Немци и Бугари беже из Битоља

Објављено: 04.09.2018.год.
Српски војници се обучавају на новом типу артиљеријског оружја, Фото: Документација „Новости“ и Фото-архив „Борба“

Српска војска је за три и по месеца напредовала 50 км на север и ослободила Битољ. Заробила је 7.685 бугарских и немачких војника и официра, запленила 97 топова, и 174 митраљеза и минобацача


Напредујући стопу по стопу ка северу, српске трупе су 17. и 18. новембра, након месец дана борби, овладале најважнијим објектима у луку Црне реке - котама 1.212, 1.378 и превојем кота 1.050 Маково. Падом тих положаја уздрмана је одбрана бугарско-немачких снага на битољском фронту. О томе се у немачком званичном извештају каже: "Када су најзад изгубљене коте 1212 и 1378, Битољ смо без одлагања морали напустити; 11. армија је добила заповест да се повуче на линију Преспанско језеро - Перисте, дуж висова, северно од линије Битољ - Репиште, па је, сходно томе, линија фронта западно од Црне реке повијена уназад."


Савезничке трупе ушле су у напуштени Битољ 19. новембра. Према мишљењу немачких штабова, бугарско-немачке снаге су се у време битке за Битољ налазиле пред сломом. Међутим, оне су успеле да се одрже на новој одбрамбеној линији зато што савезници нису послали крупнија појачања српској војсци, која је у току вишемесечних напредовања и губитака исцрпла своју офанзивну снагу, али је показала високе ратничке квалитете.

Румунска војска је у то време претрпела пораз у Трансилванији и повукла се иза реке Серт у Молдавији, где је прихваћена од Руса. Жофр је 11. децембра наредио обуставу офанзиве у Македонији, јер је после румунског пораза изгубила стратегијско оправдање. Ослобођењем Битоља углавном је завршена савезничка офанзива на Солунском фронту 1916. године.

Одајући највеће признање српској војсци за остварене успехе у току офанзиве, Сарај је у својој дневној заповести написао да су српски војници први натерали непријатеља у бекство и да су њихови "упорни напори омогућили заузеће Битоља", што је представљало највећи успех савезничке офанзиве 1916. године. Успеси српске војске заиста су били велики. Тек што је била обновљена и реорганизована, она је за три и по месеца тешких борби поново испољила своју високу борбену вредност. Она је сломила бугарску офанзиву и у току противофанзиве више пута пробијала одбрамбене линије непријатеља, напредовала око 50 км на север и тај успех крунисала ослобођењем Битоља, заробила 7.685 бугарских и немачких војника и официра, запленила 97 топова, 87 митраљеза и 87 минобацача.

У борбама на Солунском фронту током 1916. године савезничке трупе избациле су из строја око 50.000 непријатељских војника. У том подухвату најзаначјнији удео имала је српска војска. Срби су у тим борбама такође претрпели велике губитке: 1.209 официра и 32.880 војника српске војске избачено је из строја, од којих је 4.440 погинуло или умрло од задобијених рана. Успеси и жртве српске војске на Солунском фронту 1916. године и изузетно пожртвовање 1. српске добровољачке дивизије у Добруџи послужили су као подлога снажном порасту међународног угледа Србије и омогућили српској Влади да настави дипломатску борбу за реализацију својих ратних циљева, прокламованих у Нишкој декларацији 1914. године.

После пораза румунске војске, генерал Жофр је средином децембра 1916. године упутио директиву генералу Сарају да се обуставе офанзивне операције на Солунском фронту, с тим да трупе поседну и уреде погодне положаје за одбрану, како би се могле одупрети свим претњама непријатеља, који би им послужили као ослонац за доцнија офанзивна дејства, када руска и румунска војска буду поново спремне за прелазак у офанзиву. Како су се у то време поново заоштрили односи између савезника и грчких владајућих кругова, који су показивали намеру да ступе у рат на страни Централних сила, савезничке снаге у Солуну добиле су задатак да буду спремне "да по потреби брзо дејствују против Грчке".

Уместо енергичних мера против владе краља Константина, како је предлагала Француска, на иницијативу Велике Британије прихваћен је компромисан став да Грчка повуче своје трупе из континенталног дела земље на Пелопонез, с тим да савезници ограниче покрет Елефтериоса Венизелоса, који је после образовања своје владе и трупа на Криту дошао у Солун, где је развио велику активност да уз помоћ савезника свргне пронемачку владу у Атини и тако омогући да Грчка ступи у рат на страни Антанте.

Краљ Константин је прихватио такав предлог. Британци и Италијани су одбили и француски предлог да се савезничке трупе код Солуна појачају са неколико нових дивизија и тако оспособе за офанзивне операције. Тада Французи изјављују да ће појачати своје снаге у Македонији са две нове дивизије да би се сачувале извојеване тековине у протеклој офанзиви. Међутим, како су снаге на Солунском фронту остале углавном изједначене, то се почетком 1917. године прешло на позицијски рат.

Након великих напора и губитака у вишемесечним борбама током 1916. године, настало је затишје, које је, мада га није желела, добро дошло српској војсци. Будући да се губици нису могли надокнадити новим људством, српска војска је по други пут реорганизована. У свим дивизијама расформирани су четврти пешадијски пукови и добровољачки одред, а њихово људство употребљено за попуну у другим јединицама. У марту је расформиран и штаб Треће армије, па је од тог времена српска војска имала две армије од по три дивизије. Прву армију сачињавали су: Моравска, Дринска и Дунавска дивизија (командант војвода Живојин Мишић), а 2. армију: Шумадијска, Тимочка и Вардарска дивизија (командант војвода Степа Степановић).

Упркос изједначеном односу снага на Солунском фронту и одлагања руско-румунске офанзиве због избијања фебруарске револуције у Русији, генерал Жофр је 9. марта 1917. године послао телеграм у Солун, инсистирајући "да би, ипак, било корисно да савезничка Источна армија пређе у напад у тренутку опште офанзиве" на главним фронтовима и да тако веже противничке снаге које се налазе пред њом у Македонији.

Будући да је међународна ситуација почетком 1917. године била повољна (претходну ратну годину Антанта је успешно завршила на свим фронтовима осим на румунском, а на чело британске владе дошао је енергични Лојд Џорџ), српска Врховна команда је прихватила идеју о учешћу њене војске у предстојећој офанзиви. Она је чак предложила да се главни напад изведе с њеног дела фронта, под условом да јој се скрати фронт, да добије потребна појачања у артиљерији и да сви савезнички контингенти солидарно учествују у офанзиви.

Према том предлогу пробој је требало да се изведе са фронта српске 2. армије на одсеку Ветерник - Добро Поље, а затим да се предузме енергично продирање ка Неготину и Градском, у долини Вардара, где су се спајале главне комуникације непријатеља. После тога требало је наставити офанзиву на север у правцу Софије и Ниша. Генерал Сарај је прихватио српски план и уједно припремио низ операција на другим секторима фронта чији је циљ био да олакшају успех на главном правцу напада.

САДЕЈСТВО СРБА И ФРАНЦУЗА

Француски генерал Сарај је највећу пажњу посветио учвршћивању положаја на левом крилу Солунског фронта, како би омогућио садејство француске Источне војске са српским армијама. У том циљу, изведена је средином фебруара једна операција у југоисточној Албанији, која се завршила освајањем Корче. Затим су ангажоване три француске дивизије ради заузимања битољских положаја (Перистер, Црвена стена, кота 1.248), како би се непријатељ одбацио од Битоља и да би се отворио пут за напредовање према Прилепу. Французи су успели да заузму готово цео први положај непријатеља, али су их бугарско-немачке снаге противнападом одбациле на полазне положаје.

Петар Опачић, Новости

Кључне речи:

(0)

Остале вести из рубрике

Колумне

Русија побеђује и захтева правду за Србе – Кршљанин

Упркос огромној војној помоћи читавог Запада, већ је свима јасно да је победа Русије на украјинском фронту неминовна и да ће уследити ускоро. И управо је то и време када би могло доћи до исправљања историјских неправди нанетих Србији и српском народу

Дан када смо бомбардовали Рајх
Дан када смо бомбардовали Рајх

Освета краљевског ваздухопловства за бомбардовање Београда и скривене историјске чињенице о контраудару бомбардера краљевског ваздухопловства

2024-04-06 21:31:39

РТ: Тимофеј Бордачев: Запад мрзи Србију скоро колико и Русију, а ево зашто
РТ: Тимофеј Бордачев: Запад мрзи Србију скоро колико и Русију, а ево зашто

ЕУ и САД гуше Србију јер верују да је превише слична Русији

2024-04-03 19:35:02

Слободан 2024.
Слободан 2024.

Токсиколошки институт у Бону је у узорцима са аутопсије открио трагове лека дроперидол, тешког неуролептика који може да изазове инфаркт, а који Милошевићу никада није био прописан. Истрагу о смрти Милошевића водио је сам трибунал, који је за њу и одговоран и који је самог себе ослободио одговорности. Русија је у Савету безбедности УН изјавила да извештај трибунала не прихвата

2024-03-11 17:45:31

Корумпирана демократија, нови наци-фашизам и наметање мира –  Кршљанин
Корумпирана демократија, нови наци-фашизам и наметање мира – Кршљанин

Серија режираних ратова коју је наметнула западна олигархија, а која кулминира сада сукобом са Русијом, само је очајнички и узалудни покушај да се очува криминална и неправедна светска доминација западне олигархије

2024-02-21 19:52:26

Операција „Искра“: Руски „Коридор живота“
Операција „Искра“: Руски „Коридор живота“

Навршило се тачно 81 година од завршетка велике нападне операције Црвене армије која је имала за циљ да пробије опсаду Лењинграда, чијем становништву је услед тешког бомбардовања и перманентне глади, претило потпуно физичко уништење. Њено кодно име је лично осмислио Јосиф Стаљин, и у њему се очитавала последња нада за спас овог града.

2024-01-27 23:58:49

Грађански рат 2.0: Шта стоји иза најновије ескалације између Вашингтона и Тексаса?
Грађански рат 2.0: Шта стоји иза најновије ескалације између Вашингтона и Тексаса?

Свађа око америчке граничне кризе постала је тест да ли држава може да пркоси савезној влади како би се заштитила

2024-01-26 15:42:47

Кренимо у сусрет победи, која је близу – Кршљанин
Кренимо у сусрет победи, која је близу – Кршљанин

Сагледавање места Србије у савезништву са Русијом у Новом свету мора постати централна тема нашег политичког, стручног, друштвеног и медијског живота. Сви који могу, томе треба да дају допринос. То се више не може и не сме одлагати

2024-01-11 20:35:26

Од Балкан експреса до Хероја Халијарда: Нови српски историјски филм
Од Балкан експреса до Хероја Халијарда: Нови српски историјски филм

И херојство и трагедија извиру из судбине просечне српске породице. Она је требало и да издржи окупацију и ванредне околности које је она донела, али и да надјача сва искушења које је донео грађански рат и подела на четнике и партизане

2023-11-23 18:13:30

Аутошовинизам код Срба и Руса
Аутошовинизам код Срба и Руса

Објашњење овог феномена, бар када су у питању Срби, Руси и друга друштва капиталистичке (полу)периферије, слично је – трансфер озлојеђености (ресантимана) према доле… То је врста малог пакла, на који су, заправо, сами себе осудили. И друга казна и није потребна.

2023-09-23 13:28:53

Другосрбијански надреализам
Другосрбијански надреализам

КАКО су патриотски графити довели до покоља у школи „Владислав Рибникар“, а нису песме у којима се величају дрогирање и убијање?

2023-08-21 18:40:17

Девет деценија школског брода “Јадран”
Девет деценија школског брода “Јадран”

Школа под једрима - Пловећи амбасадор

2023-08-19 23:05:52

Косовски завјет, Видовдан, епска поезија и гусле  у историји и памћењу српског народа
Косовски завјет, Видовдан, епска поезија и гусле у историји и памћењу српског народа

„Границе душе нећеш наћи, па ма прошао свим путевима, толико је дубок њен логос“ - Хераклит

2023-08-14 17:00:59

Одступања од циља нема - Бошко Антић
Одступања од циља нема - Бошко Антић

Свака промена Администрације у САД доводи до многих расправа о спољној политици и војној стратегији нових домаћина у Белој кући, али до било каквих промена, у суштини, не долази.

2023-08-08 23:49:16

Афричка Шанса
Афричка Шанса

Пре неки дан, 27. и 28. јула, Санкт Петербург је био домаћин Другог самита и Економског и хуманитарног форума Русија-Африка. У северној престоници Русије не само да се разговарало, већ се већ градило о новом формату односа са Глобалним Југом.

2023-08-01 16:04:59

Морепловци у српским опанцима: На удару швапских сумарена (3)
Морепловци у српским опанцима: На удару швапских сумарена (3)

Опорављена српска војска запловила је од Крфа ка Солуну. Пут ка њеној Србији водио је преко овог грчког града. На напоран и опасан пут кренуло се с надом да ће брзо у Србију, али за то је требало још доста времена, а много је доживљаја везаних за море, па и трагедија. Од тада се у српском језику одомаћио назив за подморницу сумаран, а њена појава у то време на мору је најчешће значила катастрофу за брод на који се усмерила.

2023-07-15 06:37:08

Морепловци у српским опанцима: На удару швапских сумарена (4)
Морепловци у српским опанцима: На удару швапских сумарена (4)

Од самог доласка Србима је посвећивана велика пажња, а посебно се истицао командант базе и Бизерти адмирал Емил Гепрат, кога су српски војници прозвали “Српском мајком”. Сваки пут пред стројем српских војника или приликом обиласка у болницама поздравио их је са: “Помоз’ Бог јунаци! Да ли вам што треба?”.

2023-07-15 06:16:12

Морепловци у српским опанцима: Јунаци са Цера и Колубаре на мору
Морепловци у српским опанцима: Јунаци са Цера и Колубаре на мору

Српска војска се након офанзиве снага Макензена повукла преко Албаније на обале Јадранског мора. Јунаци са Цера и Колубаре су се тако нашли на обали мора о коме су само слушали у причама. Исцрпљени чекали су да их савезници пребаце на острво Крф. Била је то тужна слика једне храбре војске, али је ништа није могло уништити. На острву Крфу се се српски војници опоравили, многи се осталу у Плавој гробници, а успомене на те дане и данас надахњују српског војника.

2023-07-14 21:57:57

Морепловци у српским опанцима: Јунаци са Цера и Колубаре на мору  (2)
Морепловци у српским опанцима: Јунаци са Цера и Колубаре на мору (2)

“Мени су Савезници обећали транспортовање моје војске чим стигнем на Јадран, али су ме ето, преварили. Војска је због тога очајна и обесхрабљена. Што се мене тиче, хвала! Ја нећу напустити моје војнике. Ићи ћи с њима упркос својој болести, ма шта ме то стало.”

2023-07-14 21:40:28

Војнички нисмо поражени од далеко надмоћнијег агресора
Војнички нисмо поражени од далеко надмоћнијег агресора

На данашњи дан , пре 24 године, извршено је планско измештање јединица Приштинског корпуса са Косова и Метохије у складу са наређењем Штаба Врховне команде стр. пов. бр. 01/6019-10 од 10. јуна 1999. године. У преамбули наређења Штаба Врховне команде позива се на одлуку врховног команданта Војске Југославије и Војнотехнички споразум између међународних снага за безбедност (КФОР) и Војске Југославије, а у циљу организације и безбедног извршења измештања команди, јединица и установа.

2023-06-14 23:59:51

Почетак одбрамбеног боја на Паштрику
Почетак одбрамбеног боја на Паштрику

Операција копнених снага НАТО, војске Републике Албаније и Шиптарских терористичких снага у рејону Карауле „Горожуп“ и планине Паштрик, под називом „Стрела-2“, као друга етапа нападне операције „Стрела“ почела је 26. маја 1999. године изненадном и снажном артиљеријском и минобацачком ватром са територије Албаније

2023-05-27 22:43:19

Феномен Косова у српској историји и косовски завјет - В. Вртикапа
Феномен Косова у српској историји и косовски завјет - В. Вртикапа

„Границе душе нећеш наћи, па ма прошао свим путевима толико је дубок њен логос“ - Хераклит

2023-05-05 12:05:55

Деведесет пет година од стварања подморничке флотиле Краљевине Југославије
Деведесет пет година од стварања подморничке флотиле Краљевине Југославије

Био је 8. април 1928. када су се на хоризонту пред Боком Которском појавили обриси великог теретњака кога су следиле две мале силуете. И док су се дуго исчекиване лађе приближавале свом крајњем одредишту, гомиле мештана појуриле су да свечано дочекају нови понос младе државе. Тог историјског дана, уз мол тиватског Арсенала пристале су уз пратњу матичног брода „Хвар“ две подморнице на чијим торњевима су се вијориле војнопоморске заставе Краљевине Срба, Хрвата и Словенаца. Тог дана, створен је један од елитних видова Југословенске војске – Подморничка флотила. Ово је прича о људима и бродовима који су је чинили

2023-04-08 18:03:39

Владимир Кршљанин: Издржати до победе
Владимир Кршљанин: Издржати до победе

У свету, реално, победа се већ десила. За само неколико деценија, без ратова, колонизација и уцена,...

2023-02-04 16:30:22

rt - kolumne
baner rakija desno kolumne
baner apartman desno / kolumne
baner obzor desno - kolumne

Будите у току са новим дешавањима, пријавите се на нашу листу новости: