Адмирал Фјодор Фјодорович Ушаков: Светац Руске православне цркве

Објављено: 29.02.2020.год.
Адмирал Фјодор Фјодорович Ушаков

275 година од рођења славног адмирала. Три победе Светог Фјодора на "Рождеству Христовом"


Славни руски адмирали извојевали су многе поморске битке и многи од њих ушли су у поморску историју. Међу њима се истиче Фјодор Ф. Ушаков, адмирал који није изгубио ни једну битку. Проглашен је за свеца руске православне цркве, а три најславније победе над Турцима извојевао је на броду који носи  свето име - "Рождество Христово"

Бесмртне подвиге учинили су руски морнари  у руско-турском рату 1787-1791. године. С мањим бројем бродова и знатно мањим бројем топова, руска флота под командом адмирала Ф.Ф.Ушакова наносила је непријатељу пораз за поразом. Тако је било у биткама код Керча, код острва Тендра и рта Калаиакрија.

Фјодор Фјодорович Ушаков је рођен 24. фебруара 1745. године у селу Бурнаково у Јарославској губернији. У Руску морнарицу ступио је 15. фебруара 1871. године у Санкт Петерсбургу. После завршене обуке служио је као кадет на галији, у Балтичкој флоти. Од 1768. године је у Донској флотили на Азовском мору и био је учесник у руско-турском рату 1768 – 1774. године. Комндовао је личном јахтом Катарине Друге. У руско-турском рату био је командант претходнице Црноморске флоте, а од 1790. године је командант Црноморске флоте. Победом над Турцима код Керча спречио је турски десант, победом код  Тендре допринео је заузимање тврђаве Измаил, а победом код рта Калиакрија завршио је дејства на мору у овом рату. Од 1798. до 1800. године, на челу Црноморске флоте, успешно дејствује у Средоземном мору где заузима Крф и Јонска острва, па Руси формирају Републику Седам острва. Он блокира Анкону и Ђенову, врши десант на Напуљ, учествује у освајању Рима и обезбеђује поморске комуникације у северној Италији.Упловљавао је у Јадранско море, подржавао Црногорце на дубровачком ратишту против Француза. Очистио је Боку од француских освајача.

У чин адмирала унапређен је 1799. године. Пензионисан је 1807. године, а реактивиран 1812. године, али због сукоба са двором није добио значајну дужност. Био је веома офанзивног карактера, одступио је од владајућег формализма у поморској тактици и умешном комбинацијом маневра и ватре остваривао је надмоћ на правцу главног удара. Умро је 2. октобра 1817. године у 74. години живота и сахрањен је у Санаксарском манастиру. Његово нетрулежно тело је откривено у порушеим манстиру 1944. гдоине. Овај манастир је тек 1991. године враћен Руској православној цркви а са њиме и нетрулежне мошти адмирала Ушакова.

У СССР-у су 1944. године установљени Орден првог и другог степена и Медаља Ушакова.

Међутим, мало је познато де ја овај славни адмирал проглашен за свеца Руске православне цркве 3. августа 2001. године, о чему јасно говори икона светог адмирала и његов тропар (на слици).

Прославља се 23. јула/5.августа. Блажено почивши 2/15. октобра. У тропару посвећеном њему назива се "непобедивим руским војсковођом", који је "агарјанску злобу" уништио, а "овоземаљску славу и друга богатства није користио него је служио Богу и свом ближњем". У тропару се од њега тражи да се "моли да наша (руска) војска одоли непријатељу" и " да спаси руске синове".

У зору 8. јула 1790. године турска флота састављена од 10 линијских бродова, 8 фрегата и 36 бродова плитког газа  ушла је у Керчански пролаз, да би бомбардовала Кримску обалу и искрцала десант. Ескадра адмирала Ф.Ф. Ушакова стајала је у пролазу на сидру. Ушаков се налазио на командном броду 80-топовског линијског брода "Рождество Христово". Бродом је командовао капетан другог ранга М.М. Елчанинов. Уочивши противника, руски су бродови подигли сидра, било је 10 линијских бродова, 6 фрегата, једна бомбарда и 18 помоћних бродова. Укупно је било 860 топова, против 1.100 турских. Прво је удару подвргнуто руско чело под комадном Г.К.Голенкина. Ушаков му је одмах упутио помоћ. На "Рождеству Христовом" је подигнут сигнал "приближити се непријатељу  на домет картеча". Оваква одлука била је одлучујућа, руски картеч је кидао једра и снаст турских бродова, засипајући палубу облаком јарбола и крстова.


Ратни брод руске флоте из времена адмирала Ушакова

Први линијски брод Црноморске флоте, изграђен 1783. године у Херсонском бродоградилишту. Борбена служба ,,Слава Екатерини" почеле је у руско-турском рату (1787-1791). Брод је учествовао у свим великим операцијама руске ескадре, па и у победама адмирала Ушакова. Заслужена слава, добијена у жестоким поморским биткама, ставила је овај брод у ред с другим бродовима херојима отаџбинске флоте, како то Руси кажу.

Дужина брода на доњој палуби била је 48,8 м, ширина 13,5 м, посада 679 чланова, а на две палубе било је 60 топова од 24 фунте.

Плоча на храму светог Фјодора Ушакова у Херцег Новом

Руски командни брод је пришао сасвим близу турском адмиралском броду, претећи му абордажном борбом. Не издржавши притисак руских бродова, турски бродови су један за другим излазили из боја. Напрасно је турски капудин-паша установио да нема више бродова у његовој борбеној линији.

Наступом ноћи бој је прекинут. Руси нису изгубили ни један брод, а Турци су изгубили један брод са целом посадом. Искрацавање непријатеља на Крим није извршено.
Ускоро је "Рождество Христово" учествовало у другом сукобу. Ситуација пред бој је била слична као код Керчанског сукоба. Само овде је на сидру била турска флота, а Руси су ступили у бој из покрета.

Двадесет осмог августа 1790. године ескадра Ушакова пловила је у троредној колони, када је у рејону Тендре уочила турску флоту на сидру, под командом капудин-паше Хусеина. Баш оног који је бежао од Ушакова у керчанском боју пре нешто мање од два месеца раније. Истина, овог пута је уз Хусеина био помоћник, стари храбри адмирал Саид-бег.

Појава Руса је ошамутила Турке. Они су одмах почели сечи сидрене конопе и подизати једра, намеравајући се повући у ушће Дунава. Бој је трајао два дана и завршио се разбијањем Турака. И још једном је велику победу однео Ушаков у историји руске флоте, налазећи се на "Рождеству Христовом.

Тридесет првог јула 1791. године турска флота под командом капудин-паше Хусеина била је код рта Калиакрија. Флота је била ојачана алжирским и туниским бродовима. Хусеин је имао 18 линијских бродова, 17 фрегата и 43 мања брода, са преко 1.800 топова. У команди Хусеина било је 8 адмирала, међу њима и алжирски Саид-Али.  Наслушавши се о њиховој храбрости, турски султан је позвао Алжирце у своју службу. Хвалисави Саид-Али обећао је султану "привести Ушак-пашу с ланцем на врату". Тог дана Турци су славили свој празник Рамазан-Бајрам. На бродовима је царовало весеље, много морнара је изашло на обалу. Појавила се на видику ескадра Ушакова и изазвала општу панику.

Ушаков се, да би  користио ветар, уклинио између обале и  усидрених турских бродова, не обраћајући пажњу на град са чијих је зидина сипала жестока ватра обалских батерија, руска ескдара је пловила под пуним једрима. И као и код Тендре, Турци су покушали пресећи сидрене конопе и постројити се у борбени поредак. При формирању троредне колоне издвојили су се алжирски бродови на челу са Саид-Алијем.

"Рождество Христово" се устремило ка алжирском командном броду. Растојање међу противницима смањило се на 100 метара. Прича се да је Ушаков, желећи подучити  хвалисавог Алжирца, узвикнуо:"Саид, неспособњаковићу! Победићу те, дајем ти то обећање!". Ватра са бока руског брода потврдила је речи Ушакова.  Руски артиљерци су немислордно тукли по броду Саид-Алија. Преломљени јарболи полетели су у воду, покидана су једра, пробијен је бок, али гађање није прекинуто. Саид-Али се повукао за другим алжирским бродовима, а уместо њега у бој је ступио брод вицеадмирала, али и он је ускоро доживео судбону свог командног брода.

Пораз два командна брода деморализовао је непријатеља. Турци су се растурили, а потом су се дали у бегство под непрекидном ватром с руских бродова. И опет их је спасила ноћ. Ујутро су руски морнари видели турску флоту далеко на хоризонту.

Ушаков се вратио у Севастопољ са 17 погинулих и 27 рањених чланова посада. Многи турски бродови нису стигли до Цариграда - потонули су на путу од оштећења у сукобу. Оштећени брод Саид-Алија, на својој палуби је имао 450 мртвих и рањених, допловио је до Босфора, али је на домак Цариграда потонуо. Саид-Али је пуцњевима из топова тражио помоћ. А главни виновник разбијања турске флоте Хусеин није се ни вратио кући. Није смео да се појави пред султаном. А у Цариград су стизале вести да се ескадра Ушакова приближава граду.

Турски султан је морао замолити за мир, који је закључен 29. децембра 1791. године.


Икона светог праведног адмирала руске флоте Фјодора Ушакова 




Медаља «Адмирал Ушаков»

Приредио, контраадмирал Бошко Антић
 

Кључне речи:

(0)

Остале вести из рубрике

Колумне

Српски свет - последњи Кремљ руског света

Говор Ранка Гојковића на Каљазинским читањима

Игор Калабухов: Русија - земља побједа
Игор Калабухов: Русија - земља побједа

Ауторски текст Игора Калабухова, амбасадора Руске Федерације у БиХ за „Глас Српске“

2022-06-11 19:17:52

Боцан-Харченко: О лажима и лицемерју Запада у вези са ситуацијом око Украјине
Боцан-Харченко: О лажима и лицемерју Запада у вези са ситуацијом око Украјине

Реаговање амбасадора Русије у Србији на ауторски текст амбасадора Велике Британије, канаде, Норвешке и Пољске објављен у „Политици” 3. јуна

2022-06-10 09:02:10

Фаина Савенкова: Истина ће сигурно победити
Фаина Савенкова: Истина ће сигурно победити

Пола детињства сам провела у рату. И сада већ три године покушавам да допрем до одраслих...

2022-06-01 10:27:40

Кобни 11. мај 1999. на Кошарама: Из књиге Небојша Павковић-Бошко Антић „Кошаре и Паштрик српски Термопили“
Кобни 11. мај 1999. на Кошарама: Из књиге Небојша Павковић-Бошко Антић „Кошаре и Паштрик српски Термопили“

Борбена дејства наших снага настављена су и 11. маја 1999. године у раним јутарњим часовима на...

2022-05-11 15:41:52

Ревизија историје: Модни тренд или пут ка новом конфликту?
Ревизија историје: Модни тренд или пут ка новом конфликту?

Новије време, које се обично рачуна од 1900 године, сакупило је у себи огромну количину различитих...

2022-05-11 11:06:42

Калабухов: Бесмртни Дан побједе још једном нас подсјећа да ће велико зло бити безусловно побијеђено
Калабухов: Бесмртни Дан побједе још једном нас подсјећа да ће велико зло бити безусловно побијеђено

Колумна Игора Калабухова, амбасадора Руске Федерације у БиХ за Глас Српске

2022-05-08 08:39:52

Дани(ј)ел Симић: Како се калио Азовстаљ
Дани(ј)ел Симић: Како се калио Азовстаљ

На једном од улаза у највећу луку Азовског мора, још из даљине, на узвишеном положају и преко таласастог асфалта, видим споменик. Људска фигура која држи нешто у уздигнутој руци. Прво мислим да је неки памјатник Великог отаџбинског рата 1941-1945. Као она жена с мачем над Стаљинградом. Примичући се мијењам претпоставку у кип свеца са крстом. На крају се сви у колима смијемо. То је светитељ – гвожђа. Ливац држи своју куку, рукохватом окренуту небу.

2022-04-30 09:24:56

РТ: „Први тотални геноцид у Другом светском рату“: Како је масакр у Гудовцу постао корак у терор
РТ: „Први тотални геноцид у Другом светском рату“: Како је масакр у Гудовцу постао корак у терор

Такозвана Независна Држава Хрватска била је стара мање од три недеље када је извршила прво масовно...

2022-04-29 11:06:27

Чапљина флип: Да се не заборави
Чапљина флип: Да се не заборави

Операција извлачења војника ЈНА из Чапљине 1992. године

2022-04-23 10:55:05

Дани(ј)ел Симић: Са обале Азовског мора
Дани(ј)ел Симић: Са обале Азовског мора

Други пут у Маријупољу, али први пут видим море. Плитко и неслано. Зато га неки зову језером. Видио сам и мртве. Пуно мртвих људи. Леш Азовца у Гагаринској улици у изгледа као воштана лутка. Нико га не склања већ мјесец дана. Два цивила у непосредној му близини сахранили у лијевак од авиобомбе. Њега нико неће. С великим закашњењем схватам да нијесам на сету постапокалиптичног филма, већ да се сценографија у њима прави копирајући снимке какве управо хватам.

2022-04-22 16:12:11

Дани(ј)ел Симић: У пољу, у Мариупољу
Дани(ј)ел Симић: У пољу, у Мариупољу

Највећи град на обали Азовског мора. Пола милиона становника. Опет сам напољу. И на терену. И у иностранству. На улазу у Маријупољ бијах прије више од мјесец дана, али ни један пасош ми не би помогао тада да уђем, пише оснивач портала Фронтал.срб

2022-04-16 16:10:08

Русофобија убија: До чега ће довести блокада Русије
Русофобија убија: До чега ће довести блокада Русије

Англосаксонци и даље верују да имају шансу да изолују Русију

2022-04-16 09:06:36

Дан када смо бомбардовали Рајх
Дан када смо бомбардовали Рајх

Освета краљевског ваздухопловства за бомбардовање Београда и скривене историјске чињенице о контраудару бомбардера краљевског ваздухопловства

2022-04-06 06:42:26

Дани(ј)ел Симић: Положаји на правцу Волноваха - Доњецк - Москва - Београд - Бања Лука
Дани(ј)ел Симић: Положаји на правцу Волноваха - Доњецк - Москва - Београд - Бања Лука

У рату прво страдају путеви. Не само што их разрују камиони, тенкови и други тешкаши. Па се онда не поправљају. Рат пресјече главне правце. Оне куд је човјек научио да иде. Људска жеља и потреба кваса, надолази као вода испред бране, па бира прву проходну уџерицу да настави околним путем, тамо гдје га је линија фронта исјекла.

2022-03-31 16:47:46

Владимир Кршљанин: Нулта толеранција према фашизму
Владимир Кршљанин: Нулта толеранција према фашизму

Текст Владимира Кршљанина за Политику

2022-03-23 13:35:51

Тамна сенка Хага: Какав је траг у историји оставило суђење Милошевићу?
Тамна сенка Хага: Какав је траг у историји оставило суђење Милошевићу?

Пре тачно 20 година, 12. фебруара 2002. године, у Хашком трибуналу је почело суђење бившем председнику...

2022-02-12 15:59:51

О преговорима у Рамбујеу са борбених положаја - из Ратног дневника команданта Треће армије
О преговорима у Рамбујеу са борбених положаја - из Ратног дневника команданта Треће армије

Ових дана новинари и политичари коментаришу преговоре у Рамбујеу сваки са својих политичких позиција. Исход преговора им је сада познат. Како је те преговоре у време њиховог догађања видео командант Треће армије, генерал-пуковник Небојша Павковић, који је са својим борцима био на борбеним положајима на који су непрекидно били на удару шишпарских терористичких снага, видећемо из његовог Ратног дневника. Припремио контраадмирал у пензији Бошко Антић

2022-02-09 18:38:08

РТ: Велика кланица: Заборављени геноцид из Другог светског рата
РТ: Велика кланица: Заборављени геноцид из Другог светског рата

За само један дан, хрватски нацистички савезници убили су више од 2.300 српских цивила у три села и једном руднику, а да нису испалили ни метак

2022-02-08 13:29:46

Под врхом Цера мајор је исукао сабљу и викнуо: Јунаци, за мном!
Под врхом Цера мајор је исукао сабљу и викнуо: Јунаци, за мном!

На измаку прве ратне године, децембра 1914, објављен је у листу „Пијемонт” некролог палом мајору Велимиру...

2022-01-23 11:46:46

Организација муслиманских оружаних снага - настанак и развој
Организација муслиманских оружаних снага - настанак и развој

Соња Бисерко је гостујући на телевизији Н1 окривила Србију и Републику Српску за регрутацију паравојних формација у Босни и Херцеговини – „Зелених беретки“. Хоће ли појавом „Зелених беретки“ у Бужиму следити овакав сценариј?

2022-01-14 15:44:32

Караџић: Дејтонски споразум је последња линија одбране и не сме се напустити ни по коју цену
Караџић: Дејтонски споразум је последња линија одбране и не сме се напустити ни по коју цену

„Они који су га оверили и гарантовали непрекидно га мењају на начин који споразумом није предвиђен. Самопроглашена тела за примену споразума издигла су се у тела за “промену” и одржавају потенцијално жариште сукоба и страдања активним због својих империјалистичких интереса.“

2022-01-10 14:47:22

Стевандић: Зашто Српска мора да живи!
Стевандић: Зашто Српска мора да живи!

Данас  9.јануара, 2022. године, Република Српска се суочава са кључалом мржњом која пријети да разори сваку ...

2022-01-10 09:01:08

Мојковачка битка  - Бадњи дан и Божић 1916. године
Мојковачка битка - Бадњи дан и Божић 1916. године

Један од најсветлијих примера жртвовања у Првом светском рату била је Мојковачка битка на Бадњи дан и Божић 1916, када је Санџачка војска Краљевине Црне Горе зауставила аустроугарску офанзиву и помогла српској војсци да се повуче из правца Пећи преко албанских и црногорских планина ка Јадранском мору и касније Крфу.

2022-01-07 08:21:01

rt - kolumne
baner rakija desno kolumne
baner apartman desno / kolumne
baner obzor desno - kolumne

Будите у току са новим дешавањима, пријавите се на нашу листу новости:
Фото дана Доњецк

Доњецк