Бонапарта у својој младости умало није постао руски официр. И да није био толико арогантан светска историја би изгледала сасвим другачије.
Руски генерал-лајтнант Иван Заборовски примао је 1788. године у Фиренци стране официре у руску војну службу са циљем да се они касније пошаљу у рат са Отоманским царством. Једном приликом је Заборовском саопштено да неки Корзиканац који се презива Бонапарта моли генерала да га хитно прими. У обичној ситуацији официр тако високог ранга не би ни разматрао ту молбу али се овде радило о Корзиканцу, а генералу је било наложено да обрати посебну пажњу на официре који долазе из тог региона и зато је он пристао, пише Russia beyond
Иван Александрович Заборовски
Public domainУ кабинет је ушао 19-годишњи потпоручник. Био је блед, мршав и исцрпљен. Молио је, па чак и захтевао, да буде примљен у руску армију у истом чину који је имао у француској армији. То је било супротно правилима које је Катарина Велика недавно увела. Заборовски је био угледан и прекаљен генерал. Он је могао направити изузетак за неког француског генерала или пуковника, али баш за непознатог потпоручника то није било могуће. Заборовски је одбио молбу, а онерасположени Бонапарта је журно напустио кабинет. Заправо, скоро је истрчао викнувши презриво: „Идем код Пруса да служим! Пруски краљ ће ми дати чин капетана!“
Увертира
Наполеон Бонапарта (1769-1821) када је имао 16 година (цртеж црном кредом), непознати аутор
Наполеон Бонапарта је своју кућу на Корзици напустио 1779. године пре него што ће напунити 10 година, и уписао се у војну школу у Бријен ле Шатоу на северу централне Француске. Иако је био на неки начин одбачен у друштву вршњака (због изразитог корзиканског патриотизма), ипак је био успешан у математици, историји и географији. Када је 1784. године завршио школу изабрао је каријеру артиљеријског официра. Примљен је у војну школу у Паризу. Завршио је школовање пре рока, 1785. године, у чину потпоручника и почео да служи у француској армији.
Наполеонов отац Карло Бонапарта умро је почетком те године оставивши велики дуг француским властима (пропао му је бизнис који је покренуо у позним годинама). Наполеон није био најстарији син али је преузео обавезу главе породице. Тек је био примљен у војну службу а већ је морао да моли да буде привремено ослобођен како би подржао породицу. Први пут после много година вратио се на Корзику. Два пута је морао да продужује одсуство. Чак и кад се 1788. године вратио на службу у оном истом чину потпоручника живео је веома скромно и већину плате је слао кући, тј. мајци која је постала удовица. Будући први конзул је често морао да гладује у правом смислу. Преживео је само захваљујући свом неумољивом и чврстом карактеру.
Наполеон Бонапарта 1792. године, потпуковник Првог корзиканског батаљона Националне гарде.
Henri Félix Emmanuel Philippoteaux/Версајски дворацУ очајничкој потрази за путем којим ће његова каријера кренути узбрдо Наполеон умало није ступио у руску војну службу. Када је 1788. године почео рат између Руске империје, којом је владала Катарина Велика, и Османлијског царства, генерал-лајтнант Иван Заборовски послат је у јужну Европу са циљем да врбује стране официре у руску императорску армију. Европљане је могао да привуче само новац јер су руски официри примали већу плату него официри било које друге европске армије. Заборовски је имао наређење да посебну пажњу обрати на официре који долазе из Грчке, Албаније и са Корзике јер они одавно кубуре са Турцима, а у руску армију су позвани под паролом „рат хришћана против безбожника“.
Међутим, Катарина је недавно, пре поменутог догађаја, издала указ да се приликом пријема у руску армију чин страног официра мора смањити за један ранг. То би значило да би Наполеон у руској армији морао добити чин заставника, тј. постати нижи официр. Частољубиви Бонапарта то није могао поднети. На крају крајева, он је први матурирао у париској војној школи. Зато је покушао лично да убеди генерала Заборовског као што је описано.
Последице
Наравно, Наполеон није ступио у пруску службу као што је најавио у тренутку негодовања. Вратио се у свој пук, а у чин поручника је унапређен тек 1791, када се већ догодила Француска револуција.
После тога се његова каријера винула у небеса. Вратио се на Корзику где је ступио у француску Националну гарду и ускоро је унапређен у чин потпуковника, а затим деградиран у чин капетана, да би 1793. после чувеног подвига за време опсаде Тулона добио чин бригадног генерала.
Бонапарте приликом опсаде Тулона 1973, Жан Батист Едуард Детај.
Музеј армијеКада је 1812. године Наполеонова армија ушла у Русију Иван Заборовски је већ имао 77 година, живео је у Москви и био сенатор у једној московској канцеларији Правитељствујушчег сената Руске империје. Био је већ стар, није могао ни да командује ни да учествује у биткама и зато је, као и већина московских племића, морао да се склони у село. Али је ипак доживео да Наполеон буде побеђен и протеран из Русије. Иван Заборовски је умро 1817. године.
Георгиј Манајев, Russia beyond
У актуленој ситуацији на Косову и Метохији и око Косова и Метохије све се више најављује могућност да Албанци изазову инцидент који ће приписати Србима и тако на сличан начин како је то учинио Вокер 1999. године изазвати раеговања проалбанских снага у свету против Срба и Србије.
Коментар Амбасадора Русије у Београду Александра Боцан-Харченка: „Низ етнички мотивисаних напада локалних Албанаца на Србе у покрајини...
2023-01-10 09:35:56
Један од најсветлијих примера жртвовања у Првом светском рату била је Мојковачка битка на Бадњи дан и Божић 1916, када је Санџачка војска Краљевине Црне Горе зауставила аустроугарску офанзиву и помогла српској војсци да се повуче из правца Пећи преко албанских и црногорских планина ка Јадранском мору и касније Крфу.
2023-01-06 16:55:13
Амбасадор Руске Федерације у Србији Александар Боцан-Харченко наводи да је циљ тезе да је Русија искористила...
2022-12-23 09:30:16
Крајем прошлог месеца је у Украјини службено отворен нови фронт – религиозни. После рације у Кијевско-печерској лаври украјински парламент припрема одговарајући закон којим би се имовина Украјинске православне цркве Московског патријархата постепено конфисковала од стране државе. Верници угашене цркве би постали део православног Кијевског патријархата, у противном послани на тржиште религиозних афилијација да се распитају шта је још слободно и несанкционисано. „Никоме нећемо дозволити да изгради империју унутар украјинске душе“, образложио је председник Зеленски нацрт владиног закона. Појам „душе“ је измештен из религије, подржављен и послат у ратне ровове.
2022-12-07 10:43:47
Људско стваралаштво је колективни чин. Ипак, од Старог Рима до данас, западне силе су биле узрочник...
2022-12-04 10:34:22
РАТ 1768-1774. ГОДИНЕ - Руска војска је први пут прешла преко Дунава на Балкан 1774. године. Било је то у рату вођеним од 1768. до 1774. године, који је вођен с циљем изласка Русије на Црно море и спречавања даљнег продора Турака у северно црноморско приморје. Рат је објављен октобра 1768. године, а ратне операције су обухватиле готово читаво црноморско подручје, Грузију и обале Грчке. Руска војска је нанела турској армији низ удара у Молдавији, а први пут су руске трупе стигле, под командом Александра Васиљевича Суворова, на десну обалу Дунава у рејону Тутракена. Нешто касније, 17. јуна исте године војска се поново нашла на јужној страни велике реке. У оба случаја била су то само извиђачка дејства, а тек годину дана касније, јуна 1774. године, руска војска предвођена Суворовим и Каменским форсирала је Дунав на његовом доњем току, у рејону Хиршова и Измаила и у боју код Козлуџа разбила турске снаге. Истовремено је одред генерала Салтикова прешао Дунав код Тутракена.
2022-12-04 10:05:41
На данашњи дан су силе Антанте потписале примирје са Немачком чиме је окончан Први светски рат
2022-11-11 17:00:23
Данас добро плаћени евробирократи, без обзира да ли заузимају управљачке позиције у Бриселу или у некој од престоница ЕУ, већином делују против интереса народа и против принципа демократије, а по наређењима англоамеричке олигархије. И усуђују се да прете Србији.
2022-10-14 09:35:22
Дајете себи за право да безмало свакодневно тумачите ко смо, шта смо и какви би ваљали бити ми Срби и Србија?
2022-10-08 12:04:03
Пише Бошко Античћ, контраадмирал у пензији У планирању и припремама за тзв. демократизацију свих земаља социјализма водило...
2022-10-02 09:30:10
Извор: Синиша Љепојевић, Независне новине Савремена Србија, као и цијели српски народ, имају много непријатеља, али издржавају....
2022-09-21 13:58:12
Апстракт: Република Хрватска је од самог почетка кризе на подручју СФР Југославије показивала претензије за проширењем граница до Дрине и тиме оживљавање Независнe Државe Хрватскe. Да би то остварила нова власт је успоставила партнерске односе са многим антијугословенским круговима на Западу, бројном хрватском усташком емиграцијом и муслиманима у Босни и Херцеговини проглашавајући га „хрватским цећем“. Због тога је Хрватска пружила помоћ муслиманима у проглашењу независности БиХ истовремено пружајући помоћ у формирању и обуци паравојних јединица на својој територији уз илегално снабдевање наоружањем преко своје територије.Током већег дела оружних сукоба Хрватска војска вршила је агресију на територију БиХ усмерену против српског народа. И поред неколико потписаннх споразума између Фрање Туђмана и Алије Изетбеговића о сарадњи и пријатељству те организовања садејстава обе стране против Војске РС кренуло се и даље. Сукоби између Хрватског вијећа обране и Армије Републике БиХ нису престајали све док муслиманска страна није дошла у неповољан положај у односу на Србе који су држали под контролом већи део територије Босне и Херцеговине. Влада Републике Босне и Херцеговине схватила је да сње не може одржати сама па је затражила хрватску војну интервенцију. Да би обезбедила прекретницу у развоју опште ситуације на ширем простору, под утицајем и подршком тзв. међународне заједнице у Сплиту је потписана „Декларација о оживотворењу Споразума из Вашингтона о заједничкој обрани од српске агресије и постизању политичког рјешења у складу са напорима међународне заједнице”. У складу са споразумима офанзиве Хрватске војске у БиХ одвијале су се уз садејство Армије Републике БиХ и Хрватског вијећа одбране, као и НАТО снага посебно бомбардовања Српске што је потпуно променило равнотежу снага у рату на простору БиХ доводећи до убрзања мировних преговора који су резултирали Дејтонским мировним споразумом. Све операције здружених снага против Војске Републике Српске Крајине и Републике Српске планиране су, оранизоване и реализаване у сарадњи Хрватске са администрацијом и оружаним снагама Сједињених Америчких Држава са по начелима операције FID (Foreign Internal Defence) – „унутрашња одбрана пријатељске земље“
2022-08-07 09:35:17
Приредио Бошко Антић, контраадмирал у пензији УЛОГА НАТО (САД) У ОПЕРАЦИЈАМА ХРВАТСКЕ ВОЈСКЕ ПРОТИВ ВОЈСКЕ РЕПУБЛИКЕ СРПСКЕ...
2022-08-07 09:30:24
Најновији сукоби прате добро излизани план, од Приштине до Тајпеја и шире
2022-08-06 19:26:14
Што више одрастате, све више схватате да је свет неправедан. Када је почео рат пре осам...
2022-07-04 13:08:31
Говор Ранка Гојковића на Каљазинским читањима
2022-06-14 08:39:41
Реч Живадина Јовановића поводом 23 године Кумановског споразума и Реуолуције 1244
2022-06-13 08:07:06
Ауторски текст Игора Калабухова, амбасадора Руске Федерације у БиХ за „Глас Српске“
2022-06-11 19:17:52
Реаговање амбасадора Русије у Србији на ауторски текст амбасадора Велике Британије, канаде, Норвешке и Пољске објављен у „Политици” 3. јуна
2022-06-10 09:02:10
Пола детињства сам провела у рату. И сада већ три године покушавам да допрем до одраслих...
2022-06-01 10:27:40
Борбена дејства наших снага настављена су и 11. маја 1999. године у раним јутарњим часовима на...
2022-05-11 15:41:52
Новије време, које се обично рачуна од 1900 године, сакупило је у себи огромну количину различитих...
2022-05-11 11:06:42
Колумна Игора Калабухова, амбасадора Руске Федерације у БиХ за Глас Српске
2022-05-08 08:39:52
RSS
