Током своје историје Руска империја је обухватала делове источне и северне Европе, Азије, па чак и Северне Америке. То је по величини била трећа највећа држава у историји човечанства. Веће су биле само Британска империја и Џингис-канова Монголска империја. Руска империја је свој „звездани тренутак“ доживела пре него што је створена. То се догодило у храму који данас више не постоји, пише Russia beyond.
Шта је цар Петар учинио како би створио Руску империју?
А.П. Антропов. Портрет Петра I. 1770.
Руски музејРусија је почетком 18. века била „новајлија“ међу европским државама. Европљани су тешко могли да разумеју титулу њеног владара. Нису знали шта је то „цар“ па су Петра много пута називали „руски император“ и пре него што је царевина прерасла у империју. На пример, тако је Петар третиран још 1698. године током посете Енглеској. Величина руске територије (нарочито у поређењу са европским државама) упућивала је на то да њен владар мора бити нешто више од обичног цара.
Петар је 1706. године, по први пут у руској историји, наградио поједине своје поданике (војсковођу Бориса Шереметјева, државника Никиту Зотова, адмирала Фјодора Апраксина, и др.) титулом „гроф“. Александар Меншиков је 1707. године први добио титулу кнеза царским указом, а не самим рођењем. У Европи су императори имали право да додељују титуле грофа и принца. Британски посланик у Русији Чарлс Витворт је 1710. године (тј. годину дана након велике победе коју је Русија однела над Шведском у Полтавској бици) одржао говор у коме се обратио цару Петру титулом „кајзер“ (по аналогији са Кајзером или императором Светог римског царства које је постојало до почетка 19. века).
Заседање Сената у време Петра I у Јекатерингофском дворцу.
Public domainНа крају је цар Петар почео да уноси измене и у руске институције. Тако је 1711. године основао Правитељствујушчи сенат што је био очигледан израз поштовања према Сенату у Римској империји. Руски сенат је био савет високих функционера и војсковођа који је имао право да у царевом одсуству доноси одлуке од значаја за државу. Касније, 1718-1719, почело је стварање централизованих државних министарстава који су се звали колегије. Оне су постепено потиснуле застарели систем московских управа поделивши функције управљања државом на одговарајуће институције.
Тако су до 1721. обављене све припреме за проглашење новог статуса руске државе и њеног суверенитета. Како се то догодило?
Где и када је проглашена Руска империја?
А. Тозели. Панорама Петербурга. Акварел. 1820. Лист 6. Зграда Дванаест колегија.
Public domainФормирање Руске империје обнародовано је 22. октобра 1721. године напоредо са празновањем Ништадског мира (склопљеног између руске царевине и Шведске империје 10. септембра 1721. године) којим је Велики северни рат завршен убедљивом победом Русије. Према том споразуму Шведска је признала да Естонија, Ливонија, Ингрија и југоисточна Финска припадају Русији. За Русе је та победа имала огроман значај јер је непосредно пред почетак рата Шведска била најмоћнија војна сила у Европи. Сада је тај статус у сваком погледу припао Русији.
Питање проглашења цара Петра за руског императора први пут је званично постављено само четири дана пре званичне церемоније, 18. октобра 1721. године, а поставили су га чланови Светог Синода (органа који је руководио Руском православном црквом). Они су одлучили да „умоле“ Петра да прими титулу „Петар Велики, отац отаџбине и император целе Русије“. Та одлука је 19. октобра прослеђена Сенату, а 20. октобра је кнез Александар Меншиков лично обавестио Петра, који је, како се причало, у више наврата одбијао да прими титулу али је на крају дао свој пристанак.
Тројицки (Тројице-Петровски) сабор.
Public domainСвечано богослужење је одржано 22. октобра у старој Тројицкој цркви, првом и најстаријем храму Санкт Петербурга (који су бољшевици срушили 1933). На церемонији се окупило преко 1.000 највиших државних функционера и официра, док је 125 галија Балтичке флоте стајало у колони на Неви испред Тројицког трга. Петар је примио титулу императора у малом прилично скромном дрвеном храму. После богослужења канцелар Гаврил Головкин (1660-1734) одржао је говор у коме је у име Сената, Синода и целог народа Руске царевине замолио Петра да прими титулу императора. Примивши титулу Петар Велики је одржао врло кратак говор, свега три реченице, у коме се захвалио Богу за победу над Шведском и подстакао руске војнике на даље усавршавање у војним вештинама. Говор је завршио овако: „Треба се трудити на општу корист и добитак који Господ ставља пред наше очи [...] од чега ће народу бити лакше“.
Цар Петар је тако постао император, а царица, његова супруга, постала је императорка. Царска круна на државном грбу замењена је императорском круном. После церемоније уследио је величанствен празник са ватрометом који је трајао скоро три сата (организовао га је и контролисао лично Петар Велики). Император Петар је пио са гостима до три сата ујутру, а читаво славље је трајало још недељу дана.
Георгиј Манајев, Russia beyond
У свету, реално, победа се већ десила. За само неколико деценија, без ратова, колонизација и уцена,...
У актуленој ситуацији на Косову и Метохији и око Косова и Метохије све се више најављује могућност да Албанци изазову инцидент који ће приписати Србима и тако на сличан начин како је то учинио Вокер 1999. године изазвати раеговања проалбанских снага у свету против Срба и Србије.
2023-01-14 14:21:32
Коментар Амбасадора Русије у Београду Александра Боцан-Харченка: „Низ етнички мотивисаних напада локалних Албанаца на Србе у покрајини...
2023-01-10 09:35:56
Један од најсветлијих примера жртвовања у Првом светском рату била је Мојковачка битка на Бадњи дан и Божић 1916, када је Санџачка војска Краљевине Црне Горе зауставила аустроугарску офанзиву и помогла српској војсци да се повуче из правца Пећи преко албанских и црногорских планина ка Јадранском мору и касније Крфу.
2023-01-06 16:55:13
Амбасадор Руске Федерације у Србији Александар Боцан-Харченко наводи да је циљ тезе да је Русија искористила...
2022-12-23 09:30:16
Крајем прошлог месеца је у Украјини службено отворен нови фронт – религиозни. После рације у Кијевско-печерској лаври украјински парламент припрема одговарајући закон којим би се имовина Украјинске православне цркве Московског патријархата постепено конфисковала од стране државе. Верници угашене цркве би постали део православног Кијевског патријархата, у противном послани на тржиште религиозних афилијација да се распитају шта је још слободно и несанкционисано. „Никоме нећемо дозволити да изгради империју унутар украјинске душе“, образложио је председник Зеленски нацрт владиног закона. Појам „душе“ је измештен из религије, подржављен и послат у ратне ровове.
2022-12-07 10:43:47
Људско стваралаштво је колективни чин. Ипак, од Старог Рима до данас, западне силе су биле узрочник...
2022-12-04 10:34:22
РАТ 1768-1774. ГОДИНЕ - Руска војска је први пут прешла преко Дунава на Балкан 1774. године. Било је то у рату вођеним од 1768. до 1774. године, који је вођен с циљем изласка Русије на Црно море и спречавања даљнег продора Турака у северно црноморско приморје. Рат је објављен октобра 1768. године, а ратне операције су обухватиле готово читаво црноморско подручје, Грузију и обале Грчке. Руска војска је нанела турској армији низ удара у Молдавији, а први пут су руске трупе стигле, под командом Александра Васиљевича Суворова, на десну обалу Дунава у рејону Тутракена. Нешто касније, 17. јуна исте године војска се поново нашла на јужној страни велике реке. У оба случаја била су то само извиђачка дејства, а тек годину дана касније, јуна 1774. године, руска војска предвођена Суворовим и Каменским форсирала је Дунав на његовом доњем току, у рејону Хиршова и Измаила и у боју код Козлуџа разбила турске снаге. Истовремено је одред генерала Салтикова прешао Дунав код Тутракена.
2022-12-04 10:05:41
На данашњи дан су силе Антанте потписале примирје са Немачком чиме је окончан Први светски рат
2022-11-11 17:00:23
Данас добро плаћени евробирократи, без обзира да ли заузимају управљачке позиције у Бриселу или у некој од престоница ЕУ, већином делују против интереса народа и против принципа демократије, а по наређењима англоамеричке олигархије. И усуђују се да прете Србији.
2022-10-14 09:35:22
Дајете себи за право да безмало свакодневно тумачите ко смо, шта смо и какви би ваљали бити ми Срби и Србија?
2022-10-08 12:04:03
Пише Бошко Античћ, контраадмирал у пензији У планирању и припремама за тзв. демократизацију свих земаља социјализма водило...
2022-10-02 09:30:10
Извор: Синиша Љепојевић, Независне новине Савремена Србија, као и цијели српски народ, имају много непријатеља, али издржавају....
2022-09-21 13:58:12
Апстракт: Република Хрватска је од самог почетка кризе на подручју СФР Југославије показивала претензије за проширењем граница до Дрине и тиме оживљавање Независнe Државe Хрватскe. Да би то остварила нова власт је успоставила партнерске односе са многим антијугословенским круговима на Западу, бројном хрватском усташком емиграцијом и муслиманима у Босни и Херцеговини проглашавајући га „хрватским цећем“. Због тога је Хрватска пружила помоћ муслиманима у проглашењу независности БиХ истовремено пружајући помоћ у формирању и обуци паравојних јединица на својој територији уз илегално снабдевање наоружањем преко своје територије.Током већег дела оружних сукоба Хрватска војска вршила је агресију на територију БиХ усмерену против српског народа. И поред неколико потписаннх споразума између Фрање Туђмана и Алије Изетбеговића о сарадњи и пријатељству те организовања садејстава обе стране против Војске РС кренуло се и даље. Сукоби између Хрватског вијећа обране и Армије Републике БиХ нису престајали све док муслиманска страна није дошла у неповољан положај у односу на Србе који су држали под контролом већи део територије Босне и Херцеговине. Влада Републике Босне и Херцеговине схватила је да сње не може одржати сама па је затражила хрватску војну интервенцију. Да би обезбедила прекретницу у развоју опште ситуације на ширем простору, под утицајем и подршком тзв. међународне заједнице у Сплиту је потписана „Декларација о оживотворењу Споразума из Вашингтона о заједничкој обрани од српске агресије и постизању политичког рјешења у складу са напорима међународне заједнице”. У складу са споразумима офанзиве Хрватске војске у БиХ одвијале су се уз садејство Армије Републике БиХ и Хрватског вијећа одбране, као и НАТО снага посебно бомбардовања Српске што је потпуно променило равнотежу снага у рату на простору БиХ доводећи до убрзања мировних преговора који су резултирали Дејтонским мировним споразумом. Све операције здружених снага против Војске Републике Српске Крајине и Републике Српске планиране су, оранизоване и реализаване у сарадњи Хрватске са администрацијом и оружаним снагама Сједињених Америчких Држава са по начелима операције FID (Foreign Internal Defence) – „унутрашња одбрана пријатељске земље“
2022-08-07 09:35:17
Приредио Бошко Антић, контраадмирал у пензији УЛОГА НАТО (САД) У ОПЕРАЦИЈАМА ХРВАТСКЕ ВОЈСКЕ ПРОТИВ ВОЈСКЕ РЕПУБЛИКЕ СРПСКЕ...
2022-08-07 09:30:24
Најновији сукоби прате добро излизани план, од Приштине до Тајпеја и шире
2022-08-06 19:26:14
Што више одрастате, све више схватате да је свет неправедан. Када је почео рат пре осам...
2022-07-04 13:08:31
Говор Ранка Гојковића на Каљазинским читањима
2022-06-14 08:39:41
Реч Живадина Јовановића поводом 23 године Кумановског споразума и Реуолуције 1244
2022-06-13 08:07:06
Ауторски текст Игора Калабухова, амбасадора Руске Федерације у БиХ за „Глас Српске“
2022-06-11 19:17:52
Реаговање амбасадора Русије у Србији на ауторски текст амбасадора Велике Британије, канаде, Норвешке и Пољске објављен у „Политици” 3. јуна
2022-06-10 09:02:10
Пола детињства сам провела у рату. И сада већ три године покушавам да допрем до одраслих...
2022-06-01 10:27:40
Борбена дејства наших снага настављена су и 11. маја 1999. године у раним јутарњим часовима на...
2022-05-11 15:41:52
Новије време, које се обично рачуна од 1900 године, сакупило је у себи огромну количину различитих...
2022-05-11 11:06:42
RSS
