Срби на северу Африке учили француски

Објављено: 06.06.2020.год.
Српски цивили и војници у Алжиру око 1916/17. године, Збирка фотографија Историјски музеј Србије / Политика


У фонду старе и ретке књиге Народне библиотеке из Пожеге недавно је, у оквиру обраде тих наслова, уочена једна изузетна: „Француско-српски речник”, штампан у време Великог рата 1917. у туниском граду Бизерти. Тамо далеко, на северу Африке, где се у то доба десетине хиљада српских војника и цивила лечило и опорављало од ратних рана и патњи, пише 
Политика


Овај давнашњи речник из пожешке библиотеке, једне од малобројних установа код нас која поседује ту књигу, уверљиво сведочи да су се Срби и у избеглиштву образовали и знања француског стицали. Како због споразумевања са савезницима тако и зарад општег образовања. Као пример, несаломивог духа – чим оздраве и ојачају, многи су се каквих послова прихватали, поједини и страни језик учили.

Погледом на пожутеле странице овог „Француско-српског речника” приметно је да су га заједно сачинили српски капетан прве класе др Веселин Чајкановић (тада доцент Београдског универзитета) и француски капетан у њиховом артиљеријском дивизиону у Бизерти Албер Офор. Издавач је штампарија и књижара „Сен Пола”. У предговору пише да овај уџбеник има „своју малу историју”, која је отпочела у болници Фару у Бизерти фебруара 1916.

Као лекар у тој болници тада је радила др Вера Марковић. Она је ауторима предложила да „израде уџбеник који ће олакшати Србима налазећи се у Тунису да науче француски и са непопустљивом енергијом настала је да се тај предлог прими и оствари”. Аутори су у подухват кренули, с намером да речник буде кратак и у малом броју примерака, али „благодарећи великодушној дарежљивости неколико Француса, српских пријатеља, и предусретљивости двају српских команданата, пуковника Ђорђа Ђорђевића и Драгутина Милутиновића, израђен је на много широј основи”.

Има података да је та књига штампана у 7.000 примерака, од чега је 5.000 дато српским војницима и цивилима, 1.000 француским војницима на Солунском фронту и исто толико пуштено у продају „у корист инвалида”.

Овај примерак речника доспео је у пожешку библиотеку као поклон, објашњава Гордана Стевић, виша библиотекарка Одељења стручне књиге тог читалишта. Кући књиге своје вароши даровао га је један Пожежанин 1983. године. Има 148 страна, од којих су долепљене неке с важнијим подацима о Француској.

А о судбини Срба на северу Африке (Тунис, Алжир, Мароко) у време Великог рата писао је у свом научном раду познати историчар Дејан Ристић. „Стигавши 1916. чак и на тло северне Африке, српске избеглице су као материјално сведочанство свог боравка на том подручју оставиле неколико војничких гробаља и костурница које и данас сведоче о њиховом подвигу и патњи. Најзначајнији српски војни меморијали на тлу северне Африке налазе се у местима Бизерта и Мензел Бургиба (Тунис), као и у граду Алжиру”, наводи Ристић.

Према његовим сазнањима, на север Африке стигло је тада преко 60.000 српских војника, а с њима и један број цивила. „Управо то подручје представљало је најзначајнију регију у којој је спроведен процес рехабилитације оболелих и изгладнелих српских војника и цивила. Срби су у Бизерти били смештени у касарни Ламберт. Након неколико дана кренули су у логор Лазуаз, око пет километара удаљен. Убрзо су предузете мере да се ту саграде бараке правоугаоног облика, тих барака било је око две стотине... Избеглице су пак приспеле у места Бизерта, Тунис, Константин и Алжир.

Њима је у прво време било нарочито тешко јер није постојала никаква организација са српске стране, а нису знали ни француски језик. Комуникација између њих, Француза и Арапа била је веома отежана тако да се избеглицама у почетку није могло помоћи у довољној мери како су то иницијално желеле француске власти, али и сами Тунижани и Алжирци”, пише Дејан Ристић и напомиње да је знање француског језика, поред осталог, помагало Србима да обављају какве плаћене послове током тог боравка и понешто зараде.

Јасно је, стога, какву важност је на овом простору имао поменути француско-српски речник. А то што је после толико времена сачуван у библиотеци у Пожеги, истиче за наш лист овај историчар, сведочи о значају и мисији наших библиотека, које су ризнице културних и историјских вредности.

Бранко Пејовић, Политика

 


Кључне речи:

Коментари (0) Додај коментар

Остале вести из рубрике

Непријатељ мора бити заустављен: Како је одбијен први масовни ваздушни напад на Москву

2020-08-02 09:36:54

У ноћи између 21. и 22. јула 1941. године одиграла се Битка за Москву – једна од најдраматичнијих ваздушних битака у Другом светском рату. На град...

Двоје заборављених

2020-08-02 08:55:38

Двоје старих још су живи и сваког јутра и вечери излазе на станицу, чекају воз и жељно загледају у вагоне. Траже својега Милана, надају му се. Чекају га тако дуго и сваким даном све су блеђи, а боре на њиховим лицима постају све дубље, док њихове добре душе траже утехе своме болу и молитви богу. И у тихом, непрекидном јецању, које изумире у заглушном добу послератнога живота...

Како су кинеске банде пола века харале Русијом

2020-08-01 07:21:41

Деценијама ни Русија ни Кина нису могле да изађу на крај са суровим и немилосрдним хунхузима. Ти бандити су поред уобичајеног разбојништва учествовали и у судбоносним...

Први дан рата

2020-07-28 13:50:54

Велики рат

„Аустрија нам је објавила рат. То је њен крај. Бог ће нам дати победу.”

2020-07-28 08:37:20

  Председник српске владе Никола Пашић изговорио је ове јечи пре тачно 106 година, 28. јула 1914. у некој кафани у Нишу, у којој се нашао и...

Одговор Србије на аустроугарски ултиматум

2020-07-26 21:24:48

Српска краљевскa владa одговорила је на аустроугарски ултиматум 25 јула. Одговор су написали Стојан Протић и председник владе Никола Пашић, који га је лично уручио аустроугарском...

Ултиматум који је шокирао свет

2020-07-26 08:00:52

То је "најужаснији документ који је једна држава икада уручила некој другој држави" оценио је, аустроугарски ултиматум Србији, британски министар спољних послова Едвард Греј. Влада у...

Мислите да знате ко су козаци? Многи тако мисле...

2020-07-25 21:07:17

Козаци нису ни раса, ни нација, ни професија, ни људи који живе на одређеном месту. Они су од свега тога помало. Време је да се раскринкају...

Српски мученици на Крфу, острву хомерске принцезе

2020-07-25 21:04:26

Књига Жељка Поповића је приказ боравка нашег народа и војске на Крфу током Великог рата

Ордење био спреман да брани животом

2020-07-18 11:07:33

Запис који следи аутентично слика ратничку одисеју наредника треће чете, трећег батаљона, четвртог прекобројног пука Моравске дивизије српске војске током Великог рата Стојана Томића (1892‒1976) из...

rt - kolumne

Будите у току са новим дешавањима, пријавите се на нашу листу новости: