На данашњи дан пре 100 година пробијен Солунски фронт

Објављено: 15.09.2018.год.
Српска коњица креће у напад Фото: Документација „Новости“ и Фото-архив „Борба“

"Јунаци, напред у отаџбину"


Пред почетак септембарске офанзиве 1918. године савезници су имали 628.000 људи (без италијанског 16. корпуса у Албанији), 1.800 топова и 200 авиона, и то: француских осам пешадијских дивизија и једну коњичку бригаду (180.000 војника); српских шест пешадијских и једну коњичку дивизију (150.000 војника, од којих 20.000 југословенских добровољаца); грчких девет дивизија (135.000 војника); енглеске четири дивизије (120.000 војника); италијанску 1. дивизију од три бригаде (42.000 војника) и 1.000 Есад-пашиних војника.


Савезничке снаге су биле овако распоређене: грчки 1. корпус (три дивизије, командант генерал Данглис) од Орфанског залива до Бутковског језера; британска војска (четири британске и две грчке дивизије, командант генерал Милин) од Бутковског језера до Мајадага на западној обали Вардара; 1. група дивизија (једна француска и две грчке дивизије, командант генерал Д'Анселм) од Мајадага до реке Сушице; српска војска (шест пешадијских дивизија и једна коњичка дивизија и две француске пешадијске дивизије, врховни командант регент Александар, начелник Штаба Врховне команде војвода Мишић) од Сушице до села Старевине на Могленичким планинама; француска Источна војска (пет француских, једна италијанска и јeдна грчка дивизија, командант генерал Анри) од Старевине до Камија у Албанији.

Снаге у људству су биле приближно једнаке. Савезници су били надмоћнији једино у артиљерији и авијацији. Међутим, пошто су бугарско-немачке снаге биле кордонски развучене без јачих резерви у позадини, усвојен је српски пројекат за извршење пробоја са српског дела фронта, чија се основна идеја заснивала на стратегијском изненађењу непријатеља. Планом је предвиђена концентрација јаких снага на српском делу фронта, где непријатељ није очекивао одсудан напад нити је могао када пробој почне, због тешко проходног планинског земљишта, брзо пребацивати свеже снаге на угрожени део фронта.

У духу тога плана генерал Д'Епере је Србима скратио фронт са 60 на око 30 километара и ојачао их са две пешадијске дивизије, 220 артиљеријских оруђа, авијацијом и разним специјалностима, па је на том делу фронта, према коме су се налазиле бугарска 2. и 3. дивизија из немачке 11. армије, постигнута надмоћност у пешадији 2:1, а у артиљерији и авијацији 3,5:1 у корист српске војске. На делу фронта 2. армије, која је била носилац пробоја, обезбеђена је надмоћ у пешадији 3:1, а у артиљерији и авијацији 5:1. У привремени састав те армије ушле су поменуте француске пешадијске дивизије, 122. и 17. колонијална, а требало је да ступе у акцију првог дана офанзиве на тежишту пробоја.

ПРОБОЈ је извршен на одсеку: Ветерник - Кравица - Добро Поље - Сокол. По паду Сокола требало је да пређе у напад и 1. армија на фронту села Сокол - Старевина, а затим да се надирање продужи општим правцем Козјак - Кучков камен - Градско, где су се стицале главне непријатељске комуникације, и даље на север, ка Софији и Нишу. Остале савезничке армије требало је да, комбинованим операцијама, потпомогну у нападу српске војске.

Према општем плану генерала Франшеа д'Епереа било је предвиђено да српске трупе пређу у напад 15. септембра, 1. група француско-грчких дивизија на Кожуфу и британско-грчке дивизије у долини Вардара и код Дојрана три дана доцније, а француска Источна војска на битољском фронту, чак 8 дана после почетка офанзиве на српском делу фронта. Мада су ти рокови били неповољни за остваривање почетног успеха офанзиве у односу на улогу српске војске, српска Врховна команда се, после оштре расправе са главним командантом, ипак сагласила с тим планом, рачунајући на борбени морал сопствених трупа.

Наредба Врховне команде за офанзиву, прочитана у свим јединицама 13. септембра увече, завршава се речима: "Јунаци, напред у отаџбину". Мада је пут у отаџбину водио кроз бодљикаве жице, кроз челичну завесу куршума и бетонска утврђења непријатеља, наредба војводе Мишића, на коју се чекало пуне три године у туђини, изазвала је огромно одушевљење код свих војника и официра.

У раним јутарњим часовима 14. септембра почела је снажна артиљеријска канонада по непријатељским положајима, која је трајала пуна 22 часа. Топовска рика и заглушујуће експлозије граната, које су разарале бугарске препреке, заклоне и склоништа, стварале су утисак "ко да се планине љуљају". У току ноћи, уочи главног пешадијског напада, на осматрачницу Врховне команде, на Јелаку, изашли су врховни командант регент Александар и начелник штаба Врховне команде војвода Мишић, са оперативним делом Врховне команде, одакле су пратили артиљеријску припрему пробоја и ток напада пешадије у јутарњим часовима 15. септембра.

После моћне артиљеријске припреме, дивизије првог ешалона 2. армије кренуле су у напад у 5.30. На левом армијском крилу главна колона француске 122. дивизије, после огорчене осмочасовне борбе прса у прса, заузела је Добро Поље и око 14.30 чврсто стала на његов северни гребен (кота 1.795), где је прешла у одбрану.

Лева колона 2. армије, упркос великим напорима, није успела пре мрака да заузме Сокол, од чијег је пада зависио прелазак у напад 1. армије. У центру, 17. колонијална дивизија је енергично кренула у напад. Њен левокрилни пук је већ у раним јутарњим часовима заузео прву линију бугарских ровова на Кравици, заробивши 937 непријатељских војника и старешина. Али пошто су њен средњи и деснокрилни пук остварили незнатан напредак, бугарска војска је привукла резерве и после врло снажног противнапада потиснула левокрилни пук са Кравице нешто уназад, а делом га одбацила на полазне положаје, тако да је цела дивизија прешла у одбрану у висини полазног положаја.

Пун успех постигла је само Шумадијска дивизија. За мање од једног часа њени пукови су заузели прву линију ровова на неприступачном Ветернику, за који се веровало да је неосвојив. Настављајући борбу, у којој су главна средства били бомба и бајонет, дивизија је до 12.40 заузела цео Ветерник и тако већ до 13.00 извршила свој дневни задатак.

Бугари су на том правцу, ваља истаћи, имали два пука и снаге су биле готово изједначене. Описујући те борбе, бугарски генерал Недев истиче да су бугарски пукови пружили врло јак отпор и да су се борили "на бајонет", али да ипак, "нису могли зауставити Србе". Излажући даљи развој борбе након што је Шумадијска дивизија заузела први утврђени бугарски положај, он наставља: "Браниоци сломљени и спречени ватром, нису могли да се супротставе нападачима, и Срби су на том сектору, претрпевши незнатне губитке, постали господари њихових положаја."

После тога, "лева колона Шумадијске дивизије кренула је у помоћ 17. колонијалној дивизији, која не само да није успела да овлада својим објектима, већ је била поколебана противнападима и враћена на полазне положаје". Та колона је, предузевши бочни напад на Борову чуку у "једном налету заузела све објекте".

НАРЕДБА ВОЈВОДЕ МИШИЋА

У наредби Врховне команде, коју је потписао војвода Мишић, између осталог се каже: "Сви команданти, командири и војници треба да буду прожети идејом: од брзине продирања зависи цео успех офанзиве. Та брзина је у исто време и најбоља гаранција против изненађења од стране непријатеља, јер се њоме постижу растројство непријатеља и потпуна слобода у нашим дејствима. Треба дрско продирати, без починка, до крајњих граница људске и коњске снаге."

Петар Опачић, Новости

Кључне речи:

(0)

Остале вести из рубрике

Колумне

Фаина Савенкова: Што више одрастате, све више схватате да је свет неправедан

  Што више одрастате, све више схватате да је свет неправедан. Када је почео рат пре осам...

Српски свет - последњи Кремљ руског света
Српски свет - последњи Кремљ руског света

Говор Ранка Гојковића на Каљазинским читањима

2022-06-14 08:39:41

Игор Калабухов: Русија - земља побједа
Игор Калабухов: Русија - земља побједа

Ауторски текст Игора Калабухова, амбасадора Руске Федерације у БиХ за „Глас Српске“

2022-06-11 19:17:52

Боцан-Харченко: О лажима и лицемерју Запада у вези са ситуацијом око Украјине
Боцан-Харченко: О лажима и лицемерју Запада у вези са ситуацијом око Украјине

Реаговање амбасадора Русије у Србији на ауторски текст амбасадора Велике Британије, канаде, Норвешке и Пољске објављен у „Политици” 3. јуна

2022-06-10 09:02:10

Фаина Савенкова: Истина ће сигурно победити
Фаина Савенкова: Истина ће сигурно победити

Пола детињства сам провела у рату. И сада већ три године покушавам да допрем до одраслих...

2022-06-01 10:27:40

Кобни 11. мај 1999. на Кошарама: Из књиге Небојша Павковић-Бошко Антић „Кошаре и Паштрик српски Термопили“
Кобни 11. мај 1999. на Кошарама: Из књиге Небојша Павковић-Бошко Антић „Кошаре и Паштрик српски Термопили“

Борбена дејства наших снага настављена су и 11. маја 1999. године у раним јутарњим часовима на...

2022-05-11 15:41:52

Ревизија историје: Модни тренд или пут ка новом конфликту?
Ревизија историје: Модни тренд или пут ка новом конфликту?

Новије време, које се обично рачуна од 1900 године, сакупило је у себи огромну количину различитих...

2022-05-11 11:06:42

Калабухов: Бесмртни Дан побједе још једном нас подсјећа да ће велико зло бити безусловно побијеђено
Калабухов: Бесмртни Дан побједе још једном нас подсјећа да ће велико зло бити безусловно побијеђено

Колумна Игора Калабухова, амбасадора Руске Федерације у БиХ за Глас Српске

2022-05-08 08:39:52

Дани(ј)ел Симић: Како се калио Азовстаљ
Дани(ј)ел Симић: Како се калио Азовстаљ

На једном од улаза у највећу луку Азовског мора, још из даљине, на узвишеном положају и преко таласастог асфалта, видим споменик. Људска фигура која држи нешто у уздигнутој руци. Прво мислим да је неки памјатник Великог отаџбинског рата 1941-1945. Као она жена с мачем над Стаљинградом. Примичући се мијењам претпоставку у кип свеца са крстом. На крају се сви у колима смијемо. То је светитељ – гвожђа. Ливац држи своју куку, рукохватом окренуту небу.

2022-04-30 09:24:56

РТ: „Први тотални геноцид у Другом светском рату“: Како је масакр у Гудовцу постао корак у терор
РТ: „Први тотални геноцид у Другом светском рату“: Како је масакр у Гудовцу постао корак у терор

Такозвана Независна Држава Хрватска била је стара мање од три недеље када је извршила прво масовно...

2022-04-29 11:06:27

Чапљина флип: Да се не заборави
Чапљина флип: Да се не заборави

Операција извлачења војника ЈНА из Чапљине 1992. године

2022-04-23 10:55:05

Дани(ј)ел Симић: Са обале Азовског мора
Дани(ј)ел Симић: Са обале Азовског мора

Други пут у Маријупољу, али први пут видим море. Плитко и неслано. Зато га неки зову језером. Видио сам и мртве. Пуно мртвих људи. Леш Азовца у Гагаринској улици у изгледа као воштана лутка. Нико га не склања већ мјесец дана. Два цивила у непосредној му близини сахранили у лијевак од авиобомбе. Њега нико неће. С великим закашњењем схватам да нијесам на сету постапокалиптичног филма, већ да се сценографија у њима прави копирајући снимке какве управо хватам.

2022-04-22 16:12:11

Дани(ј)ел Симић: У пољу, у Мариупољу
Дани(ј)ел Симић: У пољу, у Мариупољу

Највећи град на обали Азовског мора. Пола милиона становника. Опет сам напољу. И на терену. И у иностранству. На улазу у Маријупољ бијах прије више од мјесец дана, али ни један пасош ми не би помогао тада да уђем, пише оснивач портала Фронтал.срб

2022-04-16 16:10:08

Русофобија убија: До чега ће довести блокада Русије
Русофобија убија: До чега ће довести блокада Русије

Англосаксонци и даље верују да имају шансу да изолују Русију

2022-04-16 09:06:36

Дан када смо бомбардовали Рајх
Дан када смо бомбардовали Рајх

Освета краљевског ваздухопловства за бомбардовање Београда и скривене историјске чињенице о контраудару бомбардера краљевског ваздухопловства

2022-04-06 06:42:26

Дани(ј)ел Симић: Положаји на правцу Волноваха - Доњецк - Москва - Београд - Бања Лука
Дани(ј)ел Симић: Положаји на правцу Волноваха - Доњецк - Москва - Београд - Бања Лука

У рату прво страдају путеви. Не само што их разрују камиони, тенкови и други тешкаши. Па се онда не поправљају. Рат пресјече главне правце. Оне куд је човјек научио да иде. Људска жеља и потреба кваса, надолази као вода испред бране, па бира прву проходну уџерицу да настави околним путем, тамо гдје га је линија фронта исјекла.

2022-03-31 16:47:46

Владимир Кршљанин: Нулта толеранција према фашизму
Владимир Кршљанин: Нулта толеранција према фашизму

Текст Владимира Кршљанина за Политику

2022-03-23 13:35:51

Тамна сенка Хага: Какав је траг у историји оставило суђење Милошевићу?
Тамна сенка Хага: Какав је траг у историји оставило суђење Милошевићу?

Пре тачно 20 година, 12. фебруара 2002. године, у Хашком трибуналу је почело суђење бившем председнику...

2022-02-12 15:59:51

О преговорима у Рамбујеу са борбених положаја - из Ратног дневника команданта Треће армије
О преговорима у Рамбујеу са борбених положаја - из Ратног дневника команданта Треће армије

Ових дана новинари и политичари коментаришу преговоре у Рамбујеу сваки са својих политичких позиција. Исход преговора им је сада познат. Како је те преговоре у време њиховог догађања видео командант Треће армије, генерал-пуковник Небојша Павковић, који је са својим борцима био на борбеним положајима на који су непрекидно били на удару шишпарских терористичких снага, видећемо из његовог Ратног дневника. Припремио контраадмирал у пензији Бошко Антић

2022-02-09 18:38:08

РТ: Велика кланица: Заборављени геноцид из Другог светског рата
РТ: Велика кланица: Заборављени геноцид из Другог светског рата

За само један дан, хрватски нацистички савезници убили су више од 2.300 српских цивила у три села и једном руднику, а да нису испалили ни метак

2022-02-08 13:29:46

Под врхом Цера мајор је исукао сабљу и викнуо: Јунаци, за мном!
Под врхом Цера мајор је исукао сабљу и викнуо: Јунаци, за мном!

На измаку прве ратне године, децембра 1914, објављен је у листу „Пијемонт” некролог палом мајору Велимиру...

2022-01-23 11:46:46

Организација муслиманских оружаних снага - настанак и развој
Организација муслиманских оружаних снага - настанак и развој

Соња Бисерко је гостујући на телевизији Н1 окривила Србију и Републику Српску за регрутацију паравојних формација у Босни и Херцеговини – „Зелених беретки“. Хоће ли појавом „Зелених беретки“ у Бужиму следити овакав сценариј?

2022-01-14 15:44:32

Караџић: Дејтонски споразум је последња линија одбране и не сме се напустити ни по коју цену
Караџић: Дејтонски споразум је последња линија одбране и не сме се напустити ни по коју цену

„Они који су га оверили и гарантовали непрекидно га мењају на начин који споразумом није предвиђен. Самопроглашена тела за примену споразума издигла су се у тела за “промену” и одржавају потенцијално жариште сукоба и страдања активним због својих империјалистичких интереса.“

2022-01-10 14:47:22

Стевандић: Зашто Српска мора да живи!
Стевандић: Зашто Српска мора да живи!

Данас  9.јануара, 2022. године, Република Српска се суочава са кључалом мржњом која пријети да разори сваку ...

2022-01-10 09:01:08

rt - kolumne
baner rakija desno kolumne
baner apartman desno / kolumne
baner obzor desno - kolumne

Будите у току са новим дешавањима, пријавите се на нашу листу новости:
Фото дана Доњецк

Доњецк