Пентагону се жури да затвори биолошки “обруч” око Русије
Што се тиче референтних лабораторија које је Министарство одбране САД образовало на територији бивших совјетских република, постоје два постојана мишљења зашто су оне тамо постављење:
Први разлог: Сједињене Државе су после распада СССР-а постале забринуте поводом техничких услова за складиштење изолованих патогена;
Други разлог: ова држава је наводно забринута због велике вероватноће да се управо из држава које су настале на развалинама бившег СССР-а, може извести биолошки напад на њену територију.
Глобални амерички пројекат има за циљ да ову опасност сведе на минимум, и у том погледу САД су за формирање ових лабораторија које се налазе Јерменији, Азербејџану, Киргизији, Казахстану, Грузији, Узбекистану, Молдавији, Украјини итд., намениле неколико десетина па чак и стотина милиона америчких долара. Овакво баснословно трошење новца, САД правдају наводном неспособношћу специјалних служби ових земаља да у прописаним условима држе опасне микроорганизме, који врло лако могу да се “прелију” у животну средину.
Том приликом САД се нису потрудиле да одговоре на најпростија питања која третирају ову изузетно важну материју, као што су на пример:
- како то да једна Јерменија или Узбекистан могу да организују масовни биолошки напад на САД?
- како то да су све ове лабораторије изграђене у најгушће насељеним подручјима ових земаља, као што су градови?
Наиме, приликом изградње ових високо-специјализованих установа, које по свом опису рада долазе у контакт са изузетно опасним патогенима високог епидемиолошког потенцијала, који могу брже од било којег оружја да десеткују људску популацију, логично би било да се исте измештају у географске целине које се налазе на рубним подручјима државе, која су махом ненасељена. Међутим, то овде није случај.
Поред свих ових нелогичности највећу сумњу изазива присуство америчког Министарства одбране у пројекту „смањења опасности“ које има стратешки карактер, што изазива оправдану бојазан да активност референтних лабораторија може да има двоструки циљ. Тачније, да поред прокламоване цивилне намене, могу да буду употребљене и у војне-офанзивне сврхе. Наиме, овим потезом Пентагон заобилази Конвенцију о забрани усавршавања, производње и стварања залиха бактериолошког (биолошког) и токсичког оружја и о њиховом уништавању која је донесена још 1972. године.
Прва национална референтна био-лабораторија у Узбекистану отворена је 2007. године, у главном граду -Ташкенту. После њеног званичног отварања и пуштања у функцију, граде се и активирају слични објекти, који у овој држави ничу као „печурке после кише“.
Наиме, у 2011. години у градовима Андижану и Фергани отварају се још две биолошке лабораторије, а 2016.године се довршава још једна у граду Ургенчу која носи име Хореземскаја регионална дијагностичка лабораторија.Треба нагласити да су све ове лабораторије финансиране новцем Агенције за смањење војне опасности (DTRA), која се налази у оквиру Министарства одбране САД.
Мрежа сличних лабораторија у овој земљи је далеко шира, тако да су исте регистроване и у градовима Бухара и области Сурксондарјо, као и у Каралкапакији и Ташкентској области. Било какве додатне информације о овим објектима и њиховој делатности је јако тешко прибавити и све се одвија под непрозирним велом тајне.
Средином 2011. године у августу месецу, споменуту Ташкентску област је погодила непозната зараза, која је по својим симптомима неодољиво подсећала на епидемију колере. Званични медији нису коментарисали ову изненадну епидемију, иако је само за један дан (31.августа) у градску болницу примљено 70 пацијената са сличним тегобама, које су по својој спољној манифестацији имале драматичан ток. „Неколико пацијената који су дошли у болницу били су толико малаксали услед необјашњивог пада крвног притиска, да су у једном моменту изгубили функцију дисања. Лекари су затицали пацијенте како буквално умиру у болничким ходницима, степеништу између спратова, поред возила хитне помоћи где им се указивала помоћ техникама вештачког дисања. Шокирано медицинско особље које се изненада суочило са овом несвакидашњом појавом користило је делове своје одеће да колико толико смањи потенцијал преноса заразе приликом давања вештачког дисања”. – пренело је медицинско особље које је тог дана било дежурно.
Наравно, шира истрага о овом случају се никада није десила, а обавештавање јавности је строго ограничавано у локалним медијима.
Није прошло ни годину дана, а Узбекистан се суочио са новим таласом, овог пута смртоносне болести непознатог порекла, која је у веома кратком временском року “покосила” више од 10 људи, којима није било спаса. Тада је старија ћерка бившег председника Узбекистана Гуљнара Каримова јавно критиковала државне чиновнике у Министарству здравља због своје скандалозне неактивности. Они се практично уопште нису ни заинтересовали да истраже узроке смрти групе пацијената који су подлегли услед инфекције коју је узроковао непознати вирус.
Прошле године у Ташкенту је регистрована епидемија Овчијих богиња коју су тамошњи лекари из “непознатих” разлога дијагностификовали као „алергијски дерматитис“, а све у циљу прикривања ове епидемије која је посебно опасна за млађу популацију становништва.
У септембру 2005. године у америчком новинском листу Chicago Tribune објављен је наслов „САД из бивших совјетских република добијају патогене микроорганизме“.
“Више од 60 изузетно опасних и смртоносних врста бактерија, које су наслеђе бившег СССР-а, који је на основу њих развијо биолошко оружје, пребачено из Азербејџана у САД. Констатује се да је ово био веома важан корак у заједничкој борби ове две државе против опасности од биолошког тероризма. Узорци бактерија који су том приликом транспортовани у САД могу да изазову велике епидемије куге и антракса. Ови биолошки патогени су у тајној операцији војно-транспортним авионом Војске САД, пребачене из Бакуа у САД“- наводи се у тексту који је објављен у Chicago Tribune.
У стварности Азербејџан је том приликом предао Американцима не 60 него 124 узорка који су део 62 изолована патогена који узрокују епидемије колере, антракса, куге и других изузетно опасних заразних обољења. Ови узорци су пребачени у Институт за патологију Војске САД, који се налази у Вашингтону.
Након распада СССР-а Азербејџан је наследио систем био-медицинских објеката за борбу против куге, а који су се састојали од шест научно-истраживачких института, 29 регионалних и 53 импровизоване биостанице. Запослени у овим објектима нису само проучавали микроорганизме који изазивају кугу, него и узрочнике других опасних инфективних болести као што су бруцелоза, сибирски чир (антракс), туларемија итд.
Ови објекти су након распада СССР-а постали практично напуштени, као и слични објекти који су се налазили у другим републикама бившег СССР-а. Као такви, они су веома брзо су ушли у “фокус” САД, па је 2005. године Министарство одбране ове државе потписало са Азербејџаном билатерални споразум на енглеском и азербејџанском језику „о сарадњи у сфери технологије чувања патогена, који су повезани са развојем биолошког оружја и забране ширења информација из те области“ као и рада „на смањивању биолошких претњи“ која је исто морала да буде тајног карактера.
Изградња централне референтне лабораторије (CRL) је окончана у главном граду Азербејџана – Бакуу 2013.године. Ова лабораторија је специјализована за истраживање патогених микроорганизама у узорцима људског и животињског порекла. Разуме се, новац у износу од чак 170 милиона америчких долара који је утрошен за обнову мреже лабораторија на територији Азербејџана, је обезбедилоМинистарство одбране САД, тачније DTRA (Defense Threat Reduction Agency).
У истом временском периоду (говоримо о 2012. години), отворена је још једна био-лабораторија у оквиру Министарства одбране Азербејџана, која је изграђена и опремљена такође новцем DTRA, у оквиру програма који је иницирао Пентагон. Поред тога, направљено је и модернизовано још десетак биолошких станица за мониторинг, у разним деловима Азербејџана, а све у оквиру споразума који је потписан са Американцима.
Ако је у време бившег СССР-а постојање система биолошких лабораторија и станица за праћење изгледало веома логично (радило се о сопоственој територији и становништву које на њој живи), постојање овако крупног система састављеног из озбиљних лабораторија које делују далеко од територије САД, а које ова држава обилато финансира, тешко се може објаснити жељом за ефикасније складиштење патогена за које су већ ионако постојали безбедни капацитети, а још мање за тобожњом хуманитарном донацијом, која и за не баш интелигентне људе, изгледа врло провидна и смешна.
По истој матрици као и у случају
Азербејџана, Министарство одбране САД гради мрежу биолошких научно-истраживачких лабораторија и станица за мониторинг и на теритроијима других бивших совјетских република.
Шема је свугде потпуно пресликана: истовремено се са финаснирањем изградње кровне централне научно-истраживачке лабораторије, паралелно граде и станице за биолошки мониторинг.
Оно што највише подгрева оправдану сумњу, коју практично доводи до кључања, јесте чињеница да се сви детаљи ових пројеката упорно скривају од јавности: на пример, у Украјини, која је препуна централних реферетних био-лабораторија, које би наводно требале да превенирају појаву опасних инфективних епидемија које су преносиве између људи, али и животиња, у локалним медијима је апсолутно немогуће пронаћи и једно валидно истраживање о потенцијалној биолошкој претњи која се „тобоже“ надвила над овом земљом. Поједини медији су се силом прилика огласили тек када је у рејону Харкова дошло до побуне локалног становништва које је својим телима (али и оружјем) спречило изградњу био-лабароторије фантомске намене, која је требало да буде изграђена практично испред њиховог прага.
Све остало је прекривено потпуним велом таме, док истовремено афричка куга немилице коси домаће животиње (посебно су на удару свиње), и док птичији грип уништава фарме пернатих животиња, због чега украјински извоз трпи катастрофалне губитке.
Чудно зар не?
Како објаснити чињеницу да Министарство одбране САД премрежава територију Украјине биолошким објектима, чија је наводна функција “смањење потенцијала опасности заразе патогеним микроорганизмима”, док са друге стране имамо потпуну беспомоћност и повлачење пред „непознатим“ типовима вируса и заразних болести, које је уништило живинарство?
Међутим, све ово има итекако смисла ако претпоставимо да се ради о систему биолошких објеката двоструке намене.
Наравно да је тешко замислити да се у државама које су чланице ОДКБ налазе америчке лабораторије које за циљ имају производњу билошког оружја. Међутим, САД дискретно врше свој мрачни посао: у неком тренутку довољно је проучити утицај патогена на генетски базен, и креирати вирусе и бактерије са неопходним својствима на другом месту. Најважније је имати поуздане информације до којих се долази експериментима на људима.С обзиром на потешкоће прецизне идентификације извора биолошке контаминације, која увек може бити подвргнута манипулацији, увек се можете свалити кривица на птице селице, дивље животиње, инсекте или загађену воду.
А са доласком на власт „послушних“ политичких елемената (сетимо се оружаног преврата у Украјини 2014.године и покушаја понављања истог сценарија у Јерменији и Казахстану) ствара се огроман маневарски простор за злоупотребу ових капацитета у свом пуном обиму, тачније и у војном погледу. Американци, који данас великодушно спонзоришу биолабораторије у бившим совјетским републикама (у том смисли и у државама које су чланице ОДКБ-а) размишљају не само о сутрашњем дану, него и дану коју ће осванути после њега.
Казахстан
У пројекат изградње и опремања централне референтне био-лабораторије у граду Алмати, Казахстан, САД су уложиле суму од 130 млн. америчких долара, док је од 1992. године по различитим пројектима „смањења биолошке опасности“ потрошено више од 170 млн. долара.
“Ради се о великодушној донацији у циљу лакше превенције епидемиолошких болести на подручјима која су удаљена од Америке, на бази чега је и направљена ова централна референтна лабораторија”- тврди директор Казахстанког научно центра за карантинске и зоонозне инфекције Бахит Атшабар. Лабораторија је већ уведена у експлоатацију, а њен главни задатак је проучавање опасних облика патогена који узрокују масовну епидемију.
“Гласине да ће ова лабораторија производити биолошко оружје противрече међународним обавезама Казахстана”- изричит је Бахит Атшабар. Према његовим речима, нема ничега изненађујућег у чињеници, што је ову лабораторију финансирало Министарство одбране САД и додао да се “питање смањења оружја за масовно уништење налази под њеном јурисдикцијом”. Дакле, све изгледа врло просто.
Централну референтну био-лабораторију у Алмати називају стратегијским “информационо-аналитичким ресурсом” и “великом научно-истраживачком базом”. То је четвороспратни грађевински објекат који је веома отпоран на сеизмичку активност, а цео комплекс чувају професионалци чији се систем обезбеђења састоји из више нивоа. Лабораторија је оријентисана на “смањење билошке опасности” и то не само у Казахстану, него и у “целом региону”: управо су овако дефинисани задаци централне референтне лабораторије у Алмати, а све ово је поновљено и за време церемоније њеног отварања.
Јерменија
О наизглед беневолентној мисији Министарства одбране САД и њеном широкогрудом пројекту, говори се и на званичном нивоу у Јерменији.
Овде је у периоду 2016. и 2017. године пуштена у погон мрежа биолошких објеката који се са својим центрима налазе у Јеревану, Гјумри, Иџевану и три области-Лоријској, Гегаркунској и Сјуникској. Погодите ко је и овде дао највише новца за отварање ових пројеката. Наравно Пентагон који је за целу ову операцију“искеширао” 18 милиона долара.
Јерменија као чланица ОДКБ-а кроз уста својих чиновника и научника, изражава уверење, да су се страсти око подизања референтних лабораторија неоправдано распалиле, те да ни о каквом билошком оружју не може бити ни говора. Све се своди на то да је основи циљ Министарства одбране САД племенит, и да се он искључиво тиче “смањивања билошке опасности”, мониторинг биолошке ситуације, и на научна истраживања како се борити против потенцијалних зараза.
Генерално, комплетна ситуација се у овим држава посматра кроз “ружичасте наочаре” и изгледа више него идилична: америчка војска у лику наивних дародаваца поклања бившим совјетским републикама прескупе биолошке лабораторије које ће обезбедитити да туриста из Јерменије или Казахстана случајно не залута да територију САД, и не зарази Американце неким “непознатим” биолошким агенсом који се шири светлосном брзином.
Такође, ове био-лабораторије су потребне и за мониторинг локалних птица, јер постоји могућност да оне наједном реше да промене своју древно станиште, прелете даљину од неких десетак хиљада километара и докопају се САД, где би са собом донеле и патогене микрорганизме који би прузроковали велику епидемију.
Грузија
Ова држава је 2002.године потписала споразум са Министарством одбране САД, под веома загонетним именом „О сарадњи у сфери технологије и патогена, који су повезани са развојем биолошког оружја и непрофилераицје информација у тој сфери“, који је следеће године ратификовао грузијски парламент.
У септембру 2004. године у Тбилиси је лично дошао амерички сенатор Ричард Лугар, а резултат његове посете је био договор око изградње Центра општег здравља (представља био-лабораторију) у непосредној близини главног града (насеље Алексејевка), која се налази недалеко од међународног цивилног аеродрома али и ваздухопловних објеката грузијске војске. Бизаран избор локације за изградњу овог изузетно опасног објекта није уопште забринула грузијско руководство.
У 2006. години, када се билошка лабораторија према званичним подацима још увек налазила у процесу изградње, тамо су већ вршена одређена истраживања и експерименти, да би после поновне посете америчког сенатора по коме је овај центар и добио име, парламент Грузије донео одлуку да све информације које се тичу њега ставе у режим државне тајне.
На овај начин, корак по корак, Пентагон остварује свој дугорочан циљ и све више плете мрежу биолошких објеката око граница Руске Федерације: прво су 90-их година прошлог века потписани општи акти о разоружавању, а у првој деценији 21.века- конкретни споразуми “о сарадњи”, после чије ратификације је почела градња и модернизација био-лабораторија и биолошких станица новцем Министарства одбране САД. У оним државама где је на власт дошла проамеричка послушничка политичка елита, паралелно са изградњом ове мреже је текао процес научно-истраживачког рада и мониторинга.
Исти случај је и са био-лабораторијом у грузијском насељу Алексејевка (ради се практично о делу Тбилисија), која је уведена у експлоатацију 2011.године. На етапи њене изградње, као и касније када је овај објекат био под номиналном контролом грузијске владе, овај центар је радио по задацима Института Волтера Рида (највећа војна научно-истраживачка институција у САД специјализована за био-медицину) који је саставни део Војске САД. У војним публикацијама се ова лабораторија у Грузији означавала као “научно-истраживачка јединица која делује у иностранству”, тако да о двојној функцији овог објекта нема никакве сумње.
bog-rata.com, НАСТАВАК>>>
Говор Ранка Гојковића на Каљазинским читањима
Реч Живадина Јовановића поводом 23 године Кумановског споразума и Реуолуције 1244
2022-06-13 08:07:06
Ауторски текст Игора Калабухова, амбасадора Руске Федерације у БиХ за „Глас Српске“
2022-06-11 19:17:52
Реаговање амбасадора Русије у Србији на ауторски текст амбасадора Велике Британије, канаде, Норвешке и Пољске објављен у „Политици” 3. јуна
2022-06-10 09:02:10
Пола детињства сам провела у рату. И сада већ три године покушавам да допрем до одраслих...
2022-06-01 10:27:40
Борбена дејства наших снага настављена су и 11. маја 1999. године у раним јутарњим часовима на...
2022-05-11 15:41:52
Новије време, које се обично рачуна од 1900 године, сакупило је у себи огромну количину различитих...
2022-05-11 11:06:42
Колумна Игора Калабухова, амбасадора Руске Федерације у БиХ за Глас Српске
2022-05-08 08:39:52
На једном од улаза у највећу луку Азовског мора, још из даљине, на узвишеном положају и преко таласастог асфалта, видим споменик. Људска фигура која држи нешто у уздигнутој руци. Прво мислим да је неки памјатник Великог отаџбинског рата 1941-1945. Као она жена с мачем над Стаљинградом. Примичући се мијењам претпоставку у кип свеца са крстом. На крају се сви у колима смијемо. То је светитељ – гвожђа. Ливац држи своју куку, рукохватом окренуту небу.
2022-04-30 09:24:56
Такозвана Независна Држава Хрватска била је стара мање од три недеље када је извршила прво масовно...
2022-04-29 11:06:27
Операција извлачења војника ЈНА из Чапљине 1992. године
2022-04-23 10:55:05
Други пут у Маријупољу, али први пут видим море. Плитко и неслано. Зато га неки зову језером. Видио сам и мртве. Пуно мртвих људи. Леш Азовца у Гагаринској улици у изгледа као воштана лутка. Нико га не склања већ мјесец дана. Два цивила у непосредној му близини сахранили у лијевак од авиобомбе. Њега нико неће. С великим закашњењем схватам да нијесам на сету постапокалиптичног филма, већ да се сценографија у њима прави копирајући снимке какве управо хватам.
2022-04-22 16:12:11
Највећи град на обали Азовског мора. Пола милиона становника. Опет сам напољу. И на терену. И у иностранству. На улазу у Маријупољ бијах прије више од мјесец дана, али ни један пасош ми не би помогао тада да уђем, пише оснивач портала Фронтал.срб
2022-04-16 16:10:08
Англосаксонци и даље верују да имају шансу да изолују Русију
2022-04-16 09:06:36
Освета краљевског ваздухопловства за бомбардовање Београда и скривене историјске чињенице о контраудару бомбардера краљевског ваздухопловства
2022-04-06 06:42:26
У рату прво страдају путеви. Не само што их разрују камиони, тенкови и други тешкаши. Па се онда не поправљају. Рат пресјече главне правце. Оне куд је човјек научио да иде. Људска жеља и потреба кваса, надолази као вода испред бране, па бира прву проходну уџерицу да настави околним путем, тамо гдје га је линија фронта исјекла.
2022-03-31 16:47:46
Текст Владимира Кршљанина за Политику
2022-03-23 13:35:51
Пре тачно 20 година, 12. фебруара 2002. године, у Хашком трибуналу је почело суђење бившем председнику...
2022-02-12 15:59:51
Ових дана новинари и политичари коментаришу преговоре у Рамбујеу сваки са својих политичких позиција. Исход преговора им је сада познат. Како је те преговоре у време њиховог догађања видео командант Треће армије, генерал-пуковник Небојша Павковић, који је са својим борцима био на борбеним положајима на који су непрекидно били на удару шишпарских терористичких снага, видећемо из његовог Ратног дневника. Припремио контраадмирал у пензији Бошко Антић
2022-02-09 18:38:08
За само један дан, хрватски нацистички савезници убили су више од 2.300 српских цивила у три села и једном руднику, а да нису испалили ни метак
2022-02-08 13:29:46
На измаку прве ратне године, децембра 1914, објављен је у листу „Пијемонт” некролог палом мајору Велимиру...
2022-01-23 11:46:46
Соња Бисерко је гостујући на телевизији Н1 окривила Србију и Републику Српску за регрутацију паравојних формација у Босни и Херцеговини – „Зелених беретки“. Хоће ли појавом „Зелених беретки“ у Бужиму следити овакав сценариј?
2022-01-14 15:44:32
„Они који су га оверили и гарантовали непрекидно га мењају на начин који споразумом није предвиђен. Самопроглашена тела за примену споразума издигла су се у тела за “промену” и одржавају потенцијално жариште сукоба и страдања активним због својих империјалистичких интереса.“
2022-01-10 14:47:22
Данас 9.јануара, 2022. године, Република Српска се суочава са кључалом мржњом која пријети да разори сваку ...
2022-01-10 09:01:08
Један од најсветлијих примера жртвовања у Првом светском рату била је Мојковачка битка на Бадњи дан и Божић 1916, када је Санџачка војска Краљевине Црне Горе зауставила аустроугарску офанзиву и помогла српској војсци да се повуче из правца Пећи преко албанских и црногорских планина ка Јадранском мору и касније Крфу.
2022-01-07 08:21:01