Српска краљевскa владa одговорила је на аустроугарски ултиматум 25 јула. Одговор су написали Стојан Протић и председник владе Никола Пашић, који га је лично уручио аустроугарском амбасадору у Београду.
Београд, 12/25. јул 1914. године
Влада Краљевине Србије је примила документ Царске и Краљевске Владе од 23. овог месеца и уверена је да ће њен одговор отклонити сваки неспоразум који прети да уништи пријатељске и добросуседске односе између Аустријске Монархије и Краљевине Србије.
Краљевској влади је познато да нигде није било поновних протеста против велике суседне монархије као што су они који су пре извесног времена били изражени у Скупштини, као и у изјави и акцијама одговорних државних представника у то време, а који су окончани српском изјавом од 31. марта 1909. године; надаље да, од тог времена ни разне корпорације у Краљевини ни званичници нису покушали да промене политичко и правосудно стање које је створено у Босни и Херцеговини.
Краљевска влада изјављује да Ц. и К. (Царска и Краљевска) Влада није уложила никакве протесте у том смислу сем у случају једног уџбеника, у вези са чим је Ц. и К. Влада примила потпуно задовољавајуће објашњење. За време балканске кризе Србија је у бројним случајевима дала доказе о својој мирољубивој и умереној политици и само захваљујући Србији и жртвама које је поднела у интересу мира у Европи тај мир је и очуван.
Краљевска Влада не може бити одговорна за изјаве приватног карактера, као што су, на пример, новински чланци и мирољубив рад друштава, изјаве које су сасвим уобичајена појава у другим земљама, и које обично нису под контролом државе. Ово, утолико пре, будући да је Краљевска Влада показала велику предусретљивост у решавању читавог низа питања која су настала између Србије и Аустро-Угарске, чиме је успела да реши већи број тих питања, у прилог напретка обе земље.
Краљевска Влада је стога била болно изненађена тврдњама да су држављани Србије учествовали у припремама за злочин у Сарајеву. Влада је очекивала да ће бити позвана да учествује у истрази о том злочину, и била је спремна, да би доказала своју потпуну коректност, да предузме мере против свих лица у вези с којима евентуално прими обавештење.
У складу са жељама Ц. и К. Владе, Краљевска Влада је спремна да преда суду, без обзира на положај и чин, сваког српског држављанина за чије учешће у злочину у Сарајеву буде примила доказ. Она се посебно обавезује да на првој страни званичног гласила од 26. јула објави следећу изјаву:
Влада Краљевине Србије осуђује сваку пропаганду која би била уперена против Аустро-Угарске, тј. такве активности у целини, чији је циљ одвајање извесних територија од Аустроугарске Монархије, и искрено жали тужне последице ових злочиначких махинација
....
Краљевска Влада жали што су, према ноти Ц. и К. Владе, извесни српски официри и званичнци учествовали у пропаганди која је управо поменута, и што је то угрозило пријатељске односе у погледу чијег неговања се Краљевска Влада свечано обавезала изјавом од 31. марта 1909. године....
Краљевска Влада се надаље обавезује:
1. Да у току следећег редовног заседања Скупштине, у прописе о штампи унесе клаузулу о томе да ће распиривање мржње или непоштовања према Монархији бити најстроже кажњено, као и свака публикација чија је општа тенденција уперена против територијалног интегритета Аустро-Угарске.
С обзиром на предстојећу ревизију устава, она се обавезује да ће извршити измену и допуну члана 22, уставног закона, којом се дозвољава конфискација таквих публикација будући да је то сада немогуће према јасној дефиницији члана 12. устава.
2. Влада не поседује никакве доказе, а нота Ц. и К. владе их не пружа, да су друштво "Народна Одбрана" и друга слична друштва до сада извршила било какве злочиначке радње овакве врсте преко било ког свог члана. Без обзира на то, Краљевска Влада ће прихватити захтев Ц. и К. Владе и распустити друштво "Народна Одбрана", као и свако друштво које би било против Аустро-Угарске.
3. Влада Краљевине Србије се обавезује да без одлагања уклони из јавног упутства у Србији све што би могло допринети пропаганди упереној против Аустро-Угарске под условом да Ц. и К. Влада достави стварне доказе ове пропаганде.
4. Краљевска Влада је такође спремна да отпусти официре и званичнике из војске односно државне службе у односу на које судска истрага докаже да су криви за радње против територијалног интегритета Монархије; она очекује да јој Ц. и К. Влада саопшти, у циљу отпочињања истраге, имена тих официра и званичника, као и чињенице које им се стављају на терет.
5. Краљевска Влада признаје да јој није јасан смисао и домет оног захтева Ц. и К. Владе који се односи на обавезу Владе Краљевине Србије да дозволи сарадњу званичника Ц. и К. Владе на српској територији, али изјављује да је спремна да прихвати сваку сарадњу која није у супротности с међународним правом и с кривичним правом, као ни са пријатељским и добросуседским односима.
6. Краљевска Влада сматра својом дужношћу и као нормално да отпочне истрагу против свих лица која су учествовала у злочину од 28. јуна а која се налазе на њеној територији. Што се тиче сарадње посебно одређених званичника Ц. и К. Владе у овој истрази, то се не може прихватити будући да представља кршење устава и кривичног поступка. Међутим, у неким случајевима резултат истраге би могао бити саопштен аустроугарским званичницима.
7. Краљевска Влада је дала налог да се на дан пријема ове ноте, увече, ухапски мајор Војислав Танкосић. Међутим, што се тиче Милана Цигановића, који је држављанин Аустроугарске Монархије и који је до 28. јуна био запослен у Одељењу железнице, до сада није било могуће пронаћи га, због чега је издат налог за његово хапшење.
Моли се Ц. и К. Влада да стави до знања, чим то буде могуће, а у циљу спровођења истраге, постојећи основ за сумњу и доказе о кривици, који буду резултат истраге у Сарајеву.
8. Српска Влада ће проширити и завести строже мере од постојећих у циљу сузбијања кријумчарења оружја и експлозива.
Подразумева се да ће Влада одмах предузети мере и строго казнити службена лица пограничне службе на линији Шабац-Лозница који су прекршили своју дужност и дозволили починиоцима злочина да пређу границу.
9. Краљевска Влада је спремна да да објашњења о изјавама које су њени званичници у Србији и у иностранству дали у интервјуима након злочина и који су, према тврдњама Ц. и К. владе, били непријатељски према Монархији. Чим Ц. и К. Влада детаљно истакне где су те изјаве дате и успе да докаже да су те изјаве стварно дали односни функционери, Краљевска Влада ће се лично постарати да се прикупе потребни докази.
10. Краљевска Влада ће обавестити Ц. и К. Владу, уколико то већ није учињено овом нотом, о предузетим мерама о којима је реч чим буде дат налог се предузме нека од тих мера и чим она буде спроведена.
Влада Краљевине Србије верује да је у заједничком интересу да се не доноси исхитрено решење ове ствари и стога, у случају да Ц. и К. Влада не буде сматрала да је задовољна овим одговором, спремна је као и увек да прихвати мирно решење, било да одлуку о овом питању донесе Међународни суд у Хагу или препуштањем одлуке Великим Силама које су учествовале у изради изјаве коју је српска Влада дала 18/31. марта 1909. године.
Својом економском, моралном и војном моћи, Нови свет који гради светска већина, уз помоћ народа Западне Европе и Северне Америке, ускоро ће принудити екипу из Вашингтона на мир у бившој Украјини и у појасу Газе, али и на одустајање од ратних игара на Балкану
Што пре Србија смогне снаге да се прикључи Новом свету, поносно и без остатка настави да развија своје братске односе са Русијом и ослободи се наведених окова и заблуда, корист за српски народ ће бити већа
Наука је доказала а историјска пракса потврдила да народи који живе искључиво од своје прошлости и традиције осуђују себе на стагнацију, а народи који заборављају своју прошлост и традицију и живе од побуне против прошлости и традиције осуђују себе на уништење.
Постоји (ли) нада да ће у Уједињеним нацијама, уз заједничке и координиране напоре Србије, Русије и Кине, светска већина стати на страну Србије и спречити усвајање резолуције о Сребреници
Упркос огромној војној помоћи читавог Запада, већ је свима јасно да је победа Русије на украјинском фронту неминовна и да ће уследити ускоро. И управо је то и време када би могло доћи до исправљања историјских неправди нанетих Србији и српском народу
Токсиколошки институт у Бону је у узорцима са аутопсије открио трагове лека дроперидол, тешког неуролептика који може да изазове инфаркт, а који Милошевићу никада није био прописан. Истрагу о смрти Милошевића водио је сам трибунал, који је за њу и одговоран и који је самог себе ослободио одговорности. Русија је у Савету безбедности УН изјавила да извештај трибунала не прихвата
Серија режираних ратова коју је наметнула западна олигархија, а која кулминира сада сукобом са Русијом, само је очајнички и узалудни покушај да се очува криминална и неправедна светска доминација западне олигархије
Навршило се тачно 81 година од завршетка велике нападне операције Црвене армије која је имала за циљ да пробије опсаду Лењинграда, чијем становништву је услед тешког бомбардовања и перманентне глади, претило потпуно физичко уништење. Њено кодно име је лично осмислио Јосиф Стаљин, и у њему се очитавала последња нада за спас овог града.
Сагледавање места Србије у савезништву са Русијом у Новом свету мора постати централна тема нашег политичког, стручног, друштвеног и медијског живота. Сви који могу, томе треба да дају допринос. То се више не може и не сме одлагати
И херојство и трагедија извиру из судбине просечне српске породице. Она је требало и да издржи окупацију и ванредне околности које је она донела, али и да надјача сва искушења које је донео грађански рат и подела на четнике и партизане
Објашњење овог феномена, бар када су у питању Срби, Руси и друга друштва капиталистичке (полу)периферије, слично је – трансфер озлојеђености (ресантимана) према доле… То је врста малог пакла, на који су, заправо, сами себе осудили. И друга казна и није потребна.
Свака промена Администрације у САД доводи до многих расправа о спољној политици и војној стратегији нових домаћина у Белој кући, али до било каквих промена, у суштини, не долази.
Пре неки дан, 27. и 28. јула, Санкт Петербург је био домаћин Другог самита и Економског и хуманитарног форума Русија-Африка. У северној престоници Русије не само да се разговарало, већ се већ градило о новом формату односа са Глобалним Југом.
Опорављена српска војска запловила је од Крфа ка Солуну. Пут ка њеној Србији водио је преко овог грчког града. На напоран и опасан пут кренуло се с надом да ће брзо у Србију, али за то је требало још доста времена, а много је доживљаја везаних за море, па и трагедија. Од тада се у српском језику одомаћио назив за подморницу сумаран, а њена појава у то време на мору је најчешће значила катастрофу за брод на који се усмерила.
Од самог доласка Србима је посвећивана велика пажња, а посебно се истицао командант базе и Бизерти адмирал Емил Гепрат, кога су српски војници прозвали “Српском мајком”. Сваки пут пред стројем српских војника или приликом обиласка у болницама поздравио их је са: “Помоз’ Бог јунаци! Да ли вам што треба?”.
Српска војска се након офанзиве снага Макензена повукла преко Албаније на обале Јадранског мора. Јунаци са Цера и Колубаре су се тако нашли на обали мора о коме су само слушали у причама. Исцрпљени чекали су да их савезници пребаце на острво Крф. Била је то тужна слика једне храбре војске, али је ништа није могло уништити. На острву Крфу се се српски војници опоравили, многи се осталу у Плавој гробници, а успомене на те дане и данас надахњују српског војника.
“Мени су Савезници обећали транспортовање моје војске чим стигнем на Јадран, али су ме ето, преварили. Војска је због тога очајна и обесхрабљена. Што се мене тиче, хвала! Ја нећу напустити моје војнике. Ићи ћи с њима упркос својој болести, ма шта ме то стало.”
RSS
