Капетан Крунослав Иванковић погинуо бранећи част и слободу

Објављено: 28.12.2019.год.

Преузмите краћи линк https://www.vostok.rsindex.php?option=n&idnovost=123216

Бојиштем у рејону Кошара одјекивали су плотуни из свих артиљеријских оруђа и тенкова, као и жестока паљба из митраљеза и пушака, као последњи поздрав и почасни плотун капетану Крунославу Иванковићу, хероју који је добровољно отишао у смрт и у легенду. Отишао је уз највећу војну почаст.

Пише Бошко Антић, контраадмирал у пензији

На делу државне границе, код објекта Раша Кошарес, напад је почео одмах после сванућа. У напад на овај важан објекат кренула је јединица из 125. моторизоване бригаде у чијем саставу су биле старешине: капетани Крунослав Иванковић, Звонко Ристовић и Дамир Крајиновић, потпоручник Зоран Кукић, старији водник Зоран Костић и водник Дејан Стефановић. Напад је извршен са северозападне стране, на три правца.

Групу која је нападала на централном делу, сећа се пуковник Горан Јевтовић, предводили су командир чете капетан Крунослав Иванковић и водник Дејан Стефановић са својим водом. На десном крилу, са својим војницима су били капетан Звонко Ристовић и потпоручник Зоран Кукић, а са групом која је нападала на левом крилу били су капетан Дамир Крајиновић и старији водник Зоран Костић.

У првом налету јединица на централном делу наишла је на снажну изненадну ватру и прихватила борбу. У размени ватре, док је покушавао да извуче рањеног војника Негића у заклон рањен је и командир чете капетан Крунослав Иванковић, због чега је заустављен напад да би се извукао из борбе јер је пуно крварио. Под заштитном ватром осталих војника, до рањеног командира успео је да се пробије водник Дејан Стефановић, да би му пружио прву помоћ.

Међутим, десило се нешто незапамћено у историји ратовања. Рањени командир чете капетан Крунослав Иванковић, није се обазирао на тешку рану већ је, и док год је имао снаге и био при свести, отворено и директно преко радио везе ивештавао команданта 125. моторизоване бригаде, пуковника Драгана Живановића, о борбама коју води његова јединица.

Иако му је командант Драган Живановић више пута, преко команданта Другог моторизованог батаљона неређивао да се повуче са положаја ради указивања помоћи, он је то одбијао. Одбио је и наређење потпуковника Горана Јевтовића који га је преклињао да дозволи војницима да га извуку из борбе и пребаце у санитетску станицу. Практично одбијао је да му се укаже помоћ, односно да остане жив. Да је овај херој, „Чудо од човека”, дозволио да га извуку из борбе и укажу помоћ он би преживео.

Херој капетан Крунослав Иванковић, командир моторизоване чете, по националности Хрват из Шида, одбио је да изврши сва наређења да напусти бојиште и остао са својим војницима до своје смрти. Негове стрешине и војници који су били поред њега присуствовали су правој драми, у којој човек умире добровољно, бранећи част и слободу. Тај херој није подлегао наређењима и убеђивањима надређених старешина и молбама колега да дозволи да га војници извуку из борбе. Према сведочењима присутних херој Кристијан Иванковић је и свог колегу, капетана Дамира Краиновића, који је намеравао да га „силом” извуче из борбе, држао на нишану свог оружја, да би га спречио да изврши наређење команданта.

Када је преко радија замро глас преминулог хероја Иванковића, о његовој смрти известио је предпостављеног, капетан Краиновић речима: „Команданте, Отмени ( тако су звали капетана Иванковиша) се више неће јавити”. То су преко средстава везе чули и сви остали.

После тог уследили су плотуни из свих артиљеријских оруђа и тенкова, као и жестока паљба из митраљеза и пушака, као последњи поздрав и почасни плотун капетану Иванковићу, хероју који је добровољно отишао у смрт и у легенду. Отишао је уз највећу војну почаст. Јунаци са Кошара опраштали су се од свог капетана јунака.

Капетан Крунослав Иванковић, јунак са Кошара,сахрањен је на католичком гробљу у Шиду (Коперникус РТВ. Шид)

Капетан Крунослав Иванковић рођен је 10. фебруара 1964. године у Шиду. Завршио је Војну академију Копнене војске. Погинуо је 14. априла 1999. године у рејону Карауле „Кошаре“. Одликован је Орденом за заслуге у области одбране и безбедности првог степена. Успомену на њега чувају кћерке Синди и Енди-Амида, те породица Иванковић

Синди Иванковић, ћерка капетана прве класе Крунослава погинулог у априлу 1999. била је дете када је остала без оца. Приликом промоције књиге аутора Ненада Милкића „Зов Карауле” рекла је о свом оцу.

– Сећања ће живети само ако их чувамо кроз овакве сусрете и ако их стављамо у књиге. Оца сам последњи пут видела када сам имала седам година. Памтићу га као хероја који је свој живот за ову земљу дао на Кошарама – рекла је Синди Иванковић.

У Шиду једна улица треба да носи име капетана Крунослава Иванковића!

приредио Бошко Антић,
контраадмирал у пензији

Кључне речи:

(0)

Остале вести из рубрике

Колумне

Владимир Кршљанин: Издржати до победе

У свету, реално, победа се већ десила. За само неколико деценија, без ратова, колонизација и уцена,...

Вокер „режисер“ манипулација и лажи: Из ратног дневника команданта Треће армије

У актуленој ситуацији на Косову и Метохији и око Косова и Метохије све се више најављује могућност да Албанци изазову инцидент који ће приписати Србима и тако на сличан начин како је то учинио Вокер 1999. године изазвати раеговања проалбанских снага у свету против Срба и Србије.

2023-01-14 14:21:32

Боцан-Харченко: Нечовештво западњака не зна за границе

Коментар Амбасадора Русије у Београду Александра Боцан-Харченка: „Низ етнички мотивисаних напада локалних Албанаца на Србе у покрајини...

2023-01-10 09:35:56

Мојковачка битка - Бадњи дан и Божић 1916. године

Један од најсветлијих примера жртвовања у Првом светском рату била је Мојковачка битка на Бадњи дан и Божић 1916, када је Санџачка војска Краљевине Црне Горе зауставила аустроугарску офанзиву и помогла српској војсци да се повуче из правца Пећи преко албанских и црногорских планина ка Јадранском мору и касније Крфу.

2023-01-06 16:55:13

Боцан-Харченко: Империја лажи би да унесе раздор између Србије и Русије

Амбасадор Руске Федерације у Србији Александар Боцан-Харченко наводи да је циљ тезе да је Русија искористила...

2022-12-23 09:30:16

Подржављење душе: Кијев захтева да се Бог прикључи антируским санкцијама

Крајем прошлог месеца је у Украјини службено отворен нови фронт – религиозни. После рације у Кијевско-печерској лаври украјински парламент припрема одговарајући закон којим би се имовина Украјинске православне цркве Московског патријархата постепено конфисковала од стране државе. Верници угашене цркве би постали део православног Кијевског патријархата, у противном послани на тржиште религиозних афилијација да се распитају шта је још слободно и несанкционисано. „Никоме нећемо дозволити да изгради империју унутар украјинске душе“, образложио је председник Зеленски нацрт владиног закона. Појам „душе“ је измештен из религије, подржављен и послат у ратне ровове.

2022-12-07 10:43:47

Владимир Кршљанин: Кренимо у сусрет новом свету

Људско стваралаштво је колективни чин. Ипак, од Старог Рима до данас, западне силе су биле узрочник...

2022-12-04 10:34:22

Руско-турски ратови на Дунаву

РАТ 1768-1774. ГОДИНЕ - Руска војска је први пут прешла преко Дунава на Балкан 1774. године. Било је то у рату вођеним од 1768. до 1774. године, који је вођен с циљем изласка Русије на Црно море и спречавања даљнег продора Турака у северно црноморско приморје. Рат је објављен октобра 1768. године, а ратне операције су обухватиле готово читаво црноморско подручје, Грузију и обале Грчке. Руска војска је нанела турској армији низ удара у Молдавији, а први пут су руске трупе стигле, под командом Александра Васиљевича Суворова, на десну обалу Дунава у рејону Тутракена. Нешто касније, 17. јуна исте године војска се поново нашла на јужној страни велике реке. У оба случаја била су то само извиђачка дејства, а тек годину дана касније, јуна 1774. године, руска војска предвођена Суворовим и Каменским форсирала је Дунав на његовом доњем току, у рејону Хиршова и Измаила и у боју код Козлуџа разбила турске снаге. Истовремено је одред генерала Салтикова прешао Дунав код Тутракена.

2022-12-04 10:05:41

Повратак победничке Српске војске у Београд

На данашњи дан су силе Антанте потписале примирје са Немачком чиме је окончан Први светски рат

2022-11-11 17:00:23

Владимир Кршљанин: Евробирократи и Србија

Данас добро плаћени евробирократи, без обзира да ли заузимају управљачке позиције у Бриселу или у некој од престоница ЕУ, већином делују против интереса народа и против принципа демократије, а по наређењима англоамеричке олигархије. И усуђују се да прете Србији.

2022-10-14 09:35:22

Тишина, Кристофере Хил, мада ни на тишину немате права!

Дајете себи за право да безмало свакодневно тумачите ко смо, шта смо и какви би ваљали бити ми Срби и Србија?

2022-10-08 12:04:03

Војна димензија разбијања социјализма

Пише Бошко Античћ, контраадмирал у пензији У планирању и припремама за тзв. демократизацију свих земаља социјализма водило...

2022-10-02 09:30:10

Европски хомосексуалци сломили Србију

Извор: Синиша Љепојевић, Независне новине Савремена Србија, као и цијели српски народ, имају много непријатеља, али издржавају....

2022-09-21 13:58:12

Шта је с вама браћо Французи?

Пише Бошко Антић, контраадмирал у пензији

2022-09-17 16:31:02

Договор команде НАТО са хрватским и муслиманским лидерима у Сплиту око извођења нападне операције на Републику Српску Крајину у Републику Српску

Апстракт: Република Хрватска је од самог почетка кризе на подручју СФР Југославије показивала претензије за проширењем граница до Дрине и тиме оживљавање Независнe Државe Хрватскe. Да би то остварила нова власт је успоставила партнерске односе са многим антијугословенским круговима на Западу, бројном хрватском усташком емиграцијом и муслиманима у Босни и Херцеговини проглашавајући га „хрватским цећем“. Због тога је Хрватска пружила помоћ муслиманима у проглашењу независности БиХ истовремено пружајући помоћ у формирању и обуци паравојних јединица на својој територији уз илегално снабдевање наоружањем преко своје територије.Током већег дела оружних сукоба Хрватска војска вршила је агресију на територију БиХ усмерену против српског народа. И поред неколико потписаннх споразума између Фрање Туђмана и Алије Изетбеговића о сарадњи и пријатељству те организовања садејстава обе стране против Војске РС кренуло се и даље. Сукоби између Хрватског вијећа обране и Армије Републике БиХ нису престајали све док муслиманска страна није дошла у неповољан положај у односу на Србе који су држали под контролом већи део територије Босне и Херцеговине. Влада Републике Босне и Херцеговине схватила је да сње не може одржати сама па је затражила хрватску војну интервенцију. Да би обезбедила прекретницу у развоју опште ситуације на ширем простору, под утицајем и подршком тзв. међународне заједнице у Сплиту је потписана „Декларација о оживотворењу Споразума из Вашингтона о заједничкој обрани од српске агресије и постизању политичког рјешења у складу са напорима међународне заједнице”. У складу са споразумима офанзиве Хрватске војске у БиХ одвијале су се уз садејство Армије Републике БиХ и Хрватског вијећа одбране, као и НАТО снага посебно бомбардовања Српске што је потпуно променило равнотежу снага у рату на простору БиХ доводећи до убрзања мировних преговора који су резултирали Дејтонским мировним споразумом. Све операције здружених снага против Војске Републике Српске Крајине и Републике Српске планиране су, оранизоване и реализаване у сарадњи Хрватске са администрацијом и оружаним снагама Сједињених Америчких Држава са по начелима операције FID (Foreign Internal Defence) – „унутрашња одбрана пријатељске земље“

2022-08-07 09:35:17