Окупација (здраве памети) у 10 слика

Објављено: 01.12.2020.год.
фото: © Митрополија црногорско-приморска


 
Пише: протојереј-ставрофор Гојко Перовић


Од када је основана 1863. године, Цетињска богословија ради као средња богословска школа са ректором на челу. Никад није била ни факултет ни универзитет. То јесте обична, а опет јединствена у Црној Гори – средња школа ”за будуће попове”. Од оснивања, њени управници (дакле, директори средње школе) се именују као ректори. Из поштовања према тој специфичности најстарије нововјековне црногорске средње школе – обновљена Цетињска богословија није прекидала такву традицију. Дакле, сваки управник овог богословског училишта, у његовој дугој историји, титулисао се ректором, па је та част припала и писцу ових редова. Ово говорим како због елементарне неинформисаности оних који су у овоме виде неку ”аномалију”, тако и због шире јавности. Рад наше школе је замишљен и до данас траје – као сусрет религиозног и просвјетног (научног) мотива у људима. С тим у вези, али више због неких других злонамјерних опаски и покушаја кривотворења чињеница, ево једне ректорске презентације прожимања вјере са непобитним чињеницама:

1. Био је то један од љепших дана у мом животу. Литија у Пљевљима са безброј људи и тишина учесника пред тамошњом џамијом, да се ничим не омете молитва са минарета. Осјетио сам кључање љубави на ”100 степени” и поручио да ”у Пљевљима нема шта да тражи корона вирус”! Датум – четвртак, 12. март 2020. Послије тога, наредних мјесеци није било литија, али ни ”короне” у Пљевљима. Нити сам љекар епидемиолог, нити какав пророк, само сам видио оно што су видјели сви присутни: свепрожимајућу љубав Божију. Ускоро је вирус ковид-19 окупирао Црну Гору – али, неким чудом, не и Пљевља. У првом таласу ове епидемије ( 17. март – 02. јун ), усред заражене Европе и Балкана, у овом граду није било нити једног зараженог! Не због попа, ни због људских ријечи. Него ето, због Божијег чуда које су предосјетили сви присутни те вечери. Је ли забрањено вјеровати у чуда?

2. Нико од званичних лица у СПЦ, а не знам ни за случај у другој некој помјесној Цркви, не сматра нити је изјавио, да овај вирус не постоји. То што су свештеници позивали на тамјан и молитву, уз поштовање прописаних здравствених мјера – коме је то штетило? Као што ја не доводим у питање научно оправдане методе против ширења епидемије, вјерујем да не постоји ниједан епидемиолог на свијету који ће доказивати штетност тамјана и молитве. Ко воли, ко вјерује – нека изволи. Вјера појединих хришћана да су нас у Црној Гори литије штитиле од заразе, не спада у научне доказе али ни у кривична дјела, већ је доживљај нечије духовне интиме. Пред таквим ставом могу само да испоставим чињеницу да је Црна Гора посљедња европска земља у којој је потврђен ковид-19. И то послије окончања литија – 17. марта. А примјер Пљеваља говори да се вирус очигледно није ширио мапом литијских сабрања, нити експанзијом која би имала везе са онако масовним окупљањима. Толико о вирусу (не) знамо, да је збиља ствар људских (па и пјесничких) слобода – рећи: ”Док су ишле колоне, није било короне”.

3. Неки злонамјерни пропагандни пунктови бивше власти су ширили оркестрирану мржњу према Цркви причом о ”глибавим причасним кашичицама”. Та прича је почела након објављених снимака испред никшићког саборног храма, гдје се видјело да се вјерници причешћују једном кашиком. По процјенама државних служби, само тог 22. марта 2020. у таквом је обреду учествовало око 1.500 грађана, и то – широм Црне Горе. Треба ли рећи да је то 5 пута више од укупног броја заражених у првом таласу? Услиједила је једнострана и дискутабилна забрана учешћа грађана у вјерским обредима. А које су епидемиолошке посљедице литургија тако служених на почетку епидемије? Чињенице говоре: 20 дана послије 22. марта није било новообољелих у ЦГ, а мјесец дана потом имали смо Црну Гору без иједног зараженог.

4. Посебно је чудо како су ови квази-медијски магови, традиционално посвећени завади ”два ока у глави” реаговали на сцену причасног обреда 22. марта 2020. широм Црне Горе. Не зна се је ли фацинантнији њихов ”стручни-медицински” увид у заразност овог обреда (никада и ничим доказан) или њихов ”стручни-теолошки” став о томе како је та форма обреда превазиђена. Прије фамозног 22. марта 2020, Црква у Црној Гори тако причешћује вјернике бар миленијум уназад. На сву срећу, нијесмо народ без историје, а ни без музејске грађе. Обиђите било коју ризницу било ког манастира у Црној Гори и наћи ћете, међу осталим реликвијама, црквене сасуде са путиром и једном кашиком. А није да нијесмо имали изазова (куга, грозница, вариола…), да у протеклом времену ту нешто модификујемо. Наравно, овакав обред Црква никоме не намеће. Напротив, она у доба короне позива вјернике да се, ради општег амбијента, стрпе и сачекају да зараза прође. Поред тога, Црква поштује позитивне прописе и када држава саопшти свој званичан став у вези окупљања, Црква је ту да то прва прихвати. Е сад, ако у дане Васкрса служимо у празним црквама без вјерника, а истих тих дана раде тржни центри, банкомати, градилишта, угоститељски објекти… каквог све то онда има смисла?

5. Просјечан православни поп у 21. вијеку, оваквим начином вршења обреда причешћује вјернике по болницама, затворима, породичним кућама и – ко не зна, ево нека чује – дужан је тај поп да такав обред, истом том кашиком доврши сам. Прије ове пошасти од короне, било је болесних, заражених, хигијенски неуредних – који су звали попа, и поп се одазивао. Никада нико није чуо за случај да се и један свештеник заразио овим путем. У Црној Гори, од марта до августа ове године, и у првом и у другом таласу епидемије, није било ни једног обољелог свештеника, упркос неизбјежној везаности ове службе за овакав начин вршења обреда. Не ”барјачим” Светом тајном. Њена је сила у Божијој власти, а не у статистичким подацима. Ово је интерна црквена ствар и збива се међу вјерујућима, а не међу знатижељнима. У овој теми немају шта да траже они који не вјерују, нити она има шта да тражи – изван Цркве.

Није било манастира ни градске цркве у нашој земљи коју вископреосвећени митрополит Амфилохије, неколико пута седмично, није походио служећи литургије (како оне до 22. марта, тако и оне потом, па и оне послије проглашења краја епидемије). Био је и привођен јер је служио Свету литургију. И дан данас, цијела Црква вјерује, а заправо Црква зна, да се он није заразио на таквом обреду.

6. Владика Јоаникије је, заједно са никшићким свештеницима, био три дана у притвору због масовног сабрања народа у Никшићу 12. маја 2020, на дан Светог Василија Острошког, слава му и милост! Упркос чињеници да је он лично, истог тог дана, позивао народ да не долази на традиционалну литију. Упркос чињеници да је, и поред таквих његових позива, на ту литију изашао скоро цио Никшић. Упркос чињеници да двије седмице послије те судско-полицијске бруке Црна Гора постаје ”прва европска земља без обољелих”…

7. Бар ми православни у Црној Гори немамо цркве без иконостаса. А на иконостасу стоји она завјеса код царских двери. Па да не би било као у оном анимираном филму ”Чему ово служи, а још и не ради” – да појасним. Осим визуелно-педагошке улоге икона које ”говоре више од хиљаду ријечи”, иконостас са завјесом обавља и заштитну функцију. Штити најсветије моменте службе од погледа присутних. У савременом православљу имамо велику полемику око (не)превазиђености таквог схватања. Данас многи свештеници не затварају двери и не навлаче завјесу, али то није тема овог текста. Тема јесте – да постоје неки моменти службе који се не приказују, а њихово снимање или сликање се не препоручује. Тајновитост и непоновљивост тих момената је дио православне мистике. Припадам дијелу свештенства који се, и прије појаве короне, гласно борио против силног шкљоцања и зујања апарата по храму, па мој захтјев да камерман ”сијече” снимак са причешћем вјерника имао је само и једино ту намјеру. Не приказивати јавности оно што добар дио те јавности, изван Цркве, није у стању да појми. Ако причешће вјерника није тема која одређеним људима заокупља животну пажњу, зашто бисмо им је, путем медија, наметали? А ако у том обреду има било шта прекршајно или грешно, нека државни органи изволе да цијелу ствар преконтролишу и санкционишу. А ако нема?

8. Ко би своју информисаност, далеко било, свео на ”пропагандне пунктове” о којима говорим – могао би помислити како ми у Црној Гори, никад нијесмо клечали у црквама, него нас је на то ”навела” СПЦ и њени попови. Више је безочност, него необразованост – без и једне једине ријечи налик аргументу, игнорисати бројне историјске наводе да је Црква у Црној Гори и прије 1918. била и светосавска и видовданска, те да је то један од битних разлога зашто ни један мајчин син међу црногорским поповима, није скинуо мантију послије 1918. и одустао од службе у Цркви која је, по стандардима ДПС била ”окупаторска”. Некако више вјерујем ондашњим црногорским свештеницима него савременим агностицима и атеистима – кад се ради о црквеним питањима. А кад смо код ”клечања у цркви” и оном чувеном ”никада” – опет морам да се позовем на нашу црногорску историју. Па нека ми сви пасионирани ревизионисти историјских прилика из 1918, 1945,… итд. – кажу како ”нема смисла враћати се у прошлост”. Свакако се нећу бавити политиком.

Имамо ми Црногорци једну књигу из 15. вијека која се, међу познаваоцима теме, зове Псалтир Ђурђа Црнојевића. Књига је савремник наше престонице, а најчешће поновљена реченица у њој је ”Приђите да се поклонимо Богу нашем”! У једном од псалама (94. по реду) стоји и ово: ”Клекнимо пред Господом Творцем својим”. И тако даље, и све томе слично. А пошто је Цетињски манастир најстарија цетињска кућа, која никад није гасила своје огњиште, онда подсјећам читаоце да је поклоњење из псалама, праћено тјелесним покретима који јој приличе – традиција цетињских и црногорских калуђера. Овоме бих додао податак да се у Књажевини Црној Гори (према вјеродостојним документима) никада није прекидало или обустављало служење великопосне литургије пређеосвећених дарова. Та је служба незамислива без кољенопреклоне молитве вјерника у храму. Незамислива је и литургија на Тројичиндан, без истог таквог клечања у цркви. Ради се о прописима универзалних црквених типика, писаним и преписиваним од Јерусалима преко Свете Горе и Цариграда до Петровграда. А наше црквене књиге из 18. и 19. вијека биле су углавном допремане из Русије. Тако да људи који кажу како ”никад нијесмо клечали” можда би боље било да за себе кажу: ”никад нијесмо читали” или оно ”извините, нијесмо знали”…

9. Кад је у питању велика наша невоља, други талас епидемије ковида-19 у Црној Гори, са сигурношћу можемо тврдити да смо у овој трагедији дио велике свјетске катастрофе, и да уз све (не)поштовање здравствених мјера дијелимо судбину земаља у окружењу. Међутим, невоља већа од здравствене јесте злоупотеба жртава короне у политичке и идеолошке сврхе антицрквене пропаганде. Којим именом да назовем тврдњу да је сахрана митрополита Амфилохија негативно утицала на епидемиолошку ситуацију у Црној Гори, у смислу некакве ”бомбе”, ”разбуктавања” и томе слично? На поменутој сахрани су прекршене бројне здравствене мјере, и могле су неке ствари бити боље организоване… али хајде да погледамо чињенице које проистичу из тих пропуста. Јер, грешке су једно, а њихове посљедице (могу некада бити) нешто сасвим друго. Ми хришћани не очекујемо чуда на сваком кораку и у сваком трену – јер ”није сваки дан Божић”. Али понекад има, тако неких, посебних дана…

Од земље без заражених до ”највећег броја заражених у регији” сурвали смо се, нажалост, још средином јула ове године. Извјештаји здравствених организација кажу да је током септембра наша домовина постала водећа на Балкану по броју заражених на 100.000 становника. Не знам колико треба бити слијеп па ову катастрофу јасно не довести у везу са парламентарним изборима који су расписани од државног врха за крај августа уз гаранцију да ће ”све бити под контролом”? Експанзију короне у Европи видимо и средином октобра, када рецимо, пораст од 150% заражених биљежи једна потпуно не-православна земља као што је Словенија. Углавном, сви аналитичари се слажу да су нашој овдашњој невољи кумовале прерано отворене границе љетос и избори заказани у невријеме.

10. Када је ријеч о самој сахрани мораћемо да се вратимо на елементарне податке од којих је најважнији тај да се све збивало у периоду од 30. октобра до 01. новембра 2020. Од 02. новембра расте број заражених, али (пазите!) и број тестираних (31. октобра: број тестираних 734 – позитивних 275; 03. новембра: број тестираних 1.253 – позитивних 491 ). Дакле, тог уторка. 03. новембра нагло расте број тестираних. Већ сјутрадан 04. новембра се утростручио број тестираних у односу на последњи дан октобра (2.000 тестираних – и 874 обољелих).

Непосредно послије митрополитове сахране у званичну обраду црногорских здравствених података улазе тестови из приватних лабораторија што, до тада, није био случај. И – то јесте добра ствар: што више тестова, што више прегледаних црногорских грађана, то је и боља евиденција наших љекара. Само када не би било оптичких варки у погледу ”катастрофе коју нам је донијела Црква”. Црква се није најбоље снашла у околностима масовног скупа у Подгорици и на Цетињу, и не треба да бјежи од одговорности. Међутим, да смо се ми вјерници и свештеници питали, митрополитову сахрану не бисмо никад ни пожељели. У њеној организацији нијесу нам од користи биле мјере НКТ које су се широм земље селективно примјењивале, и то онда када ми сахрањујемо најмилијег и најугледнијег међу нама. Чекајући да се, по овом питању, огласи струка – гледам у званичне бројке нашег Института: 06. новембра 1.449 тестираних – 546 обољелих; 10. новембра 1.372 тестираних – 546 обољелих; 15. новембра 1.378 тестираних – 491 обољели; 20. новембра 1.739 тестираних – 502 обољела; 25. новембра 1.953 тестирана – 570 обољелих… У свим земљама Европе и окружења расте број заражених током новембра. Код нас расте и број тестираних. Бројке се неумитно повећавају. Мој је утисак да у новембру нема никакве ”експлозије” нити посебно наглог раста овдје у Црној Гори. Али има стигматизације коју трпи Црква за све што јесте и што није крива.

Кад је Зафрановић снимао своју ”Окупацију” имао је за тему рат међу државама, оружани сукоб међу народима. Његов филм ”у 26 слика” генијално приказује колико је рат бесмислен и до које мјере понижава људску врсту. За овај наш ”рат” саопштењима и оптужбама, који се дешава међу нама, међу рођеном браћом а у име политичких, идентитетских идеологија; ”рат” између ”патриота” и ”издајника”, у ком је и епидемија ковида-19 у служби доказивања тога ко је већи Црногорац – за њега је довољно било и ових 10 слика да опишем свој осјећај мучнине у сусрету са мржњом и лажима, али и осјећај вјере и наде да ће, на крају, истина и љубав свима више пријати.

Аутор је ректор Цетињске богословије
Митрополија

Кључне речи:

(0)

Остале вести из рубрике

Колумне

Владимир Кршљанин: Издржати до победе

У свету, реално, победа се већ десила. За само неколико деценија, без ратова, колонизација и уцена,...

Вокер „режисер“ манипулација и лажи: Из ратног дневника команданта Треће армије
Вокер „режисер“ манипулација и лажи: Из ратног дневника команданта Треће армије

У актуленој ситуацији на Косову и Метохији и око Косова и Метохије све се више најављује могућност да Албанци изазову инцидент који ће приписати Србима и тако на сличан начин како је то учинио Вокер 1999. године изазвати раеговања проалбанских снага у свету против Срба и Србије.

2023-01-14 14:21:32

Боцан-Харченко: Нечовештво западњака не зна за границе
Боцан-Харченко: Нечовештво западњака не зна за границе

Коментар Амбасадора Русије у Београду Александра Боцан-Харченка: „Низ етнички мотивисаних напада локалних Албанаца на Србе у покрајини...

2023-01-10 09:35:56

Мојковачка битка - Бадњи дан и Божић 1916. године
Мојковачка битка - Бадњи дан и Божић 1916. године

Један од најсветлијих примера жртвовања у Првом светском рату била је Мојковачка битка на Бадњи дан и Божић 1916, када је Санџачка војска Краљевине Црне Горе зауставила аустроугарску офанзиву и помогла српској војсци да се повуче из правца Пећи преко албанских и црногорских планина ка Јадранском мору и касније Крфу.

2023-01-06 16:55:13

Боцан-Харченко: Империја лажи би да унесе раздор између Србије и Русије
Боцан-Харченко: Империја лажи би да унесе раздор између Србије и Русије

Амбасадор Руске Федерације у Србији Александар Боцан-Харченко наводи да је циљ тезе да је Русија искористила...

2022-12-23 09:30:16

Подржављење душе: Кијев захтева да се Бог прикључи антируским санкцијама
Подржављење душе: Кијев захтева да се Бог прикључи антируским санкцијама

Крајем прошлог месеца је у Украјини службено отворен нови фронт – религиозни. После рације у Кијевско-печерској лаври украјински парламент припрема одговарајући закон којим би се имовина Украјинске православне цркве Московског патријархата постепено конфисковала од стране државе. Верници угашене цркве би постали део православног Кијевског патријархата, у противном послани на тржиште религиозних афилијација да се распитају шта је још слободно и несанкционисано. „Никоме нећемо дозволити да изгради империју унутар украјинске душе“, образложио је председник Зеленски нацрт владиног закона. Појам „душе“ је измештен из религије, подржављен и послат у ратне ровове.

2022-12-07 10:43:47

Владимир Кршљанин: Кренимо у сусрет новом свету
Владимир Кршљанин: Кренимо у сусрет новом свету

Људско стваралаштво је колективни чин. Ипак, од Старог Рима до данас, западне силе су биле узрочник...

2022-12-04 10:34:22

Руско-турски ратови на Дунаву
Руско-турски ратови на Дунаву

РАТ 1768-1774. ГОДИНЕ - Руска војска је први пут прешла преко Дунава на Балкан 1774. године. Било је то у рату вођеним од 1768. до 1774. године, који је вођен с циљем изласка Русије на Црно море и спречавања даљнег продора Турака у северно црноморско приморје. Рат је објављен октобра 1768. године, а ратне операције су обухватиле готово читаво црноморско подручје, Грузију и обале Грчке. Руска војска је нанела турској армији низ удара у Молдавији, а први пут су руске трупе стигле, под командом Александра Васиљевича Суворова, на десну обалу Дунава у рејону Тутракена. Нешто касније, 17. јуна исте године војска се поново нашла на јужној страни велике реке. У оба случаја била су то само извиђачка дејства, а тек годину дана касније, јуна 1774. године, руска војска предвођена Суворовим и Каменским форсирала је Дунав на његовом доњем току, у рејону Хиршова и Измаила и у боју код Козлуџа разбила турске снаге. Истовремено је одред генерала Салтикова прешао Дунав код Тутракена.

2022-12-04 10:05:41

Повратак победничке Српске војске у Београд
Повратак победничке Српске војске у Београд

На данашњи дан су силе Антанте потписале примирје са Немачком чиме је окончан Први светски рат

2022-11-11 17:00:23

Владимир Кршљанин: Евробирократи и Србија
Владимир Кршљанин: Евробирократи и Србија

Данас добро плаћени евробирократи, без обзира да ли заузимају управљачке позиције у Бриселу или у некој од престоница ЕУ, већином делују против интереса народа и против принципа демократије, а по наређењима англоамеричке олигархије. И усуђују се да прете Србији.

2022-10-14 09:35:22

Тишина, Кристофере Хил, мада ни на тишину немате права!
Тишина, Кристофере Хил, мада ни на тишину немате права!

Дајете себи за право да безмало свакодневно тумачите ко смо, шта смо и какви би ваљали бити ми Срби и Србија?

2022-10-08 12:04:03

Војна димензија разбијања социјализма
Војна димензија разбијања социјализма

Пише Бошко Античћ, контраадмирал у пензији У планирању и припремама за тзв. демократизацију свих земаља социјализма водило...

2022-10-02 09:30:10

Европски хомосексуалци сломили Србију
Европски хомосексуалци сломили Србију

Извор: Синиша Љепојевић, Независне новине Савремена Србија, као и цијели српски народ, имају много непријатеља, али издржавају....

2022-09-21 13:58:12

Шта је с вама браћо Французи?
Шта је с вама браћо Французи?

Пише Бошко Антић, контраадмирал у пензији

2022-09-17 16:31:02

Договор команде НАТО са хрватским и муслиманским лидерима у Сплиту око извођења нападне операције на Републику Српску Крајину у Републику Српску
Договор команде НАТО са хрватским и муслиманским лидерима у Сплиту око извођења нападне операције на Републику Српску Крајину у Републику Српску

Апстракт: Република Хрватска је од самог почетка кризе на подручју СФР Југославије показивала претензије за проширењем граница до Дрине и тиме оживљавање Независнe Државe Хрватскe. Да би то остварила нова власт је успоставила партнерске односе са многим антијугословенским круговима на Западу, бројном хрватском усташком емиграцијом и муслиманима у Босни и Херцеговини проглашавајући га „хрватским цећем“. Због тога је Хрватска пружила помоћ муслиманима у проглашењу независности БиХ истовремено пружајући помоћ у формирању и обуци паравојних јединица на својој територији уз илегално снабдевање наоружањем преко своје територије.Током већег дела оружних сукоба Хрватска војска вршила је агресију на територију БиХ усмерену против српског народа. И поред неколико потписаннх споразума између Фрање Туђмана и Алије Изетбеговића о сарадњи и пријатељству те организовања садејстава обе стране против Војске РС кренуло се и даље. Сукоби између Хрватског вијећа обране и Армије Републике БиХ нису престајали све док муслиманска страна није дошла у неповољан положај у односу на Србе који су држали под контролом већи део територије Босне и Херцеговине. Влада Републике Босне и Херцеговине схватила је да сње не може одржати сама па је затражила хрватску војну интервенцију. Да би обезбедила прекретницу у развоју опште ситуације на ширем простору, под утицајем и подршком тзв. међународне заједнице у Сплиту је потписана „Декларација о оживотворењу Споразума из Вашингтона о заједничкој обрани од српске агресије и постизању политичког рјешења у складу са напорима међународне заједнице”. У складу са споразумима офанзиве Хрватске војске у БиХ одвијале су се уз садејство Армије Републике БиХ и Хрватског вијећа одбране, као и НАТО снага посебно бомбардовања Српске што је потпуно променило равнотежу снага у рату на простору БиХ доводећи до убрзања мировних преговора који су резултирали Дејтонским мировним споразумом. Све операције здружених снага против Војске Републике Српске Крајине и Републике Српске планиране су, оранизоване и реализаване у сарадњи Хрватске са администрацијом и оружаним снагама Сједињених Америчких Држава са по начелима операције FID (Foreign Internal Defence) – „унутрашња одбрана пријатељске земље“

2022-08-07 09:35:17

Договор команде НАТО са хрватским и муслиманским лидерима у Сплиту око извођења нападне операције на Републику Српску Крајину у Републику Српску - 2. део
Договор команде НАТО са хрватским и муслиманским лидерима у Сплиту око извођења нападне операције на Републику Српску Крајину у Републику Српску - 2. део

Приредио Бошко Антић, контраадмирал у пензији УЛОГА НАТО (САД) У ОПЕРАЦИЈАМА ХРВАТСКЕ ВОЈСКЕ ПРОТИВ ВОЈСКЕ РЕПУБЛИКЕ СРПСКЕ...

2022-08-07 09:30:24

РТ: Од Косова до Тајвана, опробани и поуздани рецепт Вашинготна за хаос поново диже своју ружну главу
РТ: Од Косова до Тајвана, опробани и поуздани рецепт Вашинготна за хаос поново диже своју ружну главу

Најновији сукоби прате добро излизани план, од Приштине до Тајпеја и шире

2022-08-06 19:26:14

Фаина Савенкова: Што више одрастате, све више схватате да је свет неправедан
Фаина Савенкова: Што више одрастате, све више схватате да је свет неправедан

  Што више одрастате, све више схватате да је свет неправедан. Када је почео рат пре осам...

2022-07-04 13:08:31

Српски свет - последњи Кремљ руског света
Српски свет - последњи Кремљ руског света

Говор Ранка Гојковића на Каљазинским читањима

2022-06-14 08:39:41

Игор Калабухов: Русија - земља побједа
Игор Калабухов: Русија - земља побједа

Ауторски текст Игора Калабухова, амбасадора Руске Федерације у БиХ за „Глас Српске“

2022-06-11 19:17:52

Боцан-Харченко: О лажима и лицемерју Запада у вези са ситуацијом око Украјине
Боцан-Харченко: О лажима и лицемерју Запада у вези са ситуацијом око Украјине

Реаговање амбасадора Русије у Србији на ауторски текст амбасадора Велике Британије, канаде, Норвешке и Пољске објављен у „Политици” 3. јуна

2022-06-10 09:02:10

Фаина Савенкова: Истина ће сигурно победити
Фаина Савенкова: Истина ће сигурно победити

Пола детињства сам провела у рату. И сада већ три године покушавам да допрем до одраслих...

2022-06-01 10:27:40

Кобни 11. мај 1999. на Кошарама: Из књиге Небојша Павковић-Бошко Антић „Кошаре и Паштрик српски Термопили“
Кобни 11. мај 1999. на Кошарама: Из књиге Небојша Павковић-Бошко Антић „Кошаре и Паштрик српски Термопили“

Борбена дејства наших снага настављена су и 11. маја 1999. године у раним јутарњим часовима на...

2022-05-11 15:41:52

Ревизија историје: Модни тренд или пут ка новом конфликту?
Ревизија историје: Модни тренд или пут ка новом конфликту?

Новије време, које се обично рачуна од 1900 године, сакупило је у себи огромну количину различитих...

2022-05-11 11:06:42

rt - kolumne
baner rakija desno kolumne
baner apartman desno / kolumne
baner obzor desno - kolumne

Будите у току са новим дешавањима, пријавите се на нашу листу новости:
Фото дана Доњецк

Доњецк