Немци и Бугари у паници

Објављено: 02.09.2018.год.
Борбе су биле су изузетно тешке, о чему говоре велики губици на обема странама Фото: Документација „Новости“ и Фото-архив „Борба“

Победа на Кајмакчалану спада у значајније подвиге српске војске, која је ту поново ступила на тло своје државе. Вест о томе одјекнула је широм света, као и победе на Церу и Колубари


Успех српске војске, средином септембра 1916. године, изазвао је забринутост и трвење између немачких и бугарских штабова. Сваљујући кривицу за пораз бугарских трупа на бугарско командовање, Немци су изнудили замену армијских штабова, тако што је штаб немачке 11. армије (генерал Винклер) преузео команду на битољском фронту, а штаб бугарске 1. армије (генерал Бојаџијев) у долини Вардара.


Пошто су обе стране уочиле велики значај масива Кајмакчалана, од чијег је држања зависила судбина целог граничног фронта на запад до Битоља, у наставку савезничке офанзиве развиле су се огорчене, изузетно тешке и крваве борбе на тој планини. Те борбе су трајале пуних 19 дана. На сам Кајмакчалан нападала је Дринска дивизија, а лево од ње, на Старков гроб, Дунавска дивизија, ојачана 1. тимочком бригадом. Напредујући корак по корак уз врлетну планину, током тродневних жестоких окршаја, трупе Дринске дивизије су у ноћном јуришу 18. септембра овладале врхом Кајмакчалана.

Исте ноћи бугарске трупе су извршиле четири противнапада, али су сваки пут одбијене, и то са огромним губицима. Оне су, међутим, довукле нова појачања, чак са фронта на Струми, и ноћу 26. септембра преотеле врх Кајмакчалана. Четири дана касније, 30. септембра, Дринска дивизија је, ојачана делом снага Дунавске дивизије и Добровољачким одредом, поново заузела Кајмакчалан, а главнина Дунавске дивизије Старков гроб. Тиме је бугарски фронт на моћној планинској баријери пробијен, те су 1. и 3. армија преузеле гоњење непријатеља ка Црној реци.

Борбе на масиву Кајмакчалана биле су изузетно тешке, о чему најречитије говоре велики губици на обема странама. Укупни српски губици достигли су огроман број од 4.643 борца избачена из строја. Само је Дринска дивизија изгубила 3.804 борца, од којих је 747 погинуло. У тим борбама погинуло је 39 официра, од којих три команданта батаљона, а рањено 137 официра, међу којима и два команданта пука. О бугарским губицима, који су свакако били већи, постоје само посредна сведочанства.

Бугарски генерал Недев, пишући о борбама на Кајмакчалану, истиче да су бугарски војници, изложени ураганској ватри српске артиљерије, запали у тешку психичку кризу. "Они су", пише Недев, "почели масовно да губе разум, постали су равнодушни на смрт; нису препознавали своје команданте и другове, чак су почели несвесно да беже натраг; до вечери на положајима је остало мноштво убијених и рањених." Описујући призор који су затекли српски војници по изласку на Кајмакчалан, Ђорђе Лазаревић каже да се пред њима указало бојно поље формално прекривено лешевима.

Освајање Кајмакчалана спада у значајније ратне подвиге српске војске. Вест о том успеху препорођене српске војске, која је ту поново ступила на земљиште своје државе, одјекнула је широм целог света готово као и победе код Куманова, на Церу и Колубари.

Међутим, гоњење Бугара које су с великим полетом отпочеле српске 1. и 3. армија, заустављено је на Црној реци, јер је и том приликом изостало енергично дејство француско-руске групе, која је у међувремену ојачана још једном француском дивизијом и новопристиглом руском бригадом. Пошто је генерал Сарај одбио да упути појачања српским трупама, неопходна за настављање офанзиве, а Бугарима су у међувремену пристигла знатна немачка појачања са других фронтова, непријатељ је успео да, повезујући своје положаје на Црној реци са главном одбрамбеном линијом на планини Ниџе (Сокол и Добро Поље), обезбеди солидну чврстину своје одбране.

На тај начин, због неодговарајућег садејства савезничких трупа са српским армијама, које су носиле сав терет офанзиве на својим плећима, бугарским и немачким снагама је пошло за руком да по други пут после пробоја фронта код Горничева поново учврсте своју одбрану.

Због тога је избио оштар сукоб између војводе Мишића и генерала Кордонијеа, а односи између генерала Сараја и српске Врховне команде су се јако затегли. Но, главни командант је одговорност за поновни застој у операцијама свалио на генерала Кордонијеа, кога је, консултујући надлежног министра у Паризу, сменио и на његово место поставио генерала Лаблоа.

Нови застој посебно је узнемирио српску Врховну команду, која је дошла до закључка да неће бити могуће савладати одбрану непријатеља на битољском правцу, где су ужурбано довлачене нове бугарске и немачке јединице, па чак и неколико аустријских и турских батаљона, уколико савезници не промене начин рада и свесрдније не помогну српској војсци. Да би се непријатељу онемогућило да се после претрпљених пораза и губитака поново среди и опорави, начелник штаба српске врховне команде генерал Петар Бојовић предложио је главном савезничком команданту да се ојача српска 2. армија која је држала положаје у горњем сливу Могленице, према Ветернику и Добром Пољу, и да се са њеног фронта предузме офанзива према Неготину и Градском на Вардару, где је непријатељ имао релативно слабе снаге, да би се тако изманеврисале и поколебале бугарско-немачке снаге на фронту у долини Вардара и код Битоља.

Нажалост, Сарај није прихватио тај предлог, који је две године доцније послужио као идејна основа за извршење пробоја Солунског фронта. После тога српским армијама није остало ништа друго него да покушају да сопственим снагама сломе отпор непријатеља на Црној реци, како би се пре почетка оштре зиме спустиле са сурових планинских висова у ниже пределе.

Већ 5. октобра 1916. почело је пребацивање пешадијских делова 1. и 3. армије на леву обалу Црне реке. Од тада почињу тешке борбе у луку Црне реке, на планинском терену са безбројним каменитим висовима и стрмим чукама, које је требало даноноћно нападати и отимати од упорних бугарских војника којима су стално пристизала свежа појачања.

У међувремену је румунска војска претрпела пораз у Трансилванији и отпочела повлачење према Букурешту. Предосећајући катастрофу Румуна, генерал Жофр је инсистирао да се офанзива код Битоља настави, у нади да ће то присилити бугарску врховну команду да пребаци део својих снага са румунског фронта у Македонију, што би олакшало ситуацију румунске војске. Због тога је наредио генералу Сарају да пошаље појачања Србима.

Сарај је тада неке српске јединице, које су се налазиле под француском командом, вратио у састав српске војске, и под команду војводе Мишића ставио две руске бригаде, француску 17. колонијалну дивизију и неколико француских тешких батерија. Он је у исто време изменио концепцију офанзиве: уместо тежње да обухвати бугарски фронт са запада, на чему је непрекидно инсистирао, сада је подржао идеју о пробоју на правцу напада српске 1. армије.

НЕМЦИ ДОВЛАЧЕ ПОЈАЧАЊА

НЕМЦИ су на део фронта који је покривала српска војска довукли још већа појачања (18 батаљона, 12 митраљеских одељења, шест лаких и 17 тешких батерија, 2 коњичка ескадрона, пионире и транспортне јединице). Команду над бугарско-немачким снагама у окуци Црне реке примио је немачки генерал Хипел, који је био позван са фронта на Соми. Пошто су крајем октобра на обе стране пристигла нова појачања, поново су се распламсале жестоке борбе у луку Црне реке. У тим борбама, у којима су ангажовали крупне снаге, Немци су ипак поражени.

Петар Опачић, Новости



 

Кључне речи:

(0)

Остале вести из рубрике

Колумне

Фаина Савенкова: Што више одрастате, све више схватате да је свет неправедан

  Што више одрастате, све више схватате да је свет неправедан. Када је почео рат пре осам...

Српски свет - последњи Кремљ руског света
Српски свет - последњи Кремљ руског света

Говор Ранка Гојковића на Каљазинским читањима

2022-06-14 08:39:41

Игор Калабухов: Русија - земља побједа
Игор Калабухов: Русија - земља побједа

Ауторски текст Игора Калабухова, амбасадора Руске Федерације у БиХ за „Глас Српске“

2022-06-11 19:17:52

Боцан-Харченко: О лажима и лицемерју Запада у вези са ситуацијом око Украјине
Боцан-Харченко: О лажима и лицемерју Запада у вези са ситуацијом око Украјине

Реаговање амбасадора Русије у Србији на ауторски текст амбасадора Велике Британије, канаде, Норвешке и Пољске објављен у „Политици” 3. јуна

2022-06-10 09:02:10

Фаина Савенкова: Истина ће сигурно победити
Фаина Савенкова: Истина ће сигурно победити

Пола детињства сам провела у рату. И сада већ три године покушавам да допрем до одраслих...

2022-06-01 10:27:40

Кобни 11. мај 1999. на Кошарама: Из књиге Небојша Павковић-Бошко Антић „Кошаре и Паштрик српски Термопили“
Кобни 11. мај 1999. на Кошарама: Из књиге Небојша Павковић-Бошко Антић „Кошаре и Паштрик српски Термопили“

Борбена дејства наших снага настављена су и 11. маја 1999. године у раним јутарњим часовима на...

2022-05-11 15:41:52

Ревизија историје: Модни тренд или пут ка новом конфликту?
Ревизија историје: Модни тренд или пут ка новом конфликту?

Новије време, које се обично рачуна од 1900 године, сакупило је у себи огромну количину различитих...

2022-05-11 11:06:42

Калабухов: Бесмртни Дан побједе још једном нас подсјећа да ће велико зло бити безусловно побијеђено
Калабухов: Бесмртни Дан побједе још једном нас подсјећа да ће велико зло бити безусловно побијеђено

Колумна Игора Калабухова, амбасадора Руске Федерације у БиХ за Глас Српске

2022-05-08 08:39:52

Дани(ј)ел Симић: Како се калио Азовстаљ
Дани(ј)ел Симић: Како се калио Азовстаљ

На једном од улаза у највећу луку Азовског мора, још из даљине, на узвишеном положају и преко таласастог асфалта, видим споменик. Људска фигура која држи нешто у уздигнутој руци. Прво мислим да је неки памјатник Великог отаџбинског рата 1941-1945. Као она жена с мачем над Стаљинградом. Примичући се мијењам претпоставку у кип свеца са крстом. На крају се сви у колима смијемо. То је светитељ – гвожђа. Ливац држи своју куку, рукохватом окренуту небу.

2022-04-30 09:24:56

РТ: „Први тотални геноцид у Другом светском рату“: Како је масакр у Гудовцу постао корак у терор
РТ: „Први тотални геноцид у Другом светском рату“: Како је масакр у Гудовцу постао корак у терор

Такозвана Независна Држава Хрватска била је стара мање од три недеље када је извршила прво масовно...

2022-04-29 11:06:27

Чапљина флип: Да се не заборави
Чапљина флип: Да се не заборави

Операција извлачења војника ЈНА из Чапљине 1992. године

2022-04-23 10:55:05

Дани(ј)ел Симић: Са обале Азовског мора
Дани(ј)ел Симић: Са обале Азовског мора

Други пут у Маријупољу, али први пут видим море. Плитко и неслано. Зато га неки зову језером. Видио сам и мртве. Пуно мртвих људи. Леш Азовца у Гагаринској улици у изгледа као воштана лутка. Нико га не склања већ мјесец дана. Два цивила у непосредној му близини сахранили у лијевак од авиобомбе. Њега нико неће. С великим закашњењем схватам да нијесам на сету постапокалиптичног филма, већ да се сценографија у њима прави копирајући снимке какве управо хватам.

2022-04-22 16:12:11

Дани(ј)ел Симић: У пољу, у Мариупољу
Дани(ј)ел Симић: У пољу, у Мариупољу

Највећи град на обали Азовског мора. Пола милиона становника. Опет сам напољу. И на терену. И у иностранству. На улазу у Маријупољ бијах прије више од мјесец дана, али ни један пасош ми не би помогао тада да уђем, пише оснивач портала Фронтал.срб

2022-04-16 16:10:08

Русофобија убија: До чега ће довести блокада Русије
Русофобија убија: До чега ће довести блокада Русије

Англосаксонци и даље верују да имају шансу да изолују Русију

2022-04-16 09:06:36

Дан када смо бомбардовали Рајх
Дан када смо бомбардовали Рајх

Освета краљевског ваздухопловства за бомбардовање Београда и скривене историјске чињенице о контраудару бомбардера краљевског ваздухопловства

2022-04-06 06:42:26

Дани(ј)ел Симић: Положаји на правцу Волноваха - Доњецк - Москва - Београд - Бања Лука
Дани(ј)ел Симић: Положаји на правцу Волноваха - Доњецк - Москва - Београд - Бања Лука

У рату прво страдају путеви. Не само што их разрују камиони, тенкови и други тешкаши. Па се онда не поправљају. Рат пресјече главне правце. Оне куд је човјек научио да иде. Људска жеља и потреба кваса, надолази као вода испред бране, па бира прву проходну уџерицу да настави околним путем, тамо гдје га је линија фронта исјекла.

2022-03-31 16:47:46

Владимир Кршљанин: Нулта толеранција према фашизму
Владимир Кршљанин: Нулта толеранција према фашизму

Текст Владимира Кршљанина за Политику

2022-03-23 13:35:51

Тамна сенка Хага: Какав је траг у историји оставило суђење Милошевићу?
Тамна сенка Хага: Какав је траг у историји оставило суђење Милошевићу?

Пре тачно 20 година, 12. фебруара 2002. године, у Хашком трибуналу је почело суђење бившем председнику...

2022-02-12 15:59:51

О преговорима у Рамбујеу са борбених положаја - из Ратног дневника команданта Треће армије
О преговорима у Рамбујеу са борбених положаја - из Ратног дневника команданта Треће армије

Ових дана новинари и политичари коментаришу преговоре у Рамбујеу сваки са својих политичких позиција. Исход преговора им је сада познат. Како је те преговоре у време њиховог догађања видео командант Треће армије, генерал-пуковник Небојша Павковић, који је са својим борцима био на борбеним положајима на који су непрекидно били на удару шишпарских терористичких снага, видећемо из његовог Ратног дневника. Припремио контраадмирал у пензији Бошко Антић

2022-02-09 18:38:08

РТ: Велика кланица: Заборављени геноцид из Другог светског рата
РТ: Велика кланица: Заборављени геноцид из Другог светског рата

За само један дан, хрватски нацистички савезници убили су више од 2.300 српских цивила у три села и једном руднику, а да нису испалили ни метак

2022-02-08 13:29:46

Под врхом Цера мајор је исукао сабљу и викнуо: Јунаци, за мном!
Под врхом Цера мајор је исукао сабљу и викнуо: Јунаци, за мном!

На измаку прве ратне године, децембра 1914, објављен је у листу „Пијемонт” некролог палом мајору Велимиру...

2022-01-23 11:46:46

Организација муслиманских оружаних снага - настанак и развој
Организација муслиманских оружаних снага - настанак и развој

Соња Бисерко је гостујући на телевизији Н1 окривила Србију и Републику Српску за регрутацију паравојних формација у Босни и Херцеговини – „Зелених беретки“. Хоће ли појавом „Зелених беретки“ у Бужиму следити овакав сценариј?

2022-01-14 15:44:32

Караџић: Дејтонски споразум је последња линија одбране и не сме се напустити ни по коју цену
Караџић: Дејтонски споразум је последња линија одбране и не сме се напустити ни по коју цену

„Они који су га оверили и гарантовали непрекидно га мењају на начин који споразумом није предвиђен. Самопроглашена тела за примену споразума издигла су се у тела за “промену” и одржавају потенцијално жариште сукоба и страдања активним због својих империјалистичких интереса.“

2022-01-10 14:47:22

Стевандић: Зашто Српска мора да живи!
Стевандић: Зашто Српска мора да живи!

Данас  9.јануара, 2022. године, Република Српска се суочава са кључалом мржњом која пријети да разори сваку ...

2022-01-10 09:01:08

rt - kolumne
baner rakija desno kolumne
baner apartman desno / kolumne
baner obzor desno - kolumne

Будите у току са новим дешавањима, пријавите се на нашу листу новости:
Фото дана Доњецк

Доњецк