспе до пуковника Терзића:

‒ Господине пуковниче, Словенка Антонија Јаворник моли да је примите у војску као добровољца и да јој дате ратни распоред. Хоћу и ја да се борим за слободу поробљене браће.

Али ја више нисам Антонија Јаворник, сада сам Наталија Бјелајац. Променила сам име и презиме због мојих у Марибору. Да их поштедим ако се сазна где сам и под чијом сам заставом.”

Прошла је оба балканска и Велики рат са нашим јунацима и вратила се у Београд са две ране и могла као добровољац да добије земљу или кредит за кућу.

„Ништа од тога нисам желела да искористим. Личило би на трговачки однос: ја отаџбини мало крви, она мени земљу, положај, кућу, новац. Нисам то могла, из љубави сам се борила за словенске народе, да живе у једној држави” ‒ испричала је Наталија пре пола века чачанском књижевнику Антонију Ђурићу.

„Рат је био завршен, па сам из нишке војне болнице стигла у Београд, добила одобрење и објаву да идем у Марибор, видим своје. Све сам их затекла у животу, али ме не препознаше. Није ни чудновато, девет година нисмо се видели. Пред њима није више била матуранткиња Антонија Јаворник, већ дојучерашњи наредник Српске војске, са дванаест одликовања на грудима.”

„Кад сам скинула униформу, нисам више ни одликовања стављала на груди. Чему? Било па прошло... Запослила сам се, живела скромно, повучено. Једино ми жао што нисам имала деце...”

Извор: Гвозден Оташевић, Политика

Кључне речи:

(0)

Остале вести из рубрике

Колумне

Како је пробијен Солунски фронт

  "Сви команданти, командири и војници треба да буду ношени идејом – од брзине продирања зависи цео...

Ћуте и све подносе изгладнели до крајњих граница
Ћуте и све подносе изгладнели до крајњих граница

Три године трајала је окупација Србије у Великом рату, три црне године за српски народ, писали...

2021-09-04 07:04:53

Коњ Зекан из Губереваца претекао два рата па демобилисан
Коњ Зекан из Губереваца претекао два рата па демобилисан

Почетком априла 1916. Драгачевцима је наређено да не поздрављају војнички старијега, него да капе скину. Већ је била уведена латиница као званично писмо. Кулуком су поправљани путеви: ко се не одазове из првине добиће 12 батина, ко се не јави ни други пут – 25 мотки.

2021-08-28 11:31:10

Владимир Кршљанин: Нови свет, Запад и ми
Владимир Кршљанин: Нови свет, Запад и ми

Русија и Кина предводе Нови свет.           Нови свет чини већина човечанства, која...

2021-08-28 10:48:36

Бранко Докић: Одлука није закон
Бранко Докић: Одлука није закон

Кристијан Шмит је осми и, надамо се, посљедњи високи представник међународне заједнице у постдејтонској БиХ. Стицајем околности, његов долазак изазвао је неупоредиво најснажнија оспоравања до сада.

2021-08-28 08:30:15

Павић: Време је за српску контраофанзиву по питању Сребренице
Павић: Време је за српску контраофанзиву по питању Сребренице

ТРИБИНА „ДЕКОНСТРУКЦИЈА МИТОВА О САРАЈЕВСКОМ СУЖИВОТУ И ГЕНОЦИДУ У СРЕБРЕНИЦИ“

2021-08-24 12:24:57

Зашто је СССР створио Варшавски пакт?
Зашто је СССР створио Варшавски пакт?

Совјетски Савез је био принуђен да размишља о сопственом војном савезу када је Запад створио НАТО.

2021-08-21 13:40:06

Церска битка
Церска битка

Успех српске војске скренуо је и пажњу светске јавности на Србију

2021-08-16 08:00:48

Нестанак генерала Савчића је доказ да Срби постоје као народ
Нестанак генерала Савчића је доказ да Срби постоје као народ

Генерал Миломир Савичић се придружио дугој листи часних српских генерала, који су оптужени за наводне ратне злочине искључиво из разлога што су одлучили да не оду у изолацију или емиграцију, него су наставили свој друштвенополитички ангажман.

2021-08-12 12:28:29

РТ: Тајни документи откривају планове Лондона да се инфилтрира на Балкан... подривајући Русију
РТ: Тајни документи откривају планове Лондона да се инфилтрира на Балкан... подривајући Русију

Недавно објављена студија открива у којој мери британска влада жели да манипулише јавним мњењем у балканским...

2021-08-02 12:53:39

РТ: Процурели документи откривају скривене сплетке Лондона како би се обезбедило трајно одвајање Косова од Србије
РТ: Процурели документи откривају скривене сплетке Лондона како би се обезбедило трајно одвајање Косова од Србије

Документи откривају вишемилионско финансирање напора Лондона да повећа подршку Срба влади у Приштини, што још једном доказује да Британија не...

2021-07-28 10:51:45

Пробој муслиманских снага из Сребренице
Пробој муслиманских снага из Сребренице

Из Студије „Сребреница велика обмана“ аутора Бошка Антића, контраадмирала у пензији

2021-07-25 06:40:06

Пробој муслиманских снага из Сребренице - 2. део
Пробој муслиманских снага из Сребренице - 2. део

Из Студије „Сребреница велика обмана“ аутора Бошка Антића, контраадмирала у пензији

2021-07-25 06:20:46

РТ: Сједињене Државе... Југославије? Карикатура наговештава следеће поглавље америчког грађанског рата
РТ: Сједињене Државе... Југославије? Карикатура наговештава следеће поглавље америчког грађанског рата

Недавна карикатура која упоређује САД са бившом Југославијом није упозорење да се избегне пут ка балканизацији...

2021-07-23 09:01:24

Јесу ли Немци побеђивали Црвену армију после Стаљинграда?
Јесу ли Немци побеђивали Црвену армију после Стаљинграда?

И поред локалних успеха Немаца, гвоздени ваљак Црвене армије незадрживо је газио у правцу запада.

2021-07-18 16:28:11

РТ: Путиново упозорење Западу: Москва види Украјину као део „руског света“ и то би требало да озбиљно схвате аутсајдери
РТ: Путиново упозорење Западу: Москва види Украјину као део „руског света“ и то би требало да озбиљно схвате аутсајдери

Пише Пол Робинсон за РТ, професор на Универзитету у Отави. Пише о руској и совјетској историји,...

2021-07-16 07:17:39

Чекрчићи бедем непробојни
Чекрчићи бедем непробојни

Месна заједница Чекрчићи обухвата села Чекрчиће са засеоком Добрици, Долипоље са засеоком Паљевина, Кута, Врела и Крчевине. Налази се на 43 степени, 59 минута и 28 секунди северне географске ширине и 18 степени, 12 минута и 36 секунди источне географске дужине. То је подручје месне заједнице Чекрчићи пред последњи рат. Сва ова села су смештена у троуглу што га чини граница са општином Илијаш, река Босна и вододелница река Босна и Фојница. Чекрчићи су смештени на две терасе поред Босне - прва, виша, на којој се налази центар села, и друга, нижа, на којој су Добрици. Долипоље је на нешто вишој тераси, а Врела су по странама око потока Врела, западно од Долипоља. Изнад Долипоља и Врела су Крчевине.

2021-07-11 06:15:03

Чекрчићи бедем непробојни - 2.део
Чекрчићи бедем непробојни - 2.део

Приредио контраадмирал Бошко Антић

2021-07-11 06:10:32

Прича из Великог рата: На жеравици
Прича из Великог рата: На жеравици

Пред сам православни Божић 1916. године, Прва пешадијска бригада Тимочке дивизије која је увек била у...

2021-07-04 07:42:29

РТ: Ширење „људских права“ на врху бајонета: ЛГБТ тема постала средство западне спољне политике широм света
РТ: Ширење „људских права“ на врху бајонета: ЛГБТ тема постала средство западне спољне политике широм света

Када је реч о питањима „људских права“ и индивидуалних слобода, свака земља на свету заузима другачији...

2021-07-02 14:20:54

Фаина Савенкова: Верујте и надајте се
Фаина Савенкова: Верујте и надајте се

Сваки пут кад ме питају да говорим о свом животу под украјинским гранатирањем, изгубљена сам. Не...

2021-07-01 07:58:18

Писмо Радована Караџића које је послао шефовима држава и влада пре депортације из хашког у британски затвор
Писмо Радована Караџића које је послао шефовима држава и влада пре депортације из хашког у британски затвор

Радован Караџић послао је писмо шефовима држава и влада, представницима земаља чланица Уједињених нација и Савета безбедности, писано и послано непосредно пре депортације из хашког у британски казамат.

2021-06-29 15:32:21

Операција „Коридор `92“: Битка за пут живота
Операција „Коридор `92“: Битка за пут живота

\"Слушај, Симићу, хоћу коридор ка Србији преко Требаве. Најкраћим путем. Хоћу коридор до Видовдана, па макар био козја стаза. Нећу да дјеца умиру!\"

2021-06-28 20:47:11

Ауторски чланак председника Путина поводом годишњице почетка Великог отаџбинског рата: Будимо отворени упркос прошлости
Ауторски чланак председника Путина поводом годишњице почетка Великог отаџбинског рата: Будимо отворени упркос прошлости

Председник Владимир Путин је написао чланак за немачки недељник \"Ди цајт\" под насловом „Будимо отворен упркос прошлости“, поводом 80. годишњице почетка Великог отаџбинског рата.

2021-06-22 10:28:41

Поуке из Другог свјетског рата
Поуке из Другог свјетског рата

Прије тачно осамдесет година, 22. јуна 1941. године, нацистичка Њемачка напала је Совјетски Савез. Овај тужан датум данас је познат свима у Русији. На данашњи дан за наш народ је започео Велики Отаџбински рат.

2021-06-22 10:11:20

rt - kolumne
baner rakija desno kolumne
baner apartman desno / kolumne
baner obzor desno - kolumne

Будите у току са новим дешавањима, пријавите се на нашу листу новости: