Почетак велике битке за мир

Објављено: 09.09.2018.год.

Преузмите краћи линк https://www.vostok.rsindex.php?option=n&idnovost=113464

Српски војници у рововима на првој линији Солунског фронта, Фото: Документација „Новости“ и Фото-архив „Борба“

Имајући у виду британско противљење свакој офанзиви на Балкану, француска и српска влада донеле су одлуку да отпочну припреме за офанзиву, али у тајности од осталих савезника

После изласка Русије из рата, савезничке трупе на Солунском фронту нашле су се у веома деликатном положају. Претила је опасност да Централне силе, следећи дотадашњу тактику постепеног елиминисања противника, део слободних трупа са Источног фронта окрену на Балкан и гурну савезничке трупе у море. Због тога су се поново појавили предлози да се Солун напусти. Та идеја је одбачена из обзира према Србији и Грчкој. Међутим, председник француске владе и министар рата Клемансо сменио је децембра 1917. године генерала Сараја, који није био по вољи ни једној од савезничких влада због његовог уплитања у политичка питања, а на његово место поставио је генерала Гијому. Нови главни командант добио је задатак да припреми савезничке трупе за упорну одбрану, како би могао сломити сваки напад непријатеља.

Журећи да искористи промену равнотеже снага у корист Централних сила пре него америчке трупе у већој маси стигну у Европу, немачка врховна команда је одлучила да групише све расположиве снаге на Западном фронту и отпочне велику "битку за мир".

Офанзива немачких армија почела је 21. марта 1918. Генерал Фош, коме су савезници поверили главну команду на Западном фронту, 7. априла је наредио генералу Гијоми да савезничке снаге код Солуна, предузимањем локалних операција, вежу што више непријатељских снага на фронту у Македонији и да, у исто време, убрзају припреме за једну општу офанзиву у правцу севера у време када сазру услови за прелазак савезничких снага на главним фронтовима у противофанзиву.

После тешких борби и великих искушења, француске, британске и америчке трупе су успеле да сломе немачку пролећну офанзиву. Током јуна и јула савезничке армије су потиснуле немачке трупе из свих оних области које су биле заузеле у току пролећне офанзиве. Аустроугарска јунска офанзива у Италији завршила се без успеха. Централне силе захватила је општа криза. Масовним доласком америчких трупа на Западни фронт, превласт снага поново је била на страни савезника, што им је омогућило да преотму стратегијску иницијативу. У свој план за предузимање противофанзиве генерал Фош је укључио и Солунски фронт, рачунајући, пре свега, са српском војском.

Са гледишта Србије, ситуација је била изузетно повољна за улазак у одлучујућу битку. Све државе које су окупирале или претендовале на делове Србије или југословенске земље, биле су ослабљене. Аустроугарска и Бугарска, оставши до краја уз Немачку, проиграле су шансу код својих бранилаца у редовима Антанте који су заступали идеју о очувању Аустроугарске и увећавању Бугарске, сматрајући то условом за балканску и европску равнотежу. Углед и значај Италије, после катастрофе њене војске код Кобарида, у јесен 1917, јако су умањени.

Закључивањем сепаратног мира са Централним силама у пролеће 1918. године, Румунија није могла да се нада територијама које су јој обећане приликом уласка у рат. Међутим, углед Србије је много порастао, јер је, борећи се за свој опстанак и ослобођење своје поробљене браће, непоколебљиво остала на бојном пољу уз своје савезнике, одбивши све понуде за мир које су јој нудиле непријатељске силе.

Српска влада је искористила свој боравак ван отаџбине да савезницима, у директном контакту, дубље објасни смисао и значај потпуног решења југословенског питања за будући европски мир. Са југословенским одбором, упркос међусобном ривалству, закључен је Крфски споразум, као политичка база за стварање заједничке југословенске државе. Црногорски одбор за народно уједињење прихватио је да тај споразум обухвати и Црну Гору. Црногорски краљ, компромитован због предаје војске непријатељу, био је изолован.

По свим битним питањима спољне политике, српска Влада је имала снажну подршку владе Сједињених Америчких Држава од њиховог уласка у рат. После извесног колебања у време кампање за мир на прелазу из 1917. у 1918. годину, које је у суштини било тактичке природе, америчка влада и председник Вилсон су се у низу изјава заложили за потпуно ослобођење југословенских земаља и стварање заједничке југословенске државе. Председник Вилсон је чак енергично упозоравао италијанску владу да мора кориговати своје претензије на источној обали Јадрана. Само учешће САД на будућој конференцији мира, као земље неоптерећене колонијалним комплексом, уливало је наду да ће принцип о праву народа на самоопредељење, који је снажно афирмисан у току рата, однети победу над манипулисањем великих сила малим земљама и народима, бар у Европи.

Стање на фронту у Македонији такође је било повољно. Савезничке снаге су ојачане изласком грчких дивизија на фронт. Бугари су ослабљени одласком Немаца, којих је у Македонији остало око 30.000. Морална и материјална предност је на страни савезника. На прве знаке да се припрема офанзива, код српских трупа прострујао је нови живот, прожет надом у скори повратак у отаџбину. Управо у то време извршена је замена на положају начелника Штаба српске Врховне команде. Уместо генерала Петра Бојовића, који је поднео оставку на тај положај због сукоба са генералом Гијомом око проширивања фронта исцрпљеној српској војсци преко Црне реке, постављен је војвода Живојин Мишић, а Бојовић је примио 1. армију.

На положају главног команданта такође је извршена смена: генерал Гијома је опозван у Француску, а на његово место именован је генерал Франш д'Епере. Те промене имале су позитиван одраз на припрему и извођење офанзиве, јер је војвода Мишић био веома популаран код Француза, а генерал Д'Епере је био познат као поборник офанзивних операција на Балкану, што је био значајан предуслов за успешну сарадњу две високе савезничке команде у предстојећим догађајима.

Имајући у виду британско противљење свакој офанзиви на Балкану, француска влада је у споразуму са српском владом донела одлуку да у јуну отпочну припреме за офанзиву, али у тајности од осталих савезника. Циљ офанзиве постављен је на широкој основи: избацивање Бугарске из рата и стварање услова за надирање према незаштићеној позадини Централних сила. Британци су, месец дана доцније, схватили да се врше припреме за велику офанзиву, али је француска влада успела да увери Лондон да се ради о припремама само за локалну офанзиву на српском делу фронта ради побољшања положаја српске војске.

Када је ситуација била зрела за почетак напада, Енглези су се дуго одупирали да дају своју сагласност. Најзад, када су 9. септембра дали сагласност, начелник Империјалног генералштаба генерал Вилсон је изјавио: "Ако Срби претрпе неуспех, нека не рачунају на нашу помоћ за поправљање ситуације."

НЕМАЧКО-БУГАРСКЕ СНАГЕ

Пред почетак офанзиве бугарско-немачке снаге су имале око 626.000 људи, од којих око 30.000 немачких војника (ту нису урачунате аустроугарске снаге у Албанији), 1.600 топова и 80 авиона са овим распоредом: немачка 11. армија (седам дивизија, командант генерал Штојбен) од албанске границе до Дзене; бугарска 1. армија (две дивизије, командант генерал Нерезов) од Дзене до Дојранског језера; бугарска 2. армија (три дивизије, командант генерал Луков) од Дојранског језера до Орфанског залива и бугарска 4. армија (две и по дивизије, командант генерал Тошев) на беломорском приморју. Немачка 11. и бугарска 1. армија образовале су групу армија под командом генерала Шолца, са штабом у Скопљу, који је номинално био потчињен бугарској врховној команди у Ћустендилу, а стварно немачкој команди у Бадену.

Петар Опачић, Новости

Кључне речи:

(0)

Остале вести из рубрике

Колумне

Владимир Кршљанин: Издржати до победе

У свету, реално, победа се већ десила. За само неколико деценија, без ратова, колонизација и уцена,...

Вокер „режисер“ манипулација и лажи: Из ратног дневника команданта Треће армије

У актуленој ситуацији на Косову и Метохији и око Косова и Метохије све се више најављује могућност да Албанци изазову инцидент који ће приписати Србима и тако на сличан начин како је то учинио Вокер 1999. године изазвати раеговања проалбанских снага у свету против Срба и Србије.

2023-01-14 14:21:32

Боцан-Харченко: Нечовештво западњака не зна за границе

Коментар Амбасадора Русије у Београду Александра Боцан-Харченка: „Низ етнички мотивисаних напада локалних Албанаца на Србе у покрајини...

2023-01-10 09:35:56

Мојковачка битка - Бадњи дан и Божић 1916. године

Један од најсветлијих примера жртвовања у Првом светском рату била је Мојковачка битка на Бадњи дан и Божић 1916, када је Санџачка војска Краљевине Црне Горе зауставила аустроугарску офанзиву и помогла српској војсци да се повуче из правца Пећи преко албанских и црногорских планина ка Јадранском мору и касније Крфу.

2023-01-06 16:55:13

Боцан-Харченко: Империја лажи би да унесе раздор између Србије и Русије

Амбасадор Руске Федерације у Србији Александар Боцан-Харченко наводи да је циљ тезе да је Русија искористила...

2022-12-23 09:30:16

Подржављење душе: Кијев захтева да се Бог прикључи антируским санкцијама

Крајем прошлог месеца је у Украјини службено отворен нови фронт – религиозни. После рације у Кијевско-печерској лаври украјински парламент припрема одговарајући закон којим би се имовина Украјинске православне цркве Московског патријархата постепено конфисковала од стране државе. Верници угашене цркве би постали део православног Кијевског патријархата, у противном послани на тржиште религиозних афилијација да се распитају шта је још слободно и несанкционисано. „Никоме нећемо дозволити да изгради империју унутар украјинске душе“, образложио је председник Зеленски нацрт владиног закона. Појам „душе“ је измештен из религије, подржављен и послат у ратне ровове.

2022-12-07 10:43:47

Владимир Кршљанин: Кренимо у сусрет новом свету

Људско стваралаштво је колективни чин. Ипак, од Старог Рима до данас, западне силе су биле узрочник...

2022-12-04 10:34:22

Руско-турски ратови на Дунаву

РАТ 1768-1774. ГОДИНЕ - Руска војска је први пут прешла преко Дунава на Балкан 1774. године. Било је то у рату вођеним од 1768. до 1774. године, који је вођен с циљем изласка Русије на Црно море и спречавања даљнег продора Турака у северно црноморско приморје. Рат је објављен октобра 1768. године, а ратне операције су обухватиле готово читаво црноморско подручје, Грузију и обале Грчке. Руска војска је нанела турској армији низ удара у Молдавији, а први пут су руске трупе стигле, под командом Александра Васиљевича Суворова, на десну обалу Дунава у рејону Тутракена. Нешто касније, 17. јуна исте године војска се поново нашла на јужној страни велике реке. У оба случаја била су то само извиђачка дејства, а тек годину дана касније, јуна 1774. године, руска војска предвођена Суворовим и Каменским форсирала је Дунав на његовом доњем току, у рејону Хиршова и Измаила и у боју код Козлуџа разбила турске снаге. Истовремено је одред генерала Салтикова прешао Дунав код Тутракена.

2022-12-04 10:05:41

Повратак победничке Српске војске у Београд

На данашњи дан су силе Антанте потписале примирје са Немачком чиме је окончан Први светски рат

2022-11-11 17:00:23

Владимир Кршљанин: Евробирократи и Србија

Данас добро плаћени евробирократи, без обзира да ли заузимају управљачке позиције у Бриселу или у некој од престоница ЕУ, већином делују против интереса народа и против принципа демократије, а по наређењима англоамеричке олигархије. И усуђују се да прете Србији.

2022-10-14 09:35:22

Тишина, Кристофере Хил, мада ни на тишину немате права!

Дајете себи за право да безмало свакодневно тумачите ко смо, шта смо и какви би ваљали бити ми Срби и Србија?

2022-10-08 12:04:03

Војна димензија разбијања социјализма

Пише Бошко Античћ, контраадмирал у пензији У планирању и припремама за тзв. демократизацију свих земаља социјализма водило...

2022-10-02 09:30:10

Европски хомосексуалци сломили Србију

Извор: Синиша Љепојевић, Независне новине Савремена Србија, као и цијели српски народ, имају много непријатеља, али издржавају....

2022-09-21 13:58:12

Шта је с вама браћо Французи?

Пише Бошко Антић, контраадмирал у пензији

2022-09-17 16:31:02

Договор команде НАТО са хрватским и муслиманским лидерима у Сплиту око извођења нападне операције на Републику Српску Крајину у Републику Српску

Апстракт: Република Хрватска је од самог почетка кризе на подручју СФР Југославије показивала претензије за проширењем граница до Дрине и тиме оживљавање Независнe Државe Хрватскe. Да би то остварила нова власт је успоставила партнерске односе са многим антијугословенским круговима на Западу, бројном хрватском усташком емиграцијом и муслиманима у Босни и Херцеговини проглашавајући га „хрватским цећем“. Због тога је Хрватска пружила помоћ муслиманима у проглашењу независности БиХ истовремено пружајући помоћ у формирању и обуци паравојних јединица на својој територији уз илегално снабдевање наоружањем преко своје територије.Током већег дела оружних сукоба Хрватска војска вршила је агресију на територију БиХ усмерену против српског народа. И поред неколико потписаннх споразума између Фрање Туђмана и Алије Изетбеговића о сарадњи и пријатељству те организовања садејстава обе стране против Војске РС кренуло се и даље. Сукоби између Хрватског вијећа обране и Армије Републике БиХ нису престајали све док муслиманска страна није дошла у неповољан положај у односу на Србе који су држали под контролом већи део територије Босне и Херцеговине. Влада Републике Босне и Херцеговине схватила је да сње не може одржати сама па је затражила хрватску војну интервенцију. Да би обезбедила прекретницу у развоју опште ситуације на ширем простору, под утицајем и подршком тзв. међународне заједнице у Сплиту је потписана „Декларација о оживотворењу Споразума из Вашингтона о заједничкој обрани од српске агресије и постизању политичког рјешења у складу са напорима међународне заједнице”. У складу са споразумима офанзиве Хрватске војске у БиХ одвијале су се уз садејство Армије Републике БиХ и Хрватског вијећа одбране, као и НАТО снага посебно бомбардовања Српске што је потпуно променило равнотежу снага у рату на простору БиХ доводећи до убрзања мировних преговора који су резултирали Дејтонским мировним споразумом. Све операције здружених снага против Војске Републике Српске Крајине и Републике Српске планиране су, оранизоване и реализаване у сарадњи Хрватске са администрацијом и оружаним снагама Сједињених Америчких Држава са по начелима операције FID (Foreign Internal Defence) – „унутрашња одбрана пријатељске земље“

2022-08-07 09:35:17