Како је Наполеон хтео да служи у руској армији али је одбијен

Објављено: 16.08.2020.год.
Жан Батист Едуард Детај, фото: Public domain; Russia beyond


Бонапарта у својој младости умало није постао руски официр. И да није био толико арогантан светска историја би изгледала сасвим другачије.

Руски генерал-лајтнант Иван Заборовски примао је 1788. године у Фиренци стране официре у руску војну службу са циљем да се они касније пошаљу у рат са Отоманским царством. Једном приликом је Заборовском саопштено да неки Корзиканац који се презива Бонапарта моли генерала да га хитно прими. У обичној ситуацији официр тако високог ранга не би ни разматрао ту молбу али се овде радило о Корзиканцу, а генералу је било наложено да обрати посебну пажњу на официре који долазе из тог региона и зато је он пристао, пише 
Russia beyond

 

Иван Александрович Заборовски

У кабинет је ушао 19-годишњи потпоручник. Био је блед, мршав и исцрпљен. Молио је, па чак и захтевао, да буде примљен у руску армију у истом чину који је имао у француској армији. То је било супротно правилима које је Катарина Велика недавно увела. Заборовски је био угледан и прекаљен генерал. Он је могао направити изузетак за неког француског генерала или пуковника, али баш за непознатог потпоручника то није било могуће. Заборовски је одбио молбу, а онерасположени Бонапарта је журно напустио кабинет. Заправо, скоро је истрчао викнувши презриво: „Идем код Пруса да служим! Пруски краљ ће ми дати чин капетана!“

Увертира

Наполеон Бонапарта (1769-1821) када је имао 16 година (цртеж црном кредом), непознати аутор

Наполеон Бонапарта је своју кућу на Корзици напустио 1779. године пре него што ће напунити 10 година, и уписао се у војну школу у Бријен ле Шатоу на северу централне Француске. Иако је био на неки начин одбачен у друштву вршњака (због изразитог корзиканског патриотизма), ипак је био успешан у математици, историји и географији. Када је 1784. године завршио школу изабрао је каријеру артиљеријског официра. Примљен је у војну школу у Паризу. Завршио је школовање пре рока, 1785. године, у чину потпоручника и почео да служи у француској армији.

Наполеонов отац Карло Бонапарта умро је почетком те године оставивши велики дуг француским властима (пропао му је бизнис који је покренуо у позним годинама). Наполеон није био најстарији син али је преузео обавезу главе породице. Тек је био примљен у војну службу а већ је морао да моли да буде привремено ослобођен како би подржао породицу. Први пут после много година вратио се на Корзику. Два пута је морао да продужује одсуство. Чак и кад се 1788. године вратио на службу у оном истом чину потпоручника живео је веома скромно и већину плате је слао кући, тј. мајци која је постала удовица. Будући први конзул је често морао да гладује у правом смислу. Преживео је само захваљујући свом неумољивом и чврстом карактеру.

Наполеон Бонапарта 1792. године, потпуковник Првог корзиканског батаљона Националне гарде.

У очајничкој потрази за путем којим ће његова каријера кренути узбрдо Наполеон умало није ступио у руску војну службу. Када је 1788. године почео рат између Руске империје, којом је владала Катарина Велика, и Османлијског царства, генерал-лајтнант Иван Заборовски послат је у јужну Европу са циљем да врбује стране официре у руску императорску армију. Европљане је могао да привуче само новац јер су руски официри примали већу плату него официри било које друге европске армије. Заборовски је имао наређење да посебну пажњу обрати на официре који долазе из Грчке, Албаније и са Корзике јер они одавно кубуре са Турцима, а у руску армију су позвани под паролом „рат хришћана против безбожника“.

Међутим, Катарина је недавно, пре поменутог догађаја, издала указ да се приликом пријема у руску армију чин страног официра мора смањити за један ранг. То би значило да би Наполеон у руској армији морао добити чин заставника, тј. постати нижи официр. Частољубиви Бонапарта то није могао поднети. На крају крајева, он је први матурирао у париској војној школи. Зато је покушао лично да убеди генерала Заборовског као што је описано.

Последице

Наравно, Наполеон није ступио у пруску службу као што је најавио у тренутку негодовања. Вратио се у свој пук, а у чин поручника је унапређен тек 1791, када се већ догодила Француска револуција.

После тога се његова каријера винула у небеса. Вратио се на Корзику где је ступио у француску Националну гарду и ускоро је унапређен у чин потпуковника, а затим деградиран у чин капетана, да би 1793. после чувеног подвига за време опсаде Тулона добио чин бригадног генерала.

Бонапарте приликом опсаде Тулона 1973, Жан Батист Едуард Детај.

Када је 1812. године Наполеонова армија ушла у Русију Иван Заборовски је већ имао 77 година, живео је у Москви и био сенатор у једној московској канцеларији Правитељствујушчег сената Руске империје. Био је већ стар, није могао ни да командује ни да учествује у биткама и зато је, као и већина московских племића, морао да се склони у село. Али је ипак доживео да Наполеон буде побеђен и протеран из Русије. Иван Заборовски је умро 1817. године.

Георгиј Манајев, Russia beyond


Кључне речи:

(0)

Остале вести из рубрике

Колумне

Српски свет - последњи Кремљ руског света

Говор Ранка Гојковића на Каљазинским читањима

Игор Калабухов: Русија - земља побједа
Игор Калабухов: Русија - земља побједа

Ауторски текст Игора Калабухова, амбасадора Руске Федерације у БиХ за „Глас Српске“

2022-06-11 19:17:52

Боцан-Харченко: О лажима и лицемерју Запада у вези са ситуацијом око Украјине
Боцан-Харченко: О лажима и лицемерју Запада у вези са ситуацијом око Украјине

Реаговање амбасадора Русије у Србији на ауторски текст амбасадора Велике Британије, канаде, Норвешке и Пољске објављен у „Политици” 3. јуна

2022-06-10 09:02:10

Фаина Савенкова: Истина ће сигурно победити
Фаина Савенкова: Истина ће сигурно победити

Пола детињства сам провела у рату. И сада већ три године покушавам да допрем до одраслих...

2022-06-01 10:27:40

Кобни 11. мај 1999. на Кошарама: Из књиге Небојша Павковић-Бошко Антић „Кошаре и Паштрик српски Термопили“
Кобни 11. мај 1999. на Кошарама: Из књиге Небојша Павковић-Бошко Антић „Кошаре и Паштрик српски Термопили“

Борбена дејства наших снага настављена су и 11. маја 1999. године у раним јутарњим часовима на...

2022-05-11 15:41:52

Ревизија историје: Модни тренд или пут ка новом конфликту?
Ревизија историје: Модни тренд или пут ка новом конфликту?

Новије време, које се обично рачуна од 1900 године, сакупило је у себи огромну количину различитих...

2022-05-11 11:06:42

Калабухов: Бесмртни Дан побједе још једном нас подсјећа да ће велико зло бити безусловно побијеђено
Калабухов: Бесмртни Дан побједе још једном нас подсјећа да ће велико зло бити безусловно побијеђено

Колумна Игора Калабухова, амбасадора Руске Федерације у БиХ за Глас Српске

2022-05-08 08:39:52

Дани(ј)ел Симић: Како се калио Азовстаљ
Дани(ј)ел Симић: Како се калио Азовстаљ

На једном од улаза у највећу луку Азовског мора, још из даљине, на узвишеном положају и преко таласастог асфалта, видим споменик. Људска фигура која држи нешто у уздигнутој руци. Прво мислим да је неки памјатник Великог отаџбинског рата 1941-1945. Као она жена с мачем над Стаљинградом. Примичући се мијењам претпоставку у кип свеца са крстом. На крају се сви у колима смијемо. То је светитељ – гвожђа. Ливац држи своју куку, рукохватом окренуту небу.

2022-04-30 09:24:56

РТ: „Први тотални геноцид у Другом светском рату“: Како је масакр у Гудовцу постао корак у терор
РТ: „Први тотални геноцид у Другом светском рату“: Како је масакр у Гудовцу постао корак у терор

Такозвана Независна Држава Хрватска била је стара мање од три недеље када је извршила прво масовно...

2022-04-29 11:06:27

Чапљина флип: Да се не заборави
Чапљина флип: Да се не заборави

Операција извлачења војника ЈНА из Чапљине 1992. године

2022-04-23 10:55:05

Дани(ј)ел Симић: Са обале Азовског мора
Дани(ј)ел Симић: Са обале Азовског мора

Други пут у Маријупољу, али први пут видим море. Плитко и неслано. Зато га неки зову језером. Видио сам и мртве. Пуно мртвих људи. Леш Азовца у Гагаринској улици у изгледа као воштана лутка. Нико га не склања већ мјесец дана. Два цивила у непосредној му близини сахранили у лијевак од авиобомбе. Њега нико неће. С великим закашњењем схватам да нијесам на сету постапокалиптичног филма, већ да се сценографија у њима прави копирајући снимке какве управо хватам.

2022-04-22 16:12:11

Дани(ј)ел Симић: У пољу, у Мариупољу
Дани(ј)ел Симић: У пољу, у Мариупољу

Највећи град на обали Азовског мора. Пола милиона становника. Опет сам напољу. И на терену. И у иностранству. На улазу у Маријупољ бијах прије више од мјесец дана, али ни један пасош ми не би помогао тада да уђем, пише оснивач портала Фронтал.срб

2022-04-16 16:10:08

Русофобија убија: До чега ће довести блокада Русије
Русофобија убија: До чега ће довести блокада Русије

Англосаксонци и даље верују да имају шансу да изолују Русију

2022-04-16 09:06:36

Дан када смо бомбардовали Рајх
Дан када смо бомбардовали Рајх

Освета краљевског ваздухопловства за бомбардовање Београда и скривене историјске чињенице о контраудару бомбардера краљевског ваздухопловства

2022-04-06 06:42:26

Дани(ј)ел Симић: Положаји на правцу Волноваха - Доњецк - Москва - Београд - Бања Лука
Дани(ј)ел Симић: Положаји на правцу Волноваха - Доњецк - Москва - Београд - Бања Лука

У рату прво страдају путеви. Не само што их разрују камиони, тенкови и други тешкаши. Па се онда не поправљају. Рат пресјече главне правце. Оне куд је човјек научио да иде. Људска жеља и потреба кваса, надолази као вода испред бране, па бира прву проходну уџерицу да настави околним путем, тамо гдје га је линија фронта исјекла.

2022-03-31 16:47:46

Владимир Кршљанин: Нулта толеранција према фашизму
Владимир Кршљанин: Нулта толеранција према фашизму

Текст Владимира Кршљанина за Политику

2022-03-23 13:35:51

Тамна сенка Хага: Какав је траг у историји оставило суђење Милошевићу?
Тамна сенка Хага: Какав је траг у историји оставило суђење Милошевићу?

Пре тачно 20 година, 12. фебруара 2002. године, у Хашком трибуналу је почело суђење бившем председнику...

2022-02-12 15:59:51

О преговорима у Рамбујеу са борбених положаја - из Ратног дневника команданта Треће армије
О преговорима у Рамбујеу са борбених положаја - из Ратног дневника команданта Треће армије

Ових дана новинари и политичари коментаришу преговоре у Рамбујеу сваки са својих политичких позиција. Исход преговора им је сада познат. Како је те преговоре у време њиховог догађања видео командант Треће армије, генерал-пуковник Небојша Павковић, који је са својим борцима био на борбеним положајима на који су непрекидно били на удару шишпарских терористичких снага, видећемо из његовог Ратног дневника. Припремио контраадмирал у пензији Бошко Антић

2022-02-09 18:38:08

РТ: Велика кланица: Заборављени геноцид из Другог светског рата
РТ: Велика кланица: Заборављени геноцид из Другог светског рата

За само један дан, хрватски нацистички савезници убили су више од 2.300 српских цивила у три села и једном руднику, а да нису испалили ни метак

2022-02-08 13:29:46

Под врхом Цера мајор је исукао сабљу и викнуо: Јунаци, за мном!
Под врхом Цера мајор је исукао сабљу и викнуо: Јунаци, за мном!

На измаку прве ратне године, децембра 1914, објављен је у листу „Пијемонт” некролог палом мајору Велимиру...

2022-01-23 11:46:46

Организација муслиманских оружаних снага - настанак и развој
Организација муслиманских оружаних снага - настанак и развој

Соња Бисерко је гостујући на телевизији Н1 окривила Србију и Републику Српску за регрутацију паравојних формација у Босни и Херцеговини – „Зелених беретки“. Хоће ли појавом „Зелених беретки“ у Бужиму следити овакав сценариј?

2022-01-14 15:44:32

Караџић: Дејтонски споразум је последња линија одбране и не сме се напустити ни по коју цену
Караџић: Дејтонски споразум је последња линија одбране и не сме се напустити ни по коју цену

„Они који су га оверили и гарантовали непрекидно га мењају на начин који споразумом није предвиђен. Самопроглашена тела за примену споразума издигла су се у тела за “промену” и одржавају потенцијално жариште сукоба и страдања активним због својих империјалистичких интереса.“

2022-01-10 14:47:22

Стевандић: Зашто Српска мора да живи!
Стевандић: Зашто Српска мора да живи!

Данас  9.јануара, 2022. године, Република Српска се суочава са кључалом мржњом која пријети да разори сваку ...

2022-01-10 09:01:08

Мојковачка битка  - Бадњи дан и Божић 1916. године
Мојковачка битка - Бадњи дан и Божић 1916. године

Један од најсветлијих примера жртвовања у Првом светском рату била је Мојковачка битка на Бадњи дан и Божић 1916, када је Санџачка војска Краљевине Црне Горе зауставила аустроугарску офанзиву и помогла српској војсци да се повуче из правца Пећи преко албанских и црногорских планина ка Јадранском мору и касније Крфу.

2022-01-07 08:21:01

rt - kolumne
baner rakija desno kolumne
baner apartman desno / kolumne
baner obzor desno - kolumne

Будите у току са новим дешавањима, пријавите се на нашу листу новости:
Фото дана Доњецк

Доњецк