Mоћна европска армија је 326. године п.н.е. ушла у Индију на челу са Александром Македонским. Састојала се од грчких ратника прекаљених у борбама и коњаника, балканских бораца и персијских савезника. Бројала је укупно преко 41.000 људи, пише Russia beyond.
Највећи окршај је била битка код Хидаспа (данас Џелум) против армије Пора, владара Паураве, краљевине западног Пенџаба. Преко 25 векова се сматрало да су снаге Александра Великог победиле Хиндусе. Грчки и римски рукописи кажу да су Хиндуси били храбрији и стаситији од Македонаца.
Сада су се након два миленијума британски историчари „латили“ легенде о Александру и окарактерисали ову војну кампању као тријумф организованог Запада против хаотичног Истока. Александар је освојио само неколико мањих царстава на северозападу Индије, али по мишљењу многих одушевљених колонијалних аутора, Индија је била у потпуности освојена.
Истина је у томе да Грцима чак није била ни позната већина територије Индије. Према томе, приписивати победу Александру Македонском је исто што и третирати Хитлера као освајача Русије само зато што су Немци стигли до Стаљинграда.
Жуков о Александру Великом
Када је Жуков 1957. године говорио пред питомцима Индијске војне академије Dehra Dun рекао је да Александрова дејства после битке код Хидаспа указује на то да је он био тешко поражен. По Жуковљевом мишљењу, Александар је доживео већи неуспех у Индији него Наполеон у Русији. Наполеон је ушао у Русију са 600.000 војника, а од тога је преживело 30.000 и мање од 1.000 се вратило на претходну дужност.
Према томе, ако је Жуков упоредио војну кампању Александра Македонског у Индији са Наполеоновом катастрофом, онда су се Грци вероватно исто тако повлачили после тешког пораза. Жуков је знао како изгледају трупе које беже. Он их је видео – гонио је немачку армију 2.000 км од Стаљинграда до Берлина.
Нема лаких победа
Статуа Александра Македонског у Археолошком музеју у Истамбулу.
Giovanni Dall'OrtoПроблеми Александра Великог су почели чим је прешао границу са Индијом. Први пут је наишао на отпор у долинама Кунар, Сват, Бунер и Пешавар, где су његово напредовање зауставили Аспасијци и Асакени познати у хиндустичким текстовима као Ашвајана и Ашвакајана. По индијским мерилима они су били малобројни, али ипак нису устукнули пред Александровом убиственом машинеријом.
Асакени су пружали упоран отпор из својих планинских утврђења Масага, Базира и Ора. Крвави окршај у Масаги је био увертира онога што је Александра чекало у Индији. Већ првог дана после жестоких окршаја Македонци и Грци су били принуђени да се повуку уз велике губитке. Сам Александар је био тешко рањен у глежањ. Четвртог дана је владар Масаге убијен, али је град одбио да се преда. Командовање армијом је предато његовој старој маци која је позвала све жене из овог подручја.
Када је схватио да су планови јуриша на Индију осујећени на самом улазу у ову земљу, Александар је позвао на примирје. Асакени су се сложили јер му је стара краљица поверовала. Те ноћи, када су Масаге отишле на спавање после славља, Александрове трупе су ушле у град и побиле све грађане. Слично је затим било и у Ору.
Па ипак, жесток отпор који су пружили браниоци Индије смањио је снагу, а можда и борбени дух Александрове армије.
„Гледање” на реци
У читавој тријумфалној каријери Александра Македонског најтежа је била битка код Хидаспа, где се суочио са краљем Пором из Паураве – мале али успешне индијске краљевине на реци Џелум. У грчким рукописима се Пор описује као човек висок преко два метра.
У мају 326. године п. н. е., армије Европе и Паураве су се суочиле на обали реке Џелум. То је био заиста фасцинантан призор: 34.000 пешадинаца из Македоније и 7.000 грчких коњаника са појачањем индијског краља Амбхија, Поровог непријатеља. Амбхи је био владар суседне краљевине Таксил. Понудио је Александру помоћ под условом да добије Порову краљевину.
Александар дочекује Пора после битке. / Шарл Лебрен/ Public domain
Шарл Лебрен/Public domainСа таквом моћном силом и генијалним војсковођом на њеном челу била је суочена армија Паураве која је бројала 20.000 пешадинаца, 2.000 коњаника и 200 борбених слонова. Паурава је била релативно мала краљевина по индијским мерилима и зато није могла издржавати толико велику армију, тако да су вероватно многи њени браниоци били цивили наоружани на брзу руку. Поред тога, Грци су као и обично преувеличали снагу противника.
Према грчким изворима, две армије су неколико дана гледале једна другу преко реке. Грчке снаге су после борби за планинске градове Индије изгубиле неколико хиљада војника и сада су зазирале од окршаја са суровом армијом Паураве. Чули су причу о хаосу који у непријатељским редовима праве индијски борбени слонови. Слонови су били нешто као данашњи тенкови – њих су се плашили и грчки коњи.
Хиндуси су имали још једно страшно оружје. То је био лук дугачак 2 метра. Помоћу њега су избациване масивне стреле које су могле пробости више непријатељских војника.
Индијски окршај
Окршај је био жесток. Када је полетео рој тешких стрела из дугачких индијских лукова и стигао до непријатељских формација, први ред борбених слонова се пробио кроз грчко крило. Затим је друга група слонова кренула кроз пробијену линију газећи грчке војнике. То је био прави кошмар за освајаче. Када су се уплашени Грци почели повлачити, индијска пешадија је попунила тај простор.
У првом нападу Хиндуса је Поров брат Амар убио Александровог омиљеног коња Буцефала. То је био веома важан моменат. У биткама изван Индије елитни македонски телохранитељи нису ниједном непријатељском војнику дозволили да зада њиховом цару и најмањи ударац, а у овој бици су индијске јединице успеле да продру кроз унутрашњи кордон који је штитио Александра, и да убију Никеју, једног од његових водећих команданата.
По речима римског историчара Марка Јустина, Пор је изазвао Александра и у двобоју који је затим уследио Александар је пао са коња. Пор је могао да га прободе копљем али се двоумио за тренутак, те су се Александрови телохранитељи бацили да спасавају свога војсковођу.
Грчки историчар Плутарх каже да су Хиндуси били доста борбени. И поред првобитног неуспеха, када су се њихове чувене двоколице заглибиле у блату, Порова армија је „наставила да се супротставља Македонцима са непревазиђеном храброшћу“.
Уздрмани освајачи
Грци су прогласили победу, али је фанатичан отпор индијских војника и обичних људи дубоко потресао Александрове трупе тако да су оне одбиле да се крећу даље на исток. Александар није могао ништа рећи ни учинити како би подстакао своје људе на даље напредовање према истоку. Мало је недостајало да у армији избије бунт.
Плутарх каже: „Борба са Пором је Македонцима одузела храброст и зауставила њихово даље напредовање у Индији. Када је било толико тешко победити непријатеља који је на бојно поље извео само 20.000 пешадинаца и 2.000 коњаника, онда је било основа за противљење Александровом плану да се иде на Ганг и даље где их је чекало далеко веће мноштво непријатеља“.
Грчки историчар каже да је Александрове војнике после битке са армијом Паураве обузела паника када су добили информацију из Пенџаба о местима „где су житељи вешти у пољопривреди и где има још више слонова, а мушкарци су изузетно снажни и храбри“.
И заиста, на другој страни Ганга је било моћно царство Магад где је владао Нандас, који је командовао једном од највећих и најмоћнијих сталних армија на свету. Према Плутарховим речима, храброст освајача је спласнула када су сазнали да их Нандас „чека са 200.000 пешадинаца, 80.000 коњаника, 8.000 двоколица и 6.000 слонова“. Нема сумње да би то била права кланица за армију Александра Македонског.
Стотинама километара далеко од срца Индије Александар је наредио војсци да одступи, на велику радост војника.
Герилски напади
Па ипак, славље је било преурањено. На путу ка југу, према мору, Александрове трупе су стално биле изложене нападима индијске гериле.
У походу на Сангалу у Пенџабу индијски напад је био толико суров да је грчка коњица потпуно уништена, а Александар је морао да напада помоћу пешадије. У следећој бици против Малава из Мултана Александар је повређен – стрела индијског ратника пробила му је панцир и ребра.
У једном војноисторијском часопису пише: „Било је још борби али Александрова рана је ставила тачку на његове личне подвиге. Меко ткиво се никада не опоравља у потпуности. Сваки удах му је изазивао бол као да га пробада нож“.
Александар се није опоравио – умро је у Вавилону (данашњи Ирак) у 33. години.
Ракеш Кришнан Симха, Russia beyond
Упркос огромној војној помоћи читавог Запада, већ је свима јасно да је победа Русије на украјинском фронту неминовна и да ће уследити ускоро. И управо је то и време када би могло доћи до исправљања историјских неправди нанетих Србији и српском народу
Освета краљевског ваздухопловства за бомбардовање Београда и скривене историјске чињенице о контраудару бомбардера краљевског ваздухопловства
2024-04-06 21:31:39
ЕУ и САД гуше Србију јер верују да је превише слична Русији
2024-04-03 19:35:02
Токсиколошки институт у Бону је у узорцима са аутопсије открио трагове лека дроперидол, тешког неуролептика који може да изазове инфаркт, а који Милошевићу никада није био прописан. Истрагу о смрти Милошевића водио је сам трибунал, који је за њу и одговоран и који је самог себе ослободио одговорности. Русија је у Савету безбедности УН изјавила да извештај трибунала не прихвата
2024-03-11 17:45:31
Серија режираних ратова коју је наметнула западна олигархија, а која кулминира сада сукобом са Русијом, само је очајнички и узалудни покушај да се очува криминална и неправедна светска доминација западне олигархије
2024-02-21 19:52:26
Навршило се тачно 81 година од завршетка велике нападне операције Црвене армије која је имала за циљ да пробије опсаду Лењинграда, чијем становништву је услед тешког бомбардовања и перманентне глади, претило потпуно физичко уништење. Њено кодно име је лично осмислио Јосиф Стаљин, и у њему се очитавала последња нада за спас овог града.
2024-01-27 23:58:49
Свађа око америчке граничне кризе постала је тест да ли држава може да пркоси савезној влади како би се заштитила
2024-01-26 15:42:47
Сагледавање места Србије у савезништву са Русијом у Новом свету мора постати централна тема нашег политичког, стручног, друштвеног и медијског живота. Сви који могу, томе треба да дају допринос. То се више не може и не сме одлагати
2024-01-11 20:35:26
И херојство и трагедија извиру из судбине просечне српске породице. Она је требало и да издржи окупацију и ванредне околности које је она донела, али и да надјача сва искушења које је донео грађански рат и подела на четнике и партизане
2023-11-23 18:13:30
Објашњење овог феномена, бар када су у питању Срби, Руси и друга друштва капиталистичке (полу)периферије, слично је – трансфер озлојеђености (ресантимана) према доле… То је врста малог пакла, на који су, заправо, сами себе осудили. И друга казна и није потребна.
2023-09-23 13:28:53
КАКО су патриотски графити довели до покоља у школи „Владислав Рибникар“, а нису песме у којима се величају дрогирање и убијање?
2023-08-21 18:40:17
„Границе душе нећеш наћи, па ма прошао свим путевима, толико је дубок њен логос“ - Хераклит
2023-08-14 17:00:59
Свака промена Администрације у САД доводи до многих расправа о спољној политици и војној стратегији нових домаћина у Белој кући, али до било каквих промена, у суштини, не долази.
2023-08-08 23:49:16
Пре неки дан, 27. и 28. јула, Санкт Петербург је био домаћин Другог самита и Економског и хуманитарног форума Русија-Африка. У северној престоници Русије не само да се разговарало, већ се већ градило о новом формату односа са Глобалним Југом.
2023-08-01 16:04:59
Опорављена српска војска запловила је од Крфа ка Солуну. Пут ка њеној Србији водио је преко овог грчког града. На напоран и опасан пут кренуло се с надом да ће брзо у Србију, али за то је требало још доста времена, а много је доживљаја везаних за море, па и трагедија. Од тада се у српском језику одомаћио назив за подморницу сумаран, а њена појава у то време на мору је најчешће значила катастрофу за брод на који се усмерила.
2023-07-15 06:37:08
Од самог доласка Србима је посвећивана велика пажња, а посебно се истицао командант базе и Бизерти адмирал Емил Гепрат, кога су српски војници прозвали “Српском мајком”. Сваки пут пред стројем српских војника или приликом обиласка у болницама поздравио их је са: “Помоз’ Бог јунаци! Да ли вам што треба?”.
2023-07-15 06:16:12
Српска војска се након офанзиве снага Макензена повукла преко Албаније на обале Јадранског мора. Јунаци са Цера и Колубаре су се тако нашли на обали мора о коме су само слушали у причама. Исцрпљени чекали су да их савезници пребаце на острво Крф. Била је то тужна слика једне храбре војске, али је ништа није могло уништити. На острву Крфу се се српски војници опоравили, многи се осталу у Плавој гробници, а успомене на те дане и данас надахњују српског војника.
2023-07-14 21:57:57
“Мени су Савезници обећали транспортовање моје војске чим стигнем на Јадран, али су ме ето, преварили. Војска је због тога очајна и обесхрабљена. Што се мене тиче, хвала! Ја нећу напустити моје војнике. Ићи ћи с њима упркос својој болести, ма шта ме то стало.”
2023-07-14 21:40:28
На данашњи дан , пре 24 године, извршено је планско измештање јединица Приштинског корпуса са Косова и Метохије у складу са наређењем Штаба Врховне команде стр. пов. бр. 01/6019-10 од 10. јуна 1999. године. У преамбули наређења Штаба Врховне команде позива се на одлуку врховног команданта Војске Југославије и Војнотехнички споразум између међународних снага за безбедност (КФОР) и Војске Југославије, а у циљу организације и безбедног извршења измештања команди, јединица и установа.
2023-06-14 23:59:51
Операција копнених снага НАТО, војске Републике Албаније и Шиптарских терористичких снага у рејону Карауле „Горожуп“ и планине Паштрик, под називом „Стрела-2“, као друга етапа нападне операције „Стрела“ почела је 26. маја 1999. године изненадном и снажном артиљеријском и минобацачком ватром са територије Албаније
2023-05-27 22:43:19
.jpg)
„Границе душе нећеш наћи, па ма прошао свим путевима толико је дубок њен логос“ - Хераклит
2023-05-05 12:05:55
Био је 8. април 1928. када су се на хоризонту пред Боком Которском појавили обриси великог теретњака кога су следиле две мале силуете. И док су се дуго исчекиване лађе приближавале свом крајњем одредишту, гомиле мештана појуриле су да свечано дочекају нови понос младе државе. Тог историјског дана, уз мол тиватског Арсенала пристале су уз пратњу матичног брода „Хвар“ две подморнице на чијим торњевима су се вијориле војнопоморске заставе Краљевине Срба, Хрвата и Словенаца. Тог дана, створен је један од елитних видова Југословенске војске – Подморничка флотила. Ово је прича о људима и бродовима који су је чинили
2023-04-08 18:03:39
У свету, реално, победа се већ десила. За само неколико деценија, без ратова, колонизација и уцена,...
2023-02-04 16:30:22
RSS
