Хероји изашли из сенке

Објављено: 06.03.2020.год.
Панта Радосављевић пред Палама, фото: приватна архива / Политика

Ужичка војска је 1914. бранила фронт на Дрини, а уз Ере су се истакли и Шумадинци, Топличани, Параћинци, Ваљевци из Тамнаве, добровољци из источне Босне, а о њој је тек сад написана монографија - „Ратна дејства Ужичке војске у 1914. години”


Писао је књигу у славу ратника Ужичке војске с јаким осећањима јер су у Великом рату изгинули готово сви мушки чланове његове породице.


Када су трубачи по селима и варошима Србије оглашавали мобилизацију, све мушке главе знале су шта треба да учине. Покупили су се и упутили на зборна места својих пукова. Многима је то био пут с кога се нису вратили, пише 
Политика.

– И три моја ђеда била су међу њима: Ђунисије, Јелисије и Радивоје. Загрљени су кренули у рат и ни један се није вратио. За собом су оставили уцвељену мајку Тијану, оца Саву, супруге и бројну сирочад. И мој стриц Василије изгубио је у том рату сва три сина – официра: Добросава, Радисава и Владимира. Зато сам ову књигу посветио њиховом јунаштву и њиховој жртви – каже Лука Николић, аутор књиге „Ратна дејства Ужичке војске у 1914. години”.


Формација стратегијског значаја


Књига прати дејства Ужичке војске 1914. године, током Церске и у биткама на Дрини и Колубари. У њој су детаљно представљене борбе на Мачковом камену, Гучеву и боју на Маљену као и биографије истакнутих команданата и старешина, а личне судбине, уз писма и фотографије, дају нам увид у живот обичног човека, војника. Ужичка војска водила је борбе на помоћном правцу главних операција, штитећи леви бок Српске армије од аустроугарских јединица.


Лука Николић (Фото лична архива)
 

Још један разлог да је напише нашао је и у чињеници да је Ужичка војска представљала формацију Српске војске у нивоу армије од стратегијског значаја, а да до данас није написана целовита монографија о ратним дејствима једне тако важне формације.

– Инспирација је поникла и из околности да су се ратна дејства одвијала на ширем простору мога завичаја где се још увек оцртавају ровови ратних попришта, а да је за житеље тога краја и потомке оних који су војевали у Ужичкој војсци све то остало готово непознато. Забележено је само у фрагментима, а гробови погинулих ратника Ужичке војске, поготову у источној Босни, и до данас су остали необележени њиховим именима, а гробља изгубљена и зарасла – прича Николић.


Николић је истражујући архиве САНУ и нарочито војне архиве, читајући периодику, ратну литературу и штампу, успео да, из обиља материјала, верно реконструише догађаје из 1914. на простору западне Србије и источне Босне..

Потомци старих ратника могу кроз ово штиво сагледати људске квалитете официра и војника кроз љуте борбе, усиљене маршеве, битке и војевања њихових дедова, али ово дело по својој аналитичности даје повода и за изучавање на војним академијама.

– Треба разјаснити и да Ужичку војску нису чинили само ужички пукови. У њеном саставу су се борили и Шумадинци, Топличани, Параћинци, Ваљевци из Тамнаве, добровољци из источне Босне... Сви они, раме уз раме с Ужичанима, борили су се храбро, за сваку чуку и гудуру, од Пала и Власенице до Косјерића и Прањана – каже аутор.

Као пример истиче успех и залагања, али и највеће губитке, Шумадијске дивизије 2. позива као ударне снаге Ужичке војске. Током 1914. из њеног строја избачено је око 7.000 официра, подофицира и војника од чега око 1.200 погинулих и више од 4.000 рањених.

Ужичка и Црногорска војска продрле су током 1914. у источну Босну у два наврата – у току Церске битке и током Битке на Дрини.

Током Церске операције већи део Ужичке војске нашао се на територији Аустроугарске. Тиме је приморала главнокомандујућег Балканске војске Оскара Поћорека да на Ужичку војску пошаље комплетну 6. армију чиме је знатно смањио снаге које је могао да усмери ка Церу.

Током Битке на Дрини, Ужичка и Црногорска војска оперисале су у источној Босни око месец и по дана (од 6. септембра до 26. октобра) дејствујући у бок и позадину непријатеља, везујући за себе огромне снаге и угрожавајући важне комуникације за попуну непријатељских јединица на фронту.

Иако је за главнину српских снага Битка на Дрини била завршена 7. новембра и њене армије се увелико повлачиле ка Сувобору, Ужичка војска и даље је упорно бранила фронт на Дрини. Жилавом и упорном одбраном фронта на Дрини обезбедила је леви бок српских армија које су се повлачиле с ваљевских положаја и Колубаре ка Сувобору и Горњем Милановцу. Током Колубарске битке Ужичка војска успешно је заштитила леви бок Дунавске дивизије и поново пореметила Поћорекове планове.

У противудару српских снага са Сувобора, у протеривању непријатеља преко Дрине, водила је жестоке борбе код Прањана, на Зечици, Крстацу...

– Без претензије да потврдим пословицу да су „после боја сви генерали паметни”, овом приликом желим да скренем пажњу на неке пропусте, догађало се да на неким линијама фронта није постојала пуна усаглашеност, није довољно искоришћена чињеница да је Поћорек правац дејства Ужичке војске бранио слабим снагама. Најтеже последице, по мом мишљењу, биле су оне када је 20. октобра, због побуне једног батаљона Санџачке војске, пали Марково брдо и Силева глава на романијским положајима, а јединице Санџачке војске се повукле чак до Дрине, не обавештавајући о томе Ужичку војску. Као један од битних момената назначио сам 12. септембар када су из састава Ужичке војске извучена два елитна пука чиме је она знатно ослабљена, каже аутор.

Какво је било поверење у официре, најбоље илуструју примери јуначке погибије команданта: потпуковника Душана Пурића на Мачковом камену, команданта Живојина Нешића у боју на Маљену, мајора Косте Тодоровића на Караџића брду, командира Петра Кларића на Тмору...



Поверење и жртва

Својим примером старешине су уливали неописиво поверење војника у своје официре.

Војници су хитали „... с највећим замором, без икаквог роптања, уверени да јуре да спасе земљу...”, како је то записао пуковник Јован Сретеновић. А кад се 4. пук изненада појавио на Мачковом камену аустријски командант је завапио: „Па колико Србија има Четвртих пукова”.

– То је можда и најважнија порука која нам допире из тог времена. Не само војничка мудрост и стручна спремност српских команданата, него и храброст, пожртвованост командира и обичних бораца и велико међусобно поверење – закључује Николић.

Подвизи у сенци главног фронта

Јединице Ужичке војске, њени официри и војници чинили су подвиге и јунаштва: на Паносу, Старом Броду, Радовића брду, Тмору, Рудом, Цигли, Црном врху, Сребреници, Романији, Краљевој гори, Макијевици, Лисини и Игришту, Врањ камену, Сјенковићима, Бабјаку, Хан Брду, Ивици и Сјемећу, Звезди, Дивчибарама, Зајчици, Гојној Гори, Рујевици, Прањанима, Дугом брду, Оштрици, Крстацу... Ипак, кроз досадашњу литературу, жестина тих борби као и подвизи и јунаштва бораца Ужичке војске остали су у сенци збивања на главном фронтуАнтрфиле

Иза бројки страдалих – бол и сузе

Из строја Ужичке војске током ратне 1914. избачено је око 14.000 официра, подофицира и војника од чега је око 2.500 погинуло, око 7.800 рањено и оболело и око 3.500 нестало. Укупни губици Српске војске у 1914. години износили су 69.022 погинула, умрла и нестала ратника.

Осврћући се на податке о губицима који су саставни део ратних извештаја, пуковник Ужичке војске Драгутин Милутиновић бележи:

„Уопште узев, у рату се све своди на цифре. Ту се не води рачуна да ли је когод отац породице, син хранилац или јединац, несуђени будући или верни супруг. У дневним извештајима само се налазе кратке нотице у којима се назначује да је у току дана било толико мртвих, несталих или рањених. А иза тих цифара откривају се сви болови и патње, све сузе које су проузроковане њима...”

Драгољуб Стевановић, Политика

Кључне речи:

(0)

Остале вести из рубрике

Колумне

Српски свет - последњи Кремљ руског света

Говор Ранка Гојковића на Каљазинским читањима

Игор Калабухов: Русија - земља побједа
Игор Калабухов: Русија - земља побједа

Ауторски текст Игора Калабухова, амбасадора Руске Федерације у БиХ за „Глас Српске“

2022-06-11 19:17:52

Боцан-Харченко: О лажима и лицемерју Запада у вези са ситуацијом око Украјине
Боцан-Харченко: О лажима и лицемерју Запада у вези са ситуацијом око Украјине

Реаговање амбасадора Русије у Србији на ауторски текст амбасадора Велике Британије, канаде, Норвешке и Пољске објављен у „Политици” 3. јуна

2022-06-10 09:02:10

Фаина Савенкова: Истина ће сигурно победити
Фаина Савенкова: Истина ће сигурно победити

Пола детињства сам провела у рату. И сада већ три године покушавам да допрем до одраслих...

2022-06-01 10:27:40

Кобни 11. мај 1999. на Кошарама: Из књиге Небојша Павковић-Бошко Антић „Кошаре и Паштрик српски Термопили“
Кобни 11. мај 1999. на Кошарама: Из књиге Небојша Павковић-Бошко Антић „Кошаре и Паштрик српски Термопили“

Борбена дејства наших снага настављена су и 11. маја 1999. године у раним јутарњим часовима на...

2022-05-11 15:41:52

Ревизија историје: Модни тренд или пут ка новом конфликту?
Ревизија историје: Модни тренд или пут ка новом конфликту?

Новије време, које се обично рачуна од 1900 године, сакупило је у себи огромну количину различитих...

2022-05-11 11:06:42

Калабухов: Бесмртни Дан побједе још једном нас подсјећа да ће велико зло бити безусловно побијеђено
Калабухов: Бесмртни Дан побједе још једном нас подсјећа да ће велико зло бити безусловно побијеђено

Колумна Игора Калабухова, амбасадора Руске Федерације у БиХ за Глас Српске

2022-05-08 08:39:52

Дани(ј)ел Симић: Како се калио Азовстаљ
Дани(ј)ел Симић: Како се калио Азовстаљ

На једном од улаза у највећу луку Азовског мора, још из даљине, на узвишеном положају и преко таласастог асфалта, видим споменик. Људска фигура која држи нешто у уздигнутој руци. Прво мислим да је неки памјатник Великог отаџбинског рата 1941-1945. Као она жена с мачем над Стаљинградом. Примичући се мијењам претпоставку у кип свеца са крстом. На крају се сви у колима смијемо. То је светитељ – гвожђа. Ливац држи своју куку, рукохватом окренуту небу.

2022-04-30 09:24:56

РТ: „Први тотални геноцид у Другом светском рату“: Како је масакр у Гудовцу постао корак у терор
РТ: „Први тотални геноцид у Другом светском рату“: Како је масакр у Гудовцу постао корак у терор

Такозвана Независна Држава Хрватска била је стара мање од три недеље када је извршила прво масовно...

2022-04-29 11:06:27

Чапљина флип: Да се не заборави
Чапљина флип: Да се не заборави

Операција извлачења војника ЈНА из Чапљине 1992. године

2022-04-23 10:55:05

Дани(ј)ел Симић: Са обале Азовског мора
Дани(ј)ел Симић: Са обале Азовског мора

Други пут у Маријупољу, али први пут видим море. Плитко и неслано. Зато га неки зову језером. Видио сам и мртве. Пуно мртвих људи. Леш Азовца у Гагаринској улици у изгледа као воштана лутка. Нико га не склања већ мјесец дана. Два цивила у непосредној му близини сахранили у лијевак од авиобомбе. Њега нико неће. С великим закашњењем схватам да нијесам на сету постапокалиптичног филма, већ да се сценографија у њима прави копирајући снимке какве управо хватам.

2022-04-22 16:12:11

Дани(ј)ел Симић: У пољу, у Мариупољу
Дани(ј)ел Симић: У пољу, у Мариупољу

Највећи град на обали Азовског мора. Пола милиона становника. Опет сам напољу. И на терену. И у иностранству. На улазу у Маријупољ бијах прије више од мјесец дана, али ни један пасош ми не би помогао тада да уђем, пише оснивач портала Фронтал.срб

2022-04-16 16:10:08

Русофобија убија: До чега ће довести блокада Русије
Русофобија убија: До чега ће довести блокада Русије

Англосаксонци и даље верују да имају шансу да изолују Русију

2022-04-16 09:06:36

Дан када смо бомбардовали Рајх
Дан када смо бомбардовали Рајх

Освета краљевског ваздухопловства за бомбардовање Београда и скривене историјске чињенице о контраудару бомбардера краљевског ваздухопловства

2022-04-06 06:42:26

Дани(ј)ел Симић: Положаји на правцу Волноваха - Доњецк - Москва - Београд - Бања Лука
Дани(ј)ел Симић: Положаји на правцу Волноваха - Доњецк - Москва - Београд - Бања Лука

У рату прво страдају путеви. Не само што их разрују камиони, тенкови и други тешкаши. Па се онда не поправљају. Рат пресјече главне правце. Оне куд је човјек научио да иде. Људска жеља и потреба кваса, надолази као вода испред бране, па бира прву проходну уџерицу да настави околним путем, тамо гдје га је линија фронта исјекла.

2022-03-31 16:47:46

Владимир Кршљанин: Нулта толеранција према фашизму
Владимир Кршљанин: Нулта толеранција према фашизму

Текст Владимира Кршљанина за Политику

2022-03-23 13:35:51

Тамна сенка Хага: Какав је траг у историји оставило суђење Милошевићу?
Тамна сенка Хага: Какав је траг у историји оставило суђење Милошевићу?

Пре тачно 20 година, 12. фебруара 2002. године, у Хашком трибуналу је почело суђење бившем председнику...

2022-02-12 15:59:51

О преговорима у Рамбујеу са борбених положаја - из Ратног дневника команданта Треће армије
О преговорима у Рамбујеу са борбених положаја - из Ратног дневника команданта Треће армије

Ових дана новинари и политичари коментаришу преговоре у Рамбујеу сваки са својих политичких позиција. Исход преговора им је сада познат. Како је те преговоре у време њиховог догађања видео командант Треће армије, генерал-пуковник Небојша Павковић, који је са својим борцима био на борбеним положајима на који су непрекидно били на удару шишпарских терористичких снага, видећемо из његовог Ратног дневника. Припремио контраадмирал у пензији Бошко Антић

2022-02-09 18:38:08

РТ: Велика кланица: Заборављени геноцид из Другог светског рата
РТ: Велика кланица: Заборављени геноцид из Другог светског рата

За само један дан, хрватски нацистички савезници убили су више од 2.300 српских цивила у три села и једном руднику, а да нису испалили ни метак

2022-02-08 13:29:46

Под врхом Цера мајор је исукао сабљу и викнуо: Јунаци, за мном!
Под врхом Цера мајор је исукао сабљу и викнуо: Јунаци, за мном!

На измаку прве ратне године, децембра 1914, објављен је у листу „Пијемонт” некролог палом мајору Велимиру...

2022-01-23 11:46:46

Организација муслиманских оружаних снага - настанак и развој
Организација муслиманских оружаних снага - настанак и развој

Соња Бисерко је гостујући на телевизији Н1 окривила Србију и Републику Српску за регрутацију паравојних формација у Босни и Херцеговини – „Зелених беретки“. Хоће ли појавом „Зелених беретки“ у Бужиму следити овакав сценариј?

2022-01-14 15:44:32

Караџић: Дејтонски споразум је последња линија одбране и не сме се напустити ни по коју цену
Караџић: Дејтонски споразум је последња линија одбране и не сме се напустити ни по коју цену

„Они који су га оверили и гарантовали непрекидно га мењају на начин који споразумом није предвиђен. Самопроглашена тела за примену споразума издигла су се у тела за “промену” и одржавају потенцијално жариште сукоба и страдања активним због својих империјалистичких интереса.“

2022-01-10 14:47:22

Стевандић: Зашто Српска мора да живи!
Стевандић: Зашто Српска мора да живи!

Данас  9.јануара, 2022. године, Република Српска се суочава са кључалом мржњом која пријети да разори сваку ...

2022-01-10 09:01:08

Мојковачка битка  - Бадњи дан и Божић 1916. године
Мојковачка битка - Бадњи дан и Божић 1916. године

Један од најсветлијих примера жртвовања у Првом светском рату била је Мојковачка битка на Бадњи дан и Божић 1916, када је Санџачка војска Краљевине Црне Горе зауставила аустроугарску офанзиву и помогла српској војсци да се повуче из правца Пећи преко албанских и црногорских планина ка Јадранском мору и касније Крфу.

2022-01-07 08:21:01

rt - kolumne
baner rakija desno kolumne
baner apartman desno / kolumne
baner obzor desno - kolumne

Будите у току са новим дешавањима, пријавите се на нашу листу новости:
Фото дана Доњецк

Доњецк