19. јун 2021, 08:08 / Колумне

Најбољи совјетски војсковођа у Другом светском рату

фото: © Спутник / Russia beyond

Четвороструки Херој Совјетског Савеза, маршал Георгиј Жуков је био архитекта ключних победа Црвене Армије над нацистима у Другом светском рату. Њега је власт увек слала на најопасније деонице совјетско-немачког фронта, пише Russia beyond.

1. Један од главних протагониста тријумфа Совјетског Савеза над нацистичком Немачком, маршал Георгиј Константинович Жуков, учествовао је у припреми најважнијих стратешких операција Црвене армије у Другом светском рату. За њега су војници говорили: „Где је Жуков, тамо је победа“.

Маршал Совјетског Савеза Георгиј Жуков.

Sputnik

2. Свој борбени пут Георгиј Жуков је почео у Првом светском рату, у коме је догурао до чина командира ескадрона и добио два Георгијевска крста. После револуције 1907. придружио се бољшевицима и учествовао у Грађанском рату. Као командант веће војне формације дебитовао је далеко касније, у лето 1939. године на реци Халкин Гол, у борбама против императорске армије Јапана.

Командант 39. бузулуксог коњичког пука Г. К. Жуков, 1923.

Public domain

3. Именован је за команданта Прве армијске групе која је са великим напором задржавала продор Јапанаца на територију Монголије, савезнице СССР-а. Жуков је фактички претворио пораз у победу. Не само да је одбио планирани непријатељски напад на позадигну совјетских трупа, него је успео да опколи и потуче непријатеља. „За сву нашу војску, за командире јединица и лично за мене борбе на Халкин Голу су биле велика школа ратовања“, рапортирао је Георгиј Константинович Стаљину: „Мислим да ће и јапанска страна сада извући исправније закључке о снази и способности Црвене армије“. И није погрешио: Јапан је после пораза постао далеко опрезнији у ковању агресивних планова против Совјетског Савеза.

Командант корпуса Прве армијске групе Георгиј К. Жуков (2.здесна), главни командант монголске армије Хорлогијн Чојбалсан (3. здесна), амбасадор СССР у Монголији И. А. Иванов (4. здесна) и командант армије другог ранга генерал-пуковник Г. М. Штерн (3.слева) у припреми за операцију на Халкин Голу.

Павел Трошкин/Sputnik

4. „Георгиј Константинович Жуков ми је остао у сећању као човек јаке воље и одлучности, богато обдарен свим квалитетима које треба да има војсковођа“, рекао је други славни совјетски војсковођа Константин Рокосовски. Жуков се никада није бојао да дејствује храбро и одлучно, умео је правилно да оцени сложену стратешку ситуацију и да доноси праве одлуке у критичним околностима које се брзо мењају. Он је био један од првих совјетских војсковођа који су сагледали колико важну улогу у савременом рату имају механизоване јединице и схватио је како да их ефикасно примени.

Командант Првог белоруског фронта маршал Совјетског Савеза Константин Рокосовски (лево) и представник главног штаба маршал Совјетског Савеза Георгиј Жуков у Пољској.

Макс Алперт/Sputnik

5. Када су Немци ушли на територију Совјетског Савеза Жуков је постао веома тражен. Био је стални члан Главног штаба врховног команданта Јосифа Стаљина и његов заменик, а у различито време је командовао трупама на пет фронтова. Георгиј Константинович је увек упућиван у најопаснија жаришта где је непријатељски напад најјачи.

Командант Кијевског војног округа генерал Георгиј Жуков и комесар дивизије Миронов.

Павел Трошкин/МАММ/МДФ/russiainphoto.ru

6. У септембру 1941. године Георгиј Жуков је стигао у Лењинград који је тада био на ивици катастрофе. Он је наредио да се по кратком поступку стрељају сви командири и војници који се самовољно повуку и напусте линију одбране око града. „Један паничар је могао да погуби целу јединицу, због једне кукавице су читави водови трпели велике губитке. Све смо то преживели у борбама за Лењинград. Због тога изричито тврдим да су нам Жуковљева наређена помогла да победимо непријатеља“, написао је касније учесник одбране града П. Муштаков. На крају је генерал мобилизовао све могуће (мада у суштини мизерне) ресурсе града и стабилизовао фронт, не допустивши да непријтељске трупе немачке и финске армије заузму Лењинград.

Генерал Георгиј Жуков на војним вежбама.

Sputnik

7. У октобру је Жуков позван у Москву, према којој је муњевито напредовао немачки „Тајфун“. Трупе Западног фронта под његовом командом издржале су највеће налете непријатеља, намучиле су и исцрпиле Немце, да би 5. децембра почела велика контраофанзива Црвене армије. Георгиј Жуков је активно учествовао у њеној припреми. Вермахт је одбачен 100-250 километара од главног града. „У време посебно жестоких сукоба... лично ја сам спавао највише два сата у току дана и ноћи, па и то са прекидима...“, сећао се касније Жуков: „Кад је прошла криза битке за Москву тако сам чврсто заспао да ме дуго нису могли пробудити. Тада ми је Стаљин два пута телефонирао, и оба пута су му рапортирали: ’Жуков спава, не можемо да га пробудимо’. Врховни командант је рекао: ’Не будите га док се сам не пробуди’“.

Јосиф Стаљин и Георгиј Жуков на подијуму маузолеја за време Параде Победе, Москва.

Јевгениј Халдеј/МАММ/МДФ/russiainphoto.ru

8. У постсовјетском периоду проширила се верзија по којој је Георгиј Жуков био прави „касапин“, одговоран за „одстрел руског народа“ јер није жалио војнике и затрпавао је непријатеља лешевима. „За њега су карактеристични мали губици“, одговара на те оптужбе историчар Алексеј Исајев: „Ако се погледа однос бројности трупа на фронту и губици у процентима, они су код њега стабилно мањи него код осталих војсковођа, код Коњева и Малиновског. Због тога му је и повераван фронт са милион војника, јер се знало да ће он успешно баратати тим фронтом и да ће губици бити умерени, јер је он заиста био врхунски професионалац“.

Маршал Георгиј Константинович Жуков (1896-1974), командант совјетских снага првог Белоруског фронта, на свом теренском командном месту, Русија, почетак 20. века.

PhotoQuest/Getty Images

9. Доживео је чувени генерал и велике неуспехе. Конкретно, неуспешна је била Друга ржевско-сичевска операција, позната и као операција „Марс“, која је извођена под његовом командом. Операција је почела 25. новембра 1942. године, само недељу дана након почетка офанзиве совјетских трупа код Стаљинграда. „Марс“ је пропао, али је уједно одиграо и позитивну улогу – исцрпљена група армија „Центар“ није могла да пошаље резерве у помоћ Шестој армији Фридриха Паулуса, опкољеној у Стаљинграду.

Велики отаџбински рат 1941-1945. Офанзива код Ржева. Северозападни фронт 1942.

Анатолиј Гарањин/Sputnik

10. Жуков је био архитекта победе Црвене армије на Курском фронту у лето 1943. године, после које су Немци коначно изгубили иницијативу у рату против СССР-а. Управо он је предложио Штабу врховног команданта да не креће у велику офанзиву, него да дејствује бранећи се. „Боље ће бити ако исцрпимо непријатеља нашом одбраном, да му онеспособимо тенкове, а затим да уведемо свежу резерву, пређемо у општу офанзиву и коначно дотучемо основну непријатељску групацију“, писало је у његовом рапорту од 8. априла. План је сјајно реализован у јулу и августу.

Курска превлака

Иван Шагин/МАММ/МДФ/russiainphoto.ru

11. Георгиј Константинович Жуков је 1943. године постао маршал Совјетског Савеза, после чега је организовао крупне офанзивне операције које су буквално уздрмале непријатеља. У операцији Висла-Одра Жуковљев Први белоруски фронт је потукао 35 немачких дивизија и стигао до прилаза Берлину. О тој операцији је генерал Мелентин Фридрих фон Вилхелм написао следеће: „Руска офанзива преко Висле развијала се невиђеном силином и брзином. Није могуће описати све што се догодило између Висле и Одре у првим месецима 1945. године. То је била трагедија невиђених размера... Европа није видела ништа слично од пропасти Римске империје“.

Велики отаџбински рат 1941-1945. Северозападни фронт 1942. Заменик врховног команданта Црвене армије маршал Г. Жуков, командант 21. групе армија фелдмаршал Бернард Монтгомери, маршал К. Рокосовски и генерал Црвене армије Соколовски напуштају Бранденбуршку капију након церемоније.

Public domain

12. Није никакво чудо што је Стаљин управо Жукову поверио заузимање престонице Трећег рајха, а затим руковођење Парадом Победе на Црвеном тргу у Москви 24. јуна. Истина, у послератном периоду је Георгиј Константинович више пута био у немилости због конфликта, најпре са „оцем народа“ а затим са његовим наследником Никитом Хрушчовом, али га је народ много волео и дао му надимак „Маршал Победе“. Жуков је у својим мемоарима написао: „За мене је најважније било служење Отаџбини, своме народу. Са чистом савешћу могу да кажем: учинио сам све како бих испунио тај свој дуг“.