Српски мученици на Крфу, острву хомерске принцезе

Објављено: 25.07.2020.год.
Александар Карађорђевић обишао је српске трупе на Крфу 17. марта 1916. године (La Miroir) (Фотографија из књиге „Крф, острво васкрсења Србије”)

Књига Жељка Поповића је приказ боравка нашег народа и војске на Крфу током Великог рата


Шта је то што је изгладнелом, болесном, српском војнику и беспомоћном народу у збегу од Аустроугара, Бугара и Арбанаса, уливало наду да ће пребродити неиздрживу албанску голготу и да ће на крају изаћи победоносан из готово немогуће ситуације Првог светског рата, питање је које одјекује више од стотину година. Један од најсмисленијих одговора дао је Жељко Поповић, аутор књиге „Крф, острво васкрсења Србије” (издање новосадског „Прометеја” и Радио-телевизије Србије) који је образложио да је српском народу у  о време снагу давао пример, „опипљив и очигледан”, пише 
Политика.


„У колони, дубоким сметовима, на превојима и у заседама албанских банди, поред празног казана, на узглављу болесничке постеље, били су његови узори: краљ Петар, престолонаследник Александар, војни команданти, војводе и генерали, његови мајори, капетани и наредници, земљаци и комшије. У јуришима и борбама до последњег, знао је српски војник да није сам, да неће бити остављен, да су ту у другом рову Степа, Штурм и Учо, поднаредник Гаврић и мајор Туцовић, Војвода Вук и његови добровољци. Зато је повратак у отаџбину, кроз муку Вида, ровове Солунског фронта и Кајмакчалана, био тако силовит. Пример нам и данас треба, више него икад. Без њега ће све наше књиге бити узалудне”, пише Жељко Поповић.

Ова опширна студија прати узроке настанка рата, смештајући их у околности много шире од Сарајевског атентата, наводећи разлоге војне и територијалне превласти великих европских сила. Прати околности које су довеле до повлачења преко Албаније, због пропалог покушаја продирања до Вардарске долине због бугарског напада с леђа. Тако је преостао само пролаз кроз Косовску долину, „са циљем да се стигне до албанске обале где ће савезници обезбедити материјалну подршку и бродове”. Тако је почела голгота српског народа и војске, који су у тренутку остали потпуно сами, остављени од свих.

„Пећ, стара српска Патријаршија, некадашње једино светло место српске културе из страшног доба петовековног ропства под Турцима, данас је позорница најмучнијих, најтежих, призора. Око ове мале вароши, која је у удолини, а изнад које се дижу огромне залеђене планине, слегло се све што је остало још од негдашње богате Србије. Сама варош личи на море глава, кола, стоке и топова. Све се ту скрхало. Све лежи као страшни знак расула. (...) Сви мукли, као сенке, идемо, блудимо тражимо хлеб или утешну реч”, сведочанство је песника Милутина Бојића, који је преминуо у Солуну 1917. године и сахрањен је на војном гробљу на Зејтинлику.

О томе да су глад и изнемоглост биле велики непријатељи Срба на путу до Крфа, па и првих дана по доласку на то грчко острво, сведоче и одломци из до сада непреведене књиге француског потпуковника Де Риперта Д’Алозијеа „Васкрсење српске војске, Албанија–Крф 1915–1916” (Париз 1923). Ово дело, међутим, говори и о брзој обнови која је уследила после катаклизме:

„За неколико недеља, прешавши Крф, српска војска је ускрснула. Шест лепих, обновљених дивизија, са свом опремом искрцало се у Солун. Годину дана пошто је принц Александар стигао у Скадар, у стању које је читав свет сматрао очајним ушао је у Битољ, на челу својих победничких трупа. Касније, у септембру 1918. године, док се под вођством маршала Франше д’Епереа савезничке армије бацају у напад на балканском фронту, српска војска је та која чини главно језгро њене маневарске масе”, писао је командант Д’Алозије.

Одломак из књиге Душана Батаковића „Србија и Балкан 1914–1918, Албанија, Бугарска, Грчка” говори и о томе да је Крф постао српска престоница у егзилу, све до краја Великог рата, да су сва министарства поново установљена на Крфу и да су тамо „Српске новине” почеле да излазе 20. априла 1916. године, као и њихов додатак „Крфски забавник” и књиге, штампане на српском језику.

Према описима грофа Карла Сфорце, италијанског посланика при српској влади на Крфу од 1916. до 1918. године, искрцавање Срба на Крфу било је нешто најстрашније, где је више од 300 људи умрло одмах по доласку, са кором хлеба у устима. Острво Видо постало је „острво смрти”. Процењује се да је у „плаву гробницу”, о којој је писао Милутин Бојић, положено око 11.000 војника.

Међутим, савезници су улагали велике напоре да што више људи буде спасено. На Крфу је било шест француских амбуланти, била је формирана руска болница „Свети Димитрије Солунски”, предвођена лекаром Сергејем Софотеровим. Из Лондона је, у оквиру Српског потпорног фонда, била упућена болничка мисија, која је пратила српску војску и на Солунском фронту. Српски потпорни фонд помагао је српском народу и одећом, храном, лековима, као и прихватним центром за избеглице у Солуну, а као велики добротвори истакли су се и лорд и леди Бојл.

Ово издање, које је према мишљењу историчара Милоша Ковића, за сада најпотпунији приказ боравка Срба на Крфу у Великом рату, говори и о даљем тријумфу српске војске и ослобођењу Србије од непријатеља. Садржи и податке о српским војничким гробљима на територији Грчке, од 1916. до 1918. године, којих је на Крфу, у Солуну и на Солунском фронту било 252. Највеће српско војничко гробље је у Солуну, са 7.444 гроба... „Кости ратника са свих крфских српских војничких гробаља пренете су 1934. године у касете у унутрашњости маузолеја на Виду, који је пројектовао руски архитекта Николај Краснов 1938/1939. године.”

У поздравној беседи војводи Путнику, из 1916. године, грчки песник Коста Пасајанис је написао: „Добро дошао на острво хомерске принцезе, уморна старино, војсковођо јуначког народа који није поклекао пред варварским налетом. Ово наше зелено острво, понос Средоземља, и данас сања о традиционалном грчком гостопримству...”

Марина Вулићевић, Политика

Кључне речи:

(0)

Остале вести из рубрике

Колумне

Српски свет - последњи Кремљ руског света

Говор Ранка Гојковића на Каљазинским читањима

Игор Калабухов: Русија - земља побједа
Игор Калабухов: Русија - земља побједа

Ауторски текст Игора Калабухова, амбасадора Руске Федерације у БиХ за „Глас Српске“

2022-06-11 19:17:52

Боцан-Харченко: О лажима и лицемерју Запада у вези са ситуацијом око Украјине
Боцан-Харченко: О лажима и лицемерју Запада у вези са ситуацијом око Украјине

Реаговање амбасадора Русије у Србији на ауторски текст амбасадора Велике Британије, канаде, Норвешке и Пољске објављен у „Политици” 3. јуна

2022-06-10 09:02:10

Фаина Савенкова: Истина ће сигурно победити
Фаина Савенкова: Истина ће сигурно победити

Пола детињства сам провела у рату. И сада већ три године покушавам да допрем до одраслих...

2022-06-01 10:27:40

Кобни 11. мај 1999. на Кошарама: Из књиге Небојша Павковић-Бошко Антић „Кошаре и Паштрик српски Термопили“
Кобни 11. мај 1999. на Кошарама: Из књиге Небојша Павковић-Бошко Антић „Кошаре и Паштрик српски Термопили“

Борбена дејства наших снага настављена су и 11. маја 1999. године у раним јутарњим часовима на...

2022-05-11 15:41:52

Ревизија историје: Модни тренд или пут ка новом конфликту?
Ревизија историје: Модни тренд или пут ка новом конфликту?

Новије време, које се обично рачуна од 1900 године, сакупило је у себи огромну количину различитих...

2022-05-11 11:06:42

Калабухов: Бесмртни Дан побједе још једном нас подсјећа да ће велико зло бити безусловно побијеђено
Калабухов: Бесмртни Дан побједе још једном нас подсјећа да ће велико зло бити безусловно побијеђено

Колумна Игора Калабухова, амбасадора Руске Федерације у БиХ за Глас Српске

2022-05-08 08:39:52

Дани(ј)ел Симић: Како се калио Азовстаљ
Дани(ј)ел Симић: Како се калио Азовстаљ

На једном од улаза у највећу луку Азовског мора, још из даљине, на узвишеном положају и преко таласастог асфалта, видим споменик. Људска фигура која држи нешто у уздигнутој руци. Прво мислим да је неки памјатник Великог отаџбинског рата 1941-1945. Као она жена с мачем над Стаљинградом. Примичући се мијењам претпоставку у кип свеца са крстом. На крају се сви у колима смијемо. То је светитељ – гвожђа. Ливац држи своју куку, рукохватом окренуту небу.

2022-04-30 09:24:56

РТ: „Први тотални геноцид у Другом светском рату“: Како је масакр у Гудовцу постао корак у терор
РТ: „Први тотални геноцид у Другом светском рату“: Како је масакр у Гудовцу постао корак у терор

Такозвана Независна Држава Хрватска била је стара мање од три недеље када је извршила прво масовно...

2022-04-29 11:06:27

Чапљина флип: Да се не заборави
Чапљина флип: Да се не заборави

Операција извлачења војника ЈНА из Чапљине 1992. године

2022-04-23 10:55:05

Дани(ј)ел Симић: Са обале Азовског мора
Дани(ј)ел Симић: Са обале Азовског мора

Други пут у Маријупољу, али први пут видим море. Плитко и неслано. Зато га неки зову језером. Видио сам и мртве. Пуно мртвих људи. Леш Азовца у Гагаринској улици у изгледа као воштана лутка. Нико га не склања већ мјесец дана. Два цивила у непосредној му близини сахранили у лијевак од авиобомбе. Њега нико неће. С великим закашњењем схватам да нијесам на сету постапокалиптичног филма, већ да се сценографија у њима прави копирајући снимке какве управо хватам.

2022-04-22 16:12:11

Дани(ј)ел Симић: У пољу, у Мариупољу
Дани(ј)ел Симић: У пољу, у Мариупољу

Највећи град на обали Азовског мора. Пола милиона становника. Опет сам напољу. И на терену. И у иностранству. На улазу у Маријупољ бијах прије више од мјесец дана, али ни један пасош ми не би помогао тада да уђем, пише оснивач портала Фронтал.срб

2022-04-16 16:10:08

Русофобија убија: До чега ће довести блокада Русије
Русофобија убија: До чега ће довести блокада Русије

Англосаксонци и даље верују да имају шансу да изолују Русију

2022-04-16 09:06:36

Дан када смо бомбардовали Рајх
Дан када смо бомбардовали Рајх

Освета краљевског ваздухопловства за бомбардовање Београда и скривене историјске чињенице о контраудару бомбардера краљевског ваздухопловства

2022-04-06 06:42:26

Дани(ј)ел Симић: Положаји на правцу Волноваха - Доњецк - Москва - Београд - Бања Лука
Дани(ј)ел Симић: Положаји на правцу Волноваха - Доњецк - Москва - Београд - Бања Лука

У рату прво страдају путеви. Не само што их разрују камиони, тенкови и други тешкаши. Па се онда не поправљају. Рат пресјече главне правце. Оне куд је човјек научио да иде. Људска жеља и потреба кваса, надолази као вода испред бране, па бира прву проходну уџерицу да настави околним путем, тамо гдје га је линија фронта исјекла.

2022-03-31 16:47:46

Владимир Кршљанин: Нулта толеранција према фашизму
Владимир Кршљанин: Нулта толеранција према фашизму

Текст Владимира Кршљанина за Политику

2022-03-23 13:35:51

Тамна сенка Хага: Какав је траг у историји оставило суђење Милошевићу?
Тамна сенка Хага: Какав је траг у историји оставило суђење Милошевићу?

Пре тачно 20 година, 12. фебруара 2002. године, у Хашком трибуналу је почело суђење бившем председнику...

2022-02-12 15:59:51

О преговорима у Рамбујеу са борбених положаја - из Ратног дневника команданта Треће армије
О преговорима у Рамбујеу са борбених положаја - из Ратног дневника команданта Треће армије

Ових дана новинари и политичари коментаришу преговоре у Рамбујеу сваки са својих политичких позиција. Исход преговора им је сада познат. Како је те преговоре у време њиховог догађања видео командант Треће армије, генерал-пуковник Небојша Павковић, који је са својим борцима био на борбеним положајима на који су непрекидно били на удару шишпарских терористичких снага, видећемо из његовог Ратног дневника. Припремио контраадмирал у пензији Бошко Антић

2022-02-09 18:38:08

РТ: Велика кланица: Заборављени геноцид из Другог светског рата
РТ: Велика кланица: Заборављени геноцид из Другог светског рата

За само један дан, хрватски нацистички савезници убили су више од 2.300 српских цивила у три села и једном руднику, а да нису испалили ни метак

2022-02-08 13:29:46

Под врхом Цера мајор је исукао сабљу и викнуо: Јунаци, за мном!
Под врхом Цера мајор је исукао сабљу и викнуо: Јунаци, за мном!

На измаку прве ратне године, децембра 1914, објављен је у листу „Пијемонт” некролог палом мајору Велимиру...

2022-01-23 11:46:46

Организација муслиманских оружаних снага - настанак и развој
Организација муслиманских оружаних снага - настанак и развој

Соња Бисерко је гостујући на телевизији Н1 окривила Србију и Републику Српску за регрутацију паравојних формација у Босни и Херцеговини – „Зелених беретки“. Хоће ли појавом „Зелених беретки“ у Бужиму следити овакав сценариј?

2022-01-14 15:44:32

Караџић: Дејтонски споразум је последња линија одбране и не сме се напустити ни по коју цену
Караџић: Дејтонски споразум је последња линија одбране и не сме се напустити ни по коју цену

„Они који су га оверили и гарантовали непрекидно га мењају на начин који споразумом није предвиђен. Самопроглашена тела за примену споразума издигла су се у тела за “промену” и одржавају потенцијално жариште сукоба и страдања активним због својих империјалистичких интереса.“

2022-01-10 14:47:22

Стевандић: Зашто Српска мора да живи!
Стевандић: Зашто Српска мора да живи!

Данас  9.јануара, 2022. године, Република Српска се суочава са кључалом мржњом која пријети да разори сваку ...

2022-01-10 09:01:08

Мојковачка битка  - Бадњи дан и Божић 1916. године
Мојковачка битка - Бадњи дан и Божић 1916. године

Један од најсветлијих примера жртвовања у Првом светском рату била је Мојковачка битка на Бадњи дан и Божић 1916, када је Санџачка војска Краљевине Црне Горе зауставила аустроугарску офанзиву и помогла српској војсци да се повуче из правца Пећи преко албанских и црногорских планина ка Јадранском мору и касније Крфу.

2022-01-07 08:21:01

rt - kolumne
baner rakija desno kolumne
baner apartman desno / kolumne
baner obzor desno - kolumne

Будите у току са новим дешавањима, пријавите се на нашу листу новости:
Фото дана Доњецк

Доњецк