Јединствена команда у Солуну

Објављено: 27.08.2018.год.
фото: Српски војнички логор на обали Крфа / Фото: Документација „Новости“ и Фото-архив „Борбe“

На конференцији у Паризу, марта 1916. године, Србији је и формално признат статус савезничке државе, што је побољшало њен међународни углед. На Солунском фронту српска војска је сачувала унутрашњу аутономију


Када је српска војска, после пребацивања на Крф, пребродила кризу, међународни углед Србије је потврђен и увећан. На првој међусавезничкој конференцији у Паризу, 27. и 28. марта 1916. године, на којој је учествовала делегација Србије на челу са председником Владе Николом Пашићем, савезничке земље су се свечано обавезале да неће закључити никакав сепаратни мир мимо Србије и да на Балкану неће учинити ништа што би могло повредити легитимне интересе Србије. Будући да Србија није била потписник Лондонске конвенције од 5. септембра 1914. године, у којој су се савезници обавезали да неће ступати у преговоре са непријатељским силама све до коначне победе, на конференцији у Паризу, Србији је формално признат статус савезничке државе, што је, ипак, представљало снажну дипломатску подршку српској влади, посебно у погледу српско-бугарског спора око Македоније.


Наредних месеци владе Француске, Русије и Велике Британије су, свака понаособ, изјавиле су своју спремност да подрже програм српске владе у погледу уједињења југословенских народа уколико се рат повољно заврши. У том погледу ваља посебно истаћи споразум између влада Србије и Француске о заједничкој команди на Солунском фронту.

СОЛУНСКИ фронт је био једини савезнички фронт на коме је за све време његовог постојања деловала јединствена команда. У почетку је главну команду имао француски генерал Сарај, чија су командна права у односу на британску армију била доста ограничена. Француска влада је желела да се српска војска после превожења са Крфа без ограничења потчини главном команданту у Солуну, генералу Сарају. Српска влада се енергично успротивила таквом решењу, јер би је оно лишило права да располаже својом војском. После дугих преговора, вођених од априла до августа 1916. године, нађено је компромисно решење према коме је српска влада пристала на јединствену команду, али под условом да главни савезнички командант командује српском војском у име регента Србије Александра и савезника.

Таквим споразумом српска војска је сачувала своју унутрашњу аутономију, а главни командант је пре сваке операције био дужан да упозна српску Врховну команду са својим плановима и с намером о употреби српске војске, која је могла бити употребљена само као целина на засебном делу фронта, у складу с националним интересима Србије. Заузврат, француска влада је преузела низ политичких обавеза које су обезбеђивале најснажнију дипломатску залогу за реализацију ратних циљева Србије.

ФРАНЦУСКА се обавезала да неће бити закључен сепаратни мир са Бугарском, да ће сву власт у поново ослобођеној Србији преузети српски цивилни органи, да ће приликом поседања југословенских територија изван Србије у њима бити успостављена заједничка савезничка управа уз учешће представника Србије и у складу с њеним интересима, да ће Француска пружити пуну подршку Србији приликом коначног решавања југословенског питања. Српско-француски споразум о заједничкој команди, који је био познат само најужем кругу људи обеју влада, послужио је као основа успешној сарадњи Француске и Србије током целог рата, посебно у питањима у вези са Солунским фронтом, као и у решавању политичких питања на Балкану на крају рата.

Ситуација на европским ратиштима у међувремену се изменила у корист Антанте. Своје велике оперативно-стратегијске успехе постигнуте 1915. године, Централне силе нису могле да искористе током 1916. године, јер је Антанта ушла у нову ратну годину с новим искуствима и увећаним ратним потенцијалом. Тако се покушај Немаца у марту 1916. године да код Вердена пробију француску одбрану и поразе Француску завршио неуспехом.


У ТОЈ гигантској бици обе стране су претрпеле велике губитке: Французи су имали мртвих, рањених и заробљених више од 275.000, а Немци 282.000 људи. Руске трупе Југозападног фронта (четири армије), под командом генерала Брусилова, предузеле су офанзиву правцем Ровно-Луцк почетком јуна, пробиле су фронт, одбациле аустроугарске армије неколико стотина километара на запад, очистиле целу Буковину и заробиле близу 400.000 аустроугарских војника и официра и заплениле 600 топова. У наставку летње офанзиве, руске армије су избациле из строја око 1.500.000 непријатељских војника.

Успех Брусиловљеве офанзиве у Буковини довео је у кризу цео Источни фронт Централних сила, присиливши их да пређу у одбрану на Италијанском и Западном фронту, а Румунију подстакао да се одлучи да ступи у рат на страни Антанте.

У СКЛОПУ такве војно-политичке ситуације, поново су оживеле идеје о предузимању офанзивних операција на балканском ратишту. У време Верденске битке, главнокомандујући француске војске генерал Жофр наредио је да француско-енглеске дивизије изађу из солунског утврђеног логора, поседну северну грчку границу и својим офанзивним држањем приморају Немце да обуставе пребацивање својих трупа са Балкана у Француску. С обзиром на то да се у то време код Солуна налазило свега девет дивизија (четири француске и пет британских), са око 200.000 војника и 33 артиљеријске групе, као и због сумњивог држања пронемачке грчке владе која није у целости извршила обећање о повлачењу својих дивизија из северног дела земље, англо-француске снаге нису биле довољне за извршење постављеног задатка.

Француска врховна команда затражила да српска војска пре извршене реорганизације отпочне пребацивање у Солун и да се по деловима, како која јединица буде пристизала, укључује у састав савезничке источне армије. Српска влада и Врховна команда су одбиле такав захтев, истичући да се људство још није опоравило, као и због тога што је постојала опасност да би се тако српске јединице "утопиле" у савезничку војску. Оне су инсистирале да се српској војсци остави довољно времена за опоравак, реорганизацију и преоружање и да јој се додели одређени део фронта на коме би се, у складу са њеним националним циљевима, борила као засебна целина.

КРАЈЕМ пролећа 1916, када се после руских успеха у Буковини и неуспеха Немаца на Западном фронту већ видело да је ратна срећа коначно прешла на страну Антанте, румунска влада је, као цену да ступи у борбу на њеној страни, тражила не само гаранцију да ће добити Трансилванију, Банат и Буковину, на које је од почетка рата истицала своје претензије, већ и да те територије добије уз обимну војну помоћ савезничких армија.

Да би у пуној безбедности своју војску усмерила на освајање Трансилваније, румунска влада је тражила да једна руска армија штити њен јужни бок на Дунаву, а да савезничке солунске трупе предузму офанзиву на јужном бугарском фронту осам дана раније, ради повезивања бугарско-немачких снага на тој страни.

Полажући велике наде у румунску војску и руководећи се својим политичким интересима, западни савезници су извршили снажан притисак на Русију да се сагласи са свим румунским територијалним захтевима и да јој пружи обилну војну помоћ у моменту уласка у рат.

БАНАТ ОБЕЋАН РУМУНИЈИ

САВЕЗНИЦИ су, на рачун Србије, богато подмирили румунске интересе. Наиме, као награду за њен прилазак Антанти, Румунији је обећан део Баната насељен српским живљем, а да би олакшали улазак њене војске у рат, они су исфорсирали да Прва српска добровољачка дивизија, у којој се поред Срба налазио мањи број добровољаца из редова осталих југословенских народа, из Одесе оде на фронт у Добруџу, где је, у саставу руске армије, штитила бок румунске војске.

Петар Опачић,
Новости

Кључне речи:

(0)

Остале вести из рубрике

Колумне

Српски свет - последњи Кремљ руског света

Говор Ранка Гојковића на Каљазинским читањима

Игор Калабухов: Русија - земља побједа
Игор Калабухов: Русија - земља побједа

Ауторски текст Игора Калабухова, амбасадора Руске Федерације у БиХ за „Глас Српске“

2022-06-11 19:17:52

Боцан-Харченко: О лажима и лицемерју Запада у вези са ситуацијом око Украјине
Боцан-Харченко: О лажима и лицемерју Запада у вези са ситуацијом око Украјине

Реаговање амбасадора Русије у Србији на ауторски текст амбасадора Велике Британије, канаде, Норвешке и Пољске објављен у „Политици” 3. јуна

2022-06-10 09:02:10

Фаина Савенкова: Истина ће сигурно победити
Фаина Савенкова: Истина ће сигурно победити

Пола детињства сам провела у рату. И сада већ три године покушавам да допрем до одраслих...

2022-06-01 10:27:40

Кобни 11. мај 1999. на Кошарама: Из књиге Небојша Павковић-Бошко Антић „Кошаре и Паштрик српски Термопили“
Кобни 11. мај 1999. на Кошарама: Из књиге Небојша Павковић-Бошко Антић „Кошаре и Паштрик српски Термопили“

Борбена дејства наших снага настављена су и 11. маја 1999. године у раним јутарњим часовима на...

2022-05-11 15:41:52

Ревизија историје: Модни тренд или пут ка новом конфликту?
Ревизија историје: Модни тренд или пут ка новом конфликту?

Новије време, које се обично рачуна од 1900 године, сакупило је у себи огромну количину различитих...

2022-05-11 11:06:42

Калабухов: Бесмртни Дан побједе још једном нас подсјећа да ће велико зло бити безусловно побијеђено
Калабухов: Бесмртни Дан побједе још једном нас подсјећа да ће велико зло бити безусловно побијеђено

Колумна Игора Калабухова, амбасадора Руске Федерације у БиХ за Глас Српске

2022-05-08 08:39:52

Дани(ј)ел Симић: Како се калио Азовстаљ
Дани(ј)ел Симић: Како се калио Азовстаљ

На једном од улаза у највећу луку Азовског мора, још из даљине, на узвишеном положају и преко таласастог асфалта, видим споменик. Људска фигура која држи нешто у уздигнутој руци. Прво мислим да је неки памјатник Великог отаџбинског рата 1941-1945. Као она жена с мачем над Стаљинградом. Примичући се мијењам претпоставку у кип свеца са крстом. На крају се сви у колима смијемо. То је светитељ – гвожђа. Ливац држи своју куку, рукохватом окренуту небу.

2022-04-30 09:24:56

РТ: „Први тотални геноцид у Другом светском рату“: Како је масакр у Гудовцу постао корак у терор
РТ: „Први тотални геноцид у Другом светском рату“: Како је масакр у Гудовцу постао корак у терор

Такозвана Независна Држава Хрватска била је стара мање од три недеље када је извршила прво масовно...

2022-04-29 11:06:27

Чапљина флип: Да се не заборави
Чапљина флип: Да се не заборави

Операција извлачења војника ЈНА из Чапљине 1992. године

2022-04-23 10:55:05

Дани(ј)ел Симић: Са обале Азовског мора
Дани(ј)ел Симић: Са обале Азовског мора

Други пут у Маријупољу, али први пут видим море. Плитко и неслано. Зато га неки зову језером. Видио сам и мртве. Пуно мртвих људи. Леш Азовца у Гагаринској улици у изгледа као воштана лутка. Нико га не склања већ мјесец дана. Два цивила у непосредној му близини сахранили у лијевак од авиобомбе. Њега нико неће. С великим закашњењем схватам да нијесам на сету постапокалиптичног филма, већ да се сценографија у њима прави копирајући снимке какве управо хватам.

2022-04-22 16:12:11

Дани(ј)ел Симић: У пољу, у Мариупољу
Дани(ј)ел Симић: У пољу, у Мариупољу

Највећи град на обали Азовског мора. Пола милиона становника. Опет сам напољу. И на терену. И у иностранству. На улазу у Маријупољ бијах прије више од мјесец дана, али ни један пасош ми не би помогао тада да уђем, пише оснивач портала Фронтал.срб

2022-04-16 16:10:08

Русофобија убија: До чега ће довести блокада Русије
Русофобија убија: До чега ће довести блокада Русије

Англосаксонци и даље верују да имају шансу да изолују Русију

2022-04-16 09:06:36

Дан када смо бомбардовали Рајх
Дан када смо бомбардовали Рајх

Освета краљевског ваздухопловства за бомбардовање Београда и скривене историјске чињенице о контраудару бомбардера краљевског ваздухопловства

2022-04-06 06:42:26

Дани(ј)ел Симић: Положаји на правцу Волноваха - Доњецк - Москва - Београд - Бања Лука
Дани(ј)ел Симић: Положаји на правцу Волноваха - Доњецк - Москва - Београд - Бања Лука

У рату прво страдају путеви. Не само што их разрују камиони, тенкови и други тешкаши. Па се онда не поправљају. Рат пресјече главне правце. Оне куд је човјек научио да иде. Људска жеља и потреба кваса, надолази као вода испред бране, па бира прву проходну уџерицу да настави околним путем, тамо гдје га је линија фронта исјекла.

2022-03-31 16:47:46

Владимир Кршљанин: Нулта толеранција према фашизму
Владимир Кршљанин: Нулта толеранција према фашизму

Текст Владимира Кршљанина за Политику

2022-03-23 13:35:51

Тамна сенка Хага: Какав је траг у историји оставило суђење Милошевићу?
Тамна сенка Хага: Какав је траг у историји оставило суђење Милошевићу?

Пре тачно 20 година, 12. фебруара 2002. године, у Хашком трибуналу је почело суђење бившем председнику...

2022-02-12 15:59:51

О преговорима у Рамбујеу са борбених положаја - из Ратног дневника команданта Треће армије
О преговорима у Рамбујеу са борбених положаја - из Ратног дневника команданта Треће армије

Ових дана новинари и политичари коментаришу преговоре у Рамбујеу сваки са својих политичких позиција. Исход преговора им је сада познат. Како је те преговоре у време њиховог догађања видео командант Треће армије, генерал-пуковник Небојша Павковић, који је са својим борцима био на борбеним положајима на који су непрекидно били на удару шишпарских терористичких снага, видећемо из његовог Ратног дневника. Припремио контраадмирал у пензији Бошко Антић

2022-02-09 18:38:08

РТ: Велика кланица: Заборављени геноцид из Другог светског рата
РТ: Велика кланица: Заборављени геноцид из Другог светског рата

За само један дан, хрватски нацистички савезници убили су више од 2.300 српских цивила у три села и једном руднику, а да нису испалили ни метак

2022-02-08 13:29:46

Под врхом Цера мајор је исукао сабљу и викнуо: Јунаци, за мном!
Под врхом Цера мајор је исукао сабљу и викнуо: Јунаци, за мном!

На измаку прве ратне године, децембра 1914, објављен је у листу „Пијемонт” некролог палом мајору Велимиру...

2022-01-23 11:46:46

Организација муслиманских оружаних снага - настанак и развој
Организација муслиманских оружаних снага - настанак и развој

Соња Бисерко је гостујући на телевизији Н1 окривила Србију и Републику Српску за регрутацију паравојних формација у Босни и Херцеговини – „Зелених беретки“. Хоће ли појавом „Зелених беретки“ у Бужиму следити овакав сценариј?

2022-01-14 15:44:32

Караџић: Дејтонски споразум је последња линија одбране и не сме се напустити ни по коју цену
Караџић: Дејтонски споразум је последња линија одбране и не сме се напустити ни по коју цену

„Они који су га оверили и гарантовали непрекидно га мењају на начин који споразумом није предвиђен. Самопроглашена тела за примену споразума издигла су се у тела за “промену” и одржавају потенцијално жариште сукоба и страдања активним због својих империјалистичких интереса.“

2022-01-10 14:47:22

Стевандић: Зашто Српска мора да живи!
Стевандић: Зашто Српска мора да живи!

Данас  9.јануара, 2022. године, Република Српска се суочава са кључалом мржњом која пријети да разори сваку ...

2022-01-10 09:01:08

Мојковачка битка  - Бадњи дан и Божић 1916. године
Мојковачка битка - Бадњи дан и Божић 1916. године

Један од најсветлијих примера жртвовања у Првом светском рату била је Мојковачка битка на Бадњи дан и Божић 1916, када је Санџачка војска Краљевине Црне Горе зауставила аустроугарску офанзиву и помогла српској војсци да се повуче из правца Пећи преко албанских и црногорских планина ка Јадранском мору и касније Крфу.

2022-01-07 08:21:01

rt - kolumne
baner rakija desno kolumne
baner apartman desno / kolumne
baner obzor desno - kolumne

Будите у току са новим дешавањима, пријавите се на нашу листу новости:
Фото дана Доњецк

Доњецк