На данашњи дан пре 100 година пробијен Солунски фронт

Објављено: 15.09.2018.год.

Преузмите краћи линк https://www.vostok.rsindex.php?option=n&idnovost=113604

Српска коњица креће у напад Фото: Документација „Новости“ и Фото-архив „Борба“

"Јунаци, напред у отаџбину"

Пред почетак септембарске офанзиве 1918. године савезници су имали 628.000 људи (без италијанског 16. корпуса у Албанији), 1.800 топова и 200 авиона, и то: француских осам пешадијских дивизија и једну коњичку бригаду (180.000 војника); српских шест пешадијских и једну коњичку дивизију (150.000 војника, од којих 20.000 југословенских добровољаца); грчких девет дивизија (135.000 војника); енглеске четири дивизије (120.000 војника); италијанску 1. дивизију од три бригаде (42.000 војника) и 1.000 Есад-пашиних војника.

Савезничке снаге су биле овако распоређене: грчки 1. корпус (три дивизије, командант генерал Данглис) од Орфанског залива до Бутковског језера; британска војска (четири британске и две грчке дивизије, командант генерал Милин) од Бутковског језера до Мајадага на западној обали Вардара; 1. група дивизија (једна француска и две грчке дивизије, командант генерал Д'Анселм) од Мајадага до реке Сушице; српска војска (шест пешадијских дивизија и једна коњичка дивизија и две француске пешадијске дивизије, врховни командант регент Александар, начелник Штаба Врховне команде војвода Мишић) од Сушице до села Старевине на Могленичким планинама; француска Источна војска (пет француских, једна италијанска и јeдна грчка дивизија, командант генерал Анри) од Старевине до Камија у Албанији.

Снаге у људству су биле приближно једнаке. Савезници су били надмоћнији једино у артиљерији и авијацији. Међутим, пошто су бугарско-немачке снаге биле кордонски развучене без јачих резерви у позадини, усвојен је српски пројекат за извршење пробоја са српског дела фронта, чија се основна идеја заснивала на стратегијском изненађењу непријатеља. Планом је предвиђена концентрација јаких снага на српском делу фронта, где непријатељ није очекивао одсудан напад нити је могао када пробој почне, због тешко проходног планинског земљишта, брзо пребацивати свеже снаге на угрожени део фронта.

У духу тога плана генерал Д'Епере је Србима скратио фронт са 60 на око 30 километара и ојачао их са две пешадијске дивизије, 220 артиљеријских оруђа, авијацијом и разним специјалностима, па је на том делу фронта, према коме су се налазиле бугарска 2. и 3. дивизија из немачке 11. армије, постигнута надмоћност у пешадији 2:1, а у артиљерији и авијацији 3,5:1 у корист српске војске. На делу фронта 2. армије, која је била носилац пробоја, обезбеђена је надмоћ у пешадији 3:1, а у артиљерији и авијацији 5:1. У привремени састав те армије ушле су поменуте француске пешадијске дивизије, 122. и 17. колонијална, а требало је да ступе у акцију првог дана офанзиве на тежишту пробоја.

ПРОБОЈ је извршен на одсеку: Ветерник - Кравица - Добро Поље - Сокол. По паду Сокола требало је да пређе у напад и 1. армија на фронту села Сокол - Старевина, а затим да се надирање продужи општим правцем Козјак - Кучков камен - Градско, где су се стицале главне непријатељске комуникације, и даље на север, ка Софији и Нишу. Остале савезничке армије требало је да, комбинованим операцијама, потпомогну у нападу српске војске.

Према општем плану генерала Франшеа д'Епереа било је предвиђено да српске трупе пређу у напад 15. септембра, 1. група француско-грчких дивизија на Кожуфу и британско-грчке дивизије у долини Вардара и код Дојрана три дана доцније, а француска Источна војска на битољском фронту, чак 8 дана после почетка офанзиве на српском делу фронта. Мада су ти рокови били неповољни за остваривање почетног успеха офанзиве у односу на улогу српске војске, српска Врховна команда се, после оштре расправе са главним командантом, ипак сагласила с тим планом, рачунајући на борбени морал сопствених трупа.

Наредба Врховне команде за офанзиву, прочитана у свим јединицама 13. септембра увече, завршава се речима: "Јунаци, напред у отаџбину". Мада је пут у отаџбину водио кроз бодљикаве жице, кроз челичну завесу куршума и бетонска утврђења непријатеља, наредба војводе Мишића, на коју се чекало пуне три године у туђини, изазвала је огромно одушевљење код свих војника и официра.

У раним јутарњим часовима 14. септембра почела је снажна артиљеријска канонада по непријатељским положајима, која је трајала пуна 22 часа. Топовска рика и заглушујуће експлозије граната, које су разарале бугарске препреке, заклоне и склоништа, стварале су утисак "ко да се планине љуљају". У току ноћи, уочи главног пешадијског напада, на осматрачницу Врховне команде, на Јелаку, изашли су врховни командант регент Александар и начелник штаба Врховне команде војвода Мишић, са оперативним делом Врховне команде, одакле су пратили артиљеријску припрему пробоја и ток напада пешадије у јутарњим часовима 15. септембра.

После моћне артиљеријске припреме, дивизије првог ешалона 2. армије кренуле су у напад у 5.30. На левом армијском крилу главна колона француске 122. дивизије, после огорчене осмочасовне борбе прса у прса, заузела је Добро Поље и око 14.30 чврсто стала на његов северни гребен (кота 1.795), где је прешла у одбрану.

Лева колона 2. армије, упркос великим напорима, није успела пре мрака да заузме Сокол, од чијег је пада зависио прелазак у напад 1. армије. У центру, 17. колонијална дивизија је енергично кренула у напад. Њен левокрилни пук је већ у раним јутарњим часовима заузео прву линију бугарских ровова на Кравици, заробивши 937 непријатељских војника и старешина. Али пошто су њен средњи и деснокрилни пук остварили незнатан напредак, бугарска војска је привукла резерве и после врло снажног противнапада потиснула левокрилни пук са Кравице нешто уназад, а делом га одбацила на полазне положаје, тако да је цела дивизија прешла у одбрану у висини полазног положаја.

Пун успех постигла је само Шумадијска дивизија. За мање од једног часа њени пукови су заузели прву линију ровова на неприступачном Ветернику, за који се веровало да је неосвојив. Настављајући борбу, у којој су главна средства били бомба и бајонет, дивизија је до 12.40 заузела цео Ветерник и тако већ до 13.00 извршила свој дневни задатак.

Бугари су на том правцу, ваља истаћи, имали два пука и снаге су биле готово изједначене. Описујући те борбе, бугарски генерал Недев истиче да су бугарски пукови пружили врло јак отпор и да су се борили "на бајонет", али да ипак, "нису могли зауставити Србе". Излажући даљи развој борбе након што је Шумадијска дивизија заузела први утврђени бугарски положај, он наставља: "Браниоци сломљени и спречени ватром, нису могли да се супротставе нападачима, и Срби су на том сектору, претрпевши незнатне губитке, постали господари њихових положаја."

После тога, "лева колона Шумадијске дивизије кренула је у помоћ 17. колонијалној дивизији, која не само да није успела да овлада својим објектима, већ је била поколебана противнападима и враћена на полазне положаје". Та колона је, предузевши бочни напад на Борову чуку у "једном налету заузела све објекте".

НАРЕДБА ВОЈВОДЕ МИШИЋА

У наредби Врховне команде, коју је потписао војвода Мишић, између осталог се каже: "Сви команданти, командири и војници треба да буду прожети идејом: од брзине продирања зависи цео успех офанзиве. Та брзина је у исто време и најбоља гаранција против изненађења од стране непријатеља, јер се њоме постижу растројство непријатеља и потпуна слобода у нашим дејствима. Треба дрско продирати, без починка, до крајњих граница људске и коњске снаге."

Петар Опачић, Новости

Кључне речи:

(0)

Остале вести из рубрике

Колумне

Владимир Кршљанин: Издржати до победе

У свету, реално, победа се већ десила. За само неколико деценија, без ратова, колонизација и уцена,...

Вокер „режисер“ манипулација и лажи: Из ратног дневника команданта Треће армије

У актуленој ситуацији на Косову и Метохији и око Косова и Метохије све се више најављује могућност да Албанци изазову инцидент који ће приписати Србима и тако на сличан начин како је то учинио Вокер 1999. године изазвати раеговања проалбанских снага у свету против Срба и Србије.

2023-01-14 14:21:32

Боцан-Харченко: Нечовештво западњака не зна за границе

Коментар Амбасадора Русије у Београду Александра Боцан-Харченка: „Низ етнички мотивисаних напада локалних Албанаца на Србе у покрајини...

2023-01-10 09:35:56

Мојковачка битка - Бадњи дан и Божић 1916. године

Један од најсветлијих примера жртвовања у Првом светском рату била је Мојковачка битка на Бадњи дан и Божић 1916, када је Санџачка војска Краљевине Црне Горе зауставила аустроугарску офанзиву и помогла српској војсци да се повуче из правца Пећи преко албанских и црногорских планина ка Јадранском мору и касније Крфу.

2023-01-06 16:55:13

Боцан-Харченко: Империја лажи би да унесе раздор између Србије и Русије

Амбасадор Руске Федерације у Србији Александар Боцан-Харченко наводи да је циљ тезе да је Русија искористила...

2022-12-23 09:30:16

Подржављење душе: Кијев захтева да се Бог прикључи антируским санкцијама

Крајем прошлог месеца је у Украјини службено отворен нови фронт – религиозни. После рације у Кијевско-печерској лаври украјински парламент припрема одговарајући закон којим би се имовина Украјинске православне цркве Московског патријархата постепено конфисковала од стране државе. Верници угашене цркве би постали део православног Кијевског патријархата, у противном послани на тржиште религиозних афилијација да се распитају шта је још слободно и несанкционисано. „Никоме нећемо дозволити да изгради империју унутар украјинске душе“, образложио је председник Зеленски нацрт владиног закона. Појам „душе“ је измештен из религије, подржављен и послат у ратне ровове.

2022-12-07 10:43:47

Владимир Кршљанин: Кренимо у сусрет новом свету

Људско стваралаштво је колективни чин. Ипак, од Старог Рима до данас, западне силе су биле узрочник...

2022-12-04 10:34:22

Руско-турски ратови на Дунаву

РАТ 1768-1774. ГОДИНЕ - Руска војска је први пут прешла преко Дунава на Балкан 1774. године. Било је то у рату вођеним од 1768. до 1774. године, који је вођен с циљем изласка Русије на Црно море и спречавања даљнег продора Турака у северно црноморско приморје. Рат је објављен октобра 1768. године, а ратне операције су обухватиле готово читаво црноморско подручје, Грузију и обале Грчке. Руска војска је нанела турској армији низ удара у Молдавији, а први пут су руске трупе стигле, под командом Александра Васиљевича Суворова, на десну обалу Дунава у рејону Тутракена. Нешто касније, 17. јуна исте године војска се поново нашла на јужној страни велике реке. У оба случаја била су то само извиђачка дејства, а тек годину дана касније, јуна 1774. године, руска војска предвођена Суворовим и Каменским форсирала је Дунав на његовом доњем току, у рејону Хиршова и Измаила и у боју код Козлуџа разбила турске снаге. Истовремено је одред генерала Салтикова прешао Дунав код Тутракена.

2022-12-04 10:05:41

Повратак победничке Српске војске у Београд

На данашњи дан су силе Антанте потписале примирје са Немачком чиме је окончан Први светски рат

2022-11-11 17:00:23

Владимир Кршљанин: Евробирократи и Србија

Данас добро плаћени евробирократи, без обзира да ли заузимају управљачке позиције у Бриселу или у некој од престоница ЕУ, већином делују против интереса народа и против принципа демократије, а по наређењима англоамеричке олигархије. И усуђују се да прете Србији.

2022-10-14 09:35:22

Тишина, Кристофере Хил, мада ни на тишину немате права!

Дајете себи за право да безмало свакодневно тумачите ко смо, шта смо и какви би ваљали бити ми Срби и Србија?

2022-10-08 12:04:03

Војна димензија разбијања социјализма

Пише Бошко Античћ, контраадмирал у пензији У планирању и припремама за тзв. демократизацију свих земаља социјализма водило...

2022-10-02 09:30:10

Европски хомосексуалци сломили Србију

Извор: Синиша Љепојевић, Независне новине Савремена Србија, као и цијели српски народ, имају много непријатеља, али издржавају....

2022-09-21 13:58:12

Шта је с вама браћо Французи?

Пише Бошко Антић, контраадмирал у пензији

2022-09-17 16:31:02

Договор команде НАТО са хрватским и муслиманским лидерима у Сплиту око извођења нападне операције на Републику Српску Крајину у Републику Српску

Апстракт: Република Хрватска је од самог почетка кризе на подручју СФР Југославије показивала претензије за проширењем граница до Дрине и тиме оживљавање Независнe Државe Хрватскe. Да би то остварила нова власт је успоставила партнерске односе са многим антијугословенским круговима на Западу, бројном хрватском усташком емиграцијом и муслиманима у Босни и Херцеговини проглашавајући га „хрватским цећем“. Због тога је Хрватска пружила помоћ муслиманима у проглашењу независности БиХ истовремено пружајући помоћ у формирању и обуци паравојних јединица на својој територији уз илегално снабдевање наоружањем преко своје територије.Током већег дела оружних сукоба Хрватска војска вршила је агресију на територију БиХ усмерену против српског народа. И поред неколико потписаннх споразума између Фрање Туђмана и Алије Изетбеговића о сарадњи и пријатељству те организовања садејстава обе стране против Војске РС кренуло се и даље. Сукоби између Хрватског вијећа обране и Армије Републике БиХ нису престајали све док муслиманска страна није дошла у неповољан положај у односу на Србе који су држали под контролом већи део територије Босне и Херцеговине. Влада Републике Босне и Херцеговине схватила је да сње не може одржати сама па је затражила хрватску војну интервенцију. Да би обезбедила прекретницу у развоју опште ситуације на ширем простору, под утицајем и подршком тзв. међународне заједнице у Сплиту је потписана „Декларација о оживотворењу Споразума из Вашингтона о заједничкој обрани од српске агресије и постизању политичког рјешења у складу са напорима међународне заједнице”. У складу са споразумима офанзиве Хрватске војске у БиХ одвијале су се уз садејство Армије Републике БиХ и Хрватског вијећа одбране, као и НАТО снага посебно бомбардовања Српске што је потпуно променило равнотежу снага у рату на простору БиХ доводећи до убрзања мировних преговора који су резултирали Дејтонским мировним споразумом. Све операције здружених снага против Војске Републике Српске Крајине и Републике Српске планиране су, оранизоване и реализаване у сарадњи Хрватске са администрацијом и оружаним снагама Сједињених Америчких Држава са по начелима операције FID (Foreign Internal Defence) – „унутрашња одбрана пријатељске земље“

2022-08-07 09:35:17