Наполеонова инвазија на Русију била је његова највећа и најубојитија кампања, али је то уједно био и крах његове армије и крај његове владавине. Наводимо четири разлога из којих је Бонапарта ратовао против Руске империје.
Наполеон Бонапарта (1769-1821), француски император (1804-1814, 1815), гајио је амбиције да успостави тоталну контролу над континенталном Европом. То је подразумевало политичку контролу над европским државама, коју је Наполеон успоставио у својим тријумфалним ратним кампањама, а уз то и контролу над морима и главним трговачким лукама, пише Russia beyond.
1. Наполеон је желео да „смрви“ Русију
Сусрет Наполеона I и Александра I на Неману¸ 25. јуна 1807, „Тилзитски мир“, Адолф Роен.
Версајски дворацРуски император Александар I је 1807. године потписао са Наполеоном Тилзитски мир којим је окончан Рат четврте коалиције (Русија, Пруска, Саксонија, Шведска и Велика Британија против Француске). Из тог рата је Француска изашла као победница. Према Другом Тилзитском споразуму који су потписале Француска и Пруска, пруски краљ је Наполеону уступио скоро половину своје предратне територије. На њој је Наполеон основао Краљевину Вестфалију, Варшавско војводство и „Слободни град Данциг“. Остатак територије доделио је тадашњим француским државама-сателитима и Русији.
Француски медаљон направљен после Тилзитског мира. Приказани су француски и руски император како се грле.
Public domainРусија и Француска, тадашње две велике империје, склопиле су потписивањем Тилзитског мира савез против Велике Британије и Шведске. Тако је настала тешка ситуација која је убрзо, већ 1809, прерасла у Рат пете коалиције, тј. Аустријске империје и Уједињеног Краљевства против Наполеонове Француске и њених савезница. Пруска и Русија нису учествовале у том рату, али је било очигледно да је Русија следећа на Наполеоновом списку. Француски император је 1811. године рекао Доминику Дуфуру де Праду, француском амбасадору у Варшави: „За пет година ћу ја владати светом, остаће само Русија. Али ћу ја и њу смрвити... Тада ћу постати и господар мора, и сва трговина ће свакако морати да иде преко мене“. Другим речима, „пријатељство“ двојице императора било је, благо речено, климаво. „Он је прави Византинац“, рекао је Наполеон за руског цара Александра, јер је овај био врло сналажљив и није био превише отворен.
2. Русија се није придружила континенталној блокади Уједињеног Краљевства
Император Наполеон I (1769-1821) Жак-Луј Давид, 1807.
Музеј уметности ХарвардТребало је да се Русија према Тилзитском миру придружи континенталној блокади британске поморске трговине како би се Британцима онемогућио извоз робе у континенталну Европу. Они су тада углавном извозили гвожђе и текстил, а то је било најпотребније свакој армији којој недостају оружје и униформа. На тај начин је Наполеон помоћу блокаде уједно желео да онемогући снабдевање армија европских земаља, укључујући и Русију. Поред тога, услед блокаде је, по речима руског историчара Љубомира Бескровног, четвороструко редукован извоз руског жита.
Чарлс Вилијамс, Узајамна почаст у Тилзиту, или Mајмун, медвед и орао. 1807. Обојени бакропис.
Блокада је очигледно била супротна ономе што је желела и за чим је имала потребу Русија као политичка сила. Уосталом, сличне жеље и потребе имале су и остале европске државе. Наполеон је издао директна наређења својој флоти да пресреће и блокира трговачке бродове различитих нација који су игнорисали блокаду, што није имало много ефекта.
Блокада против блокаде или Џон Бул и Бони, 1807.
Библиотека Универзитета у ВашингтонуРусија је 1810. наставила да тргује са Великом Британијом. Штавише, повећала је царину за француску робу, а то је већ била отворена конфронтација.
3. Наполеон је био увређен јер је два пута просио руске кнегињице и оба пута је одбијен
Руска кнегињица Катарина Павловна, Јохан Фридрих Август Тишбајн.
Public domainНаполеон није имао владарске крви и зато је хтео бар да се ожени девојком краљевског или царског порекла. Два пута је просио руске кнегињице надајући се да ће тако преко личног утицаја моћи да контролише руску политику. Тако је 1808. године, убрзо после потписивања Тилзитског мира, преко министра спољних послова Француске Шарла Мориса де Талерана запросио од Александра I велику кнегињицу Катарину Павловну (1788-1819), Александрову сестру. Александар је одбио Наполеона, и то у себи својственом маниру – није му ништа одговорио.
Велика руска кнегињица Ана Павловна око 1813. године (копија Валтерове слике направљена у 19. веку).
Обласни музеј уметности, МурманскНаполеон је 1810. поново покушао, овога пута је запросио Александрову 14-годишњу сестру Ану Павловну (1795-1865), касније холандску краљицу. Поново је одбијен и убрзо затим се оженио Маријом Лујзом (1791-1847), ћерком аустријско императора Франца II (1768-1835). Било је очигледно да Наполеону треба савез са Аустријом ако жели да зарати против Русије, и зато је овај брак додатно заоштрио ионако затегнуте односе двеју земаља.
4. Русија је склопила савез са Шведском која је напустила Наполеонову коалицију
Жан Батист Бернадот, Карл XIV Јуан Шведски и Карл III Јохан Норвешки, маршал француски, 1818. према слици Франсоа Кинсона.
Версајски дворацУ то време је Наполеон већ окупљао у Европи интернационалну савезничку армију. Ту Велику армију није подржала само једна држава, а та држава је била Шведска. Шведском је тада управљао Жан Батист Бернадот (1763-1844), бивши маршал француске империје који је помоћу лукавих политичких интрига постао Карл XIV Јуан Шведски. Он је желео да буде независан владар, а самим тим се није уклопио у Наполеонов систем. Тако су њих двојица постали непријатељи.
Наполеон је у јануару 1812. окупирао Шведску Померанију. Бернадот је у марту одлучио да склопи савез између Шведске и Русије. Цар Александар је обећао да ће му помоћи да постане и краљ Норвешке (што се касније и догодило).
Наполеонова армија форсира Неман.
Public domainСавез са Шведском је био одлучујући корак Русије. Убрзо затим, 28. маја 1812. године, Русија је потписала са Османлијским царством Букурештански споразум, којим је окончан шестогодишњи рат. Османлије су се такође обавезале да раскину савез са Француском. Споразум је потписао руски војсковођа Михаил Кутузов, а ратификовао га руски цар Александар Први. Само 13 дана након тога Наполеон је напао Русију.
Георгиј Манајев, Russia beyond
Говор Ранка Гојковића на Каљазинским читањима
Реч Живадина Јовановића поводом 23 године Кумановског споразума и Реуолуције 1244
2022-06-13 08:07:06
Ауторски текст Игора Калабухова, амбасадора Руске Федерације у БиХ за „Глас Српске“
2022-06-11 19:17:52
Реаговање амбасадора Русије у Србији на ауторски текст амбасадора Велике Британије, канаде, Норвешке и Пољске објављен у „Политици” 3. јуна
2022-06-10 09:02:10
Пола детињства сам провела у рату. И сада већ три године покушавам да допрем до одраслих...
2022-06-01 10:27:40
Борбена дејства наших снага настављена су и 11. маја 1999. године у раним јутарњим часовима на...
2022-05-11 15:41:52
Новије време, које се обично рачуна од 1900 године, сакупило је у себи огромну количину различитих...
2022-05-11 11:06:42
Колумна Игора Калабухова, амбасадора Руске Федерације у БиХ за Глас Српске
2022-05-08 08:39:52
На једном од улаза у највећу луку Азовског мора, још из даљине, на узвишеном положају и преко таласастог асфалта, видим споменик. Људска фигура која држи нешто у уздигнутој руци. Прво мислим да је неки памјатник Великог отаџбинског рата 1941-1945. Као она жена с мачем над Стаљинградом. Примичући се мијењам претпоставку у кип свеца са крстом. На крају се сви у колима смијемо. То је светитељ – гвожђа. Ливац држи своју куку, рукохватом окренуту небу.
2022-04-30 09:24:56
Такозвана Независна Држава Хрватска била је стара мање од три недеље када је извршила прво масовно...
2022-04-29 11:06:27
Операција извлачења војника ЈНА из Чапљине 1992. године
2022-04-23 10:55:05
Други пут у Маријупољу, али први пут видим море. Плитко и неслано. Зато га неки зову језером. Видио сам и мртве. Пуно мртвих људи. Леш Азовца у Гагаринској улици у изгледа као воштана лутка. Нико га не склања већ мјесец дана. Два цивила у непосредној му близини сахранили у лијевак од авиобомбе. Њега нико неће. С великим закашњењем схватам да нијесам на сету постапокалиптичног филма, већ да се сценографија у њима прави копирајући снимке какве управо хватам.
2022-04-22 16:12:11
Највећи град на обали Азовског мора. Пола милиона становника. Опет сам напољу. И на терену. И у иностранству. На улазу у Маријупољ бијах прије више од мјесец дана, али ни један пасош ми не би помогао тада да уђем, пише оснивач портала Фронтал.срб
2022-04-16 16:10:08
Англосаксонци и даље верују да имају шансу да изолују Русију
2022-04-16 09:06:36
Освета краљевског ваздухопловства за бомбардовање Београда и скривене историјске чињенице о контраудару бомбардера краљевског ваздухопловства
2022-04-06 06:42:26
У рату прво страдају путеви. Не само што их разрују камиони, тенкови и други тешкаши. Па се онда не поправљају. Рат пресјече главне правце. Оне куд је човјек научио да иде. Људска жеља и потреба кваса, надолази као вода испред бране, па бира прву проходну уџерицу да настави околним путем, тамо гдје га је линија фронта исјекла.
2022-03-31 16:47:46
Текст Владимира Кршљанина за Политику
2022-03-23 13:35:51
Пре тачно 20 година, 12. фебруара 2002. године, у Хашком трибуналу је почело суђење бившем председнику...
2022-02-12 15:59:51
Ових дана новинари и политичари коментаришу преговоре у Рамбујеу сваки са својих политичких позиција. Исход преговора им је сада познат. Како је те преговоре у време њиховог догађања видео командант Треће армије, генерал-пуковник Небојша Павковић, који је са својим борцима био на борбеним положајима на који су непрекидно били на удару шишпарских терористичких снага, видећемо из његовог Ратног дневника. Припремио контраадмирал у пензији Бошко Антић
2022-02-09 18:38:08
За само један дан, хрватски нацистички савезници убили су више од 2.300 српских цивила у три села и једном руднику, а да нису испалили ни метак
2022-02-08 13:29:46
На измаку прве ратне године, децембра 1914, објављен је у листу „Пијемонт” некролог палом мајору Велимиру...
2022-01-23 11:46:46
Соња Бисерко је гостујући на телевизији Н1 окривила Србију и Републику Српску за регрутацију паравојних формација у Босни и Херцеговини – „Зелених беретки“. Хоће ли појавом „Зелених беретки“ у Бужиму следити овакав сценариј?
2022-01-14 15:44:32
„Они који су га оверили и гарантовали непрекидно га мењају на начин који споразумом није предвиђен. Самопроглашена тела за примену споразума издигла су се у тела за “промену” и одржавају потенцијално жариште сукоба и страдања активним због својих империјалистичких интереса.“
2022-01-10 14:47:22
Данас 9.јануара, 2022. године, Република Српска се суочава са кључалом мржњом која пријети да разори сваку ...
2022-01-10 09:01:08
Један од најсветлијих примера жртвовања у Првом светском рату била је Мојковачка битка на Бадњи дан и Божић 1916, када је Санџачка војска Краљевине Црне Горе зауставила аустроугарску офанзиву и помогла српској војсци да се повуче из правца Пећи преко албанских и црногорских планина ка Јадранском мору и касније Крфу.
2022-01-07 08:21:01
RSS
