Пре тачно 115 година, 5. септембра 1905, потписан је Портсмутски мировни споразум између Русије и Јапана којим су две империје обуставиле међусобне ратне окршаје. Услови споразума су били далеко блажи него што је поражена Русија очекивала, пише Russia beyond.
1. Споразум и није био тако лош по Русију
Јапанци нападају руску војску
Public domainРуско-јапански рат је био катастрофалан по Русију. Она није успела да добије ниједну већу битку, а крајем маја 1905. је у мореузу Цушима доживела један од најтежих пораза на мору у својој историји. Све је указивало на то да ће Руси скупо платити пораз у рату. Међутим, царске дипломате на челу са Сергејем Витеом заузеле су чврст став, неочекивано одбацивши већину захтева које је изнео Јапан. Токио није имао довољно ресурса за наставак конфликта па је био принуђен да тражи од пораженог противника мање него што је планирао.
Руско-јапански рат. Група војника и официра поред артиљеријског оруђа.
Сергеј Орлов/МАММ/МДФ/russiainphoto.ruРусија је у преговорима дала Јапану „одрешене руке“ у Кореји, уступила му је своју војнопоморску базу Порт Артур на полуострву Љаодонг и само јужни део Сахалина (а не цео, како је Токио инсистирао). Одбила је захтев Јапана да ограничи своје копнене снаге и морнарицу у далекоисточном региону или да плати ратну одштету.
„Нико није очекивао да ће исход бити тако повољан по Русију. У целом свету се на сав глас говорило да је ово била прва победа Русије после непуне две године ратовања и сталних пораза“, написао је касније Вите у својим мемоарима.
2. Председник САД је био посредник
Карикатура Портсмутског мира, 1905.
Getty ImagesЈапанци су замолили Теодора Рузвелта да буде посредник у преговорима јер су знали да је пројапански настројен. Међутим, како су преговори одмицали амерички председник је све јасније сагледавао да ће Јапан, уколико сви његови захтеви буду прихваћени, постати сувише моћан у Тихом океану и представљаће претњу чак и за Сједињене Америчке Државе.
Бродови руске ескадре укотвљени у Порт Артуру.
Агнеса Динес/Колекција В. А. Никитина/russiainphoto.ruЗбог тога је Рузвелт променио мишљење и дао велики допринос знатном ублажавању услова прописаних у споразуму.
3. Јапанци су били крајње незадовољни споразумом
Ратификација Портсмутског мировног споразума између Јапана и Русије, 25. новембар 1905.
Архив Министарства спољних послова ЈапанаПотписивање Портсмутског мира изазвало је велике нереде у Јапану, такозване хибијске бунтове. Јапанци су били посебно револтирани због тога што њихова земља, иако је изашла из рата као победница, није добила ни северни Сахалин, нити једну једину пару на име ратне одштете (а рат је скупо кошао јапанску економију).
Ратификација Портсмутског мировног споразума између Јапана и Русије, 25. новембар 1905.
Архив Министарства спољних послова ЈапанаУ токијском парку Хибија окупило се 30.000 бунтовника. Затим је револтирана гомила уништила већину полицијских станица у граду. Погинуло је 17 особа, а повређено скоро хиљаду. Услед ових нереда пала је влада и њен премијер Кацура Таро.
4. Русија је изгубила некадашњи војни престиж
Карикатура Хибијских нереда који су избили 5. септембра 1905. у Токију, Јапан.
Legion MediaПортсмутски мир се можда може схватити као успех руске дипломатије, али је његовим потписивањем Русија изгубила међународни престиж. После тога је чак и слаба Кина, која је увек зазирала од северног суседа, почела да третира Русију као „папирног змаја“. Ниједна велика светска сила више није веровала да Русија има било какав потенцијал на Далеком истоку. Руска империја је била принуђена да вектор своје спољне политике окрене са Истока на Запад и да се потпуно усредсреди на пословање са Европом.
5. Совјетски Савез се 40 година касније реванширао Јапану
Други светски рат 1939-1945. Август 1945. Слом империјалистичког Јапана. Манџурска операција од 9.8. до 2.9. 1945. Капитулација Квантунске армије.
Јевгениј Халдеј/SputnikПораз Руске империје у рату против Јапана прешао је у наследство Совјетском Савезу који се суочио са сталном јапанском претњом на својим границама. Тај проблем је решен тек 1945. године, када је Црвена армија до ногу потукла Квантунску армију у Манџурији. Портсмутски мировни споразум је анулиран 2. септембра 1945. године, непуних 40 година после склапања, када је Јапан потписао капитулацију. Касније је Совјетски Савез повратио јужни Сахалин.
Борис Јегоров, Russia beyond
О данима под окупацијом у Великом рату, одрастању младих тада у Београду и страху од окупаторске полиције, о ћирилици и латиници у то доба писао је...
ГУЧА – Како је, бој за бојем, пуком земљоделцу из Драгачева пошло да сачува главу, покаже непријатељу ко је ко и кући се врати са Орденом Златне војничке Карађорђеве звезде са мачевима?
Трка у наоружавању између двеју светских сила током 1960-их подразумевала је коришћење свих могућих елемената застрашивања. Нико, међутим, није могао ни претпоставити да Совјети тако добро умеју да блефирају.
Један од најсветлијих примера жртвовања у Првом светском рату била је Мојковачка битка на Бадњи дан и Божић 1916, када је Санџачка војска Краљевине Црне Горе зауставила аустроугарску офанзиву и помогла српској војсци да се повуче из правца Пећи преко албанских и црногорских планина ка Јадранском мору и касније Крфу.
У Турској близу града Сарикамиш стоји скромни споменик на коме је приказан војник са чалмом у униформи из 1914. године како на леђима носи смртно рањеног саборца. Споменик је посвећен аскерима Треће турске армије која је уништена испод зидина древног јерменског града дубоко у планини. Побијено је, рањено и заробљено 90.000 Турака (од укупно 120.000).
Током 20. века многобројне западне тајне операције су саботиране. Разоткривене су десетине тајних агената који су радили за Вашингтон и Лондон. У разоткривању њихових мисија огроман значај је имао рад двоструких агената. Наводимо три најефикасније руске „кртице“.
Умешно је командовао и само победе низао, отаџбину од окупатора прве ратне године ослобађао. Али кад су се та почетна дешавања Великог рата стишала њега, непораженог на бојишту, покосио је невидљиви непријатељ – подлегао је епидемији пегавог тифуса 1915. године.
Контраофанзива совјетских трупа код Москве у децембру 1941. године била је велико изненађење за Вермахт. Немци су били убеђени да је са Црвеном армијом већ завршено.
Шуме око Републике Српске одувијек су биле пуне хијена. Ријетко су излазиле на видјело. Углавном су завијале ноћу и мучки, држећи везе са аутошовинистима и НВО јатацима у Српској, чекајући погодан тренутак. Постале би видљивије углавном када би се ми жестоко посвађали или када би нам споља најавили бичевање или тражили да се „самоукинемо“. Сада хијене имају комплетан угођај и најотворенији позив до сада.