Српска санитетска служба зауставила кугу из Цариграда

Објављено: 23.03.2020.год.
Разгледница Ужица с почетка 20. века из колекције Милоша Познановића / Политика


Народ на нашим просторима мучиле су од давнина којекакве заразе и пошасти, а уз мере државе бранио се колико је знао и могао. Затварању граница Србије и оштрој санитетској контроли око државних међа прибегавало се и у давним временима при епидемијама. Тако је првих година 20. века спречен улазак погубне болести куге, од које се народ тада сачувао, пише Политика.


О томе сведочи књига „Санитет у ужичком крају (1901–1914)” Новака Живковића записима о здравственим приликама, првим лекарима и развоју санитетских служби с почетка 20. века. Пише и о тадашњим болештинама и начину борбе против њих.

„Први дани 1901. године донели су јавности, а посебно санитетској служби у Србији, јако узнемирење. Из канцеларије Санитетског одељења Министарства унутрашњих дела је саопштено да се у Цариграду појавила куга. Да би се продор опасне болести спречио, наређена је контрола путничког саобраћаја и промета из правца Цариграда и са истока. Превентива се није ограничавала само на ову меру. Министарство је наредило окружним пограничним надлештвима да предузму хитне мере ради спречавања заразе која може проузроковати катастрофалне последице у народу.”

Начелства пограничних округа старала су се, али никад довољно, да држе под контролом државну међу и граничне прелазе на њој, подизала ограде, карауле, постављала кордоне. Ипак хајдуци и крадљивци стоке налазили су начина како да пређу, а избегну сусрет са законом. Тако се јављала и могућност продора заразних болести. Стога је власт на опасност од куге брзо реаговала. Док се у пиротском крају од државе тражила помоћ „ако буде потребе да се прави карантин за бегунце из Турске који би да умакну од куге”, Окружно начелство у Ужицу, одазивајући се наредби министарства, подноси на одобрење план за подизање карауле у месту Чиста Раван на граници Златиборског среза. Тај део државне међе према турској царевини био је озлоглашен по учесталим прекршајима који су омогућавали и продор зараза. Ова караула је брзо саграђена. Оштрој санитетској контроли подвргнут је и промет преко тек отворене царинарнице на Кокином Броду.

„Здравствене службе у земљи обратиле су се јавности, саопштавајући како је куга иза државне границе довела до низа смртних случајева. Опет се упозоравало на контролу путничког промета, нарочито од правца Цариграда, а посебно на железнички саобраћај. Понављани су санитетски прописи за заштиту од те опаке болести. Све ове предострожности довеле су до успеха – куга се није појавила у Србији”, пише Живковић.

Још један успех те 1901. постигнут је на спречавању продора и ширења друге заразне болести – лепре. Али с епидемијом шарлаха ишло је теже. Окружни физикус др Алекса Стојковић наводи да је шарлах те године у ужичком крају однео 167 живота. „Епидемија је почела с пролећа, настављала се и ширила преко лета и јесени, па је прешла и у идућу годину. Помор је захватио најмлађе.” Шарлах је имао тешке последице по рад у школама, неке месецима нису радиле. Године 1908. ова болест беснела је по ариљском крају. Извештаји здравства помињу и тадашња обољења са не тако погубним последицама: мале богиње, туберкулозу, инфлуенцу, запаљење плућа.

Разне болештине надирале су и с почетка Великог рата, по народу је тифус посебно косио. У тим ратним страхотама слабо је до напаћених допирало званично упутство лекара: „Да би се сачувао пегавог тифуса први услов је да одржаваш личну хигијену без вашију, јер само бела ваш преноси тифус.”

Венеричне болести после Великог рата

Када је Први светски рат завршен, поправиле су се и здравствене прилике, мада је и почетком двадесетих година било зараза. У монографији о селу Кремнима аутор Илија Мисаиловић пише да су ратни услови, велико сиромаштво народа, недовољна просвећеност, пролазак разних војски и заробљеника били погодни и за појаву разних венеричних болести:

„Народни одбор Ужица је послао допис начелству 27. априла 1921. да се поред окружне вароши у сваком срезу уводи радно место санитетског полицајца који ће ’ловити заразне особе без обзира на то да ли су сељаци, чиновници, трговци или ма какве друге професије, мушко и женско, и упућивати их на лечење овдашњој амбуланти’. Тим полицајцима се нуди, поред редовне плате од 100 динара месечно, додатак на скупоћу и посебан додатак ’ако буду ревносно вршили своју службу’. За санитетског полицајца среза златиборског постављен је 4. маја 1921. Драгомир Радмиловић. Приликом његовог постављења препоручено је начелству да сакупи што више претплатника за лист ’Народ’ у коме ће излазити опширни чланци за венеричне болест, који ће бити корисни за свеснију публику...”

Бранко Пејовић, Политика

Кључне речи:

(0)

Остале вести из рубрике

Колумне

Српски свет - последњи Кремљ руског света

Говор Ранка Гојковића на Каљазинским читањима

Игор Калабухов: Русија - земља побједа
Игор Калабухов: Русија - земља побједа

Ауторски текст Игора Калабухова, амбасадора Руске Федерације у БиХ за „Глас Српске“

2022-06-11 19:17:52

Боцан-Харченко: О лажима и лицемерју Запада у вези са ситуацијом око Украјине
Боцан-Харченко: О лажима и лицемерју Запада у вези са ситуацијом око Украјине

Реаговање амбасадора Русије у Србији на ауторски текст амбасадора Велике Британије, канаде, Норвешке и Пољске објављен у „Политици” 3. јуна

2022-06-10 09:02:10

Фаина Савенкова: Истина ће сигурно победити
Фаина Савенкова: Истина ће сигурно победити

Пола детињства сам провела у рату. И сада већ три године покушавам да допрем до одраслих...

2022-06-01 10:27:40

Кобни 11. мај 1999. на Кошарама: Из књиге Небојша Павковић-Бошко Антић „Кошаре и Паштрик српски Термопили“
Кобни 11. мај 1999. на Кошарама: Из књиге Небојша Павковић-Бошко Антић „Кошаре и Паштрик српски Термопили“

Борбена дејства наших снага настављена су и 11. маја 1999. године у раним јутарњим часовима на...

2022-05-11 15:41:52

Ревизија историје: Модни тренд или пут ка новом конфликту?
Ревизија историје: Модни тренд или пут ка новом конфликту?

Новије време, које се обично рачуна од 1900 године, сакупило је у себи огромну количину различитих...

2022-05-11 11:06:42

Калабухов: Бесмртни Дан побједе још једном нас подсјећа да ће велико зло бити безусловно побијеђено
Калабухов: Бесмртни Дан побједе још једном нас подсјећа да ће велико зло бити безусловно побијеђено

Колумна Игора Калабухова, амбасадора Руске Федерације у БиХ за Глас Српске

2022-05-08 08:39:52

Дани(ј)ел Симић: Како се калио Азовстаљ
Дани(ј)ел Симић: Како се калио Азовстаљ

На једном од улаза у највећу луку Азовског мора, још из даљине, на узвишеном положају и преко таласастог асфалта, видим споменик. Људска фигура која држи нешто у уздигнутој руци. Прво мислим да је неки памјатник Великог отаџбинског рата 1941-1945. Као она жена с мачем над Стаљинградом. Примичући се мијењам претпоставку у кип свеца са крстом. На крају се сви у колима смијемо. То је светитељ – гвожђа. Ливац држи своју куку, рукохватом окренуту небу.

2022-04-30 09:24:56

РТ: „Први тотални геноцид у Другом светском рату“: Како је масакр у Гудовцу постао корак у терор
РТ: „Први тотални геноцид у Другом светском рату“: Како је масакр у Гудовцу постао корак у терор

Такозвана Независна Држава Хрватска била је стара мање од три недеље када је извршила прво масовно...

2022-04-29 11:06:27

Чапљина флип: Да се не заборави
Чапљина флип: Да се не заборави

Операција извлачења војника ЈНА из Чапљине 1992. године

2022-04-23 10:55:05

Дани(ј)ел Симић: Са обале Азовског мора
Дани(ј)ел Симић: Са обале Азовског мора

Други пут у Маријупољу, али први пут видим море. Плитко и неслано. Зато га неки зову језером. Видио сам и мртве. Пуно мртвих људи. Леш Азовца у Гагаринској улици у изгледа као воштана лутка. Нико га не склања већ мјесец дана. Два цивила у непосредној му близини сахранили у лијевак од авиобомбе. Њега нико неће. С великим закашњењем схватам да нијесам на сету постапокалиптичног филма, већ да се сценографија у њима прави копирајући снимке какве управо хватам.

2022-04-22 16:12:11

Дани(ј)ел Симић: У пољу, у Мариупољу
Дани(ј)ел Симић: У пољу, у Мариупољу

Највећи град на обали Азовског мора. Пола милиона становника. Опет сам напољу. И на терену. И у иностранству. На улазу у Маријупољ бијах прије више од мјесец дана, али ни један пасош ми не би помогао тада да уђем, пише оснивач портала Фронтал.срб

2022-04-16 16:10:08

Русофобија убија: До чега ће довести блокада Русије
Русофобија убија: До чега ће довести блокада Русије

Англосаксонци и даље верују да имају шансу да изолују Русију

2022-04-16 09:06:36

Дан када смо бомбардовали Рајх
Дан када смо бомбардовали Рајх

Освета краљевског ваздухопловства за бомбардовање Београда и скривене историјске чињенице о контраудару бомбардера краљевског ваздухопловства

2022-04-06 06:42:26

Дани(ј)ел Симић: Положаји на правцу Волноваха - Доњецк - Москва - Београд - Бања Лука
Дани(ј)ел Симић: Положаји на правцу Волноваха - Доњецк - Москва - Београд - Бања Лука

У рату прво страдају путеви. Не само што их разрују камиони, тенкови и други тешкаши. Па се онда не поправљају. Рат пресјече главне правце. Оне куд је човјек научио да иде. Људска жеља и потреба кваса, надолази као вода испред бране, па бира прву проходну уџерицу да настави околним путем, тамо гдје га је линија фронта исјекла.

2022-03-31 16:47:46

Владимир Кршљанин: Нулта толеранција према фашизму
Владимир Кршљанин: Нулта толеранција према фашизму

Текст Владимира Кршљанина за Политику

2022-03-23 13:35:51

Тамна сенка Хага: Какав је траг у историји оставило суђење Милошевићу?
Тамна сенка Хага: Какав је траг у историји оставило суђење Милошевићу?

Пре тачно 20 година, 12. фебруара 2002. године, у Хашком трибуналу је почело суђење бившем председнику...

2022-02-12 15:59:51

О преговорима у Рамбујеу са борбених положаја - из Ратног дневника команданта Треће армије
О преговорима у Рамбујеу са борбених положаја - из Ратног дневника команданта Треће армије

Ових дана новинари и политичари коментаришу преговоре у Рамбујеу сваки са својих политичких позиција. Исход преговора им је сада познат. Како је те преговоре у време њиховог догађања видео командант Треће армије, генерал-пуковник Небојша Павковић, који је са својим борцима био на борбеним положајима на који су непрекидно били на удару шишпарских терористичких снага, видећемо из његовог Ратног дневника. Припремио контраадмирал у пензији Бошко Антић

2022-02-09 18:38:08

РТ: Велика кланица: Заборављени геноцид из Другог светског рата
РТ: Велика кланица: Заборављени геноцид из Другог светског рата

За само један дан, хрватски нацистички савезници убили су више од 2.300 српских цивила у три села и једном руднику, а да нису испалили ни метак

2022-02-08 13:29:46

Под врхом Цера мајор је исукао сабљу и викнуо: Јунаци, за мном!
Под врхом Цера мајор је исукао сабљу и викнуо: Јунаци, за мном!

На измаку прве ратне године, децембра 1914, објављен је у листу „Пијемонт” некролог палом мајору Велимиру...

2022-01-23 11:46:46

Организација муслиманских оружаних снага - настанак и развој
Организација муслиманских оружаних снага - настанак и развој

Соња Бисерко је гостујући на телевизији Н1 окривила Србију и Републику Српску за регрутацију паравојних формација у Босни и Херцеговини – „Зелених беретки“. Хоће ли појавом „Зелених беретки“ у Бужиму следити овакав сценариј?

2022-01-14 15:44:32

Караџић: Дејтонски споразум је последња линија одбране и не сме се напустити ни по коју цену
Караџић: Дејтонски споразум је последња линија одбране и не сме се напустити ни по коју цену

„Они који су га оверили и гарантовали непрекидно га мењају на начин који споразумом није предвиђен. Самопроглашена тела за примену споразума издигла су се у тела за “промену” и одржавају потенцијално жариште сукоба и страдања активним због својих империјалистичких интереса.“

2022-01-10 14:47:22

Стевандић: Зашто Српска мора да живи!
Стевандић: Зашто Српска мора да живи!

Данас  9.јануара, 2022. године, Република Српска се суочава са кључалом мржњом која пријети да разори сваку ...

2022-01-10 09:01:08

Мојковачка битка  - Бадњи дан и Божић 1916. године
Мојковачка битка - Бадњи дан и Божић 1916. године

Један од најсветлијих примера жртвовања у Првом светском рату била је Мојковачка битка на Бадњи дан и Божић 1916, када је Санџачка војска Краљевине Црне Горе зауставила аустроугарску офанзиву и помогла српској војсци да се повуче из правца Пећи преко албанских и црногорских планина ка Јадранском мору и касније Крфу.

2022-01-07 08:21:01

rt - kolumne
baner rakija desno kolumne
baner apartman desno / kolumne
baner obzor desno - kolumne

Будите у току са новим дешавањима, пријавите се на нашу листу новости:
Фото дана Доњецк

Доњецк