Немојте мислити да су Монголи и Татари извршили инвазију на Русију као јединствену државу. Русија се фактички и формирала као држава захваљујући тој најезди, тј. пружајући отпор Монголима. „Своју величанственост Москва дугује кановима“, написао је руски историчар Николај Карамзин (1766-1826), пише Russia beyond.
Жена Гујук-кана отровала је владимирског кнеза Јарослава II. Кнез Михаил Черниговски имао је 67 година када је погубљен у престоници Златне Хорде (Монголског каната) јер није хтео да се поклони монголским идолима. Тверском кнезу Михаилу су у истој тој престоници Монголи ишчупали срце, бележе летописи. Руско становништво је било принуђено да плаћа велики данак, а руски кнезови су могли да управљају својим кнежевинама само уз дозволу кана Златне Хорде. Тако је било и за време монголске владавине, коју Руси зову „татарско-монголски јарам“.
Сцена из филма „Монгол“.
Сергеј Бодров старији/Филмска компанија СТВТешко је поверовати да су такви догађаји одиграли важну улогу у настанку руске државе, али управо је отпор тим притисцима допринео да се руски кнезови уједине. Нажалост, није их ујединило пријатељство него гвоздена рука најмоћнијег међу њима.
Шта је изазвало монголску најезду?
Џингис-кан
Public domainСве је почело тако што је Џингис-кан (1155-1227), оснивач Монголске империје, послао свога сина Џучија (1182-1227) да освоји земље садашњег Сибира, Централне Русије и источне Европе. Џиновске армије монголских ратника (очигледно преко 100.000 људи, што је огроман број за 13. век) лако су сломили слабе и малобројне снаге руских кнезова, који су још пре инвазије били у међусобним сукобима.
Бату-кан. Средњовековни кинески цртеж.
Public domainМонголи су на челу са Бату-каном 1237. године извршили инвазију на Русију. Заузели су, разорили и спалили Рјазањ, Коломну, Москву, Владимир и Твер, тј. све најважније руске градове. Најезда је трајала до 1242. године. Био је то страшан ударац за руске земље. Требало им је скоро сто година да се опораве од штете коју им је нанела монголска армија. Поред тога, били су сравњени са земљом и градови на југу – Кијев, Чернигов и Галич. После најезде су највише добиле на значају североисточне кнежевине, пре свега Твер, Москва, Владимир и Суздаљ.
Како је функционисала монголска власт?
Кнез Александар Невски моли Бату-кана за милост према Русији, крај 19. века.
Руска државна библотека, Москва./Getty ImagesВладимирски кнез Јарослав II (1191-1246) био је први руски кнез који је добио дозволу да управља. Он је 1243. отишао на позив код Бату-кана, заклео му се на верност и због тога је назван „највећим кнезом међу Русима“.
Церемонија подношења заклетве Монголима била је врло слична француској церемонији омаж, када вазал клекне на једно колено испред владара који седи. У Сарају, престоници Хорде, руски кнезови су понекад приморавани да на коленима приђу канском трону. И иначе су их Монголи гледали са висине. Узгред, тај исти Јарослав II, који је први добио кански ферман, касније је отрован.
Оно што је у српској историји био ферман или хатишериф, у Русији је био „јарлик“ („ярлык“). Потиче од старе монголске речи која значи „наређење“. У питању је повеља коју су Монголи издавали кнезовима и црквеним поглаварима као потврду да им је одобрено да владају кнежевином, односно епархијом. Монголи су штитили руске православне храмове, никада их нису уништавали и чували су свештенство, а заузврат је Црква имала обавезу да проповеда лојалност Монголима.
Како су Руси користили Монголе?
Тверски устанак 1328.
Public domainМонголи никада нису држали трупе у руским кнежевинама, али су их слали кад се Руси подигну на устанак. А да би и то избегли, лукави и политички потковани монголски канови су манипулисали Русима, распиривали су међу њима мржњу и оружане сукобе, и тако лакше контролисали слабе сукобљене кнежевине. Руски кнезови су убрзо усвојили ту тактику и сами почели да је примењују против Монгола.
Током целог столећа је било много ратних сукоба између Монгола и Руса. Тверска кнежевина се 1328. године дигла на устанак. Тада је убијен рођак великог кана Узбека. Хорда је заузврат разорила и спалила Твер, а у томе су јој помагали московски и суздаљски кнезови. Зашто? Како су могли?
У сукобима између кнежевина московски кнезови су схватали да неко мора стати на чело борбе против Монгола и да му се остали кнезови морају потчинити. После пропасти Твера највећу моћ је стекао московски кнез Иван I „Калита“. Он је узимао данак од руских кнежевина, а ту привилегију је добио за помоћ Монголима у борби против својих сународника, који су били и његови непријатељи.
Како се завршила монголска владавина?
Димитрије Донски
Public domain
Московски кнезови су од сурових Монгола научили да непријатеља треба или убити или га онеспособити тако да се не може осветити. Напоредо са јачањем московских кнезова Златна Хорда је полако упадала у политичку кризу. Московски кнез Дмитриј Донски (1350-1389) први пут је после дужег времена 1378. године потукао једну армију Златне Хорде.
Он је престао да плаћа данак Хорди, а 1380. године је потукао велику војску татарског кана Мамаја на Куликовом пољу. Поражена војска је бројала између 60.000 и 110.000 војника. Био је то велики тренутак духовног препорода свих руских земаља. Међутим, кан Токтамиш из другог дела Хорде спалио је Москву 1382. године.
У наредних сто година руске кнежевине су повремено плаћале данак различитим кановима да би 1472. године московски кнез Иван Велики (1440-1505) поново одбио да плаћа данак Монголима. У то време је Велика московска кнежевина већ била заиста велика. Иван и његов отац Василије II Слепи су потчинили околне кнезове и њихове кнежевине.
Баскаци (представници татарско-монголске власти)
Сергеј ИвановАхмет-кан је покушао да ратује против кнеза Ивана, али се после чувеног „Стајања на реци Угри“ 1480. године повукао. Био је то крај монголске владавине и контроле, али је Русија и даље слала новац и вредну робу у различите делове Хорде како би склопила мир са ратоборним Татарима. Тај данак се на руском звао „поминки“.
Русија је све до 1685. године плаћала „поминки“ различитим династијама некадашње Хорде. Формално је овај данак забранио Петар Велики тек 1700. године, по Константинопољском споразуму између Руског и Османлијског царства. Кримски кан, један од последњих канова тога доба и вазал Османлијске империје, био је уједно и последњи кан коме је Русија плаћала данак. У споразуму је написано: „...Јер је држава московска самостална и слободна, те данак који се досад сваке године давао кримским кановима више се неће давати ни у име Његовог величанства московског цара, ни у име Његових потомака...“
Ферман кана Тимур-Кутлуга.
Вјачеслав Рунов/SputnikВрло је симболично што је Петар, последњи московски цар и будући први руски император, потписао овај споразум 1700. године, и што је то била прва година која није почела 1. септембра као у старој Русији, него 1. јануара као у Европи.
Георгиј Манајев, Russia beyond
Говор Ранка Гојковића на Каљазинским читањима
Реч Живадина Јовановића поводом 23 године Кумановског споразума и Реуолуције 1244
2022-06-13 08:07:06
Ауторски текст Игора Калабухова, амбасадора Руске Федерације у БиХ за „Глас Српске“
2022-06-11 19:17:52
Реаговање амбасадора Русије у Србији на ауторски текст амбасадора Велике Британије, канаде, Норвешке и Пољске објављен у „Политици” 3. јуна
2022-06-10 09:02:10
Пола детињства сам провела у рату. И сада већ три године покушавам да допрем до одраслих...
2022-06-01 10:27:40
Борбена дејства наших снага настављена су и 11. маја 1999. године у раним јутарњим часовима на...
2022-05-11 15:41:52
Новије време, које се обично рачуна од 1900 године, сакупило је у себи огромну количину различитих...
2022-05-11 11:06:42
Колумна Игора Калабухова, амбасадора Руске Федерације у БиХ за Глас Српске
2022-05-08 08:39:52
На једном од улаза у највећу луку Азовског мора, још из даљине, на узвишеном положају и преко таласастог асфалта, видим споменик. Људска фигура која држи нешто у уздигнутој руци. Прво мислим да је неки памјатник Великог отаџбинског рата 1941-1945. Као она жена с мачем над Стаљинградом. Примичући се мијењам претпоставку у кип свеца са крстом. На крају се сви у колима смијемо. То је светитељ – гвожђа. Ливац држи своју куку, рукохватом окренуту небу.
2022-04-30 09:24:56
Такозвана Независна Држава Хрватска била је стара мање од три недеље када је извршила прво масовно...
2022-04-29 11:06:27
Операција извлачења војника ЈНА из Чапљине 1992. године
2022-04-23 10:55:05
Други пут у Маријупољу, али први пут видим море. Плитко и неслано. Зато га неки зову језером. Видио сам и мртве. Пуно мртвих људи. Леш Азовца у Гагаринској улици у изгледа као воштана лутка. Нико га не склања већ мјесец дана. Два цивила у непосредној му близини сахранили у лијевак од авиобомбе. Њега нико неће. С великим закашњењем схватам да нијесам на сету постапокалиптичног филма, већ да се сценографија у њима прави копирајући снимке какве управо хватам.
2022-04-22 16:12:11
Највећи град на обали Азовског мора. Пола милиона становника. Опет сам напољу. И на терену. И у иностранству. На улазу у Маријупољ бијах прије више од мјесец дана, али ни један пасош ми не би помогао тада да уђем, пише оснивач портала Фронтал.срб
2022-04-16 16:10:08
Англосаксонци и даље верују да имају шансу да изолују Русију
2022-04-16 09:06:36
Освета краљевског ваздухопловства за бомбардовање Београда и скривене историјске чињенице о контраудару бомбардера краљевског ваздухопловства
2022-04-06 06:42:26
У рату прво страдају путеви. Не само што их разрују камиони, тенкови и други тешкаши. Па се онда не поправљају. Рат пресјече главне правце. Оне куд је човјек научио да иде. Људска жеља и потреба кваса, надолази као вода испред бране, па бира прву проходну уџерицу да настави околним путем, тамо гдје га је линија фронта исјекла.
2022-03-31 16:47:46
Текст Владимира Кршљанина за Политику
2022-03-23 13:35:51
Пре тачно 20 година, 12. фебруара 2002. године, у Хашком трибуналу је почело суђење бившем председнику...
2022-02-12 15:59:51
Ових дана новинари и политичари коментаришу преговоре у Рамбујеу сваки са својих политичких позиција. Исход преговора им је сада познат. Како је те преговоре у време њиховог догађања видео командант Треће армије, генерал-пуковник Небојша Павковић, који је са својим борцима био на борбеним положајима на који су непрекидно били на удару шишпарских терористичких снага, видећемо из његовог Ратног дневника. Припремио контраадмирал у пензији Бошко Антић
2022-02-09 18:38:08
За само један дан, хрватски нацистички савезници убили су више од 2.300 српских цивила у три села и једном руднику, а да нису испалили ни метак
2022-02-08 13:29:46
На измаку прве ратне године, децембра 1914, објављен је у листу „Пијемонт” некролог палом мајору Велимиру...
2022-01-23 11:46:46
Соња Бисерко је гостујући на телевизији Н1 окривила Србију и Републику Српску за регрутацију паравојних формација у Босни и Херцеговини – „Зелених беретки“. Хоће ли појавом „Зелених беретки“ у Бужиму следити овакав сценариј?
2022-01-14 15:44:32
„Они који су га оверили и гарантовали непрекидно га мењају на начин који споразумом није предвиђен. Самопроглашена тела за примену споразума издигла су се у тела за “промену” и одржавају потенцијално жариште сукоба и страдања активним због својих империјалистичких интереса.“
2022-01-10 14:47:22
Данас 9.јануара, 2022. године, Република Српска се суочава са кључалом мржњом која пријети да разори сваку ...
2022-01-10 09:01:08
Један од најсветлијих примера жртвовања у Првом светском рату била је Мојковачка битка на Бадњи дан и Божић 1916, када је Санџачка војска Краљевине Црне Горе зауставила аустроугарску офанзиву и помогла српској војсци да се повуче из правца Пећи преко албанских и црногорских планина ка Јадранском мору и касније Крфу.
2022-01-07 08:21:01
RSS
