Прогониле су их специјалне службе, а они су се годинама скривали у дубоким шумама. Када је само једна жена остала у животу, покушала је да се врати у цивилизацију, али се брзо разочарала и вратила у тајгу.
Агафја носи одело од конопље, обућу од брезове коре, а ватру пали помоћу кресива. Током лета је тајга пуна опасних дивљих животиња, а зими су мразеви и снег до појаса. Нема никаквих благодети цивилизације, а најближе насеље је удаљено 250 километара.
Карп Осипович
kp.ruПре 40 година су совјетски геолози хеликоптером летели изнад неприступачне тајге и на једном месту у горњем току реке Абакан, где људи не обитавају, приметили су башту. Испоставило се да у шуми живи породица Ликов. То су били староверци – отац и четворо одрасле деце. Они су годинама били одсечени од света, а била је довољна само једна кратка вест у новинама да постану познати у целом Совјетском Савезу.
Пар година касније (1982) ове анахорете је посетио новинар листа „Комсомольская правда“ Василиј Песков. Очекивао је да ће видети петочлану породицу, али је затекао само оца Карпа, његову ћерку Агафју и три свежа гроба. За кратко време су два брата и сестра умрли од болести.
Крст на гробу оца Агафје Ликове, Карпа Осиповича Ликова.
Иља Питаљев/SputnikОтац је умро 1988, после чега је у шуми остала само Агафја, али није пожелела да промени начин живота.
Погубна цивилизација
Неупућени су сматрали да је поменути новинар крив за смрт чланова породице Ликов, ненавикнутих на контакт са другим људима. Песков је много патио због таквих мишљења, јер је он, напротив, покушавао да их заштити од гомиле знатижељника. Годинама је посећивао Ликове, помагао им, носио им кухињски прибор и лекове, чак им је однео и козу да би отшелници увек имали свежег млека.
Отшелница Агафја Ликова и новинар Василиј Песков прелазе реку Јеринат. 2004.
Владимир Шелков/TASSУ једном од последњих сусрета са Агафјом сада већ покојни Песков ју је питао да ли је по њеном мишљењу добро што су људи „пронашли“ њену породицу. Она му је одговорила да јој се чини да им је Бог послао људе. Јер да није било људи, сви би одавно помрли.
„Какав је био наш живот? Све је већ било изношено, све прње су нам биле у закрпама. Страшно је и сетити се – јели смо траву, кору дрвећа“, цитира Агафју лист „Комсомольская правда“.
Како су шумски „Робинсони“ постали славни?
Песков је на основу сусрета са породицом Ликов написао серију чланака. Прича о шумским усамљеницима многе је дирнула. Ујутру су се испред новинских киоска правили редови када је требало да изађе број са чланком о овој породици.
Песков је једном испричао пријатељима како је жена Леонида Брежњева ујутру слала човека на киоск да што пре купи „Комсомолку“ – толико је била нестрпљива да прочита наставак саге о сибирским анахоретама. Касније су Песковљеви чланци издати као засебна књига под насловом „Ћорсокак у тајги“, која је затим преведена на многе језике.
Зашто су Ликови отишли у шуму?
По целој Русији је било много људи који су се скривали од власти из верских побуда (још увек медији повремено помињу такве случајеве). Старообредници су у Русији увек били прогоњени, изузев за време владавине цара Николаја II. Он је укинуо прогоне, али их је касније совјетска власт обновила са још већом жестином – приморавала је староверце да ступају у колхозе и изрицала им затворске казне.
Породица Ликових је спас од колективизације потражила далеко у шуми, на територији резервата. Руководство резервата им је током 1930-их забранило да лове дивљач и рибу.
Обиталиште породице Ликов у Хакаском државном резервату природе.
Иља Питаљев/SputnikЈедном је стигла анонимна пријава да се старообредници баве криволовом. Чувари резервата су кренули да то провере и том приликом су случајно убили рођеног брата Карпа Ликова. Истрага је, међутим, цео случај приказала тако као да су старообредници пружили оружани отпор.
Када су 1937. године репресије биле најжешће, породицу Ликов су посетили припадници Народног комесаријата за унутрашње послове (НКВД) и детаљно их саслушавали у вези са поменутим случајем. Ликови су схватили да треба бежати, и од тада су се повлачили све дубље у тајгу, непрекидно мењајући станиште и замећући трагове.
Подвижница Агафја
Иља Питаљев/Sputnik
Сада Агафја има 74 године. Она већ 30 година живи сама у шуми. Само једном је покушала да се врати међу људе. Било је то 1990. године, када је отишла да живи у старообреднички манастир, где се исповеда „беспоповство“ (што значи да дотична деноминација старообредника не признаје свештенство), па се чак ту и замонашила. Међутим, испоставило се да Агафја има другачије представе о вери, па се вратила „кући“ у тајгу. Касније, 2011. године, Агафју су посетили представници званичне руске старообредничке цркве и извршили обред њеног крштења по свим правилима.
Локална власт подржава Агафју. Бивши губернатор Кемеровске области Аман Туљејев је наложио да се старој подвижници пружи сва неопходна помоћ. Из године у годину расте интересовање за усамљену отшелницу. Посећују је многобројне телевизијске екипе, новинари, лекари и волонтери.
Иља Питаљев/Sputnik
Британска телевизијска екипа на челу са редитељком Ребеком Маршал посетила је Агафју 2015. године како би снимила документарни филм о њеном животу под називом „Шума у мени“.
Агафја сматра да је усамљенички живот главни пут ка спасењу душе. Истина, она и не сматра да је усамљена. „Уз сваког хришћанина су увек Анђео-чувар, Христос и апостоли“, каже Агафја.
Александра Гузева, Russia beyond
Што више одрастате, све више схватате да је свет неправедан. Када је почео рат пре осам...
Говор Ранка Гојковића на Каљазинским читањима
2022-06-14 08:39:41
Реч Живадина Јовановића поводом 23 године Кумановског споразума и Реуолуције 1244
2022-06-13 08:07:06
Ауторски текст Игора Калабухова, амбасадора Руске Федерације у БиХ за „Глас Српске“
2022-06-11 19:17:52
Реаговање амбасадора Русије у Србији на ауторски текст амбасадора Велике Британије, канаде, Норвешке и Пољске објављен у „Политици” 3. јуна
2022-06-10 09:02:10
Пола детињства сам провела у рату. И сада већ три године покушавам да допрем до одраслих...
2022-06-01 10:27:40
Борбена дејства наших снага настављена су и 11. маја 1999. године у раним јутарњим часовима на...
2022-05-11 15:41:52
Новије време, које се обично рачуна од 1900 године, сакупило је у себи огромну количину различитих...
2022-05-11 11:06:42
Колумна Игора Калабухова, амбасадора Руске Федерације у БиХ за Глас Српске
2022-05-08 08:39:52
На једном од улаза у највећу луку Азовског мора, још из даљине, на узвишеном положају и преко таласастог асфалта, видим споменик. Људска фигура која држи нешто у уздигнутој руци. Прво мислим да је неки памјатник Великог отаџбинског рата 1941-1945. Као она жена с мачем над Стаљинградом. Примичући се мијењам претпоставку у кип свеца са крстом. На крају се сви у колима смијемо. То је светитељ – гвожђа. Ливац држи своју куку, рукохватом окренуту небу.
2022-04-30 09:24:56
Такозвана Независна Држава Хрватска била је стара мање од три недеље када је извршила прво масовно...
2022-04-29 11:06:27
Операција извлачења војника ЈНА из Чапљине 1992. године
2022-04-23 10:55:05
Други пут у Маријупољу, али први пут видим море. Плитко и неслано. Зато га неки зову језером. Видио сам и мртве. Пуно мртвих људи. Леш Азовца у Гагаринској улици у изгледа као воштана лутка. Нико га не склања већ мјесец дана. Два цивила у непосредној му близини сахранили у лијевак од авиобомбе. Њега нико неће. С великим закашњењем схватам да нијесам на сету постапокалиптичног филма, већ да се сценографија у њима прави копирајући снимке какве управо хватам.
2022-04-22 16:12:11
Највећи град на обали Азовског мора. Пола милиона становника. Опет сам напољу. И на терену. И у иностранству. На улазу у Маријупољ бијах прије више од мјесец дана, али ни један пасош ми не би помогао тада да уђем, пише оснивач портала Фронтал.срб
2022-04-16 16:10:08
Англосаксонци и даље верују да имају шансу да изолују Русију
2022-04-16 09:06:36
Освета краљевског ваздухопловства за бомбардовање Београда и скривене историјске чињенице о контраудару бомбардера краљевског ваздухопловства
2022-04-06 06:42:26
У рату прво страдају путеви. Не само што их разрују камиони, тенкови и други тешкаши. Па се онда не поправљају. Рат пресјече главне правце. Оне куд је човјек научио да иде. Људска жеља и потреба кваса, надолази као вода испред бране, па бира прву проходну уџерицу да настави околним путем, тамо гдје га је линија фронта исјекла.
2022-03-31 16:47:46
Текст Владимира Кршљанина за Политику
2022-03-23 13:35:51
Пре тачно 20 година, 12. фебруара 2002. године, у Хашком трибуналу је почело суђење бившем председнику...
2022-02-12 15:59:51
Ових дана новинари и политичари коментаришу преговоре у Рамбујеу сваки са својих политичких позиција. Исход преговора им је сада познат. Како је те преговоре у време њиховог догађања видео командант Треће армије, генерал-пуковник Небојша Павковић, који је са својим борцима био на борбеним положајима на који су непрекидно били на удару шишпарских терористичких снага, видећемо из његовог Ратног дневника. Припремио контраадмирал у пензији Бошко Антић
2022-02-09 18:38:08
За само један дан, хрватски нацистички савезници убили су више од 2.300 српских цивила у три села и једном руднику, а да нису испалили ни метак
2022-02-08 13:29:46
На измаку прве ратне године, децембра 1914, објављен је у листу „Пијемонт” некролог палом мајору Велимиру...
2022-01-23 11:46:46
Соња Бисерко је гостујући на телевизији Н1 окривила Србију и Републику Српску за регрутацију паравојних формација у Босни и Херцеговини – „Зелених беретки“. Хоће ли појавом „Зелених беретки“ у Бужиму следити овакав сценариј?
2022-01-14 15:44:32
„Они који су га оверили и гарантовали непрекидно га мењају на начин који споразумом није предвиђен. Самопроглашена тела за примену споразума издигла су се у тела за “промену” и одржавају потенцијално жариште сукоба и страдања активним због својих империјалистичких интереса.“
2022-01-10 14:47:22
Данас 9.јануара, 2022. године, Република Српска се суочава са кључалом мржњом која пријети да разори сваку ...
2022-01-10 09:01:08
RSS
