Немци и Бугари у паници

Објављено: 02.09.2018.год.
Борбе су биле су изузетно тешке, о чему говоре велики губици на обема странама Фото: Документација „Новости“ и Фото-архив „Борба“

Победа на Кајмакчалану спада у значајније подвиге српске војске, која је ту поново ступила на тло своје државе. Вест о томе одјекнула је широм света, као и победе на Церу и Колубари


Успех српске војске, средином септембра 1916. године, изазвао је забринутост и трвење између немачких и бугарских штабова. Сваљујући кривицу за пораз бугарских трупа на бугарско командовање, Немци су изнудили замену армијских штабова, тако што је штаб немачке 11. армије (генерал Винклер) преузео команду на битољском фронту, а штаб бугарске 1. армије (генерал Бојаџијев) у долини Вардара.


Пошто су обе стране уочиле велики значај масива Кајмакчалана, од чијег је држања зависила судбина целог граничног фронта на запад до Битоља, у наставку савезничке офанзиве развиле су се огорчене, изузетно тешке и крваве борбе на тој планини. Те борбе су трајале пуних 19 дана. На сам Кајмакчалан нападала је Дринска дивизија, а лево од ње, на Старков гроб, Дунавска дивизија, ојачана 1. тимочком бригадом. Напредујући корак по корак уз врлетну планину, током тродневних жестоких окршаја, трупе Дринске дивизије су у ноћном јуришу 18. септембра овладале врхом Кајмакчалана.

Исте ноћи бугарске трупе су извршиле четири противнапада, али су сваки пут одбијене, и то са огромним губицима. Оне су, међутим, довукле нова појачања, чак са фронта на Струми, и ноћу 26. септембра преотеле врх Кајмакчалана. Четири дана касније, 30. септембра, Дринска дивизија је, ојачана делом снага Дунавске дивизије и Добровољачким одредом, поново заузела Кајмакчалан, а главнина Дунавске дивизије Старков гроб. Тиме је бугарски фронт на моћној планинској баријери пробијен, те су 1. и 3. армија преузеле гоњење непријатеља ка Црној реци.

Борбе на масиву Кајмакчалана биле су изузетно тешке, о чему најречитије говоре велики губици на обема странама. Укупни српски губици достигли су огроман број од 4.643 борца избачена из строја. Само је Дринска дивизија изгубила 3.804 борца, од којих је 747 погинуло. У тим борбама погинуло је 39 официра, од којих три команданта батаљона, а рањено 137 официра, међу којима и два команданта пука. О бугарским губицима, који су свакако били већи, постоје само посредна сведочанства.

Бугарски генерал Недев, пишући о борбама на Кајмакчалану, истиче да су бугарски војници, изложени ураганској ватри српске артиљерије, запали у тешку психичку кризу. "Они су", пише Недев, "почели масовно да губе разум, постали су равнодушни на смрт; нису препознавали своје команданте и другове, чак су почели несвесно да беже натраг; до вечери на положајима је остало мноштво убијених и рањених." Описујући призор који су затекли српски војници по изласку на Кајмакчалан, Ђорђе Лазаревић каже да се пред њима указало бојно поље формално прекривено лешевима.

Освајање Кајмакчалана спада у значајније ратне подвиге српске војске. Вест о том успеху препорођене српске војске, која је ту поново ступила на земљиште своје државе, одјекнула је широм целог света готово као и победе код Куманова, на Церу и Колубари.

Међутим, гоњење Бугара које су с великим полетом отпочеле српске 1. и 3. армија, заустављено је на Црној реци, јер је и том приликом изостало енергично дејство француско-руске групе, која је у међувремену ојачана још једном француском дивизијом и новопристиглом руском бригадом. Пошто је генерал Сарај одбио да упути појачања српским трупама, неопходна за настављање офанзиве, а Бугарима су у међувремену пристигла знатна немачка појачања са других фронтова, непријатељ је успео да, повезујући своје положаје на Црној реци са главном одбрамбеном линијом на планини Ниџе (Сокол и Добро Поље), обезбеди солидну чврстину своје одбране.

На тај начин, због неодговарајућег садејства савезничких трупа са српским армијама, које су носиле сав терет офанзиве на својим плећима, бугарским и немачким снагама је пошло за руком да по други пут после пробоја фронта код Горничева поново учврсте своју одбрану.

Због тога је избио оштар сукоб између војводе Мишића и генерала Кордонијеа, а односи између генерала Сараја и српске Врховне команде су се јако затегли. Но, главни командант је одговорност за поновни застој у операцијама свалио на генерала Кордонијеа, кога је, консултујући надлежног министра у Паризу, сменио и на његово место поставио генерала Лаблоа.

Нови застој посебно је узнемирио српску Врховну команду, која је дошла до закључка да неће бити могуће савладати одбрану непријатеља на битољском правцу, где су ужурбано довлачене нове бугарске и немачке јединице, па чак и неколико аустријских и турских батаљона, уколико савезници не промене начин рада и свесрдније не помогну српској војсци. Да би се непријатељу онемогућило да се после претрпљених пораза и губитака поново среди и опорави, начелник штаба српске врховне команде генерал Петар Бојовић предложио је главном савезничком команданту да се ојача српска 2. армија која је држала положаје у горњем сливу Могленице, према Ветернику и Добром Пољу, и да се са њеног фронта предузме офанзива према Неготину и Градском на Вардару, где је непријатељ имао релативно слабе снаге, да би се тако изманеврисале и поколебале бугарско-немачке снаге на фронту у долини Вардара и код Битоља.

Нажалост, Сарај није прихватио тај предлог, који је две године доцније послужио као идејна основа за извршење пробоја Солунског фронта. После тога српским армијама није остало ништа друго него да покушају да сопственим снагама сломе отпор непријатеља на Црној реци, како би се пре почетка оштре зиме спустиле са сурових планинских висова у ниже пределе.

Већ 5. октобра 1916. почело је пребацивање пешадијских делова 1. и 3. армије на леву обалу Црне реке. Од тада почињу тешке борбе у луку Црне реке, на планинском терену са безбројним каменитим висовима и стрмим чукама, које је требало даноноћно нападати и отимати од упорних бугарских војника којима су стално пристизала свежа појачања.

У међувремену је румунска војска претрпела пораз у Трансилванији и отпочела повлачење према Букурешту. Предосећајући катастрофу Румуна, генерал Жофр је инсистирао да се офанзива код Битоља настави, у нади да ће то присилити бугарску врховну команду да пребаци део својих снага са румунског фронта у Македонију, што би олакшало ситуацију румунске војске. Због тога је наредио генералу Сарају да пошаље појачања Србима.

Сарај је тада неке српске јединице, које су се налазиле под француском командом, вратио у састав српске војске, и под команду војводе Мишића ставио две руске бригаде, француску 17. колонијалну дивизију и неколико француских тешких батерија. Он је у исто време изменио концепцију офанзиве: уместо тежње да обухвати бугарски фронт са запада, на чему је непрекидно инсистирао, сада је подржао идеју о пробоју на правцу напада српске 1. армије.

НЕМЦИ ДОВЛАЧЕ ПОЈАЧАЊА

НЕМЦИ су на део фронта који је покривала српска војска довукли још већа појачања (18 батаљона, 12 митраљеских одељења, шест лаких и 17 тешких батерија, 2 коњичка ескадрона, пионире и транспортне јединице). Команду над бугарско-немачким снагама у окуци Црне реке примио је немачки генерал Хипел, који је био позван са фронта на Соми. Пошто су крајем октобра на обе стране пристигла нова појачања, поново су се распламсале жестоке борбе у луку Црне реке. У тим борбама, у којима су ангажовали крупне снаге, Немци су ипак поражени.

Петар Опачић, Новости



 

Кључне речи:

Коментари (0) Додај коментар

Остале вести из рубрике

Како је Немцима пропао блицкриг код Москве 1941. године

2020-11-28 06:58:13

Контраофанзива совјетских трупа код Москве у децембру 1941. године била је велико изненађење за Вермахт. Немци су били убеђени да је са Црвеном армијом већ завршено.

РТ: Под Бајденом очекујте још више бомбардовања и промена режима: Записи Тони Блинкена говоре сами за себе

2020-11-25 13:01:18

"Никада овај аксиом није био сликовитије приказан него током дуготрајног рата Клинтонове администрације против Срба током 1990-их. Клинтонова администрација, чији је Блинкен био важан члан, омогућила је долазак међународних џихадистичких терориста, укључујући једног Осаму бин Ладена, у Босну."

Зашто Русија не одустаје од редовног служења војног рока

2020-11-22 08:17:57

Захваљујући редовним војницима земља у случају потребе може мобилисати два милиона обучених бораца, али да ли је то једини разлог? Два пута годишње руска армија организује пријем...

Рат у Нагорно-Карабаху је једна велика лекција за нас Србе

2020-11-18 12:58:41

Пише: Владимир Пребирачевић Директор Српско-Руског центра „Мајак“ Замрзнути конфликт који је у Нагорно-Карабаху трајао пуних тридесет година скоро је решен за непуних тридесет дана од поновне бруталне ескалације....

Глумац из Србије прихватио улогу генерала Младића у антисрпском филму

2020-11-18 10:39:58

Док иза филма о „геноциду“ у Сребреници стоје Бакирова Босна, НАТО и Европска унија са огромним капиталом, ми се овде прегањамо са покушајима да се „Битка за Кошаре“ онемогући. И ко нам је онда крив?

Непријатељ терао српске цивиле пред пушке српских војника

2020-11-15 21:02:29

У касну јесен 1915, док непријатељ свом силином надире на Србију, повлаче се житељи севернијих српских вароши ка јужним крајевима. У Краљевo се тада слива више...

Четири сјајне победе руске армије у Првом светском рату

2020-11-15 20:50:23

Учешће у светском конфликту завршило се фатално по Русију. Она није само доживела пораз, него и хаос, распад армије и револуцију. Па ипак, у том рату је било и сјајних тријумфалних момената.

„Водила се борба за место на броду“: Како су милиони Руса бежали из Русије после револуције

2020-11-15 07:45:39

Већина оних који су у време Грађанског рата напустили Русију долазак на власт бољшевика доживљавали су као привремени несрећни неспоразум и били сигурни да ће се...

Како је пропуштена последња шанса за рушење бољшевика у Русији

2020-11-02 07:09:26

Мало је недостајало да антибољшевичке снаге у јесен 1919. године униште бољшевике. Само неколико стотина километара их је делило од Лењина и других црвених вођа у Кремљу.

Како су немачке „камиказеˮ терорисале Црвену армију

2020-10-18 17:50:33

Сви су чули за јапанске пилоте-самоубице, такозване „камиказеˮ, који су обарали америчке авионе забијајући се у њих и тако одлазили у смрт. Али ретко ко зна...

rt - kolumne

Будите у току са новим дешавањима, пријавите се на нашу листу новости: