Где се Црвена армија борила против нациста после немачке капитулације?

Објављено: 10.05.2020.год.
Добровољна предаја последњих војника Вермахта Црвеној армији, фото: Владимир Гаљперин / Sputnik / Russia beyond


Док су совјетске трупе јуришале на Берлин део територије Совјетског Савеза је још увек био под немачком окупацијом.

„После капитулације нацистичке Немачке наш пук је још пет дана водио борбе у чешким планинама. Неколико момака је погинуло у тим окршајима после Победе“, 
сећао се старији водник 1433. засебног Новгородског самоходно-артиљеријског пука Владимир Востров, пише Russia beyond.

Окршаји против нациста су вођени и после званичног завршетка рата у Европи. Укупно је у тим борбама погинуло неколико хиљада војника Црвене армије.

Предаја војника једног дела берлинског гарнизона.

Шта је приморало Немце да наставе са пружањем отпора када је већ све било завршено? Пре свега страх од руске одмазде. Он их је терао да се у борбама пробијају на запад са циљем да се предају Енглезима или Американцима.

Борнхолм

Немачка капитулација је ступила на снагу 8. маја, а сутрадан је двеста совјетских војника чамцима извршило десант на данско острво Борнхолм где је био немачки гарнизон са преко 11.000 војника. Немци су одмах саопштили да ће се предати само савезницима, а Русима је боље да одмах напусте острво јер ће у противном бити уништени.

Изглед Ренеа после совјтског бомбардовања.

Десантна јединица је тада кренула у јуриш и заузела луку и телеграф, пресекла комуникационе каблове и поставила ултиматум команданту гарнизона генералу Ролфу Вутману – уколико Немци не положе оружје совјетска авијација ће бомбардовати цело острво. Неколико часова касније Немци су капитулирали. За ослобађање Борнхолма живот је дало тридесет совјетских војника.

Истога дана, 9. маја, око острва су вођене борбе на мору и у ваздуху јер су немачки конвоји покушавали да продру на запад. Потопљено је укупно десет непријатељских бродова и оборено 16 њихових авиона.

Праг

 

Велики отаџбински рат (1941-1945). Први белоруски фронт. Војници са аутоматима у 
 бици за Праг.

„Наш поход на Праг није био нимало безазлен. Сви путеви су били минирани, Немци су нас стално тукли са свих страна“, сећао се командир тенковског вода 52. гардијске тенковске бригаде, гардијски потпоручник Иван Маслов.

Бохемија у којој су се концентрисали остаци немачких трупа требало је да постане „други Берлин“, према плану генерал-фелдмаршала Фердинанда Шернера. Немци су имали задатак да зауставе офанзиву Црвене армије и што дуже издрже на положајима, док са друге стране не пристигну западни савезници, па да се њима предају.

Борбе за чешку престоницу почеле су 5. маја. Против немачког гарнизона су устали и житељи Прага. Њима се придружила Прва пешадијска дивизија колаборационистичке Руске ослободилачке армије (РОА), надајући се да ће тако заслужити милост победника.

Колона заробљених немачких војника креће се улицом чешког града Хрудима.

Када су 8. маја јединице Првог украјинског фронта пришле граду војници РОА су напустили положаје и пожурили на запад, у сусрет америчким трупама. Одмах за њима се повукла и већина немачких јединица против којих су се колаборационисти борили тих неколико дана. У Прагу су се од Црвене армије бранили делови Вермахта који нису успели да се повуку, као и јединице СС дивизија „Валенштајн“, „Рајх“ и „Викинг“.

Борбе за главни град Чехословачке трајале су 9. маја од раног јутра до четири сата поподне, све док непријатељ није капитулирао. Совјетске трупе су ослободиле град и наставиле продор на запад, тако да су 11. маја увече успоставиле линију разграничења са америчким трупама. Истога дана су близу села Сливице црвеноармејци и чехословачки партизани уз подршку америчких трупа кренули у јуриш на положаје последње организоване формације немачких оружаних снага у Централној Европи. На челу те формације од 7.000 војника био је СС групенфирер Карл Фридрих фон Пиклер-Бургхаус. Ту су били остаци СС дивизија „Валенштајн“ и „Рајх“.

Курландија 

Војници Првог прибалтијског фронта наоружани аутоматима воде уличне борбе са немачко-фашистичким освајачима.

Средином октобра 1944. године у великој офанзиви Црвене армије на Балтику немачка група армија „Север“ је изолована и блокирана у Курландији (западној Летонији). Око 400.000 нациста се нашло у Курландском обручу који је у Совјетском Савезу добио шаљиви назив „логор наоружаних ратних заробљеника“.

Све до капитулације Немачке вођене су жестоке борбе у покушају да се ликвидира група армија „Север“, која је почетком маја бројала око 250.000 људи. „Цео ’Курландски обруч’ је ишпартан рововима. Заузмемо један ров, а одмах иза њега наиђемо на други. Чинило се да им нема краја“, написао је Јаков Карасин, редов 140. армијског резервног пука.

Осмог маја увече почела је масовна капитулација трупа у обручу (предало се преко 60.000 људи), али су остали наставили да пружају отпор. Немци су покушавали да се придруже последњим конвојима који одлазе на запад, а такође да се копном пробију у Источну Пруску.

Евакуација из Вентспилса, Летонија.

„У Курландији нисмо завршили рат 8. него 13. маја, када је прочешљан сав ослобођени терен. Четири дана после Победе смо морали да проливамо крв док нисмо похватали и докрајчили оне који нису хтели да се предају. Практично смо се борили против људи осуђених на смрт. Наша чета је дочекала крај рата са свега 11 људи, рачунајући и мене“, прича натпоручник Михаил Љевин. 

Последња већа битка у Курландији вођена је 22. маја, када су остаци 6. армијског СС корпуса (300 људи) кренули у пробој обруча. После неуспешног покушаја командант те групе, СС обергрупенфирер Валтер Кригер извршио је самоубиство.

Појединачни раштркани одреди Немаца су пружали отпор Црвеној армији све до јула 1945. Поред тога, хиљаде колаборациониста на Балтику су после ликвидације обруча ступиле у редове такозване „Шумске браће“. Они су још пет пуних година пружали герилски отпор совјетској власти.

Борис Јеговор, Russia beyond


Кључне речи:

Коментари (0) Додај коментар

Остале вести из рубрике

Херојска смрт „генерала свих генерала“: Из Ратног дневника команданта Треће армије

2020-06-02 06:58:28

"Храбар и поносан војник, пркосио је НАТО авијацији да би подигао борбени морал припадницима ПВО и херојски дао живот за отаџину на првој борбеној линији"

Како је руски генерал спасао живот Наполеону

2020-05-31 09:38:39

Да није било грофа Павла Шувалова не би било ни чувених Наполеонових сто дана, нити би се икада одиграла Битка код Ватерлоа. У пролеће 1814. године Француска...

Како деца Донбаса дочекују 1. јун, Међународни дан заштите деце

2020-05-30 20:54:25

Фаина Савенкова је најмлађи члан Савеза писаца Луганске Народне Републике. И шампион у теквондоу. Има само 11 година и завршава шести разред. Много воли Србију и Емира Кустурицу. Фаина пише позоришне комаде и приче. Објављивали су је познати часописи из Русије и ЛНР, добила је неколико награда. Већ су је преводили у иностранству. А ево шта је написала ових дана:

Три седма пука

2020-05-30 20:50:43

„После заузећа Кајмакчалана, Браздасте и Рововске косе и усамљеног Ћувика нађосмо се очи у очи са Седмим пуком бугарске војске. Бијемо се и дан и ноћ,...

Војводски поп-Јова

2020-05-29 07:32:37

За лозничког проту Јована М. Бошковића (1855‒1939) данас верујемо  ретко ко зна. Родио се у насељу Оријој Луци, у Данилов-градској општини. Богословско-учитељску школу завршио је на...

Храбри официр у „престоници земље смрти”

2020-05-25 21:39:31

Мајор др Милан Пецић био је надуправник свих војних болница у Ваљеву, „граду болници” 1915. године у време епидемије пегавог тифуса, пише Политика

Почетак одбрамбеног боја на Паштрику

2020-05-24 12:34:30

Из књиге „Кошаре и Паштрик – српски Термопили“, аутора генерал-пуковника Небојше Павковића и контраадмирала Бошка Антића, која је у припреми за штампу

Странкиње о српском војнику у Великом рату

2020-05-24 05:37:11

Сведочења „туђинки” о готово митској снази и праведном циљу наших војника, сабрана у књизи, доказ су о непристрасном и искреном виђењу српског ратног страдалништва

РТ: Миса за нацистичке убице у Сарајеву: Токсична мешавина ревизионизма  Другог светског рата и модерне политике

2020-05-16 09:35:55

Амбасада САД: "Као што смо управо обележили Дан победе над фашизмом, сви се морамо фокусирати на праве вредности демократије, помирења и међурелигијског дијалога."

РТ: Западни медији забринути „зашто коронавирус није убио више Руса“

2020-05-15 10:09:35

Изгледа да су амерички и друди сродни медији фрустрирани што пандемија није усмртила довољно Руса, па тврде да је број смртних случајева већи, упркос недостатку доказа, док се...

rt - kolumne

Будите у току са новим дешавањима, пријавите се на нашу листу новости:
Фото дана Москва

Москва