Српски мученици на Крфу, острву хомерске принцезе

Објављено: 25.07.2020.год.
Александар Карађорђевић обишао је српске трупе на Крфу 17. марта 1916. године (La Miroir) (Фотографија из књиге „Крф, острво васкрсења Србије”)

Књига Жељка Поповића је приказ боравка нашег народа и војске на Крфу током Великог рата


Шта је то што је изгладнелом, болесном, српском војнику и беспомоћном народу у збегу од Аустроугара, Бугара и Арбанаса, уливало наду да ће пребродити неиздрживу албанску голготу и да ће на крају изаћи победоносан из готово немогуће ситуације Првог светског рата, питање је које одјекује више од стотину година. Један од најсмисленијих одговора дао је Жељко Поповић, аутор књиге „Крф, острво васкрсења Србије” (издање новосадског „Прометеја” и Радио-телевизије Србије) који је образложио да је српском народу у  о време снагу давао пример, „опипљив и очигледан”, пише 
Политика.


„У колони, дубоким сметовима, на превојима и у заседама албанских банди, поред празног казана, на узглављу болесничке постеље, били су његови узори: краљ Петар, престолонаследник Александар, војни команданти, војводе и генерали, његови мајори, капетани и наредници, земљаци и комшије. У јуришима и борбама до последњег, знао је српски војник да није сам, да неће бити остављен, да су ту у другом рову Степа, Штурм и Учо, поднаредник Гаврић и мајор Туцовић, Војвода Вук и његови добровољци. Зато је повратак у отаџбину, кроз муку Вида, ровове Солунског фронта и Кајмакчалана, био тако силовит. Пример нам и данас треба, више него икад. Без њега ће све наше књиге бити узалудне”, пише Жељко Поповић.

Ова опширна студија прати узроке настанка рата, смештајући их у околности много шире од Сарајевског атентата, наводећи разлоге војне и територијалне превласти великих европских сила. Прати околности које су довеле до повлачења преко Албаније, због пропалог покушаја продирања до Вардарске долине због бугарског напада с леђа. Тако је преостао само пролаз кроз Косовску долину, „са циљем да се стигне до албанске обале где ће савезници обезбедити материјалну подршку и бродове”. Тако је почела голгота српског народа и војске, који су у тренутку остали потпуно сами, остављени од свих.

„Пећ, стара српска Патријаршија, некадашње једино светло место српске културе из страшног доба петовековног ропства под Турцима, данас је позорница најмучнијих, најтежих, призора. Око ове мале вароши, која је у удолини, а изнад које се дижу огромне залеђене планине, слегло се све што је остало још од негдашње богате Србије. Сама варош личи на море глава, кола, стоке и топова. Све се ту скрхало. Све лежи као страшни знак расула. (...) Сви мукли, као сенке, идемо, блудимо тражимо хлеб или утешну реч”, сведочанство је песника Милутина Бојића, који је преминуо у Солуну 1917. године и сахрањен је на војном гробљу на Зејтинлику.

О томе да су глад и изнемоглост биле велики непријатељи Срба на путу до Крфа, па и првих дана по доласку на то грчко острво, сведоче и одломци из до сада непреведене књиге француског потпуковника Де Риперта Д’Алозијеа „Васкрсење српске војске, Албанија–Крф 1915–1916” (Париз 1923). Ово дело, међутим, говори и о брзој обнови која је уследила после катаклизме:

„За неколико недеља, прешавши Крф, српска војска је ускрснула. Шест лепих, обновљених дивизија, са свом опремом искрцало се у Солун. Годину дана пошто је принц Александар стигао у Скадар, у стању које је читав свет сматрао очајним ушао је у Битољ, на челу својих победничких трупа. Касније, у септембру 1918. године, док се под вођством маршала Франше д’Епереа савезничке армије бацају у напад на балканском фронту, српска војска је та која чини главно језгро њене маневарске масе”, писао је командант Д’Алозије.

Одломак из књиге Душана Батаковића „Србија и Балкан 1914–1918, Албанија, Бугарска, Грчка” говори и о томе да је Крф постао српска престоница у егзилу, све до краја Великог рата, да су сва министарства поново установљена на Крфу и да су тамо „Српске новине” почеле да излазе 20. априла 1916. године, као и њихов додатак „Крфски забавник” и књиге, штампане на српском језику.

Према описима грофа Карла Сфорце, италијанског посланика при српској влади на Крфу од 1916. до 1918. године, искрцавање Срба на Крфу било је нешто најстрашније, где је више од 300 људи умрло одмах по доласку, са кором хлеба у устима. Острво Видо постало је „острво смрти”. Процењује се да је у „плаву гробницу”, о којој је писао Милутин Бојић, положено око 11.000 војника.

Међутим, савезници су улагали велике напоре да што више људи буде спасено. На Крфу је било шест француских амбуланти, била је формирана руска болница „Свети Димитрије Солунски”, предвођена лекаром Сергејем Софотеровим. Из Лондона је, у оквиру Српског потпорног фонда, била упућена болничка мисија, која је пратила српску војску и на Солунском фронту. Српски потпорни фонд помагао је српском народу и одећом, храном, лековима, као и прихватним центром за избеглице у Солуну, а као велики добротвори истакли су се и лорд и леди Бојл.

Ово издање, које је према мишљењу историчара Милоша Ковића, за сада најпотпунији приказ боравка Срба на Крфу у Великом рату, говори и о даљем тријумфу српске војске и ослобођењу Србије од непријатеља. Садржи и податке о српским војничким гробљима на територији Грчке, од 1916. до 1918. године, којих је на Крфу, у Солуну и на Солунском фронту било 252. Највеће српско војничко гробље је у Солуну, са 7.444 гроба... „Кости ратника са свих крфских српских војничких гробаља пренете су 1934. године у касете у унутрашњости маузолеја на Виду, који је пројектовао руски архитекта Николај Краснов 1938/1939. године.”

У поздравној беседи војводи Путнику, из 1916. године, грчки песник Коста Пасајанис је написао: „Добро дошао на острво хомерске принцезе, уморна старино, војсковођо јуначког народа који није поклекао пред варварским налетом. Ово наше зелено острво, понос Средоземља, и данас сања о традиционалном грчком гостопримству...”

Марина Вулићевић, Политика

Кључне речи:

(0)

Остале вести из рубрике

Колумне

Корумпирана демократија, нови наци-фашизам и наметање мира – Кршљанин

Серија режираних ратова коју је наметнула западна олигархија, а која кулминира сада сукобом са Русијом, само је очајнички и узалудни покушај да се очува криминална и неправедна светска доминација западне олигархије

Операција „Искра“: Руски „Коридор живота“
Операција „Искра“: Руски „Коридор живота“

Навршило се тачно 81 година од завршетка велике нападне операције Црвене армије која је имала за циљ да пробије опсаду Лењинграда, чијем становништву је услед тешког бомбардовања и перманентне глади, претило потпуно физичко уништење. Њено кодно име је лично осмислио Јосиф Стаљин, и у њему се очитавала последња нада за спас овог града.

2024-01-27 23:58:49

Грађански рат 2.0: Шта стоји иза најновије ескалације између Вашингтона и Тексаса?
Грађански рат 2.0: Шта стоји иза најновије ескалације између Вашингтона и Тексаса?

Свађа око америчке граничне кризе постала је тест да ли држава може да пркоси савезној влади како би се заштитила

2024-01-26 15:42:47

Кренимо у сусрет победи, која је близу – Кршљанин
Кренимо у сусрет победи, која је близу – Кршљанин

Сагледавање места Србије у савезништву са Русијом у Новом свету мора постати централна тема нашег политичког, стручног, друштвеног и медијског живота. Сви који могу, томе треба да дају допринос. То се више не може и не сме одлагати

2024-01-11 20:35:26

Од Балкан експреса до Хероја Халијарда: Нови српски историјски филм
Од Балкан експреса до Хероја Халијарда: Нови српски историјски филм

И херојство и трагедија извиру из судбине просечне српске породице. Она је требало и да издржи окупацију и ванредне околности које је она донела, али и да надјача сва искушења које је донео грађански рат и подела на четнике и партизане

2023-11-23 18:13:30

Аутошовинизам код Срба и Руса
Аутошовинизам код Срба и Руса

Објашњење овог феномена, бар када су у питању Срби, Руси и друга друштва капиталистичке (полу)периферије, слично је – трансфер озлојеђености (ресантимана) према доле… То је врста малог пакла, на који су, заправо, сами себе осудили. И друга казна и није потребна.

2023-09-23 13:28:53

Другосрбијански надреализам
Другосрбијански надреализам

КАКО су патриотски графити довели до покоља у школи „Владислав Рибникар“, а нису песме у којима се величају дрогирање и убијање?

2023-08-21 18:40:17

Девет деценија школског брода “Јадран”
Девет деценија школског брода “Јадран”

Школа под једрима - Пловећи амбасадор

2023-08-19 23:05:52

Косовски завјет, Видовдан, епска поезија и гусле  у историји и памћењу српског народа
Косовски завјет, Видовдан, епска поезија и гусле у историји и памћењу српског народа

„Границе душе нећеш наћи, па ма прошао свим путевима, толико је дубок њен логос“ - Хераклит

2023-08-14 17:00:59

Одступања од циља нема - Бошко Антић
Одступања од циља нема - Бошко Антић

Свака промена Администрације у САД доводи до многих расправа о спољној политици и војној стратегији нових домаћина у Белој кући, али до било каквих промена, у суштини, не долази.

2023-08-08 23:49:16

Афричка Шанса
Афричка Шанса

Пре неки дан, 27. и 28. јула, Санкт Петербург је био домаћин Другог самита и Економског и хуманитарног форума Русија-Африка. У северној престоници Русије не само да се разговарало, већ се већ градило о новом формату односа са Глобалним Југом.

2023-08-01 16:04:59

Морепловци у српским опанцима: На удару швапских сумарена (3)
Морепловци у српским опанцима: На удару швапских сумарена (3)

Опорављена српска војска запловила је од Крфа ка Солуну. Пут ка њеној Србији водио је преко овог грчког града. На напоран и опасан пут кренуло се с надом да ће брзо у Србију, али за то је требало још доста времена, а много је доживљаја везаних за море, па и трагедија. Од тада се у српском језику одомаћио назив за подморницу сумаран, а њена појава у то време на мору је најчешће значила катастрофу за брод на који се усмерила.

2023-07-15 06:37:08

Морепловци у српским опанцима: На удару швапских сумарена (4)
Морепловци у српским опанцима: На удару швапских сумарена (4)

Од самог доласка Србима је посвећивана велика пажња, а посебно се истицао командант базе и Бизерти адмирал Емил Гепрат, кога су српски војници прозвали “Српском мајком”. Сваки пут пред стројем српских војника или приликом обиласка у болницама поздравио их је са: “Помоз’ Бог јунаци! Да ли вам што треба?”.

2023-07-15 06:16:12

Морепловци у српским опанцима: Јунаци са Цера и Колубаре на мору
Морепловци у српским опанцима: Јунаци са Цера и Колубаре на мору

Српска војска се након офанзиве снага Макензена повукла преко Албаније на обале Јадранског мора. Јунаци са Цера и Колубаре су се тако нашли на обали мора о коме су само слушали у причама. Исцрпљени чекали су да их савезници пребаце на острво Крф. Била је то тужна слика једне храбре војске, али је ништа није могло уништити. На острву Крфу се се српски војници опоравили, многи се осталу у Плавој гробници, а успомене на те дане и данас надахњују српског војника.

2023-07-14 21:57:57

Морепловци у српским опанцима: Јунаци са Цера и Колубаре на мору  (2)
Морепловци у српским опанцима: Јунаци са Цера и Колубаре на мору (2)

“Мени су Савезници обећали транспортовање моје војске чим стигнем на Јадран, али су ме ето, преварили. Војска је због тога очајна и обесхрабљена. Што се мене тиче, хвала! Ја нећу напустити моје војнике. Ићи ћи с њима упркос својој болести, ма шта ме то стало.”

2023-07-14 21:40:28

Војнички нисмо поражени од далеко надмоћнијег агресора
Војнички нисмо поражени од далеко надмоћнијег агресора

На данашњи дан , пре 24 године, извршено је планско измештање јединица Приштинског корпуса са Косова и Метохије у складу са наређењем Штаба Врховне команде стр. пов. бр. 01/6019-10 од 10. јуна 1999. године. У преамбули наређења Штаба Врховне команде позива се на одлуку врховног команданта Војске Југославије и Војнотехнички споразум између међународних снага за безбедност (КФОР) и Војске Југославије, а у циљу организације и безбедног извршења измештања команди, јединица и установа.

2023-06-14 23:59:51

Почетак одбрамбеног боја на Паштрику
Почетак одбрамбеног боја на Паштрику

Операција копнених снага НАТО, војске Републике Албаније и Шиптарских терористичких снага у рејону Карауле „Горожуп“ и планине Паштрик, под називом „Стрела-2“, као друга етапа нападне операције „Стрела“ почела је 26. маја 1999. године изненадном и снажном артиљеријском и минобацачком ватром са територије Албаније

2023-05-27 22:43:19

Феномен Косова у српској историји и косовски завјет - В. Вртикапа
Феномен Косова у српској историји и косовски завјет - В. Вртикапа

„Границе душе нећеш наћи, па ма прошао свим путевима толико је дубок њен логос“ - Хераклит

2023-05-05 12:05:55

Деведесет пет година од стварања подморничке флотиле Краљевине Југославије
Деведесет пет година од стварања подморничке флотиле Краљевине Југославије

Био је 8. април 1928. када су се на хоризонту пред Боком Которском појавили обриси великог теретњака кога су следиле две мале силуете. И док су се дуго исчекиване лађе приближавале свом крајњем одредишту, гомиле мештана појуриле су да свечано дочекају нови понос младе државе. Тог историјског дана, уз мол тиватског Арсенала пристале су уз пратњу матичног брода „Хвар“ две подморнице на чијим торњевима су се вијориле војнопоморске заставе Краљевине Срба, Хрвата и Словенаца. Тог дана, створен је један од елитних видова Југословенске војске – Подморничка флотила. Ово је прича о људима и бродовима који су је чинили

2023-04-08 18:03:39

Дан када смо бомбардовали Рајх
Дан када смо бомбардовали Рајх

Освета краљевског ваздухопловства за бомбардовање Београда и скривене историјске чињенице о контраудару бомбардера краљевског ваздухопловства

2023-04-06 15:31:39

Владимир Кршљанин: Издржати до победе
Владимир Кршљанин: Издржати до победе

У свету, реално, победа се већ десила. За само неколико деценија, без ратова, колонизација и уцена,...

2023-02-04 16:30:22

Вокер „режисер“ манипулација и лажи: Из ратног дневника команданта Треће армије
Вокер „режисер“ манипулација и лажи: Из ратног дневника команданта Треће армије

У актуленој ситуацији на Косову и Метохији и око Косова и Метохије све се више најављује могућност да Албанци изазову инцидент који ће приписати Србима и тако на сличан начин како је то учинио Вокер 1999. године изазвати раеговања проалбанских снага у свету против Срба и Србије.

2023-01-14 14:21:32

Боцан-Харченко: Нечовештво западњака не зна за границе
Боцан-Харченко: Нечовештво западњака не зна за границе

Коментар Амбасадора Русије у Београду Александра Боцан-Харченка: „Низ етнички мотивисаних напада локалних Албанаца на Србе у покрајини...

2023-01-10 09:35:56

Мојковачка битка - Бадњи дан и Божић 1916. године
Мојковачка битка - Бадњи дан и Божић 1916. године

Један од најсветлијих примера жртвовања у Првом светском рату била је Мојковачка битка на Бадњи дан и Божић 1916, када је Санџачка војска Краљевине Црне Горе зауставила аустроугарску офанзиву и помогла српској војсци да се повуче из правца Пећи преко албанских и црногорских планина ка Јадранском мору и касније Крфу.

2023-01-06 16:55:13

rt - kolumne
baner rakija desno kolumne
baner apartman desno / kolumne
baner obzor desno - kolumne

Будите у току са новим дешавањима, пријавите се на нашу листу новости: