Како је рубља надживела конкуренте и постала једина руска валута

Објављено: 29.05.2018.год.
фото: Public domain / Russia beyond


Од сребрних полуга са „рубом“, тј. шавом, до папирног новца. Рубља постоји већ више од 700 година.

Рубља није увек била ни једини ни најчешће коришћени новац у Русији. Први пут се спомиње у писаним изворима 1316. године, а њен главни конкурент је тада била „дењга“, мала монета која се користила у свакодневној трговини. Рубља је тада била сребрна полуга од 200 грама, велике вредности и мало је ко могао себи да приушти рубљу. Име је добила од речи „руб“, јер су полуге након ливења имале на себи шавове. „Дењга“ можда и није опстала до наших дана али јесте њено име, па се новац на руском зове „деньги“.

 

У 14-15 веку сребрна полуга је замењивала врећу других монета мање вредности, а сама је постала новчић тек у 17. веку. За време владавине Алексеја Михајловича Романова 1654. године појавила се прва монета по имену рубља, искована од европских талира. Руски мајстори су поставили своје симболе, јахача и датум. Рубље су у народу звали „јефимке“, јер је оригинални талир био из рудника сребра Јоахимштала (сада Јахимов у Чешкој).

Захваљујући финансијској реформи Петра Великог почетком 18. века рубља се осамосталила и постала основна валута монетарног система Руског царства.

Период кованог новца је трајао до 1769. године када је Катарина Друга наредила штампање првог папирног новца, што је учињено да би се покрио дефицит буџета од 1 милион 800 хиљада рубаља који је настао због огромних трошкова Руско-турског рата (1768-1774).

Највреднија новчаница коју је икада штампала Руска империја звала се „петењка“ јер је на њој био Петар Велики. Штампана је 1898. године и имала номиналну вредност од 500 рубаља. „Петењка“ и „катењка“ од 100 рубаља, у част Катарине Велике, били су машта сваког Руса. Учитељи су зарађивали у то време око 100 рубаља годишње, а најплаћенији професори 500.

Последња рубља је у Руској империји искована 1915. Двоглави орао је са ње затим прешао на први новац штампан после револуције, али без обележја империје. Орао је без круне а позадина је украшена свастиком – старим симболом просперитета. 

Почетком 20-их година вредност рубље је тако пала да се није исплатило куповати дрва за огрев. Паметније је било бацати рубље у ватру. Нове власти су штампале банкноте од 20 и 40 рубаља, које су личиле на поштанске марке а народ их је звао „керенке“ у част Александра Керенског, председника Привремене владе.

У то време је било пуно различитих новчаница, а користили су се и талони за хлеби и вино. До 1922. у оптицају су били и „катењка“ и „петењка“. Тридесетих година појавили су се „червонци“. У Царској Русији тако су звали златне стране кованице. Лењинов лик се први пут појавио на червонцу од 10 рубаља и задржао се до 1991. године.

Од 1947. дизајн новчаница је доживео промене и почео да подсећа на старе царске рубље. Земља која је победила у Великом отаџбинском рату и ослободила свет од фашизма је поново постала велика империја.

Нови ковани новац се појавио 1961, али не од вредног метала као раније. Сада је то била легура бакра и никла. Совјетске рубље су могле да се користе само у земљи, а новац штампан 1961. је имао превод на свим већим језицима СССР.

Рубље су 1992. добиле нови изглед, али то није дуго трајало. Новчанице које данас знамо су се појавиле 1995, само што су имали другу вредност. Због инфлације постојале су новчанице од 1000 до 500.000 рубаља.

Деноминација 1997. године је смањила све те нуле. Појавиле су се новчанице од 5 (убрзо повучене из употребе) 10, 50, 100 и 500 рубаља, а почетком 21. века и од 1000 и 5000 рубаља. Најновије банкноте су изашле 2017-те – 200 и 2000 рубаља посвећене Севастопољу и Руском далеком истоку.

Kсенија Зубачова,
Russia beyond


Кључне речи:

Коментари (0) Додај коментар

Остале вести из рубрике

Како је руски генерал спасао живот Наполеону

2020-05-31 09:38:39

Да није било грофа Павла Шувалова не би било ни чувених Наполеонових сто дана, нити би се икада одиграла Битка код Ватерлоа. У пролеће 1814. године Француска...

Како деца Донбаса дочекују 1. јун, Међународни дан заштите деце

2020-05-30 20:54:25

Фаина Савенкова је најмлађи члан Савеза писаца Луганске Народне Републике. И шампион у теквондоу. Има само 11 година и завршава шести разред. Много воли Србију и Емира Кустурицу. Фаина пише позоришне комаде и приче. Објављивали су је познати часописи из Русије и ЛНР, добила је неколико награда. Већ су је преводили у иностранству. А ево шта је написала ових дана:

Три седма пука

2020-05-30 20:50:43

„После заузећа Кајмакчалана, Браздасте и Рововске косе и усамљеног Ћувика нађосмо се очи у очи са Седмим пуком бугарске војске. Бијемо се и дан и ноћ,...

Војводски поп-Јова

2020-05-29 07:32:37

За лозничког проту Јована М. Бошковића (1855‒1939) данас верујемо  ретко ко зна. Родио се у насељу Оријој Луци, у Данилов-градској општини. Богословско-учитељску школу завршио је на...

Храбри официр у „престоници земље смрти”

2020-05-25 21:39:31

Мајор др Милан Пецић био је надуправник свих војних болница у Ваљеву, „граду болници” 1915. године у време епидемије пегавог тифуса, пише Политика

Почетак одбрамбеног боја на Паштрику

2020-05-24 12:34:30

Из књиге „Кошаре и Паштрик – српски Термопили“, аутора генерал-пуковника Небојше Павковића и контраадмирала Бошка Антића, која је у припреми за штампу

Странкиње о српском војнику у Великом рату

2020-05-24 05:37:11

Сведочења „туђинки” о готово митској снази и праведном циљу наших војника, сабрана у књизи, доказ су о непристрасном и искреном виђењу српског ратног страдалништва

РТ: Миса за нацистичке убице у Сарајеву: Токсична мешавина ревизионизма  Другог светског рата и модерне политике

2020-05-16 09:35:55

Амбасада САД: "Као што смо управо обележили Дан победе над фашизмом, сви се морамо фокусирати на праве вредности демократије, помирења и међурелигијског дијалога."

РТ: Западни медији забринути „зашто коронавирус није убио више Руса“

2020-05-15 10:09:35

Изгледа да су амерички и друди сродни медији фрустрирани што пандемија није усмртила довољно Руса, па тврде да је број смртних случајева већи, упркос недостатку доказа, док се...

Зашто Јапан није напао СССР у Другом светском рату?

2020-05-11 07:38:06

Москва би била у великом проблему да је Токио 1941. године кренуо у офанзиву и отворио фронт на Истоку. Јапан је, међутим, после тоталног пораза 1939....

rt - kolumne

Будите у току са новим дешавањима, пријавите се на нашу листу новости:
Фото дана Москва

Москва