Усамљенички живот у беспућима тајге: Како је породица Ликов побегла од КГБ-а и цивилизације

Објављено: 13.09.2018.год.


Прогониле су их специјалне службе, а они су се годинама скривали у дубоким шумама. Када је само једна жена остала у животу, покушала је да се врати у цивилизацију, али се брзо разочарала и вратила у тајгу.

Агафја носи одело од конопље, обућу од брезове коре, а ватру пали помоћу кресива. Током лета је тајга пуна опасних дивљих животиња, а зими су мразеви и снег до појаса. Нема никаквих благодети цивилизације, а најближе насеље је удаљено 250 километара.

 

Карп Осипович

Пре 40 година су совјетски геолози хеликоптером летели изнад неприступачне тајге и на једном месту у горњем току реке Абакан, где људи не обитавају, приметили су башту. Испоставило се да у шуми живи породица Ликов. То су били староверци – отац и четворо одрасле деце. Они су годинама били одсечени од света, а била је довољна само једна кратка вест у новинама да постану познати у целом Совјетском Савезу.

Пар година касније (1982) ове анахорете је посетио новинар листа „Комсомольская правда“ Василиј Песков. Очекивао је да ће видети петочлану породицу, али је затекао само оца Карпа, његову ћерку Агафју и три свежа гроба. За кратко време су два брата и сестра умрли од болести.

Крст на гробу оца Агафје Ликове, Карпа Осиповича Ликова.

Отац је умро 1988, после чега је у шуми остала само Агафја, али није пожелела да промени начин живота.

Погубна цивилизација

Неупућени су сматрали да је поменути новинар крив за смрт чланова породице Ликов, ненавикнутих на контакт са другим људима. Песков је много патио због таквих мишљења, јер је он, напротив, покушавао да их заштити од гомиле знатижељника. Годинама је посећивао Ликове, помагао им, носио им кухињски прибор и лекове, чак им је однео и козу да би отшелници увек имали свежег млека.

Отшелница Агафја Ликова и новинар Василиј Песков прелазе реку Јеринат. 2004.

У једном од последњих сусрета са Агафјом сада већ покојни Песков ју је питао да ли је по њеном мишљењу добро што су људи „пронашли“ њену породицу. Она му је одговорила да јој се чини да им је Бог послао људе. Јер да није било људи, сви би одавно помрли.

„Какав је био наш живот? Све је већ било изношено, све прње су нам биле у закрпама. Страшно је и сетити се – јели смо траву, кору дрвећа“, цитира Агафју лист „Комсомольская правда“.

Како су шумски „Робинсони“ постали славни?

Песков је на основу сусрета са породицом Ликов написао серију чланака. Прича о шумским усамљеницима многе је дирнула. Ујутру су се испред новинских киоска правили редови када је требало да изађе број са чланком о овој породици.

Песков је једном испричао пријатељима како је жена Леонида Брежњева ујутру слала човека на киоск да што пре купи „Комсомолку“ – толико је била нестрпљива да прочита наставак саге о сибирским анахоретама. Касније су Песковљеви чланци издати као засебна књига под насловом „Ћорсокак у тајги“, која је затим преведена на многе језике.

Зашто су Ликови отишли у шуму?

По целој Русији је било много људи који су се скривали од власти из верских побуда (још увек медији повремено помињу такве случајеве). Старообредници су у Русији увек били прогоњени, изузев за време владавине цара Николаја II. Он је укинуо прогоне, али их је касније совјетска власт обновила са још већом жестином – приморавала је староверце да ступају у колхозе и изрицала им затворске казне.

Породица Ликових је спас од колективизације потражила далеко у шуми, на територији резервата. Руководство резервата им је током 1930-их забранило да лове дивљач и рибу.

Обиталиште породице Ликов у Хакаском државном резервату природе.

Једном је стигла анонимна пријава да се старообредници баве криволовом. Чувари резервата су кренули да то провере и том приликом су случајно убили рођеног брата Карпа Ликова. Истрага је, међутим, цео случај приказала тако као да су старообредници пружили оружани отпор.

Када су 1937. године репресије биле најжешће, породицу Ликов су посетили припадници Народног комесаријата за унутрашње послове (НКВД) и детаљно их саслушавали у вези са поменутим случајем. Ликови су схватили да треба бежати, и од тада су се повлачили све дубље у тајгу, непрекидно мењајући станиште и замећући трагове.

Подвижница Агафја 

Сада Агафја има 74 године. Она већ 30 година живи сама у шуми. Само једном је покушала да се врати међу људе. Било је то 1990. године, када је отишла да живи у старообреднички манастир, где се исповеда „беспоповство“ (што значи да дотична деноминација старообредника не признаје свештенство), па се чак ту и замонашила. Међутим, испоставило се да Агафја има другачије представе о вери, па се вратила „кући“ у тајгу. Касније, 2011. године, Агафју су посетили представници званичне руске старообредничке цркве и извршили обред њеног крштења по свим правилима.

Локална власт подржава Агафју. Бивши губернатор Кемеровске области Аман Туљејев је наложио да се старој подвижници пружи сва неопходна помоћ. Из године у годину расте интересовање за усамљену отшелницу. Посећују је многобројне телевизијске екипе, новинари, лекари и волонтери.

Британска телевизијска екипа на челу са редитељком Ребеком Маршал посетила је Агафју 2015. године како би снимила документарни филм о њеном животу под називом „Шума у мени“.

Агафја сматра да је усамљенички живот главни пут ка спасењу душе. Истина, она и не сматра да је усамљена. „Уз сваког хришћанина су увек Анђео-чувар, Христос и апостоли“, каже Агафја.

Александра Гузева, Russia beyond


Кључне речи:

Коментари (0) Додај коментар

Остале вести из рубрике

Како је Немцима пропао блицкриг код Москве 1941. године

2020-11-28 06:58:13

Контраофанзива совјетских трупа код Москве у децембру 1941. године била је велико изненађење за Вермахт. Немци су били убеђени да је са Црвеном армијом већ завршено.

РТ: Под Бајденом очекујте још више бомбардовања и промена режима: Записи Тони Блинкена говоре сами за себе

2020-11-25 13:01:18

"Никада овај аксиом није био сликовитије приказан него током дуготрајног рата Клинтонове администрације против Срба током 1990-их. Клинтонова администрација, чији је Блинкен био важан члан, омогућила је долазак међународних џихадистичких терориста, укључујући једног Осаму бин Ладена, у Босну."

Зашто Русија не одустаје од редовног служења војног рока

2020-11-22 08:17:57

Захваљујући редовним војницима земља у случају потребе може мобилисати два милиона обучених бораца, али да ли је то једини разлог? Два пута годишње руска армија организује пријем...

Рат у Нагорно-Карабаху је једна велика лекција за нас Србе

2020-11-18 12:58:41

Пише: Владимир Пребирачевић Директор Српско-Руског центра „Мајак“ Замрзнути конфликт који је у Нагорно-Карабаху трајао пуних тридесет година скоро је решен за непуних тридесет дана од поновне бруталне ескалације....

Глумац из Србије прихватио улогу генерала Младића у антисрпском филму

2020-11-18 10:39:58

Док иза филма о „геноциду“ у Сребреници стоје Бакирова Босна, НАТО и Европска унија са огромним капиталом, ми се овде прегањамо са покушајима да се „Битка за Кошаре“ онемогући. И ко нам је онда крив?

Непријатељ терао српске цивиле пред пушке српских војника

2020-11-15 21:02:29

У касну јесен 1915, док непријатељ свом силином надире на Србију, повлаче се житељи севернијих српских вароши ка јужним крајевима. У Краљевo се тада слива више...

Четири сјајне победе руске армије у Првом светском рату

2020-11-15 20:50:23

Учешће у светском конфликту завршило се фатално по Русију. Она није само доживела пораз, него и хаос, распад армије и револуцију. Па ипак, у том рату је било и сјајних тријумфалних момената.

„Водила се борба за место на броду“: Како су милиони Руса бежали из Русије после револуције

2020-11-15 07:45:39

Већина оних који су у време Грађанског рата напустили Русију долазак на власт бољшевика доживљавали су као привремени несрећни неспоразум и били сигурни да ће се...

Како је пропуштена последња шанса за рушење бољшевика у Русији

2020-11-02 07:09:26

Мало је недостајало да антибољшевичке снаге у јесен 1919. године униште бољшевике. Само неколико стотина километара их је делило од Лењина и других црвених вођа у Кремљу.

Како су немачке „камиказеˮ терорисале Црвену армију

2020-10-18 17:50:33

Сви су чули за јапанске пилоте-самоубице, такозване „камиказеˮ, који су обарали америчке авионе забијајући се у њих и тако одлазили у смрт. Али ретко ко зна...

rt - kolumne

Будите у току са новим дешавањима, пријавите се на нашу листу новости: