Десет великих војсковођа од оснивања Русије до данас

Објављено: 08.08.2020.год.
фото: Sputnik, Лео Хао, Павел Трошкин


Једни су допринели да Русија опстане као независна држава, а други да постане једна од највећих светских сила.

1. Свјатослав Игоревич

Свјатослав Игоревич

Владар Кијевске Русије, кнез Свјатосав Игоревич, ретко се појављивао у Кијеву. Управљање староруском државом је препустио својој мајци кнегињи Олги, а он је све време ратовао.

Ратоборни кнез је покорио многа племена и тако знатно проширио границе Кијевске Русије и подигао њен војни и политички ауторитет.

Међутим, у судару са Византијском империјом доживео је пораз. Враћајући се из тог похода у Кијев 972. године са дружином је упао у заседу коју су поставили Печенези. „Нападе га Курја, кнез печенешки, и убише Свјатослава, и узеше главу његову, и направише пехар од лобање његове, оковавши је, и пише из ње“, пише у древној Несторовој хроници, пише Russia beyond.

2. Димитрије Донски 

Дмитриј Иванович Донски

Кнез Дмитриј Иванович је 1380. године на Куликовом пољу потукао до ногу трупе монголског војсковође Мамаја, који је узурпирао власт у Златној хорди. Руси су и пре тога понекад успевали да победе Монголе, али ово је била прва овако крупна победа.

Кнез Димитрије је због овог тријумфа добио надимак Донски. Русија се ни после тако крупне победе није ослободила од монголских канова, али је то био врло важан корак у правцу ослобођења. Од тада Руси нису више редовно плаћали данак Хорди, руске кнежевине се нису више само браниле него су и саме организовале походе против крвног непријатеља. Москва је постала неприкосновени центар око кога су се уједињавале руске земље. Потпуно ослобођење од монголског јарма извојевано је тек стотинак година касније, крајем 15. века.

3. Михаил Скопин-Шујски 

Кнез Михаил Васиљевич Скопин-Шујски

Кнез Михаил Скопин-Шујски је кратко живео (само 23 године). Био је једна од најистакнутијих личности у тешком периоду руске историје познатом као Смутно доба. Услед прекида владајуће династије Рјуриковича крајем 16. века, тешке економске ситуације и глади руска држава је потонула у хаосу унутрашњих политичких сукоба, устанака и стране интервенције.

Скопин-Шујски је имао 20 година када је 1606. по указу свог рођака и новог руског цара Василија Шујског постао војвода. Он је одмах угушио устанак који је предводио Иван Болотњиков. Заједно са шведским савезницима (они су помагали цару за одређене територијалне уступке) Скопин-Шујски је однео низ победа над трупама које су држале Москву под опсадом, тј. над снагама пољске интервенције и одредима самозваног цара, Лажног Димитрија II. У зимским условима кнез је доста користио одреде на скијама које је сам формирао и који су били много ефикаснији од коњице.

У марту 1610. године Михаил Скопин-Шујски је свечано умарширао у Москву ослобођену од обруча. Уживао је велику популарност, у народу је третиран као народни херој. Спремао се да крене са војском на Смоленск који су Пољаци држали под опсадом, али је изненада преминуо 3. маја исте године. Виновник смрти младога кнеза могао је бити царев брат Дмитриј Шујски, који је такође био војсковођа, а није био талентован и завидео је обдареном Михаилу, али исто тако и цар Василије, коме је прослављени рођак могао угрозити трон. Који год да је, Пољаци су убрзо обојицу заробили и погубили.

4. Петар Румјанцев 

Портрет Петра Александровича Румјанцевa-Задунајског.

Петар Румјанцев је припадао угледном племићком роду. У младости је био склон ленчарењу, хулиганском понашању и заметању кавги. Али управо тај човек је постао један од најбољих војсковођа 18 века.

У више наврата током Седмогодишњег рата против Пруске руска армија је забележила успех управо захваљујући иницијативи и личној храбрости Петра Румјанцева. У бици код Грос Јегерсдорфа 30. августа 1757. године он био на челу резервних одреда. У тренутку кад је руска војска одступала без наређења команде повео је своје одреде у бој и преокренуо пораз у победу.

Румјанцев није био само добар војсковођа, него и далековиди војни теоретичар. Његове идеје су снажно утицале на развој руске војне школе.

Исправност стратегије коју је изабрао Румјанцев посебно је дошла до изражаја у серији спектакуларних победа током руско-турског рата 1768-1774. Тако је у бици код Кагула 1. августа 1770. године његова армија са 17.000 војника потукла турску армију која је бројала 150.000 војника. Руси су изгубили нешто више од 300 људи, док су непријатељски губици били већи од 20.000.

5. Александар Суворов 

Александар Васиљевич Суворов

Генералисимус Александар Суворов није изгубио ниједну већу битку у својој војничкој каријери. Учествовао је у седам кампања, међу којима су гушење Пољског устанка и ратови против Османлијског царства и револуционарне Француске. Суворовљеве трупе су 1790. године заузеле неосвојиву турску тврђаву Измаил и потукле далеко бројније Французе у бици код Требије 1799. године.

Главна Суворовљева стратегија били су „добро око, брзина и силина“. Он најпре добро процени ситуацију и пронађе слабе тачке, а онда напада брзо и неочекивано, не обраћајући пажњу на бројност непријатеља. По томе се он разликовао од већине војсковођа свога доба (друга половина 18. века), који су се радије бранили, а нападали су само када су били бројнији. Руски војсковођа се придржавао другачијег правила: „удри, али не бројношћу него умећем“.

Александар Суворов је потукао много француских војсковођа. И непријатељи су га истински поштовали. Генерал Андре Масена је говорио да би дао све своје победе за један Суворовљев Швајцарски поход, а Жан Виктор Моро је његов марш на Требију окарактерисао као врхунац војне вештине. Са усхићењем је о генералисимусу говорио и Наполеон, мада му је признавао срчаност, али не и разум. Суворов би могао и да га разувери, али му се није пружила прилика јер се он и Наполеон никада нису огледали на бојном пољу.

6. Михаил Кутузов 

Портрет руского фелдмаршала М.И. Кутузова.

Један од најталентованијих и најомиљенијих Суворовљевих ученика, Михаил Кутузов је предводио руске трупе у Отаџбинском рату 1812. године против Наполеона. Он је био тај човек који је потукао „Велику армију“.

Преузевши команду у августу 1812. године, Кутузов се и даље придржавао тактике свога претходника Барклаја де Толија, тј. избегавао је одлучујући окршај са Наполеоном повлачећи се у дубину руске територије и мрцварећи непријатељску армију. На крају крајева, под притиском генералитета и јавног мњења генерал-фелдмаршал је био принуђен да дочека „Велику армију“ у отвореном боју код села Бородина, 125 километара од Москве.

У једној од најважнијих битака Наполеоновог периода Кутузов није журио у окршаје. Придржавао се одбрамбене тактике пуштајући Французе да троше драгоцене кадрове у безбројним нападима на руске положаје. На крају ниједна страна није однела убедљиву победу. Француски император није могао да потуче руску армију, која је сачувала и борбену готовост и висок морал. А то је у оним условима значило да се ближи Наполеонов пораз.

7. Михаил Скобељев 

Михаил Дмитријевич Скобељев

Претпостављени га нису волели због неприлагодљивог и дрског карактера, али га је војска обожавала због храбрости и одважности у биткама. Носио је белу војничку блузу и белу официрску капу, и често је предводио напад на белом коњу, због чега је добио надимак „Бели генерал“.

Скобељев није био рођен за високо друштво и престижне кабинете. Живео је обичним војничким животом, одлазио са својим војницима у извиђање, јео са њима из истог казана, залагао се пред командом да им издејствује добру униформу и нормалну исхрану. Због тога су војници били спремни да иду за њим у огањ и воду.

„Бели генерал“ је однео доста победа у ратовима које је Русија водила са Средњом Азијом, али је врхунац његове каријере био руско-турски рат 1877-1878. који је народима Балкана донео независност од султана. Брзим и одлучним дејствовањем је успешно форсирао Дунав и заузео превој Шипку, а посебно се истакао за време опсаде Плевне. У граду је био велики контингент трупа Осман-паше који је блокирао руско-румунске трупе ометајући даље напредовање савезника. Крвави јуриши на град нису уродили плодом.

У трећем покушају, у августу 1877. године, Скобељев је практично био на прагу дуго очекиване победе. Заузео је два непријатељска редута и учврстио те положаје очекујући појачање за одлучујући продор. Сатима су његове јединице опстајале под притиском далеко бројнијих турских трупа. Одбивши четири непријатељска напада, изгубивши око 6.000 војника и не дочекавши појачање Скобељев се повукао, али је сачувао пуни борбени поредак. Плевна је пала тек четири месеца касније.

8. Василиј Чујков 

Василиј Иванович Чујков, маршал Совјетского Савеза, двоструки Херој Совјетског Савеза.

За генерала Василија Чујкова се слободно може рећи да је један од најзаслужнијих за совјетску победу у Стаљинграду, која је из корена преокренула однос снага у Другом светском рату. Његовој 62. армији је припао крајње тежак задатак да издржи притисак Шесте армије Фридриха Паулуса и не уступи град док се Црвена армија припремала за операцију „Уран“, тј. за стезање обруча око непријатељске групације заузете уличним биткама.

Командовање 62. армијом Чујков је преузео 12. септембра 1942. године, када је било најтеже. За два месеца су његове трупе потиснуте до обале Волге, где су последњим атомима снаге држале мањи део градских четврти, простор поред фабрике трактора и неколико погона фабрике „Барикаде“.

Генерал је у Стаљинграду примењивао тактику блиске борбе. Положаји совјетских војника су били близу непријатеља, у домету гранате, што је немачкој авијацији и артиљерији отежавало посао због опасности да побију сопствене војнике. Чујков се побринуо да се оснују специјалне јуришне групе које би прве неочекивано истрчале из зграде и савладале изненађеног непријатеља, а затим држале положај док не стигне главнина. Искуство стечено у уличним борбама генерал је користио у својим каснијим окршајима, конкретно за време слома берлинског гарнизона.

9. Константин Рокосовски 

Командант 16. армије генерал-лајтнант Константин Рокосовски.

„Док ратујемо испред Москве треба да размишљамо о Берлину. Совјетска војска ће обавезно бити у Берлину“, говорио је дописнику командант 16. армије, генерал-лајтнант Константин Рокосовски, током тешких битака за главни град СССР-а. Будући маршал је дејствовао подједнако ефикасно и у одбрамбеним и у офанзивним операцијама.

Било је планирано да управо Константин Рокосовски заузме престоницу Трећег рајха, али је у последњем тренутку пребачен на други правац, а командовање Првим белоруским фронтом који је јуришао на Берлин поверено је Георгију Жукову. Још увек се не зна тачно чиме се руководио Стаљин доносећи такву одлуку. Распрострањена је верзија по којој се узрок крио у пољском пореклу Константина Рокосовског. У сваком случају, то је трајно покварило односе између двојице најистакнутијих совјетских војсковођа Другог светског рата.

10. Георгиј Жуков 

Маршал Совјетског Савеза Георгиј Жуков

Георгија Жукова, најславнијег совјетског војсковођу Другог светског рата, поштовали су и савезници и непријатељи. Ако је на фронт стигао Жуков, то је за Немце био сигуран знак да ће уследити офанизива. Списак маршалових победа је заиста упечатљив. Ту су, између осталих, слом јапанских трупа у бици на Халкин Голу, спасавање опкољеног Лењинграда од пада у немачке руке 1941. године а затим и пробој обруча 1943, контраофанзива совјетских трупа код Москве, победа на Курском фронту и заузимање Берлина.

Жуков је као некакав ватрогасац пребациван у најопасније делове фронта да гаси пожар. Његове особине – одлучност, чврстина, усредсређеност на достизање циља и посебна стратешка интуиција – често су помагале да се избегне катастрофа. Па ипак, он је имао и неуспеха, на пример у новембру и децембру 1942. током операције „Марс“, када му није пошло за руком да опколи и потуче Девету армију Вермахта код Ржева.

После распада Совјетског Савеза се формирало схватање да је личност Георгија Жукова прецењена, да је он заправо био неталентовани „месар“ који никада није жалио своје војнике. По мишљењу историчара Алексеја Исајева, такво расуђивање је обичан мит. „Ако се има у виду бројност на фронту, његови губици су процентуално гледано стабилно мањи од губитака других војсковођа, на пример Коњева и Малиновског. Због тога је Жукову и поверен фронт који је бројао милион људи – знало се да ће он умети да рукује тим фронтом уз умерене губитке, јер је био професионалац заиста врхунског ранга“, 
каже историчар.

Борис Јегоров, Russia beyond


Кључне речи:

(0)

Остале вести из рубрике

Колумне

Корумпирана демократија, нови наци-фашизам и наметање мира – Кршљанин

Серија режираних ратова коју је наметнула западна олигархија, а која кулминира сада сукобом са Русијом, само је очајнички и узалудни покушај да се очува криминална и неправедна светска доминација западне олигархије

Операција „Искра“: Руски „Коридор живота“
Операција „Искра“: Руски „Коридор живота“

Навршило се тачно 81 година од завршетка велике нападне операције Црвене армије која је имала за циљ да пробије опсаду Лењинграда, чијем становништву је услед тешког бомбардовања и перманентне глади, претило потпуно физичко уништење. Њено кодно име је лично осмислио Јосиф Стаљин, и у њему се очитавала последња нада за спас овог града.

2024-01-27 23:58:49

Грађански рат 2.0: Шта стоји иза најновије ескалације између Вашингтона и Тексаса?
Грађански рат 2.0: Шта стоји иза најновије ескалације између Вашингтона и Тексаса?

Свађа око америчке граничне кризе постала је тест да ли држава може да пркоси савезној влади како би се заштитила

2024-01-26 15:42:47

Кренимо у сусрет победи, која је близу – Кршљанин
Кренимо у сусрет победи, која је близу – Кршљанин

Сагледавање места Србије у савезништву са Русијом у Новом свету мора постати централна тема нашег политичког, стручног, друштвеног и медијског живота. Сви који могу, томе треба да дају допринос. То се више не може и не сме одлагати

2024-01-11 20:35:26

Од Балкан експреса до Хероја Халијарда: Нови српски историјски филм
Од Балкан експреса до Хероја Халијарда: Нови српски историјски филм

И херојство и трагедија извиру из судбине просечне српске породице. Она је требало и да издржи окупацију и ванредне околности које је она донела, али и да надјача сва искушења које је донео грађански рат и подела на четнике и партизане

2023-11-23 18:13:30

Аутошовинизам код Срба и Руса
Аутошовинизам код Срба и Руса

Објашњење овог феномена, бар када су у питању Срби, Руси и друга друштва капиталистичке (полу)периферије, слично је – трансфер озлојеђености (ресантимана) према доле… То је врста малог пакла, на који су, заправо, сами себе осудили. И друга казна и није потребна.

2023-09-23 13:28:53

Другосрбијански надреализам
Другосрбијански надреализам

КАКО су патриотски графити довели до покоља у школи „Владислав Рибникар“, а нису песме у којима се величају дрогирање и убијање?

2023-08-21 18:40:17

Девет деценија школског брода “Јадран”
Девет деценија школског брода “Јадран”

Школа под једрима - Пловећи амбасадор

2023-08-19 23:05:52

Косовски завјет, Видовдан, епска поезија и гусле  у историји и памћењу српског народа
Косовски завјет, Видовдан, епска поезија и гусле у историји и памћењу српског народа

„Границе душе нећеш наћи, па ма прошао свим путевима, толико је дубок њен логос“ - Хераклит

2023-08-14 17:00:59

Одступања од циља нема - Бошко Антић
Одступања од циља нема - Бошко Антић

Свака промена Администрације у САД доводи до многих расправа о спољној политици и војној стратегији нових домаћина у Белој кући, али до било каквих промена, у суштини, не долази.

2023-08-08 23:49:16

Афричка Шанса
Афричка Шанса

Пре неки дан, 27. и 28. јула, Санкт Петербург је био домаћин Другог самита и Економског и хуманитарног форума Русија-Африка. У северној престоници Русије не само да се разговарало, већ се већ градило о новом формату односа са Глобалним Југом.

2023-08-01 16:04:59

Морепловци у српским опанцима: На удару швапских сумарена (3)
Морепловци у српским опанцима: На удару швапских сумарена (3)

Опорављена српска војска запловила је од Крфа ка Солуну. Пут ка њеној Србији водио је преко овог грчког града. На напоран и опасан пут кренуло се с надом да ће брзо у Србију, али за то је требало још доста времена, а много је доживљаја везаних за море, па и трагедија. Од тада се у српском језику одомаћио назив за подморницу сумаран, а њена појава у то време на мору је најчешће значила катастрофу за брод на који се усмерила.

2023-07-15 06:37:08

Морепловци у српским опанцима: На удару швапских сумарена (4)
Морепловци у српским опанцима: На удару швапских сумарена (4)

Од самог доласка Србима је посвећивана велика пажња, а посебно се истицао командант базе и Бизерти адмирал Емил Гепрат, кога су српски војници прозвали “Српском мајком”. Сваки пут пред стројем српских војника или приликом обиласка у болницама поздравио их је са: “Помоз’ Бог јунаци! Да ли вам што треба?”.

2023-07-15 06:16:12

Морепловци у српским опанцима: Јунаци са Цера и Колубаре на мору
Морепловци у српским опанцима: Јунаци са Цера и Колубаре на мору

Српска војска се након офанзиве снага Макензена повукла преко Албаније на обале Јадранског мора. Јунаци са Цера и Колубаре су се тако нашли на обали мора о коме су само слушали у причама. Исцрпљени чекали су да их савезници пребаце на острво Крф. Била је то тужна слика једне храбре војске, али је ништа није могло уништити. На острву Крфу се се српски војници опоравили, многи се осталу у Плавој гробници, а успомене на те дане и данас надахњују српског војника.

2023-07-14 21:57:57

Морепловци у српским опанцима: Јунаци са Цера и Колубаре на мору  (2)
Морепловци у српским опанцима: Јунаци са Цера и Колубаре на мору (2)

“Мени су Савезници обећали транспортовање моје војске чим стигнем на Јадран, али су ме ето, преварили. Војска је због тога очајна и обесхрабљена. Што се мене тиче, хвала! Ја нећу напустити моје војнике. Ићи ћи с њима упркос својој болести, ма шта ме то стало.”

2023-07-14 21:40:28

Војнички нисмо поражени од далеко надмоћнијег агресора
Војнички нисмо поражени од далеко надмоћнијег агресора

На данашњи дан , пре 24 године, извршено је планско измештање јединица Приштинског корпуса са Косова и Метохије у складу са наређењем Штаба Врховне команде стр. пов. бр. 01/6019-10 од 10. јуна 1999. године. У преамбули наређења Штаба Врховне команде позива се на одлуку врховног команданта Војске Југославије и Војнотехнички споразум између међународних снага за безбедност (КФОР) и Војске Југославије, а у циљу организације и безбедног извршења измештања команди, јединица и установа.

2023-06-14 23:59:51

Почетак одбрамбеног боја на Паштрику
Почетак одбрамбеног боја на Паштрику

Операција копнених снага НАТО, војске Републике Албаније и Шиптарских терористичких снага у рејону Карауле „Горожуп“ и планине Паштрик, под називом „Стрела-2“, као друга етапа нападне операције „Стрела“ почела је 26. маја 1999. године изненадном и снажном артиљеријском и минобацачком ватром са територије Албаније

2023-05-27 22:43:19

Феномен Косова у српској историји и косовски завјет - В. Вртикапа
Феномен Косова у српској историји и косовски завјет - В. Вртикапа

„Границе душе нећеш наћи, па ма прошао свим путевима толико је дубок њен логос“ - Хераклит

2023-05-05 12:05:55

Деведесет пет година од стварања подморничке флотиле Краљевине Југославије
Деведесет пет година од стварања подморничке флотиле Краљевине Југославије

Био је 8. април 1928. када су се на хоризонту пред Боком Которском појавили обриси великог теретњака кога су следиле две мале силуете. И док су се дуго исчекиване лађе приближавале свом крајњем одредишту, гомиле мештана појуриле су да свечано дочекају нови понос младе државе. Тог историјског дана, уз мол тиватског Арсенала пристале су уз пратњу матичног брода „Хвар“ две подморнице на чијим торњевима су се вијориле војнопоморске заставе Краљевине Срба, Хрвата и Словенаца. Тог дана, створен је један од елитних видова Југословенске војске – Подморничка флотила. Ово је прича о људима и бродовима који су је чинили

2023-04-08 18:03:39

Дан када смо бомбардовали Рајх
Дан када смо бомбардовали Рајх

Освета краљевског ваздухопловства за бомбардовање Београда и скривене историјске чињенице о контраудару бомбардера краљевског ваздухопловства

2023-04-06 15:31:39

Владимир Кршљанин: Издржати до победе
Владимир Кршљанин: Издржати до победе

У свету, реално, победа се већ десила. За само неколико деценија, без ратова, колонизација и уцена,...

2023-02-04 16:30:22

Вокер „режисер“ манипулација и лажи: Из ратног дневника команданта Треће армије
Вокер „режисер“ манипулација и лажи: Из ратног дневника команданта Треће армије

У актуленој ситуацији на Косову и Метохији и око Косова и Метохије све се више најављује могућност да Албанци изазову инцидент који ће приписати Србима и тако на сличан начин како је то учинио Вокер 1999. године изазвати раеговања проалбанских снага у свету против Срба и Србије.

2023-01-14 14:21:32

Боцан-Харченко: Нечовештво западњака не зна за границе
Боцан-Харченко: Нечовештво западњака не зна за границе

Коментар Амбасадора Русије у Београду Александра Боцан-Харченка: „Низ етнички мотивисаних напада локалних Албанаца на Србе у покрајини...

2023-01-10 09:35:56

Мојковачка битка - Бадњи дан и Божић 1916. године
Мојковачка битка - Бадњи дан и Божић 1916. године

Један од најсветлијих примера жртвовања у Првом светском рату била је Мојковачка битка на Бадњи дан и Божић 1916, када је Санџачка војска Краљевине Црне Горе зауставила аустроугарску офанзиву и помогла српској војсци да се повуче из правца Пећи преко албанских и црногорских планина ка Јадранском мору и касније Крфу.

2023-01-06 16:55:13

rt - kolumne
baner rakija desno kolumne
baner apartman desno / kolumne
baner obzor desno - kolumne

Будите у току са новим дешавањима, пријавите се на нашу листу новости: